septembar 29, 2020

Istraživanje je pokazalo da su najglasnije u Velikoj Britaniji, Kanadi i Italiji, dok u ostalim državama proliju manje suza, a najmanje u Danskoj, Nemačkoj i Japanu

BEBE ne plaču istim intenzitetom u svim zemljama. Istraživanje je pokazalo da su najglasnije u Velikoj Britaniji, Kanadi i Italiji, dok u ostalim državama proliju manje suza, a najmanje u Danskoj, Nemačkoj i Japanu. Naučnici su prikupili podatke studija o dužini plakanja kojim je obuhvaćeno 8.700 beba širom sveta, tokom prvih 12 nedelja života.

- Bebe se veoma razlikuju po tome koliko plaču u prva četiri meseca, ali to zavisi i od zemlje u kojoj su rođene - kaže jedan autora studije Diter Volker.

Naučnici su uporedili učestalost kolika, grčeva u stomaku koji izaziva bol, a zato i plač. Tako se ispostavilo da u Velikoj Britaniji 20 odsto beba između jedne i dve nedelje starosti ima kolike, dok je njegova prosečna zastupljenost u istom uzrastu 17,4 odsto. S druge strane, 6,7 posto novorođenčadi u Danskoj u petoj i šestoj nedelji ima kolike, što je mnogo manje od proseka za taj uzrast.

Izvor: novosti.rs

Pedijatar dr Robert Hamilton, kaže da je došao do ovog jedinstvenog načina kako da smiri bebu koja plače, nakon godina rada gde je pokušavao da razgovara sa roditeljima, dok su njihove bebe vrištale.

Nežno držanje, izgleda instantno, smiruje bebe čak iako su prethodno primile vakcinu.

Dr Hamilton, na odeljenju pedijatrije u Santa Monici radi preko 30 godina, što mu je dalo dosta vremena da uvežba kako da bebe prestanu da plaču.

“Utanačio sam tehniku koju zovem “držanje”, već godinama, koja je od velike pomoći kada treba smiriti dete, i kada treba da je tiho”.

Ovo treba da pomogne svakom roditelju, bilo gde, zato je postavljen video u kome se tačno vidi šta on to radi.

http://www.youtube.com/watch?v=j2C8MkY7Co8

Ovo su njegovi saveti :

1. Prekrstite im ruke preko grudi

2. Nežno obezbedite da ne pomeraju ruke

3. Obuhvatite predeo pelene

4. Postavite ih pod ugao od 45 stepeni

I šta ako ne radi?

“Ako se vaša beba nije umirila, razmislite o dve stvari, možda se ne oseća dobro, možda je bolesna, ili gladna”, kaze dr Hamilton.

A za vas sa starijom decom, morate imati neke druge metode, ili neke igrice koje samo vi znate.

“Mislim da je tehnika ovakvog držanja vrlo korisna za one sa bebama od dva, tri meseca. Posle toga bebe postaju teže i teško ih je i držati u takvom položaju”.

Voleli bismo da znamo da li ova tehnika deluje kod vas, javite nam!

Svaka beba na svetu je jedan mali superheroj. Evo 10 razloga zašto je to tako

Već sama činjenica da prepoznaju mamu i kada su sasvim mali, ali i da imaju "moć" da otope i najtvrđa srca dovoljno pokazuje da bebe stvarno jesu superheroji.

Evo još nekoliko zanimljivih činjenica o bebama koje će to potvrditi.

Zašto bebe plaču noću, a nisu gladne i ništa im ne fali

Postoji teorija da bebe plaču noći kako bi sprečili mamu i tatu da začnu još jednu bebu. Autor ove teorije Dejvid Hejg pretpostavlja da se ova sposobnost razvila tokom evolucije jer je beba imala veše šanse da preživi ako je jedino dete u porodici.

Kako se razvija mozak

Nakon rođenja, mozak raste zaista brzo – nakon samo tri meseca života dostiže veličinu mozga odraslog čoveka. Osim toga, i dok je bila u maminom stomaku, beba je mogla da istražuje svet: naučnici tvrde da bebe u stomaku vide svetlo i prepoznaju mamin glas, pa čak i omiljenu pesmu.

Zašto ne možemo da se setimo svega iz detinjstva

Infantilna amnezija je fenomen zbog kojeg ne možemo da se setimo događaja iz prvih godina svog života. Naučnici ne znaju zašto se to dešava, ali jedna studija je pokazala: proces proizvodnje moždanih ćelija se brže odigrava kod dece nego kod odraslih, a ove nove ćelije odbacuju stare koje čuvaju naše uspomene.

