septembar 20, 2020

Nega beba je za svaku mamu u početku misterija. Evo kako pedijatri preporučuju da se neguje bebin nosić. I nos se, poput ušiju, sam čisti, odnsno nosni sekret za sebe vezuje i izbacuje prljavštinu. Ali ako nosić luči previše sekreta, recimo ako je beba prehlađena, ipak je potrebno malo dodatne nege. Skorelu sluz pre uklanjanja treba omekšati nakvašenom gužvicom vate. Tako ćete izbeći da bebi povredite ostljivu sluzokožu. Nakon toga, skorelu sluz uklonite vlažnom krpicom. Ako je bebi nosić zapušen, možete ga pažljivo očistiti uvijenim krajem čiste maramice. Pazite da ne idete preduboko, da ne biste povredili krvne sudove i izazvali krvarenje. Nos nikad ne čistite štapićima vate - Ako u bebinom nosiću ima previše sluzi, možete da upotrebite i specijalnu pumpicu za nosni sekret. Možete je kupiti u apoteci, a uz nju ide i uputstvo za upotrebu. Ako je nos zapušen, upotrebite kapi rastvora morske soli za bebe, koje se takođe kupuju u apoteci.

Izvor: zena.blic.rs

Ovih dana je zaista veliki broj dece «na nišanu» virusa. Naročito su na udaru obdaništa, u kojima gotovo da nema deteta bez nekog od simptoma virusne infekcije. Kašljanje i kijanje su svuda prisutni, ali neka deca imaju i visoku temperaturu, veoma su lomna, i stvarno izgledaju kao da imaju grip… ali epidemije gripa još uvek nema.Zato smo rešili da odgovorimo na najčešće postavljena pitanja, koja su vezana za aktuelne infekcije.

Šta je, ako nije grip?
Ima mnogo vrsta virusa, a ovi koji sada haraju (napadaju i mame i tate) – spadaju u respiratorne viruse. Oni prevashodno napadaju disajne organe. Za razliku od letnjih «kolega», veoma im prija hladnoća, baš kao i virusu gripa. Ima virusa vrlo srodnih gripu, koji pripadaju familiji parainfluence (i ime im je slično). E, oni haraju ovih dana, ali nemaju «ekskluzivu» za napadanje dece i odraslih, pa se uspešno mešaju sa ostalim virusima, čijim imenima ne bismo da vas zamaramo.

Kako bolest počinje?
Deca prvo pomalo kašljucaju, pre svega zbog sekreta koji se iz nosa sliva unazad u grlo. Ovaj sekret draži sluzokožu ždrela (koja je i sama mesto razmnožavanja virusa), pa nastaje suv – nadražajni kašalj. Kako se sekret prevashodno sliva niz grlo, prvih dana se ne vidi curenje nosa, ali već posle par dana deca proslinave.

A temperatura?
U početku nema povišene temperature, ali posle nekoliko dana dete počinje da polako «gorucka», a neka deca čak imaju veoma visoku temperaturu (preko 39,5 stepeni). Sa skokom temperature, deca polako gube apetit i postaju sve manje zainteresovana za igru i komunikaciju. Kada temperatura padne, deca se obično oraspolože, ali sa novim skokom febrilnosti – klinci se opet «potule». U fazi razbuktavanja infekcije, deca najveći deo dana imaju povišenu temperaturu. Glavobolja je gotovo redovan pratilac visoke temperature, naročito kod veće dece.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Evo zato je baš sada, pravo vreme da obratite pažnju na higijenu i jačanje imuniteta deteta.

Zatvoren prostor, promena vreme i boravak dece u kolektivu pogoduju širenju respiratornih infekcija. Zato je baš sada, pravo vreme da obratite pažnju na higijenu i jačanje imuniteta deteta.

Epidemiolog Slavica Maris savetuje kako da pripremite dete za novu sezonu virusa i gripa.

„Sa početkom školske godine možemo očekivati povećan broj respiratornih infekcija, jer sami dečiji kolektivi pogoduju širenju pomenutih infekcija“, navodi epidemiolog Slavica Maris za Bebac i dodaje da „za sada nemamo nikakvo povećanje respiratornih infekcija, a među njima su najbrojnije streptokokne infekcije, koje najčešće izazivaju faringitise i tonzilitise, kao i varičela. Ove respiratorne infekcije se registruju tokom cele godine, a veći njihov broj, naročito streptokoknih infekcija, se beleži sa početkom školske godine, zbog olakašanog širenja u dečijim kolektivima”.

Sem spomenutih respiratornih infekcija, kojih ima tokom cele godine, u ovom periodu moguće je očekivati i pojavu drugih respiratornih infekcija izazvanih različitim tipovima virusa (adenovirusi, rinovirusi ...), a krajem novembra i početkom decembra pojavu gripa.

