oktobar 21, 2020

Deca rade iste stvari kada su umorna, gladna ili im je jednostavno dosta svega, a ignorisanje znakova koje vam dete pokazuje je jedna od čestih roditeljskih grešaka. Popravljanjem istih može se stvoriti velika razlika u odnosu sa detetom

“Nisam bila u pošti od incidenta. Bila sam jedna od onih žena koja pored sebe ima dete koje vrišti. Ljudi ispred mene su me puštali kako bi što pre mogla doći na red i otići iz pošte”, ispričala je svoje iskustvo Michele Borba, savetnica za roditelje i autorka knjige The Big Book of Parenting Solutions za portal Parents.

Deca rade iste stvari kada su umorna, gladna ili im je jednostavno dosta svega, a ignorisanje znakova koje vam dete pokazuje je jedna od čestih roditeljskih grešaka. Popravljanjem istih može se stvoriti velika razlika u odnosu sa detetom

Previše ste negativni
“Ne udaraj sestru”, “Prestani vuči psa za rep”, su samo neke od stvari koje kažete svom detetu.

Niko ne želi vaspitati dete koje ne razume granice, ali roditelji govore reč “ne” toliko puta da se deca ogluše na to pa sama reč “ne” gubi na snazi.

Umesto da deci kažete: “Nemoj stajati u kadi”, recite: “Sedi u kadu zato što je jako klizavo”.

Očekujete previše od svoje dece
Sigurno ste se našli u nekoj situaciji s vašim detetom gde vreme i mesto zahteva da budete tiho, ali vaše dete to nikako da shvati.

Fokusirajte se na to da pokažete detetu kako želite da se ponaša. Takođe, potrebno je vreme i ponavljanje kako bi se deca naučila nekim stvarima.

Intervenišite kada vas deca “jednostavno nerviraju”
Jeste li ikada vikali na svoju decu samo zato što su bili jako glasni dok su se igrali?

“Ako vaše dete radi nešto što nema smisla, pokušajte ne vikati. Pratite ga šta radi ali nemojte intervenisati, osim ako je u pitanju njegova bezbednost”, kaže Borba.

Najverovatnije, ako ne odgovorite, na kraju će prestati a vi ćete se osećati mirnije, izbeći vikanje.

Samo pričate ali ne pokazujete primerom
Vaša deca nastavljaju loše ponašanje kada su upozorenja nejasna. Postavite ograničenja i držite ih se. Da biste naučili decu da slede pravila, objasnite svoja očekivanja a zatim preduzmite mere ako ih prekrši.

Ako želite da dete nešto obavi recite mu da prestane sa igrom i odradi posao. Ako vas posluša, zahvalite, a ako vas ignoriše uzmite igračke i recite da dok se ne završi posao, privilegije poput igračaka neće biti.

Pretpostavljate da će vaspitne metode biti iste za svako dete
Svako dete je drugačije i na vama je da otkrijete koja metoda vaspitanja najbolje odgovara vašem detetu.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Svaki roditelj ima svoj način kako vaspitava decu, ali većini je jedna stvar zajednička

Gotovo svi žale zbog nekih postupaka koje su napravili i voleli bi da mogu da ih isprave. No, paradoksalno, najčešće samo nastave da ih ponavljaju.

1. Nisu (dovoljno) uživali u komunikaciji sa svojim detetom

Deca brzo rastu, a tokom tog odrastanja neophodna im je komunikacija s odraslima, prvenstveno roditeljima. Jasno je da većina roditelja nema previše slobodnog vremena i u redu je ako ponekad dok se dete igra obavljaju druge zadatke, ali problem je ako to postane svakodnevna pojava. Ako se to pretvori u naviku, u jednom trenutku bi mogli da shvatite da je vaše dete odraslo i da sada zaista više nije toliko zavisno od vas, a tada bi za neke stvari moglo biti prekasno. Uživajte u vremenu koje provodite zajedno.

2. Nisu dovoljno grlili svoju decu

Naučnici su dokazali važnost zagrljaja za ljudsko zdravlje, ali istina je da čak i kada sve to zanemarite jednostavno uživate u osećaju grljenja sopstvenog deteta. Zagrljaja nikad dosta, a vaše dete će uskoro odrasti i neće vam dopuštati da ga grlite kada god to poželite. Zato iskoristite ove trenutke dok još možete.

3. Nisu dovoljno fotografisali i snimali zajedničke trenutke

Naravno, ništa se dramatično neće dogoditi ako nemate stotine gigabajta ovakvog materijala. To apsolutno neće uticati na srečno odrastanje vašeg deteta. Međutim, postoji velika šansa da ćete u budućnosti hteti da se prisetite svakog trenutka provedenog s decom, ali i kada oni odrastu podsetiti ih na detinjstvo.

4. Nisu zapisali njihove prve reči

Zvuči neverovatno, ali mogli biste ih zaboraviti. Pogotovo ako imate više od jednog deteta. Toliko je prvih očaravajućih stvari koje će vaše dete uraditi i za koje ste uvereni da ćete ih zapamtiti, ali koje se vrlo lako izgube u našoj memoriji.