Kako bebe nađu bradavicu kada ih mama drži u krilu

Da li ste se nekad zapitali kako je moguće da bebe nepogrešivo nađu dojku kada ih mama drži u krilu? Stvar je u tome što bradavice mirišu na amniotsku tečnost, u kojoj je beba provela devet meseci.

Uzgred, čulo ukusa počinje da se razvija još u stomaku, a naučnici pretpostavljaju da amniotska tečnost može da dobije ukus luka, ukoliko ga majka jede. Osim toga, kada deca počnu da jedu hranu "za odrasle", moguće je da će voleti namirnice koje je majka jela tokom trudnoće.

Kako bebe vide svet

Novorođenčad vide svet u crnim, belim i sivim nijansama. Takođe, ne vide stvari koje su im udaljene više od tridesetak centimetara. Ako je udaljenost veća, vid im postaje zamućen.

Lica i stvari najbolje vide na udaljenosti od oko dvadesetak centimetara, što je otprilike udaljenost između bebinog i maminog lica tokom dojenja.

Razlog za to je što se binokularni vid, mogućnost da se vide dve slike koje mozak prima iz oba oka, još uvek razvija.

Deca mogu zauvek da ostanu u maminom telu

Zvuči jezivo, ali naučnici su analizirali mozak 59 žena koje su umrle između 32. i 101. godine života, a kod 37 su pronađeni tragovi muškog Y hromozoma, koji se tu mogao pojaviti samo tokom trudnoće, nakon što je fetus podelio nove ćelije.

Ovaj interesantni fenomen se zove mikrohimerizam. Ćelije fetusa prelaze u majčino telo, stvaraju svoje kopije i ostaju tu godinama. Najstarija žena kod koje je pronađen Y hromozom bila je stara 94 godine.

Beba može da izleči mamino srce

I to bukvalno! Studija sprovedena na laboratorijskim miševima donela je jedno važno otkriće: matične ćelije fetusa mogu da izleče srce majke nakon srčanog udara. Hina Šodri, naučnica koja je sprovela ovo istraživanje, smatra da fetus može da izleči mamino srce i poveća šanse za preživljavanje.

Ova teorija još uvek nije dokazana na ljudima, ali ako se uzme u obzir da fetus deli ćelije sa majkom, ima osnova za ovu teoriju.

Zašto deca sve stavljaju u usta

U prvih sedam meseci života, deca ne mogu da otkrivaju svet pomoću svojih prstića jer njihova fina motorika još uvek nije dovoljno razvijena da mogu da uhvate objekte. Ali, njihove usne i jezik su savršeno ravzijeni, pa ih koriste da istražuju svet oko sebe.

Zašto bebe toliko spavaju

Bebin mozak koristi više od 50 odsto glukoze iz hrane koju konzumira, dok mozak odraslih koristi samo 20 odsto. Naučnici veruju da je to razlog zašto je bebama potrebno toliko sna – kada spavaju, glukoza se brže i bolje apsorbuje.

Zašto bebe tako često jedu

Bebin želudac je mali, veličine je lešnika na rođenju, tako da u njega i ne može da stane mnogo hrane. To je razlog zašto bebe često jedu. Elem, ovaj organ brzo raste – za samo dve nedelje, već će dostići veličinu jajeta. To, naravno, ne znači da bebe kasnije jedu kao odrasli, već ih je potrebno hraniti tako često barem prvih šest meseci života.

Izvor: Mondo.rs

Plač je jedini način na koji bebe komuniciraju sa odraslima. Naučnici su otkrili da postoji uobičajeno vreme koje bebe povedu plačući u toku dana a postoji i velika verovatnoća da je količina plakanja uslovljena i kulturološkim razlikama.

Mladi i neiskusni roditelji često nisu sigurni da li njihova beba previše plače. Naučnici Univerziteta Kingston i Varvik sproveli su istraživanje i došli su do podataka koji su im pomogli da naprave dijagram koji prikazuje koliko vremena bebe od rođenja do trećeg meseca starosti u proseku porvedu plačući u toku dana.

Stručnjaci su posmatrali ponašanje 8.700 beba i uočili da se bebe različito ponašaju u različitim zemljama kada su u pitanju plač i grčevi.

Zaključili su da najviše plaču bebe u Velikoj Britaniji, Italiji, Kanadi i Nizozemskoj, a najmanje u Danskoj, Nemačkoj i Japanu. Grčevi, koji su uzrokovali barem tri sata plača tri dana u nedelji, najčešći su kod beba u Kanadi, Velikoj Britaniji i Italiji, dok su najređi u Japanu i Danskoj.