Prevencija za bolje zdravlje

Slavica Maris, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, navodi i na koji način roditelji mogu aktivno učestovati u sprečavanju širenja respiratornih infekcija „Bitno je jačanje imuniteta, tako što se deci daje što više svežeg voća i povrća. Veoma je važno i da se deca odmore, da imaju dovoljno sna. Naglašavam i podvlačim važnost redovnog pranja ruku. Ako dete ima neke respiratorne smetnje ono ne bi trebalo da ide u koletiv, odnosno u vrtić ili školu. Ukoliko dete kašlje ili kija, mora se koristiti maramica, koja se stavlja na usta i koja se odmah nakon toga baca. Nakon toga, treba oprati ruke, jer se uzročnici zaraznih bolesti mogu zadržati na njima, pa u direktnom kontaktu sa drugom decom, ili preko igračaka i drugih predmeta, preneti na neko drugo dete. Takođe, veoma je važno redovno provetravati prostorije u kojima boravimo”.

Redovno pranje ruku
Provetravanje prostorija
Jačanje imuniteta
Dovoljno sna
Nakon korišćenja maramice istu baciti i oprati ruke

Roditelji često dolaze u nedoumicu oko jačanje imuniteta dece, najbolje je to raditi konzumacijom svežeg voća i povrća, prvenstveno voće koje je bogato vitominom C, a kako navodi epidemiolog Maris „najbolje je da se kroz sveže namirnice unose vitamine, a ne kroz suplemente“ .

Kada dete ne treba u kolektiv

Pod pristiskom posla roditelji često odluče da prehlađeno ili čak bolesno dete ovdedu u kolektiv jer nemaju drugu opciju. Upravo to može biti veoma loše po ostalu decu u kolektivu i infekcija će se lakše širiti.

„Ako dete ima temperaturu koja je praćena sekrecijom, kašljanjem i kijanjem eventualno i nekim drugim simptomima, poput malaksalosti i ostalih jasnih simptoma infekcije, onda dete ne treba da vodimo u kolektiv, jer se ta infekcija lako može proširiti na drugu decu”, navodi epidemiolog Slavica Maris za Bebac.

Dete nemojte voditi u kolektiv ako primetite:

Temperaturu
Malaksalost
Kašljanje i kijanje praćeno sekrecijom

Izvor: bebac.com

Dr Matthew Thompson sa Vašington Univerziteta u Sijetlu i njegovi saradnici analizom 48 ranije sprovedenih studija, došli su do zaključka da simptomi respiratornih infekcija kod dece mogu trajati duže nego što je ranije procenjivano, i najčešće ne zahtevaju terapiju.

Deca u ovim studijama dobijala su simptomatsku terapiju, placebo pilule ili nisu dobijala ništa, a lekari su pratili razvoj njihovih simptoma.

Među decom koja su imala bol u uhu, njih 90% bilo je bolje nakon 7-8 dana od posete lekaru. Deca sa simptomima prehlade ( kijavice ), bila su bolje nakon 15 dana, dok je skoro svoj deci kod koje se javio kašalj bilo potrebno 25 dana za potpun oporavak. Bol u grlu obično je prolazio nakon 2 do 7 dana, u zavisnosti od studije.

Naročito duže od očekivanog bilo je trajanje bola u uhu, kao i simptoma prehlade, napisali su autori 11.decembra na veb stranici British Medical Journal-a. prehlada

Dr Sharon B. Meropol ( Medicinski fakultet Univerziteta u Klivlendu ) izjavila je da većini dece sa simptomima infekcije disajnih puteva ( kašalj, kijavica itd ) nije potreban odlazak kod lekara. Sa izuzetkom streptokoknih angina, ove infekcije uglavnom su prouzrokovane virusima.

„Neki ljudi…smatraju da je, ukoliko simptomi traju duže od nekoliko dana, detetu potreban antibiotik,“ kaže dr Meropol. Antibiotici ne deluju na viruse, a mogu prouzrokovati proliv ili druga neželjena dejstva, među kojima je najznačajnije razvoj otpornosti bakterija na antibiotike, čime se znčajno otežava lečenje budućih bakterijskih infekcija.
„Poruka je da simptomi mnogih respiratornih infekcija mogu trajati neko vreme, i da njihovo duže trajanje ne mora da znači da je detetu potrebna antibiotska ili neka druga terapija,“ rekao je dr Theoklis Zaoutis ( specijalista za infektivne bolesti, Dečja bolnica u Filadelfiji, Pensilvanija ) u svom imejlu Reuters Health-u.