5. Nisu igrali dovoljno kreativnih igara

Osim što tako razvijate kreativnost kod svoje dece, to je i odličan način da saznate koji su njihovi interesi i u čemu su dobri. Osim toga, tako ćete provesti više vremena zajedno i dodatno se povezati.

6. Bili su prestrogi

Postoji popularan mit da što ste stroži prema svojoj deci, ona će postati uspešnija. U stvarnosti biste mogli dobiti potpuno suprotan efekat, a jedan od njih sasvim sigurno je i potencijalno loš odnos s decom u budućnosti.

Tajna je u umerenosti.

7. Nisu u obzir uzimali mišljenje deteta

Koliko god deca bila mala, činjenica je da im ne prijaju fraze poput „Ti si suviše mali da odlučuješ“, „Šta ti znaš“, „Odrasli znaju bolje“...

Osim što će decu to povrediti, moglo bi ih učiniti nesigurnim osobama. Zato nemojte uvek donositi odluke umesto vaše dece. Dopustite im da odluče šta će obući za vrtić ili u koji ćete park ići.

8. Nisu učinili svoje dete dovoljno srećnim

Uspomene iz detinjstva su najvrednije stvari, koje vam niko ne može oduzeti. Ako vaše dete raste u zdravoj okolini i često mu dopuštate da stiče nova iskustva ili znanja, to znači da se aktivno razvija. Takođe, srećna deca se lakše prilagođavaju na odrastanje, ali i stiču nova iskustva i poznanstva...

Pobrinite se da vaše dete ima što više srećnih trenutaka u svom detinjstvu.

9. Prečesto su slušali tuđe savete o odgoju

Postoje ljudi koji uživaju u deljenju saveta, čak i ako su neprikladni, a nesigurni mladi roditelji često idu linijom manjeg otpora pa ih slepo slede. Naravno, to ne znači da su svi saveti koje dobijete nužno loši, ali vi ste roditelji i verovatno bolje od drugih znate šta vašem detetu odgovara, šta voli, a šta ne.

10. Nisu bili tu za svoju decu u najvažnijim trenucima njihovih života

Čak i ako imate zaista jako dobar razlog zašto ste propustili prvi rođendan svog deteta, potrudite se da tako nešto ne ponovite. Jednog dana će vam biti žao što niste bili tu u detetovim bitnim trenucima, a vreme ne možete vratiti.

Izvor: Index.hr

Velika je odgovornost biti roditelj i podizati i vaspitavati dete, a pogotovo zato što sve što uradite ima uticaja na to kakve će oni osobe postati i kakvi će ljudi biti kad odrastu.

 Kako nijedno dete nije isto, postoji par pravila i načina ponašanja koja utiču na to kakvo će biti vaše dete kad odraste. Sve što radite tokom odrastanja ostavlja dubok trag u njihovim ličnostima i ponašanju. Ovo su najčešće greške koje dovode do nepopravljivih posledica po decu, a kojih roditelji često nisu ni svesni.

Ne pokazujete dovoljno poštovanja prema ličnom prostoru

Neki roditelji ne očekuju da deca poštuju njihov lični prostor, drugi ne poštuju lični prostor svoje dece – i u tome greše i jedni i drugi roditelji. Oba ekstrema su loša, a kako ne bi došlo do toga važno je da postavite određene granice. Dozvolite deci da osete potrebu da imaju svoj lični prostor, tako što ćete im ukazati na to koliko je vaam bitan vaš.

Nedostatak podrške i pohvale

Roditelji koji sebe smatraju starom školom su mišljenja da je važna samo stroga disciplina. Iako ovako deca stiču naviku da budu poslušna, to nije dobro za izgradnju dugoročnog odnosa i veze dece i roditelja. Pored ispravljanja deci je potrebna i podrška i inspiracija kako bi ona bila zadovoljna. Kada nešto pogreše, nemojte ih samo grditi već im dajte do znanja šta je to što mogu da urade da ne naprave ponovo istu grešku.

Previše ste kritični prema vašem detetu

Ukoliko bez bilo kakve pohvale stalno kritikujete dete, ovakva deca postaju previše samokritična. Ukoliko trebate da ih ispravite uradite to nežno i nemojte da izražavate vaše lično nezadovoljstvo kroz ponašanje prema deci.

Insistirate na poštovanju strogih pravila

Ukoliko imate stroga pravila ponašanja u kući i svaki put kada ih dete prekrši vi ga strogo kaznite, stvarate kod deteta otpor prema autoritetu i pravilima što može da dovede do delikvencije.

Previše brinete o detetu

Želite da budete brižni roditelji, ali niko vam neće zameriti ako dete igrajući se padne i povredi se. Kada je dete malo potrebna mu je pažnja, ali kasnije popustite malo i pomozite mu da postane nezavisno.

Očekujete od deteta da bude odmah sposobno za sve

Samostalnost i sposobnost je nešto što se stiče tokom života, nije nešto što vi možete tek tako da adte vašem detetu i da ono odmah barata ovim sposobnostima kao odrasla osoba.

