septembar 30, 2020

aznajte koji je najbolji položaj za spavanje i kako se dovoljno odmoriti u trudnoći.
Evo nekoliko pitanja i odgovora na tu temu:

1. Koji je položaj najbolji za spavanje?

Trudnice moraju da spavaju i da se odmaraju u onom položaju koji im najviše odgovara.

2. Postoje li izuzeci?

Postoji nekoliko izuzetaka. Ako majka ima rizičnu trudnoću, tada je najbolji položaj spavanje na strani. Ležanje na leđima se ne preporučuje.

3. Da li je spavanje ne leđima sigurno?

Ne preporučuje se spavanje na leđima tokom cele noći. Ali pretpostavka je da će se trudnica nekoliko puta tokom noći okrenuti. Spavanje na leđima biće verovatno razlog češćem mokrenju tokom noći.

4. Šta je sa spavanjem na stomaku?

Čak i spavanje na stomaku je sigurno u normalnoj trudnoći. Ali ono svakako u jednom periodu postaje neudobno. Možda ćete početkom drugog tromesečja morati da ležite malo više po strani i gornju nogu podupreti jastukom.

5. Jesu li svi položaji zaista sigurni za nerođenu bebu?

Svaki položaj koji je udoban vama, siguran je i za vašu trudnoću. Žensko telo spremno je za svaki od tih položaja pa oni ne predstavljaju opasnost za bebu.

6. Hoće li bebi u nekom od tih položaja biti neudobno?

Beba u stomaku ne oseća nelagodu. Ona pluta u bestežinskom okruženju i uvek ima mesta za protezanje. Ne brinite za bebinu, već za svoju udobnost.

7. Kako se dovoljno odmoriti?

Morate spavati na kvalitetnom dušeku koji će se dobro prilagođavati oblicima vašeg tela. Pomaže ako stavite jastuk ili dva između nogu, tako da se gornja noga nalazi u visini kuka. Majke u odmakloj trudnoći pri spavanju moraju češće menjati položaj, tako da se obično ne naspavaju dovoljno. Stoga se trudnice moraju odmarati i danju.

Izvor: www.mamaibeba.rs

Američka akademija pedijatara istakla je svoj sud o tome da li beba treba da spava u ljuljašci ili ne.
Mnogi roditelji muku muče sa bebinim spavanjem, te traže različite opcije koje će pomoći njihovoj bebi. Jedno od pitanja koje se često postavlja jeste to Da li je sigurno za bebu da spava u ljuljašci?
Ljuljaške su odlična prilika za bebino uživanje i opuštanje, uz razne vrste ljuljanja, vibracije i slično. One se mogu premeštati vrlo lako, kako bi vam dete bilo blizu.

Da li beba treba da spava u ljuljašci?
Američka akademija pedijatara je protv te odluke. Beba treba da spava na leđima, na ravnoj površini. Spavanje na ovakvoj površini može povećati rizik od sindroma iznenadne smrti deteta, ističe Akademija.
Dr Džejms Han, pedijatar iz Indijane, objasnio je kako bebe, naročito novorođenčad, nemaju dovoljno jake mišiće ruku i vrata kako b se podigle. "Mogu se slučajno prebaciti u sedeći položaj, što može dovesti do gušenja", ističe on. Govori kako su ljuljaške odlične kada roditeljima treba nekoliko minuta da završe nešto, ali uvek treba da budu na oprezu.
Ističe se i opasnost od bebinog ispadanja iz ljuljaške kada zaspi.

Šta ako beba zaspi u ljuljašci?

Doktor predlaže da je tada polako premestite na mesto gde inače spava. "Ljuljaška ne treba da bude zamena krevecu."
Pedijatri takođe ne preporučuju spavanje u auto-sedištu, već isključivo u krevecu.
Naravno, napominju da, iako nije dobra odluka da beba spava u njoj, ljuljaška je odličan izbor za umirenje bebe. Nema razloga da izbegavate njenu upotrebu.

Izvor: www.yumama.com

Uspavljivanje može biti izazov, pogotovo kada je reč o deci koja imaju neko kašnjenje u razvoju. Jedno od pitanja koje postavljam roditeljima kada dolaze kod mene na procenu, jeste kako dete spava, ovo pitanje iako se čini nerelevantnim za procenu razvoja itekako je btino. Dete koje ne spava često bude dodatno razdraljivo i nesaradljivo. A samo nespavanje može biti poslednica nepravilne senzorne integracije. U tekstu koje sledi delim neke od saveta kako pomoći detetu sa senzornom disfunkcijom da lakše zaspi?
Osnovno je uspostaviti večernju rutinu – večera, mirnija igra i umirujuća kupka je neki najčesći redosled koji se primenjuje. Pored večernje rutine saveti jesu:

SPROVESTI SENZORNU DIJETU – Svako dete ima svoje senzorne potrebe, neka deca su hipersenzitivna, neka su hiposenzitivna. Aktivnosti koje se sporvode u cilju senzorne dijete jesu one koje su osmišljenje za svako dete ponaosob i pomažu u zadovoljenjeu specifičnih senzornih potreba vašeg deteta.