Naravno, i dalje postoje situacije u kojima je dete sa simptomima respiratorne infekcije potrebno odvesti kod lekara – kada se simptomi neprestano pogoršavaju, ili ako izostane njihovo postepeno poboljšanje. Lekaru takođe treba odvesti i dete koje otežano diše ili ima neki drugi ozbiljan simptom, navodi dr Meropol.

Priredila: dr Ivana Veljić

Upala pluća najčešće se javlja kao komplikacija prehlade, gripa ili bronhitisa.

Kako je reč o respiratornim bolestima koje mogu da imaju neke slične simptome, ljudi najčešće i ne mogu da ih razlikuju, ali to i nije važno dok su simptomi takvi da mogu da ih ublaže neki domaći lekovi ili lekovi za snižavanje temperature, odnosno ako se stanje nakon nekoliko dana mirovanja popravlja.

Ali ako čovek ima povišenu temperaturu koja traje duže od četiri dana, oseća bol u grudima i ima problema zbog otežanog disanja, treba obavezno da se javi lekaru.

Kod dece uz te simptome može da se javi i povraćanje, što je takođe razlog da odmah odete kod lekara, kaže prof. dr sc Ilija Kuzman, infektolog sa Klinike za infektivne bolesti "Dr Fran Mihaljević" u Zagrebu.

Uzrok i simptomi bronhitisa
Slično kao i kod prehlade ili gripa, najčešći uzročnik bronhitisa je virus i takođe se najčešće javlja zimi, obično "udružen" sa prehladom ili gripom. Glavni simptomi bronhitisa su produktivni kašalj sa iskašljavanjem prozirne ili bele sluzi, vrlo retko uz pojavu sukrvice, bol u grudima i otežano disanje. Mogu se javiti opšti umor ili bol u zglobovima, kao i jeza, ako se javi povišena temperatura.

Ako je reč o virusnom bronhitisu, bolest po pravilu traje desetak dana, odnosno kašalj može da potraje još nekoliko dana nakon što se povuku drugi simptomi i najčešće nije potrebna neka posebna terapija. Međutim, slični simptomi mogu biti i znak bakterijske upale pluća, pa ako ne prolaze, svakako se javite lekaru jer će u tom slučaju biti potrebno lečenje antibioticima.

"Kod odraslih ljudi ređe se javlja akutni bronhitis, a češće hronična opstrukcijska plućna bolest, koja se povezuje sa hroničnim bronhitisom, kog može da prati i emfizem pluća", kaže lekar.

Prema nekim procenama, hronični bronhitis je uzrok oko 85 posto hroničnih opstrukcijskih bolesti pluća, a uz spomenute simptome karakteristično je da kašalj može da potraje puno duže, odnosno da se tokom godine može da se desi više epizoda pogoršanja stanja. U tom slučaju uzročnik bolesti nije virus nego dugotrajna iritacija bronhija duvanskim dimom, česticama industrijske prašine i sličnim zagađivačima, pa pušači, ljudi koji su izloženi dimu ili prašini, odnosno hemijskim isparenjima na poslu, imaju povećan rizik od oboljenja.

Ako kašalj traje duže od tri nedelje i ako ga prati temperatura viša od 38 stepeni, uz otežano disanje i bol u grudima, svakako se treba javiti lekaru, kaže dr Ilija Kuzman.

Kako se dijagnostijuje bronhitis?
Bronhitis može da se dijagnostikuje već kod pregleda stetoskopom, ili na rendgenu, a postoji mogućnost da vas lekar - radi utvrđivanja stadijuma bolesti - pošalje na ispitivanje plućne funkcije. To se radi ako lekar sumnja da je uzrok bolesti ipak bakterija, tada može da vas pošalje na mikrobiološku obradu iskašljaja. U slučaju da se potvrdi da je reč o bakterijskoj upali, Sprovodi se lečenje antibioticima, dok se kod Hronične opstruktivne bolesti pluća primenjuje samo terapija za olakšavanje disanja, najčešće u obliku inhalacije.

"Kod akutnog bronhitisa lečenje najčešće nije potrebno, odnosnosavetuje se odmaranje uz čaj sa medom i limunom koji ublažava kašalj. Po potrebi se mogu koristiti i pastile (za odrasle) ili lekovi koji pomažu da se ublaži kašalj, ili sirupi za razređivanje sekreta, kako bi se olakšalo iskašljavanje", kaže dr Kuzman. Naravno, ako se javi povišena temperatura, treba je snižavati odgovarajućim lekovima.

Najbolji saveti za pomoć dr Ksenije Krajina Pokupec

Majčina dušica

Ublažava grčenje, pa opušta bronhije i olakšava disanje i razređuje sluz i pomaže kod iskašljavanja, pa se i kod akutnog i kod hroničnog bronhitisa preporučuje čaj od majčine dušice.

