decembar 03, 2020

Većina beba prohoda u periodu između 11 i 15 meseci, ali to se može desiti i ranije, kao i kasnije. Prema rečima pedijatra Svetlane Bacetić, dete će samo osetiti kada je spremno i zrelo za taj novi poduhvat u svom životu i zato se nemojte nervirati ukoliko je vašem detetu potrebno više vremena.
- Bitno je da roditelj ne forsira dete, već da bude tu da mu pomogne i pruži ruku kada vidi da želi da ustane ili napravi korak, da ga stimuliše i podstiče na kretanje. Kad beba počne da se uspravlja držite je za ruke, vodite po kući i povremeno pustite jednu ruku da bi stekla osećaj za balansiranje. Ubrzo će beba početi da se drži za vas i za nameštaj i da hoda na taj način. Možete tada da odmaknete komade nameštaja jedan od drugog toliko da je bebi potrebno da napravi jedan ili dva samostalna koraka – savetuje pedijatar.
Iako vam se dubak možda čini kao dobra pomoć kada vaša beba počinje da uči da hoda, postoje brojni razlozi zbog kojih se on ne preporučuje. Naime, položaj u dupku nije prirodan, jer se beba na podlogu oslanja prstima i prednjim delom stopala, umesto celim stopalom. Takođe, mališan dubak pokreće odguravanjem, a ne hodanjem, što može da utiče na poremećaj u razvoju kukova, kolena i stopala.
Kada dete počne samostalno da hoda može samo da odlučuje u kom smeru želi da krene, koji predmet da dohvati i kada će to učiniti, pa sve manje zavisi od odraslih. Njegovi prvi koraci su, ipak, još nesigurni i trebaće još puno vežbe dok ne bude moglo da bezbrižno trčkara unaokolo. Roditelji tada trebaju da vode računa da mu budu oslonac i pomognu mu da bezbedno savlada sve prepreke.

Faze koje beba prolazi pre nego što prohoda:

Faza 1: Sedenje
Sa šest meseci beba počinje da uči da sedi samostalno. Vremenom pokušava da se iz sedećeg položaja spusti sa kreveta, da se podigne i slično.

Faza 2: Puzanje
Beba obično počinje da puzi između 7. i 10. meseca. Ova veština je važna, jer na taj način dete uči da pokreće ruke i noge u isto vreme.

Faza 3: Podizanje
U periodu od osam meseci beba pokušava da se podigne držeći se za nameštaj ili vas. Ovo je pravo vreme da počinje da uspostavlja ravnotežu, ali znajte da će joj verovatno biti potrebna pomoć oko spuštanja.

Faza 4: Počinje da korača uz oslonac
Sa 8-9 meseci, kada beba nauči da se podiže, ohrabrite je da napravi nekoliko koraka držeći se za vas ili komad nameštaja, jer još uvek uči da uspostavi ravnotežu.

Faza 5: Samostalno stoji
Ravnoteža je glavna stvar koju beba treba da nauči pre nego što napravi prve samostalne korake. Obično u periodu od 9 do 12 meseci beba može samostalno da stoji nekoliko sekundi i kada se to desi pitanje je trenutka kada će pokušati da napravi nekoliko koraka.

Faza 6: Prvi koraci
Beba svoje prve korake pravi između 9. i 12. meseca. Kada nauči samostalno da stoji, beba će verovatno želeti da napravi nekoliko koraka kako bi, recimo, dohvatila igračku. Prvih nekoliko puta joj pomozite, a onda je pustite da samostalno pokuša da napravi prve korake.

Faza 7: Hodanje
Beba između 12. i 15 meseca počinje samostalno da hoda. Neke bebe, međutim, još uvek uživaju da puze i lenje su da šetaju. Podstičite dete da što više vežba hodanje, pa naredni put kad krenete u šetnju ostavite kolica kod kuće i prošetajte sa svojim mališanom.

Izvor: zena.blic.rs

Zašto roditelji žure da im dete prohoda?

Od momenta kada se beba rodi većina roditelja sa nestrpljenjem očekuje kada će da prohoda. Tako često možemo da čujemi usputne komenatare ‘Samo da prohoda, ostalo nije važno’. Iz ove svoje nerazumne potrebe čine sve kako bi se to što pre desilo.

U tome im svesrdno pomažu babe, dede i ostala rodbina tvrdnjama kako su oni sami prohodali jako rano, mnogo pre prvog rođendana ili neprestano porede dete sa nekom drugom decom koja su već prohodala…

Proizvođači opreme za decu uz pomoć reklama a bez kritičnog učešća stručnjaka podržavaju ova nastojenja raznim pomagalima koja na žalost donose detetu više štete nego koristi. To je pre svega hodalica ili dubak sa točkićima, sprava koja ne samo da neće pomoći da dete prohoda već će u mnogome negativno uticati na njegov psiho-motorni razvoj. Da su ove tvrdnje tačne govore istraživanja koja su u nekim zemljama kao što je npr. Kanada dovela do zabrane proizvodnje, uvoza i reklamiranja dupka.

Prerano postavljanje deteta u uspravan položaj je beskorisno i može biti opasno. Bebina stopala nisu u potpunosti razvijena na rođenju, mekana hrskavica umesto kostiju i mišići koji se tek formiraju, delovanjem spolja mogu da se oštete i iskrive što se dešava preranim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda. Zbog nedovoljne čvrstine može doći do deformiteta stopala i kolena, a pod težinom tela potkolenice se krive što na kraju dovodi do deformiteta kičmenog stuba.

Negativne posledice korišćenja dupka

Korišćenjem sprava kao što su hodalice ili skakalice lišavamo dete neophodnih iskustava kroz koje treba da prođe u procesu prohodavanja. Dete mora da nauči da se podiže samo u uspravan položaj i da u njemu ovlada održavanjem ravnoteže.

Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju zbog gubitka ravnoteže i imaju poteškoće pri ustajanju. Ako pri tom nisu prošli kroz fazu puzanja problem će biti i savladavanje prepreka, zapinju o ivičnjake i pragove i najčešće padaju na glavu jer nisu naučila da se dočekaju na ruke.

Ovo su očigledne posledice i problemi sa kojima će se sresti roditelji dece koja su koristila sprave za pomoć pri hodanju, ali njihova štetnost je daleko veća jer suzbijaju kod dece prirodan nagon za kretanjem što ometa pravilan psiho-motorni razvoj. Neka istraživanja u Americi su pokazala da su deca koja su koristila dubak sa velikim poslužavnikom na kome su se igrala igračkama, kasnije počela da brbljaju, sede, hodaju i bila su trapavija od dece koja ga nisu koristila.