Na primer, ako je vaše dete ima potrebu za dodatnim taktilnim nadražajem, pobrinite se da dobije mnoštvo taktilnog unosa pre spavanja. Napravite “sendvič” od ćebeta pred spavanje – čvrsto pristisnite jastuke na rukama i leđima deteta ili umotajte dete u ćebe tako što ćete ga urolati u njega i ostavite ga par sekundi. Možete probati i senzorno odelo u koje dete može da uđe celo i u kome može da leži ili da se kreće pred vreme za spavanje.
Neka deca imaju dodatnu potrevu za kretanjem, žele da skaču, trče ili da se vrte. Pobrinite se da u toku dana ima dovoljno aktivnosti u kojima može da potroši dodatnu energiju, a kako se vreme za krevet bliži svodite je na minimum, kako bi imalo dovoljno vremena da se umiri tj. da se umire centri u mozgu.
Ključno je pokušati biti što dosledniji, i kada je to moguće unositi promene u odnosu na sam dan i potrebe deteta u tom trenutku. Nekim danima će imati potrebu da više skače, dok će drugim danima biti potrebno obezbediti više ili manje aktivnosti. Važno je pratiti i dnevne potrebe deteta i razmeniti informacije sa osobama koje su provele dan sa detetom ukoliko je dete uključeno u vrtić ili je krenulo u školu.

DRŽITE SENZORNE IGRAČKE U BLIZINI – uzmite manju korpu za igračke koja će stajati blizu kreveta i biti dostupna detetu. Napunite je sa igračkama koje dete umiruji ili imaju umirujući efekat. To mogu biti senzorne flaše, lava lampu, gumeni slajm, spiner,… igračke koje dete može koristiti i u krevetu nakon što se poljubite za laku noć kako bi se umirilo.

OBRATITE PAŽNJU NA DUŠEK I JASTUKE – iako deluje da nije važno, deci koja imaju teškoće sa senzornom integracijom, problem sa uspavljivanjem može biti i neodgovarajući dušek i jastuk. Posteljina bi trebalo da bude od pamuka i glatka (pogotovo kada su u pitanju deca sa taktilnom preosteljivošću). Ovo je takođe individualno, nekoj deci će više prijati tvrđi dušek i jastuk, dok će nekoj deci biti lakše da zaspe bez jastuka, proratite (i po potrebi zabeležite) situacije kada je dete zaspalo van svog kreveta, a posebno obratite pažnju kada je zaspalo neočekivano, na nekom neplaniranom mestu. Za taktilno osetljivo dete vrsta materijala je od velikog značaja.

KORISTITE ETERIČNA ULJA – dodajte par kapi ulja lavande na jastuk i navucite jastučnicu. Lavanda deluje umirujuće. Možete koristiti i lavandino ulje u ovlaživaču vazduha kako bi vazduh bio čistiji i svežiji pred spavanje. Dete koje je osteljivo na mirise će vam biti zahvalno. Možete probati i masažu stopala sa eteričnim uljem lavande pomešanim sa kokosovim uljem.

NAPRAVITE UMIRUJUĆE OKRUŽENJE – neka dete imaju potrebu da se kriju i zavlače pod sto i stolice kako bi našla svoje “utočište”, često se to naziva mesto za osamljivanje. Danas se mogu pronaći dodaci za krevet u vidu šatora i baldahina, isprobajte da li to pomaže detetu da se uspava. Dodajte noćno svetlo koje ne sija jako, već daje odsjaj u vidu zvezdica na plafonu npr.
Iskoriste moć muzike – nabavite CD lagane, tihe muzike sa umirujućim pesmicama ili mašinu koja pravi “belu buku” – bela buka ili beli šum je pojam koji označava mešavinu zvukova određene frekvencije i ponavljanja, raspon frekvencija je od 20Hz do 20 000Hz. Naziv bela dobila je, jer sadrži čitav spektar raznih zvukova, kao što bela, dnevna svetlost ima spektar raznih boja.
Sledeći put kad uđete u detetovu sobu, razmislite o senzornom iskustvu vašeg deteta. Stavite se u njegov položaj i pokušajte da sagledate okruženje iz detetove perspektive. Možda ćete biti iznenađeni malim promenama koje možete prilagoditi i šta će one doneti spavanju vašeg deteta noću.

Izvor: pitajtedefektologa.com

Umirujući tonovi Betovena pre spavanja uvek prijaju. Ili je možda vaše novorođenče više za kantri zvukove Džordža Straita? Kakva god muzika se slušala u vašoj porodici, verovatno se nadate da će vašoj bebi pomoći da stigne u "zemlju snova". Ali da li muzika uopšte utiče na bebin san? Da, zavisno od toga šta puštate i kada, kažu stručnjaci.
Merial Bird, sertifikovan neurološki muzički terapeut iz Teksaške dečje bolnice u intervjuu za "Romper" kaže da postoje dokazi koji potvrđuju da je muzika korisna za spavanj
"Svetska zdravstvena organizacija već deset godina prepoznaje značaj muzike za opuštanje, pomoć pri spavanju i razvoj dečjeg mozga, a imamo empirijske dokaze koji to potvrđuju. Istraživanje je pomoglo da se dokaže da uživo otpevana uspavanka može da poboljša obrasce spavanja, a otkrili smo i da je najdelotvornija između tihog razdoblja nesanice i ulaska u prvu fazu sna", kaže ona.
Dakle, to razdoblje kada beba tone u san je idealno za puštanje muzike u njenoj sobi. Ako muziku ne prekinete kada beba zaspi, mozak može da joj se navikne na taj zvuk i on više ne bi bio koristan.
"Najbolje je da muziku ostavite uključenu dvadesetak minuta, dok vaša beba pokušava da zaspi, a potom je isključite", kaže Merial Bird. "Ako se probudi usred noći, ponovo uključite muziku kako biste postigli isti efekt."

A beli šum?