Med i limun

U čašu mlake vode dodajte jednu kašičicu meda i tri kašičice soka od limuna pa dobro promešajte i pijte nekoliko puta dnevno. Med i limun čiste pluća i bronhije od sekreta.

Čaj od korena belog sleza

Poznati je lek za ublažavanje kašlja. Oblaže grlo zaštitnim slojem i razređuje sluz. Priprema se prema uputstvi i pije se dva do tri puta na dan.

Čaj od zove

Pomaže kod iskašljavanja, začepljenog nosa i upaljenoga grla. Stavite od 2 do 5 grama suvih cvetova zove u šoljicu vruće vode i ostavite od 5 do 10 minuta. Nakon toga procedite i pijte dve-tri šoljice tokom dana.

Sirup za kašalj (za odrasle)

Skuvajte jaki čaj od nekoliko biljaka (3 kašike na pola litre vode) pa dodajte med i malo limunovog soka. Na primer, u istoj razmeri koristite crni ili beli slez, majčinu dušicu, žalfiju i islandski lišaj.

Izvor: yumama.com

Temperatura, bol u grlu, curenje nosa, glavobolja... Sve su to simptomi koji se često javljaju i kod majki dojilja ALI oni nisu znak za uzbunu i prestanak dojenja

Nikada ne uzimajte antibiotike ili druge lekove na svoju ruku.

Jako je malo bolesti zbog kojih treba obustaviti dojenje bilo privremeno ili stalno.

Da se za sada zadržimo oko simptoma gripa… Šta se dešava u organizmu majke koja se ne oseća najbolje i koja oseća da je nešto „hvata“?

Onog trenutka kada majka počne da oseća slabost u bilo kom vidu tada je i beba već pod uticajem istog virusa koji muči majku. Virus se nije pojavio tog trenutka već je duže vreme prisutan a onošto majka oseća je početak “invazije” koja je napada sve jače. U tim trenutcima najbolja stvar koju majka može da uradi je da nastavi da redovno doji svoje dete. Preko svog mleka majka ne može da prenese bebi viruse ali joj prenosi ono što je mnogo važnije, a to su antitela koja stvara njeno telo u borbi za ozdravljenje.

Ako prestanete da dojite dok ste pod udarom virusa ostavljate vašu bebu da se sama bori protiv njega bez imalo zaštite koju bi imala preko vašeg mleka.

Da li se smem dojiti pod temperaturom? Ili drugo pitanje na koje često odgovaram: Sa kolikom temperaturom moram da prestanem da dojim?

Temperatura nije smetnja dojenju. Ne postoji nikakvo ograničenje da se sme ili ne sme dojiti iznad određene visine ali je preporučljivo da se temperatura koja je iznad 38.5 stepeni skida antipireticima kako bi se majka osećala bolje. Najčešće se koriste preparati na bazi paracetamola ili ibuprofena. U slučajevima ako lekovi ne uspevaju da spuste temperaturu poželjno je da se majka javi doktoru radi pregleda. Dojenje se ni tada ne prekida. Doktoru je potrebno naglasiti da majka doji i da ne želi da prestaje. Na doktoru je da tada prilagodi terapiju tj da prošiše lekove za koje se zna da ih mogu dojilje uzimati.

Koje lekove mogu da uzimam?

Bez konsultacije sa doktorom ne možete uzimati ništa od lekova osim lekova za temperaturu i to u dozi za odrasle osobe. Ako se simptomi ne smiruju i ne osećate se bolje javite se doktoru.

Da li mogu da koristim neke od kućnih tretmana ili lekova?

Ovo najčešće pomaže:

Odmarajte. Koliko je god moguće odmarajte uz dete jer vam je odmor preko potreban kako bi telo imalo snage da se izbori sa virusima.
Pojačajte unos vitamina C bilo iz hrane bogate vitaminom C ili koristeći suplemente.
Ehinacea je poznata po dobrom uticaju kada su virusi u pitanju.
Beli luk, u sirovom obliku, kuvan ili kao suplement.. mada je najbolje uzimati sirov.
Homeopatski lekovi se obično smatraju sigurnim uz dojenje.
Propolis, ako niste alergični na pčelinje proizvode slobodno ga koristite, odlična je pomoć.
Za zapušen nos koristite fiziološki rastvor. Možete se inhalirati iznad vruće vode kojoj ste dodali par kapi esencijalnog ulja od eukaliptusa ili žalfije.

