oktobar 01, 2020

Neki geni su dominantni, kao što je braon boja očiju, koja se nasleđuje sa 75 odsto verovatnoće. Roditelji koji nemaju plave oči, mogu da dobiju plavooko dete ako su oboje nosioci recesivnog gena

KRV nije voda - kažemo ili bar pomislimo svaki put kada osvestimo da nam je dete nešto "povuklo" na nas ili na nekog iz porodice. Krupne oči, bujne kovrdže, rupica na bradi, nizak rast, umetnički dar, brzina, ljubav prema čitanju, odbojnost prema matematici, asocijalnost, temperamentnost, neobične navike, način na koji se neko smeje ili ljuti - sve to može da bude zapisano u genetskom kodu.


Nasleđuju se, nažalost, i predispozicije za određene bolesti. Najrazličitiji oblici zavisnosti. Sklonost ka agresiji. Genetika je ponekad vrlo surov zapis, mada o njoj često ne razmišljamo mnogo ili nismo ni svesni koliko snažno ostavlja pečat na nama i našim naslednicima. Kako se individualne i porodične karakteristike genima prenose na sledeće generacije, šta je to zapravo nasleđe i koliko možemo da mu se "suprotstavimo", razgovaramo sa dr Majom Živković, genetičarem u Laboratoriji za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta za nuklearne nauke "Vinča".

Šanse za plave oči - 25 odsto

* Na koji način genetiku možemo da sagledamo kroz život deteta?

- Po osnovnim načelima genetike i nasleđivanja osim monogenskih oboljenja, koja su relativno retka, deca nasleđuju predispoziciju za određene osobine (fenotip) od roditelja odnosno predaka. S obzirom na to da predstavljaju miks genetike svojih roditelja, biološki gledano najčešće imaju povoljnije oblike gena i karakteristike od njih. Da li će se i koliko neka osobina ispoljiti zavisi od interakcije genetske osnove sa faktorima životne sredine. Tu dolazi do izražaja mogućnost našeg uticaja, pa kreiranjem pozitivnih navika i davanjem pozitivnih primera, umnogome možemo da popravimo kvalitet njihovog života i favorizujemo ispoljavanje povoljnih osobina.

BLIZANCI NEMAJU ISTU SUDBINU
JEDNA dugogodišnja studija je pratila život blizanaca, kako bi se utvrdilo da li im sleduje ista sudbina, s obzirom na to da imaju identični genetski materijal. Međutim, istraživači su otkrili da oni zapravo često obolevaju od različitih bolesti, kao i da postoji veliki vremenski raspon u pojavljivanju nekih oboljenja, pa se kod jednog deteta razvije u detinjstvu, a kod njegovog brata ili sestre tek za 20-30 godina.

* U kojoj meri se individualne i porodične karakteristike prenose na potomstvo? Šta se najčešće, a šta najređe nasleđuje?

- Neke karakteristike se nasleđuju jednostavno i mogu da se ispolje na dominantan način, kao što je - braon boja očiju, kodominantan - krvne grupe, ili recesivan način - plave oči. Recesivna osobina se nasleđuje sa verovatnoćom od 25 odsto, a dominantna od 75 odsto. Većina osobina se, ipak, ispoljava kroz interakciju velikog broja različitih gena i faktora spoljašnje sredine, pa nije lako predvideti verovatnoću nasleđivanja.

* Da li je genetika "jača" kada je u pitanju prenošenje fizičkih ili karakternih osobina?

- Teško je to utvrditi, jer za mnoge osobine ili predispozicije za neka oboljenja još se ne znaju svi genetički parametri koji njihovo ispoljavanje kontrolišu. Molekularna genetika je mlada nauka, pa smo tek pre 65 godina saznali strukturu DNK, a pre 15 godina pročitali celokupni genom čoveka. Cilj je utvrditi koje genetički uslovljene anomalije mogu da se ispolje kod deteta, ukoliko u porodici postoji povećani rizik za njih i da se deluje preventivno ili pravovremeno terapijski. Većina karakteristika, ipak, nastaje kao kombinacija genetičkih, kulturoloških, socio-ekonomskih i drugih uticaja. U tako kompleksnim situacijama teško je izmeriti koliki je uticaj čega. I svakako nisu sve karakteristike podjednako bitne za život jedinke, pa se i istraživanja i preporuke kreiraju prema onim prioritetima koji mogu da imaju ozbiljne posledice.