Kakva je onda razlika između muzike i belog šuma? Nema mnogo istraživanja koja bi potvrdila koliko je beli šum koristan za san. Muzika je, s druge strane, naučno dokazana opcija.
"Muzika i njena jedinstvena svojstva prikrivaju zvukove iz domaćinstva, ali muzika ima formu, za razliku od belog šuma, pa olakšava mozgu vaše bebe da obrađuje informacije", kaže Nikol Kamp, muzički terapeut u dečjoj bolnici UAB u Alabami.

Koji žanr najviše odgovara bebama?

"Ne mora nužno da postoji jedan određeni muzički žanr koji bi doprineo noćnoj rutini vaše bebe", kaže Bird. "Ako mislite da će možda Mocart da odgovara, imajte na umu da njegova muzika češće uzbuđuje nego što opušta. Umesto toga, pokušajte s nekom jednostavnom i prijatnom muzikom. Na primer, Perl Džem ima čitav jedan album uspavanki, tako da roditelji i dalje mogu da pronađu muziku koju zaista vole - prilagođenu nečem korisnom, na primer, uspavljivanju beba."
Da biste održali raspoloženje za spavanje, pobrinite se da jačina decibela bude između 40 i 50. Postoje sjajne aplikacije koje možete da preuzmete na svom mobilnom koje određuju nivo decibela u prostoriji.
Ako vi ili vaš partner želite da zagrejete glasne žice i prste, eventualno da obrišete prašinu s nekog muzičkog instrumenta, još bolje. Uspavanke će da daju odlične rezultate, sve dok su jednostavne i dok se izvode uspavljujućim, sporim ritmom.
Klasične pesme poput "Meri hed litl lemb", "Tvinkl, tvinkl, litl star" i "D vils on d bas" su odlični primeri. Ali sve dok beba izgleda lepo i opušteno, nastavite to što već radite.

Izvor: zena.blic.rs

Stručnjaci širom sveta saglasni su u jednom - da je za bebu najsigurnije da spava na leđima, jer to znatno umanjuje rizik od SIDS-a. Ipak, izdvajamo odgovore na mnoga pitanja koja muče roditelje kada je spavanje na leđima ili stomaku u pitanju.
Položaj u kom beba spava je ključan u sprečavanju sindroma iznenadne smrti deteta (SIDS), naročito tokom prve godine života. Prema svim dosadašnjim istraživnjima, pokazalo se da je za bebu najsigurnije da spava na leđima, osim ako neko medicinsko stanje ne iziskuje drugačije. Iz tog razloga je najvažnija konsultacija sa lekarom koji najbolje poznaje stanje vašeg deteta.
Izdvojili smo odgovore na neka od najčešćih pitanja roditelja širom sveta.

1. Šta ako se moja beba u snu okrene na stomak?

Sa četiri ili pet meseci beba počinje da se okreće sa leđa na stomak. U tom periodu je rizik od sindroma iznenadne smrti deteta mnogo manji, te ovo okretanje može biti u redu. Pustite bebu da pronađe udoban položaj. Vrlo verovatno će i sama naučiti da okrene glavu na stranu i oslobodi usta i nos kako bi ometano disala dok spava na stomaku. U svakom slučaju, kada je uspavljujete, vi je uvek stavljajte da spava na leđima.
Sindrom iznenadne smrti deteta se javlja u periodu do četvrtog meseca češće, dok se do dvanaestog meseca rizik znatno smanjuje. Zato, uvek praktikujte savete za spavanje na leđima sve do navršetka prve godine.

2. Zašto moja beba ima tonički refleks vrata kada spava na leđima?
Bebe tokom razvoja isprobavaju veliki broj pokreta. Jedan od njih je i ovaj refleks. Kada se beba stavi na leđa da spava, ona okreće glavu na jednu stranu, zajedno sa ispruženom rukom i nogom na istoj strani, dok su druga ruka i noga savijeni. Ovaj položaj, u stvari, sprečava bebu da se okrene na stomak dok telo još nije spremno za to. Ovaj pokret će nestati u jednom trenutku između trećeg i šestog meseca.

3. Kad beba sme biti na stomaku?
Kada je beba budna, možete je staviti na stomak, ali da bude pod nadzorom. Ovo je dobra prilika da beba ojača mišiće stomaka, leđa i vrata.
Prema rečima dr Karen Sokal Gutieres, kliničke profesorke sa Univerziteta u Kaliforniji, rizik od SIDS-a je manji kada beba dok je budna provodi više vremena na stomaku. Beba će na taj način dovoljno ojačati mišiće da može da podigne glavu i vrati se na leđa dok je u snu.

4. Da li mogu da koristim pozicionere za bebu?
Još se nije pokazalo da pozicioneri smanjuju rizik ili sprečavaju SIDS.

5. Šta ako beba povrati dok je na leđima?
Zaista je mali rizik da se zdrava beba uguši zbog povraćanja u snu kada leži na leđima. Nije se pokazalo da se beba pre uguši zbog povraćanja kada je na leđima, a ne na stomaku ili strani. Spavanje na leđima ne povećava rizik od gušenja pri povraćanju ni kod beba sa gastroezofagealnom refluksom bolesti. Ipak, nemojte stavljati bebu da spava sa flašicom za hranjenje. Ovo može dovesti do infekcije uha ili gušenja.

6. Šta da radim ako moja beba ima poteškoće sa spavanjem na leđima?
Postoje deca koja jednostavno ne mogu da utonu u san na leđima. Neka od njih postanu i vrlo nervozna.
Bebi može biti neprijatno da spava na leđima ako ima zapušen nos. U tom slučaju koristite ovlaživač vazduha, jer će vlažan vazduh umanjiti zapušenost. Blago uzdignuta bebina glava može smanjiti pritisak i zapušenost nosa.