"Trajanje plača je duže tokom prvih šest nedelja života, a onda se značajno smanjuje", izjavio je profesor psihologije na Univerzitetu Kingston, Mutana Samara.

Prema istraživanju, normalno je da bebe stare do dve nedelje plaču 120 minuta dnevno. Bebe stare između deset i 12 nedelja u proseku plaču 65 minuta dnevno, osim u slučaju kada ih muče grčevi pa je normalno očekivati da plaču i više od tri sata u toku dana barem tri puta nedeljano.

Ovaj dijagram može da poluži roditeljima i profesionalcima koji brinu o zdravlju beba kako bi lakše uočili da li bebe plaču više nego što je uobičajeno.

"Čak i ako beba ne plače koliko je očekivano, to može biti znak da je treba pregledati ili potražiti savet medicinskog stručnjaka", dodaje.

"Roditelji u Danskoj brže reagiraju na plač od onih u Velikoj Britaniji. To je otkrilo jedno ranije istraživanje. Zapravo, Britanci ostvaruju manje fizičkog kontakta sa bebama i kada plaču i kada su budna i smirena", kaže Samara i dodaje kako je mogući razlog i to što očevi u Danskoj rade manje u prvim mesecima nakon rođenja deteta kako bi pomogli svojim ženama.

Analizom su došli i do zaključka da dojene bebe više plaču. Profesor Samara kaže kako je razlog tome što se adaptirano mleko duže vari i bebe su duže site, a dojene bebe se češće bude i samim tim i češće plaču.

Želja ovog profesora je proširiti istraživanje na istočne zemlje i Aziju kako bi dobili širu sliku o kulturološkim razlikama i socio-ekonomskim faktorima, odnosno njihovom uticaju na ponašanje beba.

Izvor: yumama.com

Vrištanje, histeričan plač i potpuno nekontrolisano ponašanje su epizode sa kojima se svaki roditelj deteta od jedne do tri godine ponekad sretne. Roditelji različito reaguju na takvo ponašanje, od ignorisanja deteta do momentalnog udovoljavanja svakom zahtevu. Bez obzira gde se nalazite u momentu kada dete napadom besa reaguje na neku zabranu, teško je ostati miran i reagovati na pravi način. Ne samo da osećate da svi koji prisustvuju toj sceni ocenjuju i sude vaše roditeljske sposobnosti, već je ovakva situacija veoma stresna kako za roditelje, tako i za dete.

U periodu od jedne do tri godine deca prolaze kroz veoma brz psihofizički razvoj. To je period kada se usvajaju brojne motorne veštine, dete uči jezik i usvaja načine za rešavanje problema, pa nimalo ne čudi da brzina kojom se ove promene dešavaju i eksplozivan razvoj zbunjuju dečiji um. Upravo taj brzi razvoj i jeste razlog za frustracije koje ponekad završe pravim napadima besa.

Iako fizički već podsećaju na male ljude, dečiji um je u ovoj fazi još uvek u razvoju, pokreću ga emotivne, instinktivne, primarne reakcije. Kako američki pedijatar, doktor Karp objašnjava, reakcija u besu je zasnovana na primarnim instiktima, ponašanju koje nam je urođeno, čak i kod odraslih čije ponašanje obično regulišu društvena pravila. Ovo je još izraženije kod dece koja još nemaju usvojene šeme prihvatljivog ponašanja, a suočavaju se sa brojnim novim iskustvima.

Metoda doktora Karpa

Čuveni američki pedijatar, doktor Karp, čija je knjiga „Najsrećnija beba“ postala gotovo neizostavna na policama porodica koje čekaju bebu ili su je tek dobile, u svojoj novoj knjizi „Najsrećnije dete“ se bavi između ostalog, upravo problemom napada besa kod dece.

Ovaj stručnjak savetuje roditeljima da detetu koje plače, vrišti i histerično zahetva nešto ne pristupaju na racionalan, praktičan način, jer ono to tada ne može da prihvati. Umesto toga, savet doktora Karpa je da se detetu kaže upravo ono što želi da čuje. To podrazumeva da se mentalno i fizički spustite na nivo deteta kada je uznemireno.

Cilj nije da popustite i date detetu sve što traži već da komunicirate sa njim na njegov način, tako da vas ono razume:

ponavljajući reči koje dete koristi
koristeći kratke fraze sa dosta ponavljanja
reflektujući detetova osećanja u tonu glasa i izrazu lica.