Nasilni ste prema detetu

Neki roditelji misle da će njihovo dete biti poslušno samo ako su oni previše strogi i dete počne da ih se boji. Roditelji koji previše terorišu svoju decu neće imati sa njima dobar odnos kada deca odrastu.

Previše se trudite oko deteta

Ovaj sindrom je poznat i kao “helikopter” stil roditeljstva, kada se roditelj previše meša u život deteta, nastoji da sve zna i sve mu čini. Oni žele da njihova deca budu uvek najbolja i prva, što samo stvara nesigurnost kod deteta i ne osposobljava ga da bude nezavisno.

Ne obraćate pažnju na vaše dete

Živimo u svetu moderne tehnologije gde je sve an klik od nas i svuda su ekrani i dugmići. Roditeljima su zanimljivije neke druge stvari nego li igranje sa decom i izrada domaćih zadataka. Ukoliko decu prepustite sebi ili ekranima koje i sami stalno gledate, nemojte da se začudite kada vaša deca izrastu u potpune strance.

Lenji ste roditelji

Mnogi roditelji su lenji kada je u pitanju podizanje dece. Oni se ne trude da deci spreme zdrave obroke, već im svako malo serviraju picu. Ne provode sa decom kvalitetno vreme zajedno, već ih smeštaju pred televizor ili ih prepuštaju dadilji. Ovako samo odrastaju asocijalna deca koja će kasnije u životu imati velikih problema.

Ne uspevate da budete autoritativna figura u životu vaše dece

Neki roditelji se osećaju ugodnije ukoliko deca u njima vide ortake i prijatelje nego autoritarne figure. Oni su ti koji se povinuju željama dece, a ne obrnuto. Deca ne zanju šta je najbolje za njih i zbog toga roditelji treba da im se nađu i pomognu im i na taj način ih nauče da traže savet i da se ne boje.

Telegraf

Čuveni stručnjak pojašnjava zašto ima sve više dece s razvojnim smetnjama i koje su to greške koje mi roditelji najčešće pravimo

„Od dece pravimo biološke invalide. Ako moram izabrati samo jednu – najveća greška je definitivno prezaštićenost. Ne dopuštamo im da razvijaju svoje biološke potencijale pa nam se dogodi da u školi ne mogu pisati, sediti, skočiti unazad… Deca imaju sve više oštećenja u razvoju, a za to su najodgovorniji roditelji”, rekao je dr Rajović.

Jedan od najcenjenijih stručnjaka po pitanju odgoja dece dr Ranko Rajović, osnivač je NTC programa, a trenutno je u pregovorima da ga uvede i primeni u Hrvatskoj. NTC je, prema njegovim rečima, najlakše opisati kao primenu medicine u pedagogiji. To je sistem učenja usmeren razvoju kognitivnih sposobnosti kod dece. Rajovićevo mišljenje je da se s razvojem kreće još iz utrobe, a najveće greške roditelji rade već u prvih nekoliko meseci života.

Bojenje sobe u plavo ili ružičasto – prva greška!
Poznato je da se mozak bebe razvija već tokom trudnoće pa je bitno da majka pazi što jede. Kad se dete rodi, ističe dr Rajović, kreće intenzivno povezivanje regija mozga pa je važno edukovati roditelje.

„Prva greška je bojenje dečje sobe u plavu ili ružičastu. Za razvoj mozga bitan je kontrast, a beba koja ne vidi ništa osim kontrasta ima oko sebe pastelnu jednoličnu boju. Tu smo ih zakinuli za prvi pokret – pokret očiju. Onda kad nose bebu, roditelji panično fiksiraju glavu. Ja im kažem, ljudi, glavicu treba pridržavati, a ne imobilisati kao da nosite pacijenta”, priča dr Rajović te ističe kako su ti prvi pokreti važni da se ne bi razvili poremećaji koncentracije i mnogi drugi.

Primitivni refleksi – dopustite im da sami ustanu i padnu
Oni su, nastavlja, potrebni da bi mozak razvio neke važne regije. Primitivni refleksi, poput dizanja ramena i okretanja glave, služe upravo razvoju mozga i ne smeju se sprečiti. Isto je, napominje, i sa okretanjem, puzanjem, hodanjem, penjanjem…

„Svaka od tih radnji ima svoju funkciju. Kad im ne date da probaju sami padnu i ustanu, dobijemo decu koja sa sedam godina padaju kao daske, na glavu. Pa neće hodati po rubu balkona. Na travi ili pesku moraju naučiti sami. Funkcija prohodavanja je da padnu 500 puta i nauče da pruže ruke. S druge strane, svaki taj mali momenat za koji ih zakinete znači da se jedan mali deo u mozgu nije povezao. Pa kad je takvih grešaka 20, računajte… Dobijemo decu sa oštećenjima. I to nije bolest, za to nema leka. To su razvojne smetnje nastale u najranijoj dobi, a mogu se vrlo lako izbeći”, upozorio je dr Rajović.