7. Šta ako moja beba povrati u snu?
Ako povrati, jednostavno okrenite bebinu glavu na stranu. Obrišite je, promenite posteljinu pre nego što je vratite ponovo na spavanje.

8. Šta je najbolji položaj za prevremeno rođenu bebu?
Prema nekim studijama, prevremeno rođene bebe su pod većim rizikom od SIDS-a i trebalo bi da spavaju na leđima. Ipak, pokazalo se da spavanje na stomaku može biti bolje u slučaju akutnih respiratornih problema kod prevremeno rođenih mališana. U svakom slučaju, najbitnije je poslušati savete lekara koji poznaje i vas i stanje vaše bebe.

Izvor: www.yumama.com

Brojne studije ističu da je rizik od sindroma iznenadnog gušenja (SIDS) i smrti novorođenčeta najmanji ako beba spava na leđima.
Najpoželjniji položaj jeste spavanje na leđima. Ali, razuman drugi izbor, ako vaše dete ima problema sa takvim položajem, jeste spavanje na strani. Svakako je sigurnije nego spavanje na stomaku. Inače, bezbedno je da dozvolite vašoj bebi da izvesno vreme provede na stomačiću kada je budna, dok je vi posmatrate.
Nemojte da stavljate dete da spava na mekanoj podlozi, mekanim jastucima i igračkama, ili nekim drugim ukrasnim "zavrzlamama". One mogu da prekriju disajne puteve deteta i zaustave disanje. Ne predlaže se ni korišćenje specijalnih pomagala koja obezbeđuju da mališani prisilno spavaju na leđima.
Savet da bebu stavite na leđa važi ako je rođena na vreme i upravo otpuštena iz bolnice. Ali, ako ima određene zdravstvene probleme i niste sigurni koji je položaj najbolji za nju, konsultujte se sa vašim doktorom.
U svakom slučaju, roditelji ne bi trebalo da bebu ostavljaju samu u prostoriji, čak ni tokom kraćeg dnevnog spavanja. Najbolje bi bilo da preko dana ona spava u blizini roditelja, tako da je imaju na oku, a preko noći u sobi sa njima.

Izvor: www.yumama.com

Naučnici su putem istraživanja došli do zaključka da veza između gojaznosti i sna kod mališana mlađih od šest godina postoji. Nova studija povezala je kasno leganje u krevet sa većim rizikom za razvoj gojaznosti kod deteta, iako su naučnici istakli da roditelji ne treba da zbog toga žure sa uspavljivanjem predškolaca. Umesto toga, zabrinute mame i tate bi trebalo da se fokusiraju na uspostavljanje regularne rutine obroka i spavanja, na čemu insistira dr Klod Markus, profesor pedijatrije na švedskom institutu Karolinska. Ova studija objavljena je u utorak u časopisu Pediatrics. U istraživanju je stavljen fokus na 107 mališana u Švedskoj, od kojih šezdeset četvoro njih ima roditelje sa prekomernom težinom.
Istraživači su beležili telesnu masu, visinu i obim struka kod dece od prve do šeste godine. Sva deca su imala približno iste mere kada je studija započeta. Spavanje je mereno u sedam uzastopnih dana jednom godišnje tokom cele studije.
Došli su do zaključka da su deca koja su imala naviku da kasnije ležu (posle 9 uveče) imala na kraju studije veći obim struka. "Kasno leganje u krevet je jedan od faktora koji se zaista potvrdio. Ima veze sa povećanim brojem kilograma", rekao Markus.
"Ipak, jedino što vidimo je povezanost. Ako biste decu odveli u krevet ranije, da li bi to promenilo nešto? To već ne znamo."
On ističe da kasni odlazak u krevet predstavlja jedan od znakova loših životnih navika, što decu dovodi do rizika od gojaznosti. Ne znači da je gojaznost direktno prouzrokovana lošim snom.
Markus je, pored istraživanja, istakao i činjenicu da svi koji spavaju manje, generalno jedu više. Dodao je i to da stres nekada mnogo više može uticati nego san.

Izvor: www.yumama.com

Na pitanje koje muči roditelje još otkako se beba rodi, odgovor daje profesorka sa Univerziteta Rutgers.

Jedno upozorenje koje većina roditelja čuje iznova i iznova jeste da se beba ne uspavljuje u naručju, jer ćete je tako navići i više nećete moći da je uspavate na drugačiji način. Međutim, kad se radi o malim bebama, nema ništa loše u tome. "Bebe mlađe od četiri meseca treba držati na način koji im je potreban kako bismo ih uspavali", kaže Satja Nariseti, profesorka na odeljenju pedijatrije na Univerzitetu Rutgers. Ipak, uvek stavite bebu na leđa u krevetac nakon što zaspi. To je najsigurniji način.

"Nakon tri ili četiri meseca, kada beba razvije redovnije navike spavanja i bude sposobna da spava veći deo noći, procenite da li je uspavljivanje u vašem naručju još uvek pravi odabir", kaže Nariseti. "Svako dete i svaka porodica su drugačiji."

"Za njihov razvoj važno je da deca mogu spavati i smiriti se sama", kaže ona. Kad se dete probudi tokom noći i samo ponovno zaspi bez plača i vaše pomoći, veština je koja će kasnije biti i više nego praktična. Bez brige, i to će se dogoditi.

Treniranje spavanja, odnosno podsticanje deteta da ima redovnije navike spavanja, uključuje stavljanje deteta u krevetac dok je još budno i puštanje da se samo uspava. Profesorka Nariseti, koja je i sama majka, obožavatelj je Ferberove metode, u kojoj roditelji teše bebu usred noći, ali je zadržavaju u krevecu, razvijajući na taj način samoumirivanje. Uspostavljanje rutine u spavanju, na primer kupka, pa knjiga, pa krevet, takođe podstiče dobar i kvalitetan san.