Čajevi: uglavnom se preporučuju: voćni čajevi, hibiskus, kamilica, anis, komorač, matičnjak, šipurak, kopriva, brusnica… izbegavati zeleni, mentu (nana), žalfiju (kadulja), peršun, uvin…

Za bolno grlo:

Spremite sebi jak crni čaj.
Topla limunada sa medom.
Ispirajte grlo čajem od žalfije (kadulje) ili kamilice. Kamilicu možete i da pijete ali žalfiju ne jer smanjuje laktaciju.

Za kašalj:

Umesto fabrički spremanih sirupa preporučuje se upotreba čaja od korena belog sleza.

Čaj od korena belog sleza:

Prikuvati i ohladiti 2dcl vode, u ohlađenu vodu sipajte jednu supenu kašiku korena i poklopite. Neka odstoji 2 sata. Procedite i u to dodajte sok od pola limuna i med prema svom ukusu (1 kašika najčešće). Ovaj čaj se pije hladan ali ne sve odjednom već u toku dana uzimajte po gutljaj dva uvek kada se setite. Narednog dana spremite novu dozu. Odlično pomaže sazrevanju kašlja i lakšem iskašljavanju, a ide uz dojenje tj ne smeta bebi preko mleka.

Da li trebam da nosim masku na licu? Da li da boravim u zasebnoj prostoriji da ne zarazim bebu?

Ne i ne. Kao što je već rečeno beba je bila u kontaktu sa istim virusom i pre pojave simptoma kod vas. Potpuno je nepotrebno sada se razdvajati. Slobodno boravite sa bebom u istoj prostoriji ma u istom krevetu.

Kada “pokvarite stomak” ili se suočite sa stomačnim virusom i tada važe ista pravila, ne uzimajte lekove na svoju ruku, odmarajte, unosite vodu malo po malo kako bi se zadržavala u telu i iskoristila, ishranu prilagodite ličnim potrebama, a beba neka je uz vas i neka sisa nesmetano. Ukoliko se simptomi pogoršavaju javite se doktoru radi pregleda i eventualnog uključenja terapije koja ide uz dojenje.

Nikada ne uzimajte antibiotike ili druge lekove na svoju ruku.

Autor: Tereza Miljković, savetnica za dojenje

Izvor: Super Beba

Kada su dani hladniji, virusi se brže šire po javnom prevozu i kolektivima. Zato treba na vreme da saznate na koje sve načine možemo da se odbranimo od respiratornih infekcija.

Epidemiolog i imunolog dr Predrag Kon kaže da je prvi talas respiratornih infekcija, koji je je najviše je pogodio decu školskog uzrasta, završen, a sada se očekuje i drugi…

“Sredinom oktobra polako prestaje taj prvi talas. Stvoren je kolektivni imunitet, pogotovu u školama, i sada imamo u opadanju broj obolelih. Ovako će biti sve dok se ponovo ne pojave, na primer, adeno virusi i tada kreće drugi talas respiratornih infekcija. Tek kasnije dolazi i grip”, kaže dr Kon.

Međutim, sada je pravo vreme da se primi vakcina protiv gripa, kako bi se stvorio imunitet, dok ne krene sezona gripa. Ovu vakcinu, prema preporukama epidemiologa, poželjno je da prime hronični bolesnici, zaposleni u zdravstvu i oni koji neguju pacijente u staračkim domovima, stariji od 65 godina, policajci, vatrogasci, zaposleni u javnim službama, kao i trudnice čiji će trimestar biti u periodu kada se javlja virus gripa.

Više od 200 virusa može da izazove prehladu. Bakterije i virusi pronalaze put do tela i napadaju ga na različite načine. Kako objašnjavaju epidemiolozi, pljuvačka zaražene osobe puna je virusa.

Evo na koji način treba da se zaštitimo, i kako da se poradi na imunitetu da bismo što bolje pregurali sezona virusa i gripa:

Naredne dane treba iskoristiti u što dužim šetnjama u prirodi, jer se na taj način jača imunitet. Boravak u prirodi oslobađa od stresa, smanjuje krvni pritisak i usporava rad srca, uravnotežuje hormone. Drveće i biljke u vazduh ispuštaju fintoncide, materije koji su zaslužne za uništavanje gljivica, bakterija i plesni.

Potrebno je što češće provetravati prostorije u kojima se sedi, jer se u zatvorenim prostorijama infekcija brzo širi. Naime, virusi se prenose kapljičnim putem. Zato je potrebno redovno prati ruke, jer to znatno smanjuje šansu da se unesu štetni bacili u telo.

Prehlade i grip najlakše se šire dodirom. Treba držiti ruke što dalje od očiju, nosa i usta. Umerena fizička aktivnost svakodnevno, takođe poboljšava imunitet.