Kad genetika iznenadi

* Dešava se da roditelji koji nemaju plave oči niti ih imaju njihovi roditelji, ali su ih imali prababa ili pradeda, dobiju plavooko dete. Koliko je to često?

- Ako su i prababa i pradeda imali plave oči, imaće ih i dete. Plava boja se nasleđuje recesivno, pa ako je roditelji nemaju, potrebno je da oboje budu nosioci bar jednog recesivnog gena da bi ih, u tih 25 odsto verovatnoće, imalo i dete.

* Kako još genetika može da nas iznenadi?

- Neočekivanim mutacijama. Studija rađena na Berkliju je utvrdila da su se Tibetanci i Han Kinezi razdvojili pre više od 3.000 godina, a da su se u genomu Tibetanaca od tada razvile mutacije u više od 30 gena uključenih u procese koji određuju kako naše telo koristi kiseonik. Na primer, jedna od mutacija je prisutna kod oko 90 odsto Tibetanaca, a samo kod 10 odsto Han Kineza, što je prvima omogućilo da se prilagode životu na velikim nadmorskim visinama. Takođe, postoji mutacija koja izaziva dva reda trepavica, koje je imala, na primer, Elizabet Tejlor. Ali to ne mora uvek da bude kozmetički očaravajuće, nego i da izazove nelagodnosti ili zdravstvene probleme.

* Koliko, ipak, odabir životnih navika i stila ima šanse da nadjača nasleđe i spreči razvoj eventualnih bolesti?

- Dobre životne navike, naravno, povoljno utiču na naše zdravlje. Bolesti su različite, kao i naša genetička predispozicija za njihov razvoj. Jasno je da jednom čoveku ishrana bogata šećerima može da naudi više nego nekom drugom, pa će zbog toga prvi razviti neku bolest, a drugi neće ili će mu se to dogoditi mnogo kasnije. Ali, činjenica je da će obojica imati duži i kvalitetniji život ukoliko ograniče količinu šecera. Dakle, navike i životni stil svakako značajno doprinose riziku za nastanak bolesti. Mi biramo da li ćemo, na primer, decu da vozimo kolima u školu ili će ona da pešače, što može da ima višestruke implikacije na njihov psihofizički razvoj. U vreme kada smo preplavljeni velikim brojem informacija, treba biti oprezan u primeni neproverenih saveta o životnim navikama. Rekla bih da treba biti umeren, ni previše skeptičan ni slepo prepušten. Nekad je teško doneti odluku koja uključuje parametre o kojima ne znamo dovoljno, ali zato možemo da potražimo savet stručnog lica.

MOŽEMO DA UTIČEMO NA VISINU

SAGOVORNICA "Života plus" ističe da određenom ishranom možemo da utičemo čak i na visinu deteta koja je većinski genetski determinisana.

- Takođe, ne smemo da ispustimo iz vida ni činjenicu da deca uče imitacijom, po modelu. To znači da se sva naša ponašanja preslikavaju na njih, što možemo da iskoristimo u dobre svrhe, pa da podstaknemo razvoj pozitivnih karakternih i psiholoških osobina - objašnjava dr Živković.

Izvor: Novosti.rs

Jabuka ne pada daleko od stabla, pa od roditelja možemo naslediti brojne fizičke osobine, ali i bolesti. Od svakog roditelja "kupimo" po dve kopije svakoga gena, a mutacija određenih gena glavni je okidač za nasledne bolesti.

Prvi na listi je visoki holesterol, za šta u potpunosti možemo “kriviti” porodicu, tvrdi američka genetičarka Šivani Nazaret.

"Jedan od 500 ljudi ima genetsku mutaciju koja je uzročnik porodične hiperholesterolemije - nasledne bolesti srca koja može biti uzrok preuranjenog srčanog ili moždanog udara", otkriva Nazaret i dodaje da oboleli od porodične hiperholesterolemije ne mogu regulisati holesterol koji se zato nagomilava u venama.

Ne pomažu čak ni rigorozne dijete ili fizička aktivnost, jer su u ovom slučaju geni učinili svoje, kaže Nazaret.

I dok oba roditelja mogu biti krivci za visoki holesterol, rak dojke nasleđujemo od oca.