Na primer, u situaciji kada vaše dete dobije napad besa u prodavnici zato što mu niste kupili lizalicu, dete će početi da vrišti "Hoću! Hoću! Hoću lizu!". Ako pokušate, kao odgovoran i smiren roditelj da blagim i ljubaznim glasom odgovorite mališanu "Zlato, ne možeš da dobiješ lizalicu sada jer još nisi jeo. Pokvarićeš ručak.", takav odgovor će sasvim sigurno samo pogoršati stvar.

Ovo jeste logičan, razuman odgovor roditelja koji voli svoje dete, ali za dete tog uzrasta je nešto što će ga samo razbesniti, objašnjava doktor Karp. Ono tada smatra da mora da ponavlja svoj stav sve glasnije i histeričnije kako biste ga čuli i razumeli. Umesto toga, ovaj pedijatar savetuje da ponovite reči koje vaše dete vrišti i to umirujućim tonom glasa: „Hoćeš lizu. Hoćeš lizu. Lizu. Sada.“

Možda vam takav pristup deluje čudno, ali ovakav odgovor je, u stvari, samo verzija već dobro opravdanog metoda aktivnog slušanja koji odrasli koriste u svakodnevnoj komunikaciji, posebno u problematičnim slučajevima. Cilj naravno, nije samo da ponavljate reči, već da osobi sa kojom razgovarate bude jasno da ste razumeli na šta se ona žali. Kada razgovarate sa odraslom osobom koja je uznemirena i besna njoj biste rekli: "Razumem. Razumem. Shvatam te. Stvarno mi je žao. Žao mi je.“ Van konteksta ovakav odgovor zvuči nepovezano i besmisleno, a ipak osoba kojoj to govorite može da se smiri i prestane sa histerijom. Sasvim je slična i reakcija dece.

Doktor Karp je i praktično demonstrirao ovaj metod i pokazao kako se uplakano i histerično dete u roku od nekoliko sekundi kada dobije takav odgovor smiruje i upitno gleda odraslu osobu koja ponavlja njegov problem. Kada to postignete i prevaziđete napad besa, možete detetu koje se smirilo da objasnite razloge zašto ste mu rekli ne, da ga utešite i ponudite mu neko drugo rešenje, već u zavisnosti od situacije. Tek smireno dete će biti u stanju da vas čuje i prihvati vaše objašnjenje.

Ukoliko se intenzivni napadi besa javljaju veoma često, mogu da budu i znak nekih zdravstvenih problema, pa se ukoliko to primetite ipak posavetujte sa pedijatrom.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Roditelji imaju podeljen stav o ovoj temi. Šta je ispravno s vašeg stanovišta i može li se primeniti neko opšte pravilo?

Nedavno se pojavilo istraživanje prema kojem je metoda „neka se isplače i tako uspava” sasvim u redu. Problem kod ovog istraživanja je u tome što je rađeno na vrlo malom uzorku od svega 43 bebe. Takođe se bavilo kratkotrajnim efektima metode, ne vodeći računa o sada već dobro poznatim saznanjima o načinima na koji deca doživljavaju i ispoljavaju stres.

Tako recimo, neka deca koja doživljavaju izrazito visok nivo stresa i trpe fiziološke promene (ubrzani rad srca, nepravilno disanje), mogu se povući u sebe i ne izražavati svoje emocije, dok recimo ona koju neko teši, iako su pod stresom, ne trpe fiziološke posledice.

Produženo plakanje izaziva fiziološke promene

Tako je dr Margot Sanderlend kroz dugogodišnji rad s decom u Centru za mentalno zdravlje dece u Londonu ustanovila da produženo plakanje kod beba izaziva fiziološke promene. Tako recimo dolazi do povišenog krvnog pritiska, nepravilnog rada srca, nepravilnog disanja, pada imunološkog sistema te smanjenja lučenja hormona rasta. Osim ovih reakcija, smatra da se razvijaju i psihološki problemi koje se ispoljavaju tek kasnije u životu u vidu nemogućnosti nošenja sa stresom ili pak nemogućnošću ostvarivanja emotivnih veza. Prema njoj, prestanak plača ne znači da se beba i smirila, već da je došlo do procesa koji zove „Protest, očaj, otuđenost”. Odnosno, s bebinog stajališta – „zašto da plačem kada me niko ne čuje i nikome nije stalo do mene”.

Neonatolog Hauard Čilton pak smatra da u prvim mesecima života beba mora uspostaviti emotivnu vezu s roditeljima, proceniti koliko se može pouzdati u njih te spoznati koliko je željena i voljena. Ovo je i vreme kada beba uči od roditelja o novoj okolini i kako se nositi sa stresom. Stoga ostavljanje bebe u mračnoj sobi da se uspava plakanjem stvara osećaj nepoverenja i nesigurnosti.