Ne miksajte im hranu
Druga stvar koju ističe jeste da treba izbeći miksanje hrane. Kad dete počne da dobija zube, odmah treba uvesti krutu hranu, u početku malo, pa postupno povećavati komadiće i količinu.

„Fiziologija mozga je takva da se milijarde impulsa šalju kad jedemo i dotičemo hranu, žvaćemo… Sve je to važno za razvoj inteligencije. Kad dete i s dve godine jede miksanu hranu, nije razvilo ni jezik ni čeljust, pa se ne može očekivati ni da će razvoj govora teći normalno”, pojasnio je dr Ranko Rajović.

Izvor: www.klokanica.24sata.hr

Da se većina današnjih mladih roditelja pita, na decu ne bi pala ni trunka prašine. Bila bi zaštićena i od povreda, i od bolesti, pa čak i od obaveza. Živela bi pod staklenim zvonom, bez loših iskustava, izazova i borbe, iako im je sve to neophodno da se spreme za stvaran život.

Na sreću, mladi roditelji su spremni da uče i iz svojih i iz tuđih grešaka, a ovo su najčešće…

Preterivanje s higijenom

Podrazumeva se da dete od malih nogu treba učiti važnosti lične higijene, ali to ne znači da mu ruke treba ribati antisepticima i sterilisati svaku stvar alkoholom. U prvim mesecima bebinog života, kada je koža najosetljivija, higijena u domu treba da bude na visokom nivou, samo treba paziti da to ne preraste u opsesiju.

Bebu ne treba kupati svako veče sapunima i kupkama, kako se ne bi narušila pririodna ravnoteža osetljive kože. Dovoljno je tuširanje toplom vodom i temeljno pranje pelenske regije. Kad beba počne da puzi, podrazumeva se da tepisi i nameštaj treba da budu čisti, ali ne i sterilni. Već tada dete treba učiti da se ruke peru pre i posle jela, nakon vršenja nužde, po povratku iz šetnje, pa će ono vremenom usvojiti tu korisnu naviku.

Pretopljavanje i neadekvatno oblačenje

Ovo je jedna od najčešćih grešaka koje mladi roditelji čine, a u tome ih najčešće podržavaju bake u strahu da se dete ne prehladi. Pedijatri su po tom pitanju jasni — prehlada se dobija zbog virusa, a ne zbog toga što nema rukavice i vuneni prsluk upasan u donji deo trenerke.

Zato decu treba oblačti u skladu s vremenskim uslovima, najbolje slojevito. Zimi se kapa, rukavice, nepromočiva odeća i topla jakna podrazumevaju, ali to ne znači da ih noću treba pokrivati s najdebljim jorganom jer će se u suprotnom znojiti, buditi i otkrivati.

Predupređivanje i najmanje greške

Padovi i greške su neizostavan, a možda i najkorisniji deo procesa učenja, pa zato detetu treba dozvoliti da utvrdi kako ne može da preskoči stepenik, kako sve ne može da naređa kocke, kako sve ne može da stavi kapicu, kako sve ne može da šutne loptu... Iz jalovih pokušaja će naučiti mnogo više nego iz svakog vašeg postupka kad nešto uradite umesto njega. Pozitivan stav prema greškama i neuspesima treba da se stekne u najranijem detinjstvu jer je vrlo koristan u zrelom dobu.

Prisljavanje deteta da jede

Skoro sva deca imaju faze kad odbijaju određene namirnice ili jednostavno odbijaju da jedu, što je dovoljno da se roditelji uspaniče i da uz molbe, pretnje i ucene pokušavaju da im uguraju „samo još jedan“ zalogaj u usta. To, savetuju stručnjaci, ne treba raditi jer i sasvim mala deca znaju da procene koliko im je dovoljno i kada su sita. Budite sigurni da će, kada osete glad, to znati i vi i čitav komšiluk.

Ukoliko je dete veselo, normalno se igra, raspoloženo je i ponaša se uobičajeno, znači da je sito. Sačekajte da prođe faza nejela, sve će se vratiti na staro.

Izolacija zbog straha od bolesti

Mnogi zaposleni roditelji, čak i oni koji ne mogu da se oslone na bake i deke, spremni su da okrenu život naglavačke kako bi izbegli slanje deteta u vrtić jer znaju da odlazak u kolektiv povećava rizik od razboljevanja. Oni pritom, kažu pedijatri, zaboravljaju da dete može da se razboli i kod kuće, jer će mu roditelji, starija braća i sestre i svi gosti redovno donositi viruse.

Zato dete ne treba držati pod staklenim zvonom, jer je bolje da se dečje boljke, poput varičela, preleže u dečjem uzrastu, a ne u školskom i zrelom dobu, kada su tegobe izraženije. Osim toga, izlaganje virusima jača imunitet, pa i na to treba misliti.

Izvor: Decjisajt.rs

Većina roditelja tek kada dobije drugo dete može da se osvrne i shvati koliko su preterivali sa nekim stvarima kada su dobili svoje prvo dete.