Ako stavite u dubak bebu od 6 meseci ona će se stajati oslanjajući se vrhovima prstiju opruženih kolena (zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci) o podlogu što će imati negativne posledice po motorni razvoj. Ako se korišćenjem dupka nastavi i dalje i na taj način će se formirati pogrešna šema hoda. U isto vreme će izostati spontano kretanje na boku na čvrstoj i ravnoj podlozi (najbolje na podu), koje omogućava normalan razvoj kretanja.

Pre hodanja…

Pokreti koje bebe prave pri okretanju su od velike važnosti jer predstavljaju elemente hoda. Ako pogledamo faze ovog složenog pokreta kada se nađe na boku sa podignutom glavom u vazduhu, osloncem na ramenu i na opruženu nogu to odgovara oslocu pri hodu, dok je gornja ruka pružena ka drugoj strani, gornja noga savijena kao da se kreće u napred, tako da izgleda kao da dete korača.

U osmom mesecu će naučiti da se sa stomaka okreće na leđa čime će u potpunosti uvežbati automatizam koračanja. U isto vreme se kroz okretanje sa leđa na stomak i obratno angažuju svi mišići koji učestvuju kasnije u hodu, odnosno jačaju se što je neophodno za stabilan uspravan položaj. Tek kada u ležećem položaju savlada sve elemente potrebne za uspravan stav beba će početi da se podiže.

Kada bi dete trebalo da prohoda?

Ne postoji tačno određeno vreme kada dete treba da prohoda, to se najčešće dešava između 14 i 16 meseca, sa tolerancijom i do 4 meseca, što znači da je sve u redu ako dete počne samostalno da hoda sa 10 meseci, a takođe i ako prohoda u 21 mesecu.

Svako dete ima svoj ritam sazrevanja koji treba poštovati i pomoći mu da uspešno savlada sve faze razvoja motorike. Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda, uspravljanje iz klečećeg položaja, hodanje uz pridržavanje, najpre noga do noge, zatim noga ispred noge, održavanje bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine, i na kraju ravnotežom napred-nazad.Postepeno će smanjivati površinu oslonca i gegajući hod se polako gubi, dete počinje da spušta ruke dole i sve više hoda kao odrasli. Kada napravi 8 samostalnih koraka može se reći da je prohodalo. Sve ovo traje i po nekoliko meseci ali roditelji moraju biti strpljivi, naročito babe i dede koji često vode dete držeći ga za ruke podignute visoko u vazduhu. Ovo ne samo da remeti normalan hod već može da dovede do preteranog istegnuće zglobova ramena i laktova (a vrlo često i do bolova u leđima onoga ko vodi dete).

Roditelji uglavnom nisu upoznati sa normalnim razvojem motorike deteta i njenim zakonitostima pa često greše tako što decu dovode u položaje za koje oni nisu spremni, zato je neophodno posavetovati se sa fizioterapeutima koji će vas kroz odabrani program vežbi uputiti u smeru pravinog motornog razvoja.

Prerano sedenje je takođe štetno

Pored preranog postavljanja na noge, stavljanje u sedeći položaj sa 6 meseci pa i ranije je takođe štetno. Često nakon drugog ultrazvučnog pregleda kukova kada su oni u redu, lekar kaže da dete može da sedi. To uglavnom znači da je sedenje dozvoljeno što se kukova tiče, ali nikako nije dobro zbog kičmenog stuba. Krajem 5 meseca beba “sedi” u ležećem položaju na leđima posmatrajući stopala i dodirujući bedra. Ovako trenira mišiće koji će kasnije održavati uspravan sedeći položaj. Ako bi smo je sada stavili da sedi to bi bilo sa povijenim leđima. Krajem 6 meseca hvata stopala i igra se njima, stavljanjem u sedeći položaj došlo bi do preopterećenja kičmenog stuba i sabijanjem slabinskog dela kičme, što se kasnije više ne može popraviti. Preko bočnog uspravljanja krajem 8 i 9, i sedenja ukoso iz četvoronožnog položaja, dete će sesti na bok krajem 10 meseca kada je pravo vreme za to. Deca koja puze na kratko se zadržavaju u sedećem položaju jer imaju veliku potrebu za kretanjem.

Ukoliko dete mlađe od šest meseci uz minimalnu pomoć dolazi u sedeći položaj ili se uspravlja u stojeći svakako treba konsultovati dečjeg fizijatra koji će utvrditi uzrok ovome i preporučiti odgovarajući fizikalni tretman. Istovremeno nikako ne treba forsirati ove pokrete i položaje. Stavljanjem deteta na pod bez mogućnosti da se uz nas ili nameštaj uspravi sprečićemo ga da to radi i u isto vreme omogućiti razvoj kretanja u položaju na stomaku koje mu očigledno nedostaje.

Sve u svoje vreme…

Da bi se dete nesmetano razvijalo nikako mu ne treba nametati prinudne položaje za koje ono nije spremno, niti ga prerano stimulisati na aktivnost za koju nije zrelo. Za to postoje određeni uzrasni okviri ali ne treba da brinete ako se vaše dete ne uklapa u njih, važno je da prođe sve faze razvoja utvrđenim redosledom. Najpre treba da se okrene sa leđa na stomak pa tek obratno, da zauzme četvoronožni položaj i puzeći iz koga će da sedne, da se uspravi u stojeći položaj pa da napravi prve korake. Remećenjem ovog redosleda ili preskakanjem faza može da se izazove ozbiljan funkcionalan poremećaj u razvoju. Kako je ovo period intezivnog razvoja mozga i celokupnog organizma mnogi poremećaji će proći neprimetno ali će se manifestovati kasnije uglavnom u školskom uzrastu u vidu raznih poteškoća u učenju i savladavanju gradiva ili u odraslom dobu kada će se javiti problemi na koštano mišićnom sisitemu ili radu unutrašnjih organa.

Pravo vreme da kupite prve cipele za hodanje je kada dete samostalno počne da pravi prve korake. One su podjednako važne za pravilan hod kao i sve faze pripreme. Pre svega treba da podupiru skočne zglobove koji još uvek nisu dovoljno čvrsti. Cipela koja to ne obezbeđuje može da dovede do deformiteta stopala i nepravilnog hoda što se kasnije teško koriguje. Kako hod postaje sigurniji tako postepeno postaje automatizovan, odnosno stvara se šema hoda u mozgu koja se aktivnira svaki put kada poželimo da do nečega dođemo. Način kako hodamo kao i ostale automatske radnje ostaje za čitav život, koliko je jedinstven za svakoga od nas vidi se kada nekoga u daljini prepoznamo po hodu pre nego što vidimo njegov lik. Da li će hod vašeg deteta biti trapav, neskladan ili sa uravnoteženim i koordinisanim pokretima dobrim delom zavisi od toga da li je razvijen prisilno uz mnogo muka i nerviranja vas i vašeg deteta ili spontano sa svim potrebnim elementima.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

U prvim nedeljama života na spoljašnje stimulacije (zvuk, svetlo, dodir, promena položaja) bebe reaguju refleksno. Kako rastu i sazrevaju reakcije su manje instiktivne i ponašanje postaje sve više kontrolisano.