Plač je sinhronizovan s reakcijom roditelja

Pedijatar i stručnjak za dečji razvoj dr Harvi Karp smatra da bebama treba jako puno fizičkog kontakta i pažnje jer im je to neophodno za psihički i fizički razvoj. Mozak tek treba da prođe kroz ogroman razvoj i opremljen je onim osnovnim za preživljavanje, odnosno refleksima. Jedan od njih je i plač.

Koliko je važan govori i činjenica da je sinhronizovan s reakcijama roditelja. Kada beba plače, roditeljima srce počne ubrzano da radi, povisuje se pritisak, znoje se dlanovi i steže se želudac. Preciznije, aktiviraju se instinkti i imamo potrebu da zadovoljimo njene potrebe. Baš zato je tako teško ostaviti bebu da plače jer to ide protiv roditeljskih nagona koji pomažu da joj osiguramo ono što joj je potrebno. S tim da je bitno naglasiti da bebe nikada ne plaču bez razloga, već zbog gladi, žeđi, umora, boli, neke neugode ili straha.

Ostavljanje bebe da se plačem uspava ima za posledicu izražen strah od odvajanja, probleme sa uspavljivanjem i spavanjem. Kod te dece se u kasnijoj dobi javljaju problemi s kontrolisanjem emocija i problemi u socijalizaciji.

Da bi se sve to izbeglo i da bi se razvili zdravi porodični odnosi koji se temelje na razumevanju i poverenju između roditelja i dece, treba ih graditi od samih početaka. Ponekad je teško i iscrpljujuće zadovoljavati bebine potrebe, ali ako ih osluškujete i ako roditelji slede svoje instinkte, njihova nova uloga će im biti puno lakša.

Izvor: www.klokanica.24sata.hr

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Zdravlje novorođenčeta: Šta je hemoragijska bolest i kako da je sprečite

Zdravlje novorođenčeta: Šta je hemora…

Hemoragijska bolest kod novorođenčeta se javlja usled...

Šta ako beba neće u auto sedište?

Šta ako beba neće u auto sedište?

Evo šta možete da učinite ako vaše dete odbija da s...

Osipi

Osipi

Zbog čega nastaje osip kod beba i dece? Osip kod mali...

Da li moje dete ima alergiju ili prehladu?

Da li moje dete ima alergiju ili prehlad…

Kako da prepoznam da moje dete ima nazalnu alergiju, a ...

Virusne infekcije u ustima

Virusne infekcije u ustima

Prva infekcija virusom se događa dosta rano i uglavnom...

Grip kod novorođenčeta

Grip kod novorođenčeta

Grip ( latinski Influenza ) je često, zarazno oboljenj...

Bebe sada mamino mleko piju i iz flašice: Evo šta pedijatar misli o tome

Bebe sada mamino mleko piju i iz flašic…

Pojavio se novi trend- "mamino mleko iz flašice". I ka...

Majke, obratite pažnju: Dojenje utiče i na zdravlje majke

Majke, obratite pažnju: Dojenje utiče …

Majke koje doje svoje bebe dve godine ili više imaju 1...

Značaj lokalne terapije kod prolećnih alergija (polenskog rinitsa)

Značaj lokalne terapije kod prolećnih …

Broj dece koje pate od alergija se iz godine u godinu p...

Sve što treba da znate o groznici kod beba

Sve što treba da znate o groznici kod b…

Vaša beba se probudila rumenih obraza, toplija nego in...

Dojenjem protiv kilograma

Dojenjem protiv kilograma

Dojenje može da sagori između 600 i 1000 kalorija dne...

Gorušica u trudnoći - kako je ublažiti ili sprečiti?

Gorušica u trudnoći - kako je ublažit…

Vrlo često imam gorušicu. Šta da radim?Izbegavajte z...

Zašto su devojčice uvek "tatine princeze"?

Zašto su devojčice uvek "tatine p…

Iako se uvek verovalo da su roditelji mnogo više emoti...

Napad astme

Napad astme

Kada se napad javi prvi put Ukoliko dete ima astmu, ve...

Da li smem da pijem lekove dok dojim bebu?

Da li smem da pijem lekove dok dojim beb…

Prestanak dojenja u većini slučajeva nije pravo reše...

Spanać oko osmog meseca

Spanać oko osmog meseca

Zeleni listići su bogat izvor kalcijuma, a poznato je ...

Šta da učinite da beba bolje spava

Šta da učinite da beba bolje spava

Zašto je važan san za bebu? Bebama je san neophodan ...

Hiperaktivnost zapisana u DNK

Hiperaktivnost zapisana u DNK

Naučnici su identifikovali više od 300 genetskih muta...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.