Ako želite da isprobate treniranje spavanja, najpre se obratite lekaru kako biste bili sigurni da nema nikakvih medicinskih prepreka, poput refluksa (stanje u kojem se želudačne kiseline vraćaju u jednjak, pa uzrokuju bolove i žarenje koje odrasli nazivaju gorušicom), koji bi mogli ometati bebu. "Postoje trenuci u kojima ih roditelji mogu utešiti noću, na primer, ako imaju noćnu moru ili slično, ali većinom verujem da bi deca trebalo da nauče da se sama uspavaju do vrtićkog doba."

Izvor: miss7mama

Spavanje mališana može biti veoma nepredvidivo. Taman kada roditelji pomisle da im je dete u čvrstom snu, njihov mališan će početi da se muči pri spavanju, ili će krenuti da se budi ujutru pre vremena.

Ali, koliko god frustrirajuće to što vas muči spavanje tokom noći mališana, još gore je ako se probudi u ranu zoru. Spavanje je važno za sve u porodici. Ako imate manjak sna, to je katastrofa.

Ipak, kako kaže medicinska sestra Mejl Moore iz Bostonskog centra za spavanje u Bostonu, spavanje deteta je dostižan cilj.

Roditeljima su potrebna samo tačna očekivanja, raspored i stručni trikovi.

ZASTO SE DECA BUDE RANO UJUTRU?

Pitanja koja se tiču ranih buđenja su raznolika i mogu se čak povezati sa vašim biološkim nasleđem.

Postoji genetska tendencija da ljudi budu „larve“, za razliku od „noćnih sova”, objašnjava Moore. Zbog te genetske tendencije, neka deca se prirodno rano probude.

Bez obzira na genetsko naslađe postoji nekoliko globalnih faktora bez obzira ko su roditelji.

FIZIČKI FAKTORI MOGU IZAZVATI BUDNOST KOD DECE.

Buđenje zbog fizičkih faktora, izbijanje zubića, glad ili obavljanje nužde, sigurno može rano probuditi dete.

Međutim, ideja da bi na buđenje moglo da utiče fizička aktivnost deteta poput hodanja ili pri razvoju jezika u velikoj meri je neutemeljena.

„Nema mnogo istraživanja koja dokazuju da je to slučaj. Naročito nema veze sa ranim jutarnjim buđenjem “, kaže Moore.

“Ako deca od samog početka imaju dobre navike spavanja, poput mogućnosti da se umire i ponovo spavaju samostalno, razvojne promene neće uticati na njihov san.”

DECA REAGUJU NA SMENE RASPOREDA SPAVANJA

Raspored se može menjati zbog neverovatnog broja razloga.

Problem je što će se promenom rasporeda u jednom području može izgubiti sve.

Ako se dete odjednom probudi, Moore predlaže da prvo pogledate koliko dugo dete spava.

„Kada je dete predškolskog uzrasta, možda će mu trebati samo 11 sati sna“, objašnjava Moore.

“A ako i dalje spava, sat i po na dan, noću će moći da spava samo 10 sati.

“Ona napominje da bi 5 sati bilo potpuno razumno vreme za buđenje deteta koje ide u krevet u 19h.

Trajanje i učestalost spavanja mogu dovesti do nespavanja

Ovo je posebno tačno kada deca počinju da prelaze sa dva na jedno spavanje.

To je zato što se dremka često pomera.

Moore pojednostavljuje ideju sa jednostavnom jednačinom: „Što više spavaju danju, to će noću spavati kraće“, kaže ona.

Takođe, napominje da dete, u zavisnosti od dužine sna, može previše spavati ili premalo spavati.

Ako dete dremne u autu 15-tak minuta, to može uticati na noćni san i to ne možete pobediti.

Faktori životne sredine mogu da probude decu. Moore napominje da će se deca probuditi kad osete sunce. Takođe, deca bi mogla da se probude ako čuju komešanje.

4 saveta za duže spavanje

Kao i većina stvari vezanih za spavanje, rano ustajanje a da ne ostanemo u krevetu nije lako.

Ali Moore je sigurna da postoje konkretni koraci koje roditelji mogu pokušati vezano za to da se deca ne bude u zoru.

Ipak, ako se dete probudi srećno i odmorno u 5:30 ujutro, i ostane tako tokom celog dana, roditelji će morati da se prilagode.

Popravite uslove u sobi:

Mooreovi saveti su jednostavni.

„Imajte zavese na prozorima da biste blokirali svetlo“, kaže Moore.

„Ne možete izbeći da kamioni prođu. Ne želimo da ohrabrujemo mališane koji reaguju na zvuk, ali ako živite u prometnoj ulici sigurno je u redu da blokirate buku, ako je moguće”

Ponovno pregledajte rasporeda spavanja:

Dete ne bi trebalo da spava duže od četiri sata dnevnog spavanja.

Ukoliko vaše dete dugo spava preko dana, možete pomeriti noćno spavanje malo kasnije. Ali pomerite ga samo 15 minuta svake noći dok ne dobijete vreme za buđenje koje ste želeli. “

Prilagodite spavanja:

Jedan od razloga zašto vaše dete može da se probudi i da ostane budno je taj što što ne može da se smiri u fazi spavanja.

Nesrećno rešenje ovog problema je da ustanete kada se probude i date sve od sebe da ponovo stvorite asocijacije na spavanje što je moguće mirnije i nežnije.

Prilagodite fizičke faktore:

Ograničavanje tečnosti pre spavanja.