Jedan od refleksa sa kojim se beba rađa je refleks koračanja (hodanja). Pedijatar na prvom pregledu drži bebu uspravno uspod ruku tako da noge dodiruju tvrdu podlogu, na šta ona pravi pokrete koračanja podižući nogu u napred kao da treba nešto da preskoči. Ovo je biološki potencijal sa kojim se rađaju sve zdrave bebe I pokazuje da šema hoda postoji u detetovom mozgu od samog rođenja. Primitivni hod se gubi do trećeg meseca života, kada bi smo ponovo pokušali da ga izazovemo beba ne bi odreagovala na stimulaciju, uvijala bi kolena.

Beba se sada više nije u fetalnom položaju, polako uspostavlja kontrolu nad svojim telom i počinje da uživa saznajući šta sve može sa njim da uradi. Nestali su sitni trzaji koji su ometali pokušaje da se kreće, postepeno se uspostavlja kontrola ruku i nogu izvođenjem kružnih pokreta. Dok leži na leđima rita se tako da izgleda kao da nogama vozi bicikl. Počinje da gleda stopala i drži noge sve češće podignute u vis što je rezultat rasta mišića.

Nakon mahanja nogam u prva dva meseca, u trećem prilično snažno udara nogama da bi u petom mesecu počela da se odupire o podlogu na kojoj leži.

Većina promena u bebinom razvoju se dešava spontano bez stimulacija, rezultat su fizičkog i neurološkog sazrevanja. Ako bi ste sada pokušali da je učite da hoda, ne bi mogla da izvodi koordinisane pokrete kao što je to radila refleksno na rođenju. Ono što je potrebno je uvežbavanje kretanja poštujući prirodne zakonitosti motornog razvoja što na ovom uzrastu znači omogućiti joj da puzi jer postoje dokazi da su te bebe kasnije spretnije u hodu.

koraciSa šest meseci većina beba podvlači kolena dok leže na stomaku i tako se podižu u četvoronožni položaj a onda uskoro počinju i da puze. Predusov je dobra kontrola glave uspostavljena sa tri meseca, kontrola trupa i ruku između četvrtog i šestog i sada je na redu jačanje i kontrola nogu.

Beba sa sedam meseci odvaja karlicu od podloge dok leži na leđima I počinje da drži svoja stopala rukama, privlači ih I stavlja u usta. Pri opružanju nogu često trlja petu o petu skidajući čarape pri tom. Ako ima obuću na nogama, jednu cipelu će sigurno skinuti. Iz ovog razloga a I inače je suvišno obuvati bebama cipele sve dok ne prohodaju i hodaju napolju. Često zaboravljamo šta je osnovna funkcija obuće, da štiti od hladnoće, toplote I grube površine. Danas su estetski razlozi uglavnom ispred funkcionalnih što je na štetu deteta I njegovog normalnog razvoja. U uzrastu pre prohodavanja može da se koristi tzv.nehodajuća obuća, preko zime da bi štitila od hladnoće.

Iz četvoronožnog položaja beba počinje da puzi i tako otkriva potpuno novi način kretanja, ne samo svog tela već i kroz prostor u kući. Sada se razvija snaga mišića grudnog koša, karlice i nogu. Kretanje podstiče disanje pa se tako povećava vitalni kapacitet pluća, beba stiče fizičku kondiciju što će sve doprineti boljem ukupnom razvoju.

U osmom mesecu puzi unazad i unapred, uz pridržavanje za nešto pokušava da se uspravi.

Sa devet meseci puzeći se okreće i može na kratko da stoji dok se pridržava. Sada voli da se puzeći penje uz stepenice.

U desetom mesecu može da iz stojećeg položaja zakorači na stepenik i da siđe držeći se za ogradu. Nekada roditelji u želji da motivišu dete da što pre prohoda ostave ga da stoji bez pridržavanje na sred sobe. To može da ga uplaši i da poljulja osećaj poverenja u roditelje.

Sa jedanaest meseci beba se kreće po sobi uz nameštaj, može da stoji bez pridržavanja i da se polako spušta u čučanj sa malim padom na kraju. Da bi uvežbavala iskorak delovi nameštaja treba da budu razmakunuti da bi morala da se pusti i napravi korak do sledećeg.

Beba sa navršenih godinu dana penjanjem uz stepenice i hodom uz pridržavanjem jednom rukom nagoveštava da će uskoro prohodati.

Samostalno hodanje je važna prekretnica u detetovom razvoju, nikako je ne treba ometati korišćenjem dupka ili sličnih sprava.

To može da spreči ovladavanje puzanjem i da poremeti normalan motorni razvoj.

Boravkom u dupku će izostati oslanjanje rukama o pod i jačanje mišića ramenog pojasa, a to opet ograničava razvoj grudnog koša, ravoj pluća i može da ima za posledicu loše držanje i krivljenje kičme. Nepravilno oslanjanje stopalima i odgurivanje u dupku nekada uzrokuje deformitete stopala.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kako vaše dete raste… tako ćete, možda, primetiti da se rast ne odvija u potpunosti kako vi očekujete. Kod velikog broja dece, moguće je uočiti ravna stopala, hod na prstima, krive potkolenice – i to već u prvim godinama života. Neka od ovih stanja se spontano koriguju tokom rasta deteta.

Druga, pak, potraju i postaju ozbiljnija, pa zahtevaju kompleksnije ispitivanje, kao i lečenje.

Dragi roditelji, ko zna koliko puta ste bili nepotrebno uplašeni i dizali paniku oko tako uobičajenih i čestih ortopedskih stanja, koja mogu da se vide kod većine dece.

Zato budite strpljivi i pažljivo pročitajte ovaj tekst, koji će vam biti novi korisni putokaz u rešavanju tih «problema».

Da li moje dete ima ravna stopala?
Većina dece se rađa sa ravnim stopalima, jer se ispod svoda stopala nalazi masno jastuče pa, gledano sa strane tabana – vama, roditeljima, stopalo izgleda ravno. Takođe, prilikom prohodavanja, da bi vaše dete bilo stabilnije, pri stajanju i osloncu – ono širi noge, uz oslonac na unutrašnjoj strani stopala, i tako ih «uvrće». Ovakav nalaz se postepeno gubi do treće godine života, jer unutrašnji svod stopala raste kako raste i dete. Njegovo formiranje ćete najpre da primetite kada vaše dete sedi ili leži, a tek od druge godine možete da ga uočite i pri stajanju. Ipak, kod pojedine dece, koja su rođena sa ravnim stopalima, on se neće razvijati u potpunosti.