Unos svežeg voća i povrća podiže imunitet i zato, s obzirom da ga još uvek ima u svežem stanju, treba iskoristiti što je više moguće. Tu je i zimnica, koju ne treba izbegavati. Vitamin A, koji se nalazi u slatkom krompiru, šargarepi, pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija. Limun, pomorandže, grejpfrut, kao i paprike i brokoli sadrže vitamin C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica i pomaže imunom sistemu da se zaštiti od bolesti.

Vitamin E, koji se nalazi u orasima, semenkama, repi i zelju, dokazano je odličan za borbu protiv infekcija gornjih disajnih organa. Takođe, treba konzumirati i med, koji povećava prirodnu otpornost organizma od bolesti jačajući imunološki sastav.

Hrana bogata proteinima

Dovoljan unos proteina najjednostavniji je način za poboljšanje imuniteta. Osobe koje ne jedu meso, poput vegeterijanaca ili onih koji su na dijeti koja ga isključuje, imaju slabiji imunitet i moraju da ga nadomeste ribom.

Šta uraditi kada dođe do prehlade

Tada treba da se bude na distanci od drugih da bi oni bili zaštićeni. Izbegavati gužve i masovna okupljanja, dugotrajno zadržavanje na javnim mestima, visečasovno čekanje u redovima, čekaonicama.

Prilikom kašljanja ili kijanja treba pokriti nos i usta marmicom. Poželjno je korišćenje papirnih maramica, koje se posle samo jedne upotrebe bacaju.

Izvor: Blic

Grip ( latinski Influenza ) je često, zarazno oboljenje disajnih puteva prouzrokovano virusima. Influenza virusi su podeljeni na 3 tipa: tip A, tip B i tip C. Za pojavu epidemija uglavnom su odgovorni virusi tipa A i B, dok su infekcije tipom C značajno ređe i obično u vidu infekcija gornjih respiratornih puteva.

Najopasniji su virusi tipa A, koji se neprestano menjaju, od sezone do sezone. Od njih, pored ljudi, oboljevaju i drugi sisari, kao i ptice, pa je broj potencijalnih „kombinacija“ veliki ( tako je bila aktuelna priča o „svinjskom“, tj. „meksičkom gripu“ ( H1N1 ), a pre nekoliko godina pričalo se o „ptičjem gripu“ ).

Procenat oboljevanja je veći što je veća promena virusa, tj. što je virus neuobičajeniji. Svake godine se sprovode epidemiološke studije na osnovu kojih se predviđaju „kombinacije“ aktuelne za tu sezonu, na osnovu čega se priprema vakcina za tu godinu.

Kako se prenosi grip ?

Kada bolesna osoba kija, kašlje, priča, ona izbacuje kapljice pljuvačke u kojima se nalazi virus, koji udisanjem mogu uneti prisutne osobe. Možete se zaraziti i kontaktom, tj. dodirivanjem površina na kojima se nalaze virusne partikule, npr.upotrebljena maramica, kvake, ili čak rukovanjem ako bolesna osoba nije oprala ruke. Dovoljno je samo da nakon toga dodirnete nos, oči ili usta, i virusu je put otvoren.

Osoba je zarazna dan pre pojave simptoma, kao i narednih sedam dana, ili čak deset dana kada su deca u pitanju.

Simptomi i znaci bolesti

Klinička slika gripa ispoljava se naglo, „iz punog zdravlja“, i svima nam je dobro poznata: povišena telesna temperatura, glavobolja, izražena malaksalost, bolovi u grlu, zapušen nos ili „curenje“ nosa, kašalj, bol u mišićima. Može se javiti i mučnina, povraćanje i proliv. Povišena temperatura se najčešće održava 2-4 dana, dok kašalj i malaksalost mogu perzistirati znatno duže.

Uprkos karakterističnim simptomima, nekada je vrlo teško razlikovati grip od sličnih respiratornih infekcija samo na osnovu kliničke slike, naročito kod mlađe dece, pa su nam, pored podataka koje dobijamo iz razgovora sa osobama koje brinu o detetu i kliničke slike potrebne i neke laboratorijske analize da bismo dijagnozu potvrdili.

Kako se leči?

Na tržištu su prisutne dve grupe antivirusnih lekova koji se primenjuju u lečenju gripa. Nažalost, nijedan od ovih lekova nije odobren za upotrebu kod dece mlađe od godinu dana. Kod starije dece može se započeti sa antivirusnom terapijom, ali isključivo na preporuku pedijatra nakon pregleda deteta. Cilj terapije je da se ublaži infekcija i ubrza ozdravljenje, a da bi bila efikasna mora se započeti u prvih 48h od javljanja simptoma bolesti.