Ako dete trenira, korisno je i tuširanje pre spavanja.

Jedenje grickalica pre spavanja može čak izazvati probleme sa probavom koji će ga naterati da se probudi. Zato se držite uobičajene rutine hrane.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Trudnice koje spavaju na leđima u poslednjem promesečju trudnoće na taj način četiri puta povećavaju rizik da rode mrtvo dete.

Studija sprovedena od strane Univerziteta Okland pokazala je da se taj rizik povećava nakon 28 nedelje trudnoće. Autor studije Lesli Mekoven rekla je da bi spavanje na boku moglo ovaj rizik da smanji za devet odsto.

“Kada ležite na leđima u kasnoj trudnoći, težina uterusa pritiska veliku venu u abdomenu koja se zove donja šuplja vena i tako se zaustavlja protok krvi do srca kao i količina krvi koja stiže do materice", ističe Mekoven.

Ona dodaje i da spavanje na jednoj strani i okretanje u snu pomaže trudnicama da smanje rizik od rođenja mrtve bebe.

Iako je često mišljenje da je za trudnice bolje da spavaju okrenute na levu stranu, navodi se da nema razlike da li je u pitanju levi ili desni bok.

Izvor: B92

Položaj bebe tokom spavanja povećava rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčeta (takozvane “smrti u kolevci“), prema nalazima studije na Medicinskom koledžu u Pensilvaniji.

Istražitelji su analizirali video snimke napravljene u kućama nekoliko porodica, sa bebama starim 1, 3 i 6 meseci. Na kameri se videlo da većina beba spava u nebezbednom položaju, ili je okružena stvarima koji povećavaju rizik sindroma, kao što su jastuk, neučvršćena posteljina, plišane igračke i tako dalje.

“Ovaj sindrom nije redak slučaj. Oko 3.500 beba u SAD strada od iznenadne smrti svake godine“, kaže glavni autor ove studije, doktor Ijan Pol.

Pad iznenadnih smrti beba zabeležen je 1992. godine, kada su iz Američke akademije pedijatra objavili da bi bebe trebalo da spavaju na leđima. Oni su takođe ohrabrili dojenje, cucle i dušeke za krevetac, a savetuju da se ne koriste ćebe, jastuci kao i da beba ne treba da deli krevet.

Istraživanja su uključivala samo roditelje koji imaju visoko obrazovanje i veće prihode i rezultati nisu pokazali razloge zbog kojih roditelji ostavljaju bebe u nebezbednim položajima.

“Neki roditelji pokrivaju svoje bebe ćebetom zato što misle da je udobno i mekano i pomaže uplakanim bebama da zaspe“, kaže direktorka laboratorije za decu i roditelje na Univerzitetu Darem Helen Bal, koja nije učestvovala u studiji.

“Kad se beba probudi uplakana u sred noći i ne želi da se smiri u istom položaju, roditelji rade sve što je potrebno kako bi je umirili. Oni često nisu svesni rizika u koji upuštaju njihovo novorođenče kada ne spava na leđima.“

Umorni ste. Sve ste probali. Vaš zamotuljak radosti prosto ne želi da spava.
Evo par koraka kako uspešno možete naučiti bebu da spava.

1. Sa bebinih šest meseci odlučite da je bilo dosta noćnih buđenja i uvedite čvrstu hranu, odnosno večeru. Taaako, sad će beba biti sita i spavati celu noć.

2. Pokušavajte tačku jedan u različitim varijantama, isprobavajte razne namirnice – možda neka upali.

3. Ugledali ste prvi zubić! Mora da je to bio razlog buđenja! Vratite se na tačku jedan.

4. Nakon što nije upalilo, konstatujte da mora da raste još neki zubić, i čekajte da prođe.

5. Bili ste u pravu! Izašla su još tri zubića – zlatno pravilo – gde je jedan, tu je još tri.

6. Beba se i dalje budi noću. Odlučite da poslušate savete dobronamernika i promenite večernju rutinu. MORA da je greška u redosledu – večera, kupanje, spavanjac. Izrotirajte sve kombinacije.

7. Negde oko osmog meseca se predajte i prenesite bebu kod sebe u krevet.

8. Divite se sebi zbog ove odluke nakon tri prospavane noći.

9. Četvrte noći je sve po starom – smišljajte novu taktiku.

10. Probajte da uspavate bebu nunanjem, a ne dojenjem.

11. Prekinite sa ovom idejom već iste večeri jer beba očajno plače – odakle vam samo tako nešto pada na pamet?

12. Grize vas savest. Normalno.

13. Primetite da je beba dobila još zubića – sva dosadašnja buđenja pripišite njima.

14. Konstatujte da je bebi bilo previše hladno – zagrejte sobu.

15. Konstatujte da je bebi previše vruće – raskomotite je.

16. Došlo je vreme za prestanak dojenja. Hm, možda se bebac zbog toga budio?

17. Nadajte se prva tri dana.

18. Nakon sedam dana se pomirite sa sudbinom i činjenicom da buđenje nema veze s dojenjem.

19. Kupite vreću za spavanje – možda konstantno otkrivanje i pokrivanje smeta bebi.

20. Dežurajte jednu noć jer sumnjate da hrkanje budi bebu.

21. Kada zamalo padnete u nesvest od umora, konstatujte da je to bila loša ideja i vratite se na spavanje.

22. Pripišite sve zubima.

23. Nadajte se da će početi da spava celu noć pre polaska u školu.

To je to. Ukoliko pratite navedene korake, vaša beba će početi da spava celu noć bez buđenja. Ili neće. :)

Do koje tačke ste vi stigli? Imate li koju da dodate?