Da bi se održao pravilan razvoj stopala i prevenirala pojava deformiteta, veoma je važno da vodite računa o kvalitetu obuće. Svako dete do navršene treće godine bi trebalo da nosi duboke cipele sa ojačanom petom – radi zaštite još nedovoljno razvijenih mišića i ligamenta skočnog zgloba. I, naravno, sa anatomskim uloškom – koji služi kao podrška unutrašnjem svodu stopala. Cipelice mogu da budu kupovne, ili da se prave po meri deteta. Ovakvi jednostavni «tretmani» imaju uticaj na pravilan razvoj i rast stopala samo ako se kombinuju sa vežbama za jačanje mišića stopala.

Da li je opasno hodanje na prstima?
Hodanje na prstima je uobičajeno među malom decom koja prohodavaju, posebno tokom njihove druge godine života. Ovo stanje obično spontano nestaje do tog uzrasta. Povremeno hodanje na prstima ne bi trebalo da bude razlog za zabrinutost ni posle druge godine života, ali bi takvo dete ipak trebalo odvesti na pregled kod ortopeda i neurologa. Uporno hodanje na prstima kod starije dece, ili hodanje na prstima samo jedne noge ali ne i druge, može da upućuje na neka druga stanja – kao što su cerebralna paraliza ili drugi problemi sa detetovim nervnim sistemom.
Kontinuirano hodanje na prstima kod zdrave dece – povremeno zahteva lečenje, i to plasiranjem gipsanih longeta u periodu od šest nedelja, kako bi se pomoglo mišićima i ligamentima lista nogu da se istegnu.

Šta podrazumeva hod sa prstima prema unutra (in-toe-ing)?
Veoma često kod mlađe dece (kod većine mališana uopšte) ovo stanje prolazi bez lečenja. Nikada nije dokazano da posebne cipele i razna ortopedska pomagala (koja su se obično koristila u prošlosti) ubrzavaju prirodan i spor proces poboljšanja ovog stanja.
Ukoliko se odlučimo za lečenje kod deteta uzrasta od druge do treće godine, ono podrazumeva nošenje korektivnog gipsa, kao i sprovođenje korektivnih vežbi (hod na spoljnoj ivici stopala i sedenje u «turskom sedu»).

Šta su angularni deformiteti nogu?
Simetrično i blago krivljenje natkolenica i potkolenica prema unutra (varus) kod novorođenčeta i odojčeta je često i predstavlja nastavak pozicije koju je dete zauzimalo intrauterino (u materici). Spontana korekcija se odigrava postepeno, rastom i hodom – kada prelaze u valgus između druge i treće godine, a definitivni oblik dobijaju između četvrte i desete godine.

*Fiziološke «O» noge (genu varum)
Obično se mogu videti kod odojčadi, kao i kod dece koja su forsirana da što pre prohodaju – u vreme dok je koštano-zglobni sistem još suviše mek i elastičan, a mišići nedovoljno jaki da izdrže teret.
Kada roditelji primete da im dete hoda na širokoj osnovi i ima veliki razmak između kolena, mada uz obrazloženje da i neko od najbližih ima isti nalaz («okserice» mogu da budu nasledne), obratiće se lekaru za pomoć.
Nakon pregleda, sledi jednostavno objašnjenje lekara da je u većini slučajeva ovo normalan nalaz, koji ne zahteva radiografiju, i da će se spontano korigovati rastom deteta.
Ali, ako vaše dete ima «O» noge i nakon druge godine života, ili ako je samo jedna noga kriva a druga nije – to može da bude znak većih problema, kao što su rahitis ili Blountova bolest. Tada je neophodna konsultacija sa ortopedom, koji će da proceni da li mu treba pomoć pedijatra (ako je rahitis uzrok deformiteta).

*Razvojne «X» noge (genu valgum)
Obostrani deformitet, uglavnom urođen, ali i posledica jako izraženih ravnih tabana (opterećenjem unutrašnje strane stopala, kolena počnu da se krive prema unutra).
Ovakvo dete je često gojaznije, trapavije, i često pada, a pri nespretnom hodu «trlja» kolena (jedno o drugo) i gazi unutrašnjom stranom stopala, brzo se zamara i žali se na bolove u nogama, naročito noću.

Kod većine dece uzrasta od dve do šest godina, lečenje nije potrebno. Ako stanje potraje, onda se preporučuju vežbe, odgovarajuće cipele sa unutrašnjim pojačanjem, kao i nošenje noćnih korektivnih ortoza («šina»).
Problem «ikserica» se posebno loše odražava na pravilan rast i razvoj kičmenog stuba.
Zato je, dragi roditelji, neophodno da se, kod dece koja imaju problem spuštenih i deformisanih stopala, ili angularne deformitete nogu – sprovodi redovan preventivni program vežbi. I to ne samo za stopala, već i za kičmeni stub, da bi se sprečila pojava deformacija (skolioza i kifoza).

Samostalna provera detetovih stopala
Najbolji način da sami proverite da li vaše dete ima ravna stopala, jeste da boso stane ispred vas, okrenuto leđima. Potvrdu da su u pitanju ravna stopala ćete dobiti ako vam se učini da ni tetiva, ni peta nisu u neutralnom položaju, već su iskrivljene prema spolja, a da je oslonac stopala na podlogu – na unutrašnjoj strani (možete da ga proverite i pravljenjem otiska na papiru).

Nespretnost i ravna stopala
Roditelji čija deca imaju ravna stopala, kažu da im se ona ponekad čine nespretnijom od druge dece. Međutim, ravna stopala ne bi trebalo da imaju nikakvog uticaja na sposobnost vašeg deteta da se bavi sportom.

Tri uzroka hoda sa prstima prema unutra
Postoje tri uzroka hoda sa prstima prema unutra (in-toe-ing):
1. metarsus adductus (kod koga je prednji deo stopala orijentisan ka unutra)

2. medijalna torzija tibije – golenjače (Pri stajanju, hodu i ležanju – čašice gledaju prema napred, a stopala prema unutra)

3. medijalna torzija femura – natkolenice, ili femoralna anteverzija (U svim pozicijama – i čašice i stopala su okrenuti prema unutra. Ovakvo dete ćemo često videti kako sedi u takozvanoj W poziciji)

Ova deca hodaju nepravilno i trče nespretno – kao po «jajima», ali čak ni ova stanja ih ne ometaju da se bave sportskim aktivnostima. Inače, stanja prolaze sama od sebe – kako deca rastu i razvijaju bolju mišićnu kontrolu i koordinaciju pokreta.

Obuća utiče na poremećaj
Neadekvatna obuća, bez odgovarajućih anatomskih uložaka,
može da dovede do poremećenog razvoja stopala, promene
statike skočnih zglobova, kolena i kukova, sa pojavom umora i
noćnih bolova, nepravilnog hoda i nespretnog trčanja sa čestim
padovima, pojavom «X» nogu, a u vreme puberteta i pojavom
deformiteta kičmenog stuba.