Dominantna terapija u dečjem uzrastu i dalje ostaje tzv. simptomatska terapija, koja obuhvata lekove za snižavanje povišene telesne temperature ( Paracetamol i Brufen, aspirin se ne primenjuje kod dece ) i higijensko-dijetetski režim – povećan unos tečnosti, manji obroci sačinjeni od lako svarljive hrane, mirovanje ( čak i nakon „nekomplikovanog“ gripa, potrebne su nedelje da se detetu vrati snaga i izdržljivost, pa je potrebno napraviti pauzu i u sportskim aktivnostima ).

Antibiotici se primenjuju samo u slučaju da se na virusnu infekciju „nakalemi“ i neka bakterija, što procenjuje pedijatar.

Komplikacije gripa

Najčešće se javljaju zapaljenje srednjeg uha ( čak i do 25% obolelih ) i zapaljenje pluća, koje može biti direktno prouzrokovano virusom gripa, ili se može javiti kasnije u toku bolesti, kao posledica prodora bakterija u već oslabljen organizam. Ređe, virusom gripa mogu biti ozbiljnije zahvaćeni mišići, sa izraženim bolom i slabošću, a može biti zahvaćen i srčani mišić.

Najveći rizik od razvoja komplikacija imaju deca mlađa od 5 godina, osobe starije od 65 godina, osobe sa hroničnim srčanim i plućnim oboljenjima, deca koja boluju od cistične fibroze, osobe sa neuromišićnim oboljenjima koja zahvataju disajne mišiće, dijabetičari, gojazne osobe i trudnice.

Kako da zaštitite vašu bebu ?

Prevencija se sastoji u opštim higijenskim merama, a preporuke važe za sve :

– redovno i često pranje ruku sapunom i tekućom vodom,
– izbegavanje velikih skupova u zatvorenom prostoru, ili bar održavanje rastojanja od 1m,
– redovno čišćenje i pranje površina, provetravanje prostorija,
– izbegavanje dodirivanja usta, nosa i očiju ( ulazna mesta za infekciju ),
– pri kijanju i kašljanju obavezno je pokrivanje usta i nosa ( najbolje je upotrebiti papirne maramice, koje obavezno treba baciti nakon svake upotrebe, jer se i na njima virus zadržava u velikoj „količini“ ),
– ako se razbolite, ostanite kod kuće, da biste sprečili dalje širenje infekcije.

Šta je sa vakcinom?

Najefikasnija zaštita je vakcina (koja i dalje izaziva kontroverze). Ova vakcina se kod nas preporučuje i primenjuje kod ugrožene populacije, tj kod osoba koje imaju hronična oboljenja koja ih čine značajno osetljivijim i sklonijim komplikacijama.

S druge strane, Američki centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, preporučuje primenu inaktivisane vakcine protiv gripa kod svih trudnica, čija se trudnoća poklapa sa sezonom gripa (od novembra do marta), pogotovo ako su u tom periodu u drugom i trećem trimestru trudnoće. Takođe se smatra da je na taj način zaštićeno i novorođenče. Dalekosežnije posledice koje bi vakcinacija mogla da ostavi na fetus nedovoljno su ispitane.

Virus H1N1 je izuzetno opasan za trudnice – u Sjedinjenjim državama je od 34 trudnice (kod kojih je dokazana infekcija H1N1 virusom) šest je umrlo i pored svih terapijskih mera i intezivne terapije u eminentnim bolnicama. Zato će trudnice biti u prvoj prioritetnoj grupi kad vakcinacija protiv aktulnog gripa počne. U SAD je primena sezonske vakcine protiv gripa kod dece starosti od 6-59 meseci takođe deo rutinske prakse.

Obolela trudnica i mama…

Vidimo da trudnice spadaju u osetljiviju grupu, i znatno češće oboljevaju od gripa, što je naročito izraženo kod aktuelnog H1N1 tipa. Kod njih grip češće ima ozbiljan tok, sa razvojem komplikacija. Ako do infekcije dođe u ranoj trudnoći, ona se najčešće završava spontanim pobačajem, dok infekcije u kasnoj trudnoći mogu dovesti do prevremenog porođaja i oboljevanja majke i novorođenčeta.

Kako se grip prenosi na novorođenče?

Na novorođenče se infekcija može preneti na iste načine kao i kod drugih ljudi, dakle kontaktom ili vazduhom nakon porođaja. Obolela trudnica se tokom porođaja izoluje od ostalih porodilja, a angažovano medicinsko osoblje primenjuje higijenske mere prevencije ( maska, pranje ruku ). Nakon porođaja najbolje je da se novorođenče smesti sa majkom u prostor izolovan od zdravih porodilja i novorođenčadi, po mogućstvu u izoletu, kako bi što manje bilo izloženo virusu, ili bar na rastojanju većem od 1m, što je domet kapljica pri govoru. Majka treba da primenjuje sve opisane mere zaštite.