Kada dođe prva beba većina roditelja nije spremna i uvek je tu strah od nepoznatog. U strahu da se nešto loše ne desi ako ne ispoštuju ono što su pročitali u nekom priručniku o nezi bebe, često pribegavaju postupcima za koje kasnije shvate da su bile potpuno bespotrebne.

1. Terali ste dete da jede više nego što mu je potrebno
Maloj deci treba dosta manje hrane da bi zadovoljili dnevne potrebe svog organizma ali to je stvar koju većina roditelja, koji su se po prvi put našli u toj ulozi, ne shvataju.

Neretko će pribeći moljakanju ili pak kažnjavanju dok deca ne pojedu određenu količinu hrane za koju oni smatraju da im je potrebna.

Ali kada ste dobili drugo dete ili je neko iz vašeg okruženja dobio bebu, a vi ste ga posmatrali kako radi isto to -shvatili ste da kada dete bude gladno- samo će tražiti.

2. Bespotrebno ste budili dete
Da li ste se i vi sa prvim detetom slepo se držali rasporeda hranjenja ili igranja i zbog tih aktivnosti budili vašu bebu? Plašili ste se da neće zaspati tokom noći pa ste joj uskraćivali dnevne dremke? Budili biste bebu kada dođu gosto koji žele da je vide?

Kasnije ste shvatili da nijedan od navedenih razloga nije dovoljno dobar da probudite vašu bebu.

Ko želi da je vidi može to da uradi i dok ona spava a i zašto bi propustili retku priliku da na miru popijete kafu?

3. Perali ste sve što je palo na pod
U narodu se kaže da kada prvo dete pojede nešto sa poda, zabrinuti roditelji su u stanju odma da ga vode kod lekara, kada drugo dete u usta stavi nešto što je palo na pod, roditelji mu isperu usta i operu ruke, dok treće samo malo obrišu, eventualno oduvaju prljavštinu sa spornog predmeta. I ta priča nije nastala bez razloga.

Normalno je da nećete detetu dopustiti da stvalja u usta prljave stvari ili da živi u haosu, ali od malo prašine ili zemlje, ukoliko ste napolju, detetu sigurno neće biti ništa.

4. Kupovali ste isključivo organske namirnice
Na početku ste kupovali isključivo ekološke i organske kašice, domaće neprskano voće, a onda je sve organsko i neprskano polako zamenila svakodnevna hrana koju jedete i vi, koju samo izgnječite viljuškom i gledati vaše dete kako raste i razvija se sasvim normalnim tempom.

5. Prečesto ste menjali pelene
Roditelji praktično lebde oko bebe, posebno kada je u pitanju prvo dete. To podrazumeva često proveravanje i menjanje pelene čim se beba malo umokri.

Sada vam je verovatno jasno da nije bilo potrebe za tim. Pelena može malo da sačeka, nije neophodno da je menjate čim se beba upiški.

6. Kupovali ste skupu odeću
Prvom detetu obično se kupuje sve novo i, uglavnom, skupo. Kasnije shvatite da to i nisu ble najmudrije odluke.

Bebe vrlo brzo prerastu većinu odeće u uzrastu do prve godine a i stvari koje beba svakodnevno bljucka, žvaće i u kojoj puzi nema poente da budu preskupe.

7. Previše ste pazili
Kao i većina roditelja, iz straha niste dopuštali detu da skače, da se oznoji ili isprlja. Međutim, vremenom ili dolaskom drugog deteta shvatićete da "život pod staklenim zvonom" može više da šteti detetu nego da mu koristi, i postaćete opušteniji.

Izvor: yumama.com

Dadilja koja je čuvala decu dve decenije na dva kontinenta, kaže da je roditeljstvo danas u krizi, a evo i zašto

Ema Džener je 20 godina radila kao bebisiterka i čuvala je decu iz različitih porodica na dva kontinenta. Za sebe kaže da nije sklona stvaranju drame bez razloga, ali da zaista smatra da je roditeljstvo danas u krizi, zbog sledećih stvari.

1. Roditelji se plaše dece

U vezi sa ovim, dadilja navodi jednostavan test kojim dokazuje svoju poentu. "Često gledam roditelje koji sipaju deci mleko u šolju. Onda dete počne da plače jer neće da pije iz roze, nego iz plave šolje, a roditelji brže-bolje trče da prespu mleko u željenu šolju. Pažljivo gledam ponašanje roditelja. U većini slučajeva mamino lice pobledi i žuri da to mleko prespe u šolju da bi sprečila da dete počne da histeriše", navodi Ema i pita: "Mame, čega se to plašite? Ko je glavni?".

Dženerova savetuje da umesto toga pustite da plače, a vi se jednostavno pomerite da to ne morate da slušate. "Ali, zaboga, ne pravite sebi dodatni posao samo da biste udovoljili detetu. I još važnije od toga, pomislite na lekciju koju mu dajete time što mu dajete što hoće samo zato što plače", upozorava dadilja.

2. Imaju niske standarde

Kada se deca ružno ponašaju, na primer histerišu negde u javnosti, roditelji najčešće slegnu ramenima i komentarišu da "to rade sva deca" i da su to "dečja posla".