P. S. Hvala mami Aleksandri, koja me je svojim postom o (ne)spavanju beba podsetila na ovaj davno u draftovima zaboravljen tekst. Svaka sličnost između naša dva teksta je slučajna i dokaz je da su roditeljske muke univerzalne. Držite se, mame i tate, proći će!

Neprospavane noći su naporne za svakog roditelja a za veliki broj njih one traju mesecima. Ako ste u potrazi za metodom koja će ovaj period skratiti i pomoći vašem detetu da spava bar malo duže pročitajte ove predloge. Možda i vi pronađete rešenje i uspete da se odmorite čak i sa bebom u kući.

Promenite vaš stav
Realna očekivanja će vam pomoći da preživite buran noćni život sa bebom. Teško je da će beba stara četiri nedelje spavati celu noć, iako vas svekrva ubeđuje u suprotno. Novorođeno dete spava između 15 i 18 sati ali je ovo vreme raspoređeno na 4 do 7 perioda spavanja. Predvidiv raspored spavanja možete da očekujete negde između drugog i šestog meseca starosti. Ali, imajte u vidu da je svaka beba različita i nemojte se nervirati što baš vaša nikako ne uspeva da uspostavi ritam. Neke bebe će mirno spavati celu noć dosta rano dok će se druge buditi dva, tri puta noću da bi jele. Sve ovo je sasvim normalno.

Uvežbajte uvijanje
Medicinske sestre koje uvijaju bebe u takozvane “vekne” dobro znaju svoj posao. Naime, sasvim male bebe se lako probude i zbog sopstvenih pokreta. Ovakvo uvijanje će sprečiti ova iznenadna buđenja i pomoći bebi da se oseća udobnije. Ovakvo uvijanje za spavanje se preporučuje u prva 4 meseca života a beba će vam sama staviti do znanja da ga više ne želi vađenjem ručica.

Nemojte praviti tišinu
Mnogi roditelji, pre svega kod prvog deteta, misle da je mališanu za dobar san neophodna apsolutna tišina i plaše se da će dete probuditi bilo kakav zvuk. Međutim, bebe vole malo buke u pozadini jer ih ona podseća na “siguran dom” u maminom stomaku gde je buka konstantna. Uobičajeni zvukovi u kući, nisu nikakva prepreka za miran san. Stalna buka normalnog intenziteta, na primer usisivača ili zvukova prirode sa cd-a, obezbeđuju blokadu zvukova koji u stvari mogu da probude osobu koja spava, kao što je na primer glas ukućana. Pročitajte više na ovu temu u tekstu.

Pokušajte hranjenje u snu
Ako morate da ustanete iz kreveta da biste nahranili bebu samo pola sata nakon što ste legli probajte da nahranite bebu iako spava kako biste dobili na vremenu. Hranjenje u snu ne bi trebalo da probudi bebu već samo da joj da rezervu hrane da bi mogla da produži san. Ova metoda neće funkcionisati kod svake bebe ali vredi pokušati.

Obezbedite “miris mame” u blizini
Bebe mogu da prepoznaju miris svoje majke koji ima veliku moć da ih smiri. Nosite sa sobom bebin prekrivač za uvijanje tokom dana, na primer preko ramena, i vaše dete će imati nešto što ga podseća na vas tokom noći.

Smanjite noćnu zabavu
Sve bebe se bude noću, cilj je da „motivišete“ bebu da se ponovo uspava sama. Potrudite se zato da noć bude dosadna. Prigušite svetlo, izbegavajte da uzimate bebu i da se igrate sa njom (to radite ppo danu) i izbegavajte da menjate pelenu ako to bas nije neophodno. Menjajte bebu samo ako morate uz sasvim prigušeno svetlo i pre spavanja stavljajte deblji sloj kreme kao dodatnu zaštitu.

Uvedite rutinu
Uvedite i održavajte konstantnu rutinu koja će smiriti stvari pred spavanje. To može da izgleda tako što ćete prvo obući bebu u pidžamu, zatim zajedno čitati knjigu i otpevati uspavanku. Možda ćete ubaciti i kupanje, odredite sami. Nemojte očekivati od deteta da iznenada pređe iz igre u krevet. Prigušite svetla, snizite buku u kući i polako se pripremajte za spavanje. Ako vašu rutinu ponavljate svakoga dana beba će ove događaje povezati sa spavanjem. Kako raste moraćete da prilagođavate vašu rutinu ali je važno da je održite kako bi dete znalo da je vreme za krevet.

Smanjite bebi alarm
Bebi alarm je korisna spravica koja vam omogućava da kontrolišete pokrete vaše bebe iako se nalazite u drugoj prostoriji. Međutim, većina modela preuveličava zvukove koji se čuju i samo vas tera da bezbroj puta obilazite bebu koju na kraju upravo vi i probudite. Smanjite ton da ne biste slušali baš svaki pokret već samo čuli pravi plač.

Stavljajte bebu na redovno dnevno spavanje
Dnevno spavanje je neophodno za dobar noćni san. Obezbedite detetu mirne odmore (u kolicima ili krevetiću) da se ne bi previše umorilo. Naime, naš organizam se štiti od prevelikog umora adrenalinom koji kada uđe u sistem dovodi do tolikog uzbuđenja da nema spavanja. Zato će dete koje je umorno zaspati lako a ono previše umorno biti nervozno i nemoguće za uspavljivanje.