Dr Aleksandra Stojanović, dečji hururg
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Šest meseci predstavljaju navršenu polovinu ove toliko važne prve godine, tokom koje Vaše dete raste i razvija se brže nego u bilo koje doba života. Njegovo mentalno i fizičko napredovanje će Vas zapanjiti i oduševiti.

Između šest i osam meseci možete očekivati da će Vaše dete uspravno sedeti, a da ga ne poduprete, udaraće kašikom ili lupati po stolu igrajući se, biće pokretnije ako mu malo pomognete. Imaće običaj da uzme sa stola kocku ili neki predmet, ili će u svakoj ruci držati po jednu stvar.

Nadići će galamu ako mu nešto ne bude po volji. Izražavaće zadovoljstvo gukanjem i čavrljanjem, pružaće ruke da dohvati predmete koje vidi, dobiće jedan zub, a možda i dva, na sredini donje vilice.

Krajem šestog meseca mnoge bebe pokušavaju da puze

Kada ga stavimo da leži, odojče će samo podići ramena i glavu i pružiće ruke da ga podignemo.

Kada ga povlačamo iz ležećeg stava unapred, učvrsti ramena i samo se diže, a često ako nastavimo sa povlačenjem diže se i na noge. Beba koja ima pet ili šest meseci ima potrebu da dira ili pipa svaku stvar.

Neartukulisani glasovi koje pušta beba, njeno čavrljanje i gukanje, sve to spada u učenje govora. Odojče istovremeno počinje da razaznaje razne tonove vašeg glasa, može da odredi da li se ljutite, tešite ili odobravate. U ovom uzrastu dete govori nekim svojim jezikom kada se nađe u društvu, pa vas čak iznenadi prelazima i intonacijskim frazama koje podsećaju na govor odraslih – u stanju je da intonira pitanje. Zatim, nekako u ovo isto doba, počinje da razumeva i prepoznaje izvesne reči koje mu govorite.

U osmom mesecu sedi čvrsto, a neka deca i stoje kada se pridržavaju

Puzi. Traži predmete koji su mu ispali. Od nepoznatih se boji i stidi, nekada plače i odbija da se sa njima igra ili da uzima od njih igračke. Pojačava se ljubav i naklonost prema članovima porodice. Jede kašičicom, pije iz šolje.

Između osam i dvanaest meseci dete će čvrsto sedeti

Igraće se sa svojom slikom u ogledalu, puziće i biće u stanju da samo sedne. Čak će možda i hodati, ali ga ne podstičite na to. Hvataće rukama male i velike predmete i pažljivo će ih ispitivati. Imaće dva zuba a na putu će biti još četiri, uzimaće učešća u ritmičkim igrama za sasvim malu decu, zabavljaće ga da baca stvari.

Otprilike kada napune devet meseci, neke bebe prestaju da spavaju pre podne, dok ima dece koja će u dva maha dnevno spavati sve dok ne navrše četrnaest ili petnaest meseci. Potreba za snom nije ista kod sve dece. Mogu da stoje bez pridržavanja krajem devetog meseca, može da se diže uz ogradicu pridržavajući se rukama. Upotrebljava kažiprst za pokazivanje. Reaguje na poznate reči. U desetom mesecu zna svoje ime. Razume jednostavne naloge. Hoda uz pridržavanje. Izgovaraće prve reči – mama tata i sl.

Kada napuni godinu dana razumeće veliki broj reči, čak iako neće biti u stanju da ih izgovara

To se naziva pasivnim rečnikom koji će se uvek sastojati od većeg broja reči nego aktivni rečnik ili od reči kojima se dete služi u svakodnevnom govoru. Budući da dete shvata reči koje mu upućujete, važno je da mu se što više obraćate kratkim, jednostavnim rečenicama i da jasno i pravilno izgovarate pojedine reči. Nemojte se maziti u govoru!

Dete stabilno hoda kada se drži za samo jednu ruku. Kod neke dece to počinje kasnije. Zna da čučne iz stojećeg stava i da se opet podigne. Prilikom oblačenja stavlja ruke u rukave i sl.

Naravno nije ritam razvoja kod sve dece isti i ne teče ravnomerno. Velike su individualne razlike i u fizičkom i u psihičkom razvoju. Potrebno je strpljenje roditelja i ne može se očekivati da dete uvek u isto vreme spava, jede, da uvek uzima iste količine hrane, jer svakod dete ima oscilacije kada su navike u pitanju.

Autor: prim. dr Jasminka Komnenović

U prvim nedeljama života na spoljašnje stimulacije (zvuk, svetlo, dodir, promena položaja) bebe reaguju refleksno. Kako rastu i sazrevaju reakcije su manje instiktivne i ponašanje postaje sve više kontrolisano.

Jedan od refleksa sa kojim se beba rađa je refleks koračanja (hodanja). Pedijatar na prvom pregledu drži bebu uspravno uspod ruku tako da noge dodiruju tvrdu podlogu, na šta ona pravi pokrete koračanja podižući nogu u napred kao da treba nešto da preskoči. Ovo je biološki potencijal sa kojim se rađaju sve zdrave bebe I pokazuje da šema hoda postoji u detetovom mozgu od samog rođenja. Primitivni hod se gubi do trećeg meseca života, kada bi smo ponovo pokušali da ga izazovemo beba ne bi odreagovala na stimulaciju, uvijala bi kolena.

Beba se sada više nije u fetalnom položaju, polako uspostavlja kontrolu nad svojim telom i počinje da uživa saznajući šta sve može sa njim da uradi. Nestali su sitni trzaji koji su ometali pokušaje da se kreće, postepeno se uspostavlja kontrola ruku i nogu izvođenjem kružnih pokreta. Dok leži na leđima rita se tako da izgleda kao da nogama vozi bicikl. Počinje da gleda stopala i drži noge sve češće podignute u vis što je rezultat rasta mišića.

Nakon mahanja nogam u prva dva meseca, u trećem prilično snažno udara nogama da bi u petom mesecu počela da se odupire o podlogu na kojoj leži.

Većina promena u bebinom razvoju se dešava spontano bez stimulacija, rezultat su fizičkog i neurološkog sazrevanja. Ako bi ste sada pokušali da je učite da hoda, ne bi mogla da izvodi koordinisane pokrete kao što je to radila refleksno na rođenju. Ono što je potrebno je uvežbavanje kretanja poštujući prirodne zakonitosti motornog razvoja što na ovom uzrastu znači omogućiti joj da puzi jer postoje dokazi da su te bebe kasnije spretnije u hodu.

Sa šest meseci većina beba podvlači kolena dok leže na stomaku i tako se podižu u četvoronožni položaj a onda uskoro počinju i da puze. Predusov je dobra kontrola glave uspostavljena sa tri meseca, kontrola trupa i ruku između četvrtog i šestog i sada je na redu jačanje i kontrola nogu.