"Uveravam vas, ne mora tako da bude. Deca su sposobna za mnogo više od onoga što roditelji očekuju od njih, bilo da je reč o manirima, poštovanju starijih, kućnih obavezama, ljubaznosti, samokontroli. Mislite da dete ne može mirno da sedi u restoranu? Glupost! Jedini razlog zašto se ne ponaša tako je taj što mu niste pokazali i niste mu stavili do znanja da to očekujete od njega. Tako je jednostavno. Podignite očekivanja i standarde i vaše dete će im se prilagoditi", kaže dadilja.

3. Nema više "mešanja"

Nekada su vozači autobusa, učitelji i nastavnici, prodavci ili drugi roditelji mogli bez problema da skrenu pažnju detetu koje se loše ponaša. Kada u blizini nema roditelja, drugi odrasli ljudi su bili "oči i uši" mame i tate, a svi su imali zajednički cilj: odgajati vaspitanu decu.

Sada, ako se neko ko nije roditelj drzne da skrene pažnju na loše ponašanje roditelja, mama i tata se naljute i uvrede.

"Žele da njihovo dete bude savršeno, pa ne prihvataju činjenicu da nije. Ako nastavnik ukori dete jer ne ponaša dobro, roditelj će ići kod nastavnika umesto da disciplinuje svoje dete. Osećaju potrebu da projektuju sliku savršenstva u svet, a njihova nesigurnost je pojačana time što mnogi roditelji međusobno osuđuju jedni druge", smatra dadilja.

Drugim rečima, kada dete histeriše u prodavnici, svi odmah prekorno gledaju u mamu, umesto da je podrže što ne popušta detetu, objašnjava ona. "Trebalo bi da kažu: 'Hej, bravo, znam da je teško postaviti deci granice'".

4. Oslanjaju se na prečice

Dženerova kaže da je divno što roditelji danas imaju razne elektronske uređaju koji im pomažu da deca budu mirna u avionu ili kod lekara.

"Jednako je divno što možemo da poručimo hranu onlajn, podgrejemo gotov obrok pritiskom na dugme mikrotalasne. Roditelji su danas više zauzeti nego ikad, i skroz sam za to da roditelji olakšaju sebi kad mogu. Ali, prečice mogu da budu klizava staza. Kada vidite kako je dete u avionu mirno dok gleda crtać na tabletu, bićete u iskušenju da ga pustite da gleda i u restoranu. Deca moraju da se nauče strpljenju. Moraju da nauče da sami sebe zabave. Moraju da nauče da ne može svaka hrana da se spremi za tri minuta, i trebalo bi sami da nauče da ponešto pripreme. Bebe moraju da nauče same da se umire, umesto da ih roditelji stavljaju u vibrirajuću stolicu svaki put kada zaplaču", kaže dadilja.

Ona naglašava da mališani koji su tek prohodali treba da nauče da sami ustanu posle pada, umesto da samo pruže ruke mami ili tati da ih podignu.

"Pokažite deci da prečice mogu da budu korisne, ali da je veće zadovoljstvo raditi stvari na pravi način".

5. Potrebe deteta su na prvom mestu

Sasvim prirodno, roditelji se uvek pobrinu prvo za dete, pa onda sa sebe. Tako i treba da bude kada je u pitanju presvlačenje i hranjenje dece. Ali, radeći sa decom i roditeljima, bebisiterka je primetila da roditelji danas idu predaleko stavljajući dečje potrebe na prvo mesto.

"Toliko puta sam videla mamu koja umorna iznova ustaje iz kreveta da bi ispunila hirove svog deteta. Ili tatu koji ostavlja sve što radi da bi ustao da svojoj žednoj ćerkici donese čašu vode. Ne postoji ništa loše u tome da ne ustanete iz kreveta kada vas je dete već nekoliko puta podiglo pod ko zna kojim izgovorom. Nema ništa loše u tome da kažete ćerkici da sačeka dva minuta dok nešto završite, pa će dobiti čašu vode", ističe dadilja.

Zapravo, ona insistira na tome da deca povremeno od roditelja treba da čuju reč "ne", i da mama i tata treba ponekad da traže od dece da se sama zabave dok je mama u kupatilu, na primer.

"Bojim se da, ako ne počnemo da ispravljamo ovih pet grešaka u vaspitanju, uskoro ćemo imati decu koja će biti sebična, nestrpljiva i nepristojna prema drugima. To neće biti njihova krivica, već naša. Nismo im pokazali drugačije, nismo očekivali više od njih. Zato, molim vas, roditelji širom sveta, tražite više od svoje dece. Očekujte više. Ojačajmo našu decu i pripremimo ih za ono što im treba da uspeju u stvarnom svetu, a ne u ovom u kojem ih čuvamo 'pod staklenim zvonom'", apeluje dadilja.

Izvor: Mondo.rs

Ako u prvih šest meseci beba nije duže vremena provodila na stomaku, ili je to bilo retko pa nije dovoljno ovladala tim položajem – sigurno će pružati otpor ako pokušate da je učite da puzi. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, većina roditelja odustaje, uz konstataciju da njihovo dete ne ume ili ne želi da puzi.