Ljuškajte ako neće da zaspi
Poljuškajte bebu ako neće da zaspi kako biste je podsetili na pokrete u avšem stomaku. Beba je tada mirno spavala dok ste se kretali i budila čim biste legli ili seli. Roditelji pokušavaju različite metode ljuškanja, čak i onu u ljuljaškici za bebe ili vožnju kolima. Imajte na umu da će se beba navići na ovakvo uspavljivanje i da će biti potrebno odvikavanje kada malo poraste.

Prilagođavajte se
Čim budete mislili da ste uspeli da savladate sve što treba oko uspavljivanja i spavanja počeće da rastu zubići, otićićete na odmor ili će biti vreme za velike razvojne korake. A sve to može da dovede do noćnog buđenja tokom perioda od nekoliko meseci. Pokušajte tada ponovo ono što je imalo efekta kada je beba bila novorođenče i ne očajavajte. To su sve faze koje prolaze.

Popodnevna dremka, jedna tako omiljena stvar u životu mlađe dece a posebno roditelja i vaspitača koji ih čuvaju. Predstavlja priliku da dete skupi snagu za nove aktivnosti. Ako ste roditelj predškolskog deteta pročitajte ipak šta kažu naučnici u vezi dnevnog spavanja.

Studija sa Tehnološkog univerziteta Kvinslend je potvrdila da dnevno kratkotrajno spavanje može imati loš uticaj na spavanje tokom noći. Istraživači imaju velike dokaze o nepotrebnom dremkanju nakon pregleda više od 25 australijskih i međunarodnih studija sprovedenih kod dece mlađe od 5 godina.

Vođa istraživanja profesor Karen Thorpe kaže da je široko rasprostranjeno mišljenje da je san dobar za rast dece ali popodnevni san pomera večernje vreme odlaska na spavanje kod dece starije od tri godine. Dokazano je da posle druge godine, dnevno spavanje ima uticaj na kraće noćno spavanje sa prekidima u toku spavanja i češćim buđenjem u toku noći. On takođe navodi da je potreba za dnevnim snom posledica neprespavane noći u celosti, čime se stvara začaran krug. Uticaj popodnevne dremke na ponašanje, zdravlje i razvoj dece još uvek nije dovoljno ispitan.

Stručnjak za san dr Rafael Pelavo takodje navodi da ukoliko roditelji žele da imaju neko kvalitetnije vreme za sebe u večernjim satima i žele da im deca idu ranije u krevet, svakako treba da se potrude da iz dnevnog rasporeda izbace spavanje za decu preko treće godine. Ukoliko rade do kasno, ako žele da im deca budu budna i provedu malo vremena zajedno – onda decu treba da stave da spavaju popodne, ali to može pokvariti njihov noćni san. Roditelji često stavljaju decu da odmore samo zato što je njima samima potreban odmor ili planiraju da urade nešto za to vreme. Ipak, najvažnije je da dete ima u toku noći neisprekidan i kvalitetan san. Deca se među sobom razlikuju po vremenu koje im je potrebno dnevno za spavanje ali svakako treba da se teži da idu ranije u krevet i da prespavaju celu noć bez buđenja, da noćni san traje dovoljno dugo, što se može postići izbacivanjem dnevnog spavanja.

Priredila: dr Milena Nikolić, pedijatar

Šta su sve klinci u stanju da kažu da izbegnu odlazak u krevet.

Vreme za spavanje počinje oko osam. Plan je da im uvalite večeru, okupate ih, naterate ih da operu zube i budu u krevetu najkasnije do jedanaest. Ili, bar pre nego što počne sledeći dan. Ako sve izvedete do ponoći, dobri ste. Deca su otišla u krevet istog dana kad su iz njega ustala…

Ali, ne ide sve uvek tako jednostavno. “Samo još pet minuta”, “kad će da dođe tata, moram nešto da mu pokažem”, “rekao sam NE”, “pročitaj mi samo ovu enciklopediju do kraja i krećemo”, “zašto moram da se kupam, kupao sam se juče”, “je l’ ne peremo kosu, je l’ ne peremo kosu”… I tako…

Onda, konačno: svi su okupani i u krevetu. “Piški mi se”, “ne, hoću još mleka”, “u stvari hoću vodu”… i, konačno “gde mi je onaj mali kajman” (ili, ako niste fanovi kajmana, upišite vrstu sami, za neupućene, evo objašnjenja: UVEK se radi o igrački koja nije veća od tri centimetra).

Ako ste se prepoznali, niste jedini.

Evo šta kažu mame, šta sve deca izmišljaju da bi izbegla odlazak na spavanje.

Strategija odlaganja odlaska u krevet ima nekoliko elemenata koji su zajednički (skoro) svoj deci:

1) Želim da ostaviš upaljeno svetlo, plašim se mraka (i roditelj i dete znaju da je taj strah upravo izmišljen da bi se kupilo još malo vremena)

2) Piški mi se (i roditelj i dete znaju da će piškiti uz isvestan napor, ili neće ni piškiti jer je piškenje obavljeno pre kupanja, dakle pre pola sata u najgorem slučaju, ali, čik imajte srca da detetu kažete da ne može da piški)

3) Ozbiljna dehidratacija (‘hoću vode’ glasom malog očajnika koji kao da nije popio ni kap od juče uveče, ali čik imajte srca da detetu kažete da ne može da dobije vodu).

Konačno je sve ispunjeno, ali posle dvadesetak minuta čuje se glasić iz mraka “mamaaaaaa”…

“Šta ako sanjam nešto ružno?”

Kažete detetu da prvo mora da zaspi da bi uopšte moglo da sanja nešto ružno, a da ćete ako se to desi smisliti nešto.

Evo šta još kažu mame:

“Ne mogu da spavam, mama, nedostajaću mojim igračkama”, rekla je trogodišnja ćerka