Beba sa sedam meseci odvaja karlicu od podloge dok leži na leđima I počinje da drži svoja stopala rukama, privlači ih I stavlja u usta. Pri opružanju nogu često trlja petu o petu skidajući čarape pri tom. Ako ima obuću na nogama, jednu cipelu će sigurno skinuti. Iz ovog razloga a I inače je suvišno obuvati bebama cipele sve dok ne prohodaju i hodaju napolju. Često zaboravljamo šta je osnovna funkcija obuće, da štiti od hladnoće, toplote I grube površine. Danas su estetski razlozi uglavnom ispred funkcionalnih što je na štetu deteta I njegovog normalnog razvoja. U uzrastu pre prohodavanja može da se koristi tzv.nehodajuća obuća, preko zime da bi štitila od hladnoće.

Iz četvoronožnog položaja beba počinje da puzi i tako otkriva potpuno novi način kretanja, ne samo svog tela već i kroz prostor u kući. Sada se razvija snaga mišića grudnog koša, karlice i nogu. Kretanje podstiče disanje pa se tako povećava vitalni kapacitet pluća, beba stiče fizičku kondiciju što će sve doprineti boljem ukupnom razvoju.

U osmom mesecu puzi unazad i unapred, uz pridržavanje za nešto pokušava da se uspravi.

Sa devet meseci puzeći se okreće i može na kratko da stoji dok se pridržava. Sada voli da se puzeći penje uz stepenice.

U desetom mesecu može da iz stojećeg položaja zakorači na stepenik i da siđe držeći se za ogradu. Nekada roditelji u želji da motivišu dete da što pre prohoda ostave ga da stoji bez pridržavanje na sred sobe. To može da ga uplaši i da poljulja osećaj poverenja u roditelje.

Sa jedanaest meseci beba se kreće po sobi uz nameštaj, može da stoji bez pridržavanja i da se polako spušta u čučanj sa malim padom na kraju. Da bi uvežbavala iskorak delovi nameštaja treba da budu razmakunuti da bi morala da se pusti i napravi korak do sledećeg.

Beba sa navršenih godinu dana penjanjem uz stepenice i hodom uz pridržavanjem jednom rukom nagoveštava da će uskoro prohodati.

Samostalno hodanje je važna prekretnica u detetovom razvoju, nikako je ne treba ometati korišćenjem dupka ili sličnih sprava.

To može da spreči ovladavanje puzanjem i da poremeti normalan motorni razvoj.

Boravkom u dupku će izostati oslanjanje rukama o pod i jačanje mišića ramenog pojasa, a to opet ograničava razvoj grudnog koša, ravoj pluća i može da ima za posledicu loše držanje i krivljenje kičme. Nepravilno oslanjanje stopalima i odgurivanje u dupku nekada uzrokuje deformitete stopala.

Snežana Milanović, dilomirani medicinar fizioterapeut

Beba je kod kuće. Bake deke ali i ostala rodbina obasipaće vas savetima, već pri prvom susretu će najverovatnije prokomentarisati kako nova beba baš njih gleda pravo u oči i kako im se smeje, kada malčice odraste porediće bebin razvoj sa njihovom decom, tj vama, sadašnjim roditeljima.

Neretko moći ćete da čujete rečenice tipa: Ti si to radila još kad si imala dva meseca…a počeo si da sediš kad si imao 4 meseca….

Ne postoje dve bebe koje su potpuno iste.
Prva godina je najdinamičniji period u rastu i razvoju deteta

Prva godina života bebe je označena brzim fizičkim i mentalnim rastom i razvojem. Beba napreduje u kilaži, brzo dobija centimetre, brzo uči i emotivno se razvija. Neke bebe razvijaju se brže od drugih, neke malčice sporije ali je bito znati da svaka beba ima svoj ritam razvoja. Procene napretka uzimaju u obzir ne samo sve ono što dete u određenom periodu ume da uradi već i način na koji određenu stvar uradi. Takođe, veoma je bitno da je bebica baš tog momenta raspoložena da uradi sve ono što ste vi zamislili. Vezano za ovaj period postostoje “miljokazi” za razvoj dece koji nam govore o tome šta većina dece određenog uzrasta može da uradi. Nemojte se brinuti ukoliko vaše dete ne može da uradi nešto od nabrojanih stvari. Možda će sa 6 meseci uraditi nešto što je u spisku očekivanih aktivnosti sa 7, ali možda neće moći da uradi jednu aktivnost iz svog uzrasta.
Ovo su smernice koje vam mogu pomoći da propratite veoma buran i intenzivan psihomotorni razvoj svog deteta i da uživate u detetovom rastu.

Šta novorođenče treba da radi

Novorođenče odmah po rođenju može da se zagleda na nekoliko sekundi u svoju mamu kada mu je jako blizu. Prepoznaje glas i miris majke. Ako se dete stavi na stomačić, refleksno će okrenuti glavicu na stranu kako bi oslobodilo disajne puteve. Refleksno hvata ručicama i stopalcima. Otvara usta i počinje da vrši pokrete sisanja kada mu se predmet približi ustima. Ručice i nožice drži savijene.
Ovo je period koji bebica provodi gotovo celodnevno spavajući, budna je gotovo samo kada se hrani, ali ćete i u tim budnim trenucima kojih nema mnogo primetiti bebin brži razvoj.

Uzrast dva do tri meseca

Sa dva meseca vaša beba počinje da primećuje drage osobe koje svakodnevno viđa. Šakice sve češće otvara a ako se stavi na stomak glavicu malčice može pokušati da odvoji od podloge. Bebi od najranijeg perioda je potreban mir a lagana tiha muzika bebi može pomoći u razvoju. Razvoj bebe se brže dešava na ručicama nego na nožicama zbog specificnosti u razvoju nervnog sistema koji se dešava zbog redosleda sazrevanja nerava od glavice ka stopalima.
Kada napuni tri meseca, beba će već početi da primećuje igračke iznad krevetića koje se okreću i pratiti ih pogledom. Glavicu će već držati sama, a često će se igrati sa svojim ručicama, otkrivati ih i posmatrati.
Sve počinje da stavlja u usta, svet istražuje na ovaj način, ručice i šarene zvečke koje su bebi lagane, iako ih još uvek ne može samostalno da drži najčešće pronađu svoj put do usta. U položaju na stomaku beba postaje sve jača i jača najčešće može da se izdigne na ručice i okreće glavu. Smeje se dragim osobama koje često viđa u svom okruženju.