Naime, svaki je čovek rođen s genima BRCA1 i BRCA2 koji ne stvaraju zdravstvene probleme dok nisu mutirani. Ali žene koje naslede mutaciju jednog ili oba BRCA gena od strane oca, imaju veći rizik od nastanka raka dojke.

Doktorka Nazaret pojasnila je da navedeni geni nisu opasni po zdravlje muškaraca jer je rak dojke retka pojava među muškom populacijom, dok se isto ne može reći i za žene.

Ako za gubitak kose okrivljujete mušku stranu porodice - obraćate se na pogrešnu adresu. Gen koji ima ključnu ulogu kod ćelavosti nalazi se na hromosomu X, koji muškarci uvek nasleđuju od majki, dok žene isti gen preuzimaju od oba roditelja.

Za dijabetes tipa 2 najčešće je kriv neuredan način života, ali istraživanja pokazuju da čak pet odsto mladih ima znake ove bolesti iako nisu gojazni i redovno vežbaju.

I ovdje je problem genetska mutacija, pa se radi o obliku dijabetesa koji su naučnici nazvali MODY.

Rano prepoznavanje pacijenata s MODY podtipom dijabetesa vrlo je važno, jer oni trebaju drugačiju terapiju koja može godinama kontrolisati bolest bez pojave komplikacija, kaže dr Nazaret.

Ali celoživotne komplikacije javljaju se kod intolerancije na laktozu.

Prirođena intolerancija na laktozu retka je bolest uzrokovana mutacijom u genu koji proizvodi enzim laktazu. Manifestuje se jakim vodenastim prolivom koji se javlja ubrzo nakon prvog obroka mleka (dojenja).

Gubitak nutrijenata je značajan, tako da novorođenče ne napreduje, pa se razvijaju dehidriranost, hipoglikemija i acidoza.

Nakon uvođenja dijete bez laktoze proliv prestaje, dete dobija na telesnoj masi, rast i razvoj se normaliziraju.

Stanje je doživotno i zahteva trajnu ishranu bez laktoze.

Urođena intolerancija laktoze javlja se retko, ali 65 posto odraslih osetilo je probavne smetnje nakon konzumacije mlečnih proizvoda, tvrdi Nazaret i dodaje da se kod većine ljudi osetljivost na laktozu smanjuje s godinama.

Porodično stablo ima veliku ulogu kod nasleđivanja bolesti, upozorava Nazaret. Tako možete zabeležiti sve bolesti koje su pogodile članove vaše uže i šire porodice i tako prepoznati genetske predispozicije za neka stanja.

Ali, neke bolesti mogu ostati “prikrivene” i tokom nekoliko naraštaja, pa ih je nemoguće otkriti ovom metodom, pišu 24 sata.

Nasledne su i dugotrajne glavobolje

Sklonost dugotrajnim i teškim glavoboljama propraćenim mučninom nasledna je u čak 70 do 80 posto slučajeva, tvrdi dr Kejt Henri sa Univerziteta Njujork. Naučnici su otkrili kako gen naziva TRESK izaziva pojavu migrena, a on se često nasleđuje od roditelja.

Bolesti srca preuzimamo od majke

Ako je vaša majka imala probleme sa srcem, imate 20 posto veću verovatnoću da ćete ih imati i vi, otkrile su četiri odvojene naučne studije. Način na koji infarkt majke utiče na našu sklonost njemu, nije u potpunosti razjašnjen, ali ipak je očit, tvrde stručnjaci.

Nismo pošteđeni ni psihičkih bolesti

Oko 10 posto iznosi verovatnoća da ćete naslediti sklonost oboljevanju od depresije, otkrio je američki Institut za mentalno zdravlje. Stručnjaci objašnjavaju da je depresija samo jedna od psihičkih bolesti koje se mogu naslediti, uz bipolarni poremećaj i šizofreniju.

Izvor: N1

Postoji mnogo gena koji su odgovorni za jedinstven izgled ljudi. Geni se mešaju pa je nekada teško odrediti na koga dete tačno liči. Za neke gene se, ipak, zna da li potiču od majke ili od oca.

Genetičari su se bacili na posao i ustanovili da kosu najčešće nasleđujemo po majčinoj liniji. Od majke ćete dobiti nožni palac, pa i "broj noge", odnosno veličinu stopala, ako ste žensko. Od oca ćete naslediti nos i uši.