1. Moja beba neće da puzi

Ako u prvih šest meseci beba nije duže vremena provodila na stomaku, ili je to bilo retko pa nije dovoljno ovladala tim položajem – sigurno će pružati otpor ako pokušate da je učite da puzi. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, većina roditelja odustaje, uz konstataciju da njihovo dete ne ume ili ne želi da puzi.

Da bi zauzela četvoronožni položaj, beba prvo treba da nauči da se uspravi kada je u položaju potrbuške, zatim da ima oslonac o opružene ruke, kako bi mogla da prebacuje težinu napred-nazad, i tek onda da počne da puzi. Ako nije prošla sve faze u uzrastu kada je time trebalo da ovlada, verovatno će početi da se pokreće «kao robot», ili da se rukama odguruje i kreće pomeranjem unazad.

Neke bebe preskoče fazu puzanja. Ona nije neophodan preduslov za hodanje, ali je odličan trening za sve mišiće – kako za njihovu snagu, tako i za elastičnost. Nakon kretanja po ravnom, beba će početi da savladava prepreke, a na kraju će da puzi uz stepenice. U isto vreme, kretanjem i upoznavanjem prostora u kome boravi, ona poboljšava motorne sposobnosti kojima stiče fizičku nezavisnost.

2. Stavljanje deteta u dubak

Velika prepreka ovom osamostaljivanju je korišćenje dupka i sličnih sprava. One suzbijaju prirodnu potrebu za kretanjem, uslovljavaju pogrešne šeme hoda i mogu da dovedu do pojave određenih deformiteta. Često se dešava da deca koja su neko vreme provela u hodalici, kada prohodaju – padaju zbog gubitka ravnoteže i imaju poteškoća pri ustajanju. Ako, pritom, nisu prošla kroz fazu puzanja, problem će im predstavljati i savladavanje prepreka: zapinju o ivičnjake i pragove, a najčešće padaju na glavu, jer nisu naučila da se dočekaju na ruke.

3. Dete hoće da hoda

Preranim postavljanjem na noge i učenjem deteta da hoda sa držanjem za ruke – takođe se remeti njegov normalan motorni razvoj. Roditelji često iz potrebe da pokažu kako je njihovo dete napredno, oslanjajući ga o pod – izazivaju takozvani refleksni hod. Nagon da se kreće kako bi stiglo do nečeg – tumači se detetovom željom da hoda, pa roditelji počinju tome da ga uče, nadajući se da će tako pre da prohoda.

Međutim, da bi dete prohodalo, neophodno je da neurološki sazri, na šta ne može da se utiče «spolja», pa ovo učenje može da potraje mesecima. Naviknuto na uspravan položaj, a bez iskustva puzanja, dete će najverovatnije biti stavljeno u dubak. Na taj način će biti potpuno uskraćeno za prolazak kroz sve faze hoda, bez uspostavljene ravnoteže. Nakon prohodavanja će biti nesigurno, zapinjaće o prepreke, često će padati – bez oslanjanja na ruke.

4. Kupovina prvih cipela

Još jedan značajan momenat, koji roditelji najčešće ne mogu strpljivo da dočekaju, jeste kupovina i obuvanje prvih cipela. Često bebe sa šest, sedam meseci već imaju na nogama cipelice za hodanje. One su, uglavnom, preveliko opterećenje za još uvek nedovoljno razvijene mišiće, pa vuku stopala ka spolja (dok beba sedi ili je roditelji drže) i ometaju pravilan položaj stopala dok beba puzi.

Ukoliko je hladno, beba može da ima laganu, «nehodajuću» obuću. Prve korake treba da napravi u čarapama ili bosih nogu (tako može da hoda u sobi) – na taj način će ojačati mišiće i učvrstiti zglobove stopala. Tek kada se hod učvrsti i dete počne da hoda po ulici, treba da ima cipele na nogama. Izuzetak je ako ima «kriva stopala», odnosno ako stopala zauzimaju nepravilan položaj pri hodu, idu ka spolja ili ka unutra… Tada se za korigovanje rade cipele po meri, a dete ih nosi još u fazi prohodavanja.

5. Moje dete ne ume da se igra, igračke ga uopšte ne zanimaju

Od šestog do dvanaestog meseca, roditelji su mnogo više usredsređeni na to šta dete može nogama nego rukama. Kada većinu igračaka ne uzima ili odmah ispusti, tumače činjenicom da ima previše igračaka, pa ga ništa ne zanima. U stvari, razlog je u tome što su igračke neprilagođene detetovim trenutnim motornim sposobnostima i interesovanjima. Ono, uglavnom, odbacuje igračku jer veličina i oblik ne odgovaraju njegovom stepenu zrelosti. Kao što za pokretanje, puzanje i hodanje moraju da se obezbede određeni uslovi i stimulacija, isto to je potrebno i za hvatanje, držanje, otpuštanje, bacanje…

U osmom mesecu, podizanjem ruke na gore, dok dete leži na boku, započinje izuzetno važna faza fine motorike: uspostavljanjem koordinacije oko-ruka. Dete sve češće počinje da sedi preko boka, oslanjajući se o jednu ruku dok se drugom, slobodnom rukom igra. Tek kada samo zauzme sedeći položaj, počeće intenzivnije da koristi ruke. Ukoliko je prerano postavljeno da sedi, sve vreme će pokušavati da održi ravnotežu, što će ići na uštrb korišćenja ruku za manipulisanje igračkama.