Peti, šesti i sedmi mesec

Ušli ste u drugu četvrtinu godine, a bebica je već naučila da se radosno smeje, da prati pogledom vesele boje i pokrete u blizini, a moguće je da će u ovom periodu početi prvi put da govori svojim jezikom, počeće da guče i guguće.
Na stomačicu se odiže na laktove i glavicu okreće u smeru interesovanja, a pokušava da održi ravnotežu ako želi da dohvati nešto, tako što težinu tela prebacuje na kolena i drugu ruku. U ovom periodu bebe su veoma zainteresovane za svet koji ih okružuje, najviše vole da ih nosite u uspravnom položaju kako bi imale veliku preglednost svega što se dešava.
Uobičajeno je da dete sa 5 meseci počne na stomačiću da zauzima položaj kada istovremeno podiže i ruke i noge od podloge. Beba zauzima polusedeći položaj jača je i sigurnija. Bebu ne forsirajte da radi vaše naloge i pustite je da sama odredi šta može da uradi. Pomognite joj da se blago uzdigne i okružite je mekanim jastucima u polusedećem položaju. Igračkice čvrsto drži u ruci a nekada uspeva da prebaci zvečku iz jedne u drugu ruku.
Šest meseci je velika prekretnica jer bebica počinje da sedi, u početku uz potporu, a vrlo brzo i samostalno. Počinje da se okreće sa stomaka na leđa. Noge su mnogo manje skupljene nego do sada, zauzima pripremni položaj za puzanje i oslanja se na ispružene ruke i stomačić. Sa sedam meseci počinje da hvata palcem predmete i prebacuje ih iz jedne u drugu ruku. Ako mu dodate jedan predmet a u ruci drži drugi, onaj iz ruke najčešće pušta a potom i uzima ponuđeni.

Od osmog meseca do navršenih godinu dana

Vremenom ponuđeni drugi pregled stavlja u slobodnu ruku. Počeće da se okreće sa stomaka na leđa tako da je ovo period kada beba neverovatnom brzinom može promeniti mesto na kome ste je ostavili. Kada dete napuni osam meseci počeće da se oslanja na laktove i kolena.
Igra se raznih igara sa roditeljima, veseli se i nepoznatim osobama. Počinje da reaguje na svoj lik u ogledalu i raduje se otkrivanju sveta.
beba hoda

Sa devet meseci deca najčešće počinju da puze a do godine dana da se oslanjaju na noge. U početku je to pridržavanje za sve pogodne i sigurne predmete koji se nalaze u detetovom okruženju a onda malo po malo i dete se oslobadja da samo krene u istraživanje sveta.

U periodu oko desetog meseca dete počinje da se uspravlja u kreveticu, često želi da izađe iz njega ali najčcešće još uvek za to nije dovoljno spretno.

Čuvajte dete od padova i udaraca u ovom periodu kako se ne bi uplašilo, a onda i odlučio da odloži period prohodavanja zbog straha.
Svaki od ovih perioda je ispunjen divnim razvojem jednog malog čoveka, bića koje ima svoju ličnost od rođenja i koje najverovatnije samo tačno zna šta kada želi da uradi. Pomozite mi da kroz ovaj divan period prođe što bezbrižnije, osmehom, radošću , igračkama u veselim bojama prilagođenim za uzrast, vežbicama koje vam mogu pokazati vaš pedijatar i fizijatar, koje mogu pomoći bebin razvoj.

Ovo je divan period jer svakog dana vidite napredak. Radujte se sa vašom bebom šta sve ona ume da uradi zajedno.
Prva godina života brzo prođe, roditelje čeka jos puno posla ali je ogromno ono što je dete do sada naučilo i što će u daljem periodu razvoja sve više usavšavati. Svakim danom će sve više formirati svoje sposobnosti i karakter a mi smo tu da mu pomognemo u svakoj sekundi života.

Dr Milena Nikolić, pedijatar

Lekari kažu da je puzanje dobro, jer deca tako lakše i brže prohodaju, stabilnija su, sigurnija i ređe padaju

U osmom mesecu bebe već mogu samostalno da sede i menjaju položaj tako što se dočekuju na ispruženu ruku, a zatim počinju da puze potrbuške. Tada su već dovoljno velike i željne da se upoznaju sa okolinom. Mnogim roditeljima je simpatično kada vide kako njihove bebe puze, ali neki se i brinu da će tako odložiti trenutak kada će prohodati. Međutim, lekari kažu da je baš naprotiv puzanje dobro, jer deca tako lakše i brže prohodaju, stabilnija su, sigurnija i ređe padaju.

- Nemojte da im uskraćujete ovo zadovoljstvo, nego ih pustite da puze. Već oko sedmog meseca ih sami motivišite da brže propužu. Ispred njih stavite nešto što će ih motivisati da se pokrenu - savetuje dr Majkl Korf.

U početku će bebe puzati potrbuške, zatim četvoronožno sa osloncem na ispružene ruke i kolena. Doduše, neke bebe imaju svoju ličnu tehniku, pa ih pustite da je sami izgrade.

Izvor: novosti.rs

Sve je više dece sa ravnim stopalima i sve manje roditelja spremnih da ih puste da hodaju bosa

Sve je više dece sa ravnim stopalima i sve manje roditelja spremnih da ih puste da hodaju bosa. A kada bi odrasli bili manje u grču da će se mališani tako povrediti, poseći na staklo, "natrčati" na osu ili komad oštrog drveta, olakšali bi im život. Stručnjaci odavno tvrde da je bosonogo hodanje odlično iz više razloga. Ono je korisno za tabane, a samim tim i za kičmu i pravilno držanje tela. Jača mišiće stopala i nogu, poboljšava pokretljivost i time smanjuje mogućnost povreda. Više puta je naučno dokazano da hodanje bez cipela stvara snagu i u potkolenicama i pruža deci bolju percepciju kretanja kroz prostor, što utiče na razvoj samopouzdanja. Mališani su spretniji u sportu, lakše održavaju ravnotežu, uspešno se penju, koraci su im usklađeniji...

Zato, dragi roditelji, ako ste sve ovo usvojili, onda pustite svoju decu da povremeno hodaju bosa. Leto je idealno godišnje doba za "tabananje", pogotovo po pesku i sitnom šljunku. A, ako i dalje brinete o tome da će se isprljati ili pokupiti neku bakteriju, znajte da je upravo obrnuto - čuvanje pod staklenim zvonom slabi imunitet!

Izvor: novosti.rs

Decu ne treba forsirati da što pre počnu da sede, stoje i hodaju. Pomozite im, ali tek kada se uverite da je beba spremna za savladavanje novih veština, savetuje pedijatar dr Olivera Todorović.

Većina roditelja jedva čeka da njihova beba počne da sedi i stoji i sa naročitim nestrpljenjem iščekuju prve korake. Upoređuju dete s njegovim vršnjacima i počinju da brinu ako primete da su druga deca nešto malo naprednija. Ponekad, u prevelikoj želji da se njihov mališan što pre uspravi, znaju da ga forsiraju i da mu nameću neke pokrete za koje nije spreman. To, smatraju pedijatri, nije dobro jer može da naškodi detetu, i ukazuju da je sasvim normalno da mališan prohoda i pre prvog rođendana, ali i sa godinu i po dana.