Nije pravilo, ali je češći slučaj da dečaci liče na majke, a devojčice na očeve.

Boju kože određuje stotinak pomešanih gena. Ljudi svetle kose i očiju najčešće imaju plavooke ili zelenooke naslednike.

Ako jedan roditelj ima tamnu, a drugi svetlu kosu, dete će biti tamnije kose ili će dobiti srednju, pomešanu nijansu. Ako je jedan od roditelja kovrdžave kose, dete će takođe biti kovrdžavo.

Sve zavisi i od toga da li ima dominantni gen majke ili oca. Dominantni geni su: tamna koža, tamne oči, kovrdžava i tamna kosa, veliki nos, debele usne, široka brada. S druge strane, slabi geni su: svetla i crvena kosa, ravna kosa, plave ili sive oči, svetla koža, levorukost.

Način na koji će geni delovati na dete koje tek poprima fizički izgled ne može uvek sa sigurnošću da se predvidi. Fizičke karakteristike osobe rezultat su interakcije više roditeljskih gena, pa se ne može znati krajnji ishod.

Izvor: B92

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Mamin i tatin saveznik: Televizija može 'naterati' decu da se zdravo hrane

Mamin i tatin saveznik: Televizija može…

Naučnici su u okviru jedne studije pokazali da emisije...

Dugmići, nakit, baterije, novčići: Kako da reagujete kada dete proguta strani predmet

Dugmići, nakit, baterije, novčići: Ka…

Novčići, igračke, nakit, baterije i magneti najčeš...

Vodena kila

Vodena kila

Prvi «set» pitanja je posvećen jednom veoma čestom ...

Virus koji napada dlanove, usta, tabane – (HAND MOUTH FOOT DISEASE)

Virus koji napada dlanove, usta, tabane …

Prenosi se direktnim kontaktom sa obolelim detetom koje...

POSLE RAZVODA: Viđanje sa ocem je neophodno

POSLE RAZVODA: Viđanje sa ocem je neoph…

Majke svesno ili nesvesno uskraćuju bivšim muževima ...

Koje je DHA ulje za bebe najbolje?

Koje je DHA ulje za bebe najbolje?

Neonatolozi i pedijatri u regionu, na osnovu preporuka ...

Kako bebe vide svet oko sebe

Kako bebe vide svet oko sebe

Kada u kuću “stigne” nova beba, sve oči su uprte ...

Metod „14 dana” za okončanje izbirljivosti kod dece

Metod „14 dana” za okončanje izbirl…

Čula sam da postoje (ali dok ne vidim ne verujem) deca...

Zašto bebe trljaju oči?

Zašto bebe trljaju oči?

Sigurno ste već naučili da vam trljanjem očiju beba ...

OVO SVAKI RODITELJ MORA DA ZNA: Evo šta nikako ne smete da radite bebi kada ima temperaturu

OVO SVAKI RODITELJ MORA DA ZNA: Evo šta…

Jesen i zima su periodi kada vladaju virusi i druge bol...

U vrtić se ne ide da bi se pokazala nova garderoba i skupa igračka

U vrtić se ne ide da bi se pokazala nov…

Kada dete ide u vrtić i ako je elegantno pri tome obu...

Strah od vode kod dece

Strah od vode kod dece

Na plažama možemo videti bebe kako neustrašivo baulj...

Saveti babice: Tretman temenjače

Saveti babice: Tretman temenjače

Drage mame i tate, Ukoliko je ovo Vase prvo roditeljst...

Vitamin D3 i tokom leta? Kada se preporučuje

Vitamin D3 i tokom leta? Kada se preporu…

Vitamin D3 je neophodan za zdrav razvoj čvrstih i jaki...

Šta kad dete neće da jede?

Šta kad dete neće da jede?

Odbijanje hrane i razni prohtevi su normalne faze, ali ...

Roditelji u dilemi, da li se socijalno distanciranje odnosi i na decu?

Roditelji u dilemi, da li se socijalno d…

Svima se savetuje samoizolacija, društveno distanciran...

Letnja trovanja

Letnja trovanja

Trovanja hranom podrazumevaju da se u organizam preko n...

Šta je pelenski osip i kako ga sprečiti?

Šta je pelenski osip i kako ga sprečit…

Šta je pelenski osip?Promene ne koži pelenske regije ...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.