A dojenje?

Kada je dojenje u pitanju, poželjno je da obolela majka doji bebu, jer je majčino mleko od neprocenjivog značaja za imunitet novorođenčeta i najveća pomoć u „borbi“ protiv infekcije. Najbolji zaštitni efekat postiže se ako je od pojave simptoma gripa kod majke do porođaja prošlo bar nedelju dana, jer se tada u mleku nalaze antitela protiv baš tog tipa gripa, a zaraznost majke je prošla. Osim toga, virus gripa se ne izlučuje u mleko, pa infekciju bebi možete preneti kašljanjem, kijanjem, dodirom ( ako ne perete ruke! ), ali ne i mlekom.

Razbolite li se kod kuće, idealno bi bilo ako o bebi može da se brine neko ko nije oboleo, ali ako nemate tu mogućnost, možete koristiti maske koje pokrivaju nos i usta kada se bavite vašom bebom ( pri dojenju, hranjenju, presvlačenju, kupanju… ). Neophodno je da maske često menjate, i da pre i nakon svakog kontakta sa bebom temeljno operete ruke vodom i sapunom. Ako novorođenče ipak dobije temperaturu, neophodno je da se javite pedijatru.

Dr Ivana Veljić

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

DECA I RAZVOD: Najosetljiviji su adolescenti

DECA I RAZVOD: Najosetljiviji su adolesc…

Dete mora da zna da nije učestvovao u donošenju te od...

Igre sa bebom od prvoga dana

Igre sa bebom od prvoga dana

Od rođenja do 1. meseca Vaša beba je napokon sa vama...

Vaše dete muca, a vi ne znate šta je uzrok: Evo odgovora za mnoge zabrinute roditelje!

Vaše dete muca, a vi ne znate šta je u…

Statistike pokazuju da dečaci tri puta češće mucaju...

Zašto su devojčice uvek "tatine princeze"?

Zašto su devojčice uvek "tatine p…

Iako se uvek verovalo da su roditelji mnogo više emoti...

Kako disciplinovati agresivnu decu koja ujedaju, tuku i ljubomorna su na brata ili sestru

Kako disciplinovati agresivnu decu koja …

Agresivno ponašanje može biti normalna faza razvoja d...

Saveti za kvalitetan i miran san vaše bebe

Saveti za kvalitetan i miran san vaše b…

Kao što već svaki roditelj zna, uspavljivanje deteta ...

Pranje odeće za bebe

Pranje odeće za bebe

Kako da perem bebinu odeću? Novu odeću dovoljno je o...

Mastioditis

Mastioditis

Mastioid (mastoidni nastavak) je onaj koštani “grebe...

5 efektnih načina da umirite bebu

5 efektnih načina da umirite bebu

Svaka beba je drugačija i svaka drugačije reaguje, al...

Uvođenje namirnica u ishranu dece: Kada beba sme da jede med?

Uvođenje namirnica u ishranu dece: Kada…

Uvođenje čvrste hrane je važan korak u razvoju bebe...

Mladi roditelji greše, i to je potpuno ok: Slušajte sebe, a ne druge

Mladi roditelji greše, i to je potpuno …

Kada beba uđe u kuću, posebno ako je prva u porodici...

Upala grla kod dece u hladnim danima

Upala grla kod dece u hladnim danima

Iako se obično misli da su upale grla “ekskluziva”...

Saveti seksologa: 4 razloga zbog čega trudnice treba da imaju orgazme

Saveti seksologa: 4 razloga zbog čega t…

Saznajte zašto je važno da budete seksualno aktivne i...

Šta kada igračke postanu dosadne?

Šta kada igračke postanu dosadne?

Vaše jednoipogodišnje dete je postalo zahtevno u smis...

Zašto novorođene bebe plaču bez suza?

Zašto novorođene bebe plaču bez suza?

Jeste li primetili da plač mališana tokom prvih nedel...

Sada znamo šta nasleđujemo od mame, a šta od tate

Sada znamo šta nasleđujemo od mame, a …

Jabuka ne pada daleko od stabla, pa od roditelja možem...

Kako da otkrijete da li je vaše dete levoruko?

Kako da otkrijete da li je vaše dete le…

Kada deca pokazuju znake levorukosti? Deca veoma rano ...

Rađanje deteta posle 30. može da ima i neke prednosti za majku i bebu

Rađanje deteta posle 30. može da ima i…

Saznanje da vam biološki sat otkucava može da bude za...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.