Dr Olivera Todorović, pedijatar u Domu zdravlja „Dr Milutin Ivković“ u Borči, kaže da vaše dete, ako ranije prohoda, neće biti ni u kakvoj prednosti u odnosu na vršnjake, niti će zbog toga biti stabilnije.

– Ukoliko se na drugom ultrazvučnom pregledu kukova, koji se radi u šestom mesecu, utvrdi da su bebini kukovi fiziološki zreli, beba bi sa osam ili devet meseci mogla da počne da se oslanja na noge. To znači da roditelji ne treba da forsiraju dete da stoji pre osmog meseca – pojašnjava dr Todorović.

PUZANJE JAČA MIŠIĆE

Prema njenim rečima, većina beba počinje da puzi sa sedam meseci, neke tek sa devet, ali ima i mališana koji jednostavno preskoče ovu fazu.
– Puzanje je dobro jer jača mišiće, zglobove i kičmu – kaže dr Todorović i navodi da bebi treba obezbediti dovoljno prostora za ovu aktivnost i obući je u komotnu odeću kako bi nesmetano mogla da se kreće četvoronoške.

– Ne puštajte dete da puzi po krevetu, već ga stavite na pod, jer će na velikoj i stabilnoj površini imati bolju koordinaciju pokreta. Tepih, naravno, mora da bude čist i dobro fiksiran da se ne bi pomerao. Valjalo bi da sklonite sve suvišne stvari kako bi beba imala što više prostora, ali i zato da bi bila bezbednija – kaže naša sagovornica.

SA OSAM MESECI NA NOGE

Doktorka ukazuje na to da u uzrastu od osam meseci većina beba počinje samoinicijativno da ustaje hvatajući se za predmete iz okoline, poput stolice.
– Tek tada, kada beba počne sama da se uspravlja, vi joj pomozite. Isto pravilo važi i za sedenje. Bebe počinju samostalno da sede u uzrastu od osam, devet meseci, kada im kičmeni stub dovoljno ojača.

A što se tiče hodanja, dr Todorović kaže da bebe prve sigurne korake počinju da prave između 12. i 15. meseca.

– Ni tu nema strogih pravila jer neka deca prohodaju i pre prvog rođendana, a neka tek sa godinu i po. Važno je da ih ne forsirate i da prepoznate kada je dete spremno da prohoda. Ako vaš mališan napravi okret dok puzi, pridigne se na jednu nogu i uhvati za nogu od stola, stolicu ili fotelju, uzmite ga za ruku i pomozite mu da napravi nekoliko koraka – objašnjava dr Todorović.

IZBACITE DUBAK IZ KUĆE

Ne tako davno dubak je bio neizostavni deo bebi-opreme, ali danas lekari, prvenstveno ortopedi i pedijatri, sve češće ukazuju na štetne strane ovog pomagala. Pod njihovim uticajem, u pojedinim razvijenim zemljama dubak je potpuno izbačen iz upotrebe.

Beba koja još nije spremna da se oslanja na noge u dupku praktično stoji, i to sa ispravljenim kolenima, oslanjajući se na prste, iako su joj stopala nedovoljno razvijena. To može da dovede do nastanka niza deformiteta kolena i stopala zbog čega pojedina deca imaju stopala okrenuta na unutra ili na spolja, X ili O noge.

– Ti deformiteti ne nastaju tako često, ali roditelji ne treba da žive u ubeđenju da se njihovom detetu to neće desiti, već da izbegavaju korišćenje dupka jer rizik postoji – kaže dr Todorović.

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Sve što treba da znate o groznici kod beba

Sve što treba da znate o groznici kod b…

Vaša beba se probudila rumenih obraza, toplija nego in...

Dobra hidracija trudnice i dojilje – neophodni  uslov za dobru laktaciju

Dobra hidracija trudnice i dojilje – n…

Rast ploda u maminom stomaku i povećanje volumena krvn...

Anomalija polnog organa kod dečaka: Šta je to HIPOSPADIJA?

Anomalija polnog organa kod dečaka: Št…

Dečaci se nekada mogu roditi sa urođenom anomalijom p...

Alergijska astma – 10 pitanja i odgovora

Alergijska astma – 10 pitanja i odgovo…

Alergijska astma je bolest koja se može javiti bilo ka...

Vratite stari sjaj nakon porođaja

Vratite stari sjaj nakon porođaja

Sedam super saveta kako da se dobro osećate 1. Nemojt...

Urođeni hemangiomi

Urođeni hemangiomi

Ostrvca tkiva koja brzo rastu ali kasnije postepeno nes...

Prvih 10 stresnih trenutaka s novorođenčetom

Prvih 10 stresnih trenutaka s novorođen…

Bez obzira kako to budete zamišljali, prvo iskustvo bi...

Zašto beba sisa prst i kako je odvići?

Zašto beba sisa prst i kako je odvići?

Sisanje prsta je veoma česta navika mališana. Roditel...

Da li znate šta bebe nasleđuju od mame, a šta od tate?

Da li znate šta bebe nasleđuju od mame…

Postoji mnogo gena koji su odgovorni za jedinstven izgl...

Priča jedne trudnice: Termin je prošao, a ja sam i dalje trudna

Priča jedne trudnice: Termin je prošao…

Iskrena priča i bojazan trudnice koja je prenela trudn...

Usporen srčani rad kod dece sportista

Usporen srčani rad kod dece sportista

Petnaestogodišnji dečak trenira vaterpolo četiri god...

Dramatična noćna buđenja uz plač: Zašto moje dete vriskom prekida san?

Dramatična noćna buđenja uz plač: Za…

Problemi sa spavanjem mogu se javiti čak i kod one dec...

Spremna za bebu: Zašto je fizičko zdravlje ključno za zdravu trudnoću?

Spremna za bebu: Zašto je fizičko zdra…

Trudnoća sama po sebi, a kasnije i briga oko bebe, zah...

Koliko često treba kupati bebu?

Koliko često treba kupati bebu?

Da li bebu treba kupati svaki dan? Česta nedoumica no...

Nega očiju kod beba

Nega očiju kod beba

Kako to da su oči moje bebe stalno suzne i krmeljive? ...

Sprečite infekcije piše kod dečaka

Sprečite infekcije piše kod dečaka

Letnji meseci donose i česte probleme sa infekcijama k...

Treba li deliti igračke na „muške“ i „ženske“?

Treba li deliti igračke na „muške“…

Igračke su uglavnom podeljene na one „za dečake“ ...

Bronhiolitis

Bronhiolitis

Malo toplo, malo hladno, tako se “zaleću” i bolest...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.