Od grubog i nespretnog hvatanja, dete će do kraja prve godine ovladati «hvatanjem pincetom» – kada sitni predmeti, pločice i mrvice, koje nalazi na podu, postaju predmet njegovog interesovanja. Pažljivo će da pokupi svaki trun koji ugleda i da ga stavi u usta. To je faza normalnog motornog razvoja, kroz koju prolaze sva deca, pa ih nikako ne treba ometati u tome, iz straha da će se razboleti jer uzimaju mrvice sa poda. Tada im treba obezbediti sitne predmete odgovarajućeg oblika i, naravno, paziti da ih ne stave u usta i progutaju. Kroz ove aktivnosti, dete će ovladati finom motorikom, koja je osnova za mnoge precizne i složene radnje (njih će savladati kasnije), ali i značajan faktor koji utiče na razvoj detetovog govora.

Stimulacija deteta

Da bi se razvoj fine motorike nesmetano odvijao, neophodno je da dete bude stimulisano – pre svega, odgovarajućim igračkama (zvečka jasnih, kontrastnih boja, zvonce, igračke koje vise u vazduhu, na dohvat ruku, kocke koje mogu da se slože jedna u drugu, perlice-nizalice, lopte različitih veličina, slagalice, slikovnice, geometrijski oblici…). Takođe, važno je učestvovati u igri, pokazati detetu kako se nešto radi i ohrabriti ga da pokuša ponovo, bez obzira na prethodne neuspehe.

Snežana Milanović, viši fizioterapeut

Izvor: Yumama

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Kako da vaša beba prespava celu noć u nekoliko koraka

Kako da vaša beba prespava celu noć u …

Umorni ste. Sve ste probali. Vaš zamotuljak radosti pr...

Da li smem da jedem jagode u trudnoći i tokom dojenja?

Da li smem da jedem jagode u trudnoći i…

Sezona najslađeg voća je u toku. Saznajte da li smete...

Masaža beba

Masaža beba

Masaža je jedno od najstarijih terapeutskih sredstava ...

Krvarenje iz nosa kod dece

Krvarenje iz nosa kod dece

Kao najistureniji deo glave, nos je često «na udaru»...

Dubak i prohodavanje

Dubak i prohodavanje

Nakon što dete nauči da puzi i da stabilno sedi, neka...

Roditeljske dileme: Koje mleko dati bebi nakon prestanka dojenja?

Roditeljske dileme: Koje mleko dati bebi…

Česta je roditeljska dilema da li po prestanku dojenja...

Sisanje palca i grickanje noktiju je ipak zdravo?

Sisanje palca i grickanje noktiju je ipa…

Deca koja sisaju palac ili grickaju nokte možda zbog t...

Bebe rođene na jesen u većem riziku od astme

Bebe rođene na jesen u većem riziku od…

  Novorođenčad koja se rode četiri meseca pre vrhu...

11 neophodnih Montesori elemenata u sobi svakog mališana

11 neophodnih Montesori elemenata u sobi…

Shvatanje da je dete posebna osoba, nezavisna jedinka o...

Pomozite bebi da napravi prve korake

Pomozite bebi da napravi prve korake

Kada će moja beba prohodati? U većini slučajeva beb...

Početak trudnoće - Odgovori na najvažnija pitanja

Početak trudnoće - Odgovori na najvaž…

Test na trudnoću je pozitivan – no istodobno s rados...

Strategija odlaganja odlaska u krevet

Strategija odlaganja odlaska u krevet

Šta su sve klinci u stanju da kažu da izbegnu odlazak...

Upala grla kod dece u hladnim danima

Upala grla kod dece u hladnim danima

Iako se obično misli da su upale grla “ekskluziva”...

Ovih 15 stvari treba da govorite deci

Ovih 15 stvari treba da govorite deci

Ne zaboravite da deca upijaju energiju roditelja i mnog...

Proširene vene u trudnoći

Proširene vene u trudnoći

Kod žena koje pate od proširenih vena, stanje se u tr...

Dr Rajović: Roditelji od rođenja prave greške koje štete razvoju

Dr Rajović: Roditelji od rođenja prave…

Čuveni stručnjak pojašnjava zašto ima sve više dec...

Kandida …….. soor kod beba

Kandida …….. soor kod beba

Kandida (Candida albicans) je sveprisutna gljivica. Dak...

Nesanica u trudnoći - saveti da poboljšate san i opustite se

Nesanica u trudnoći - saveti da pobolj…

Insomnija može biti česta pojava u svim segmentima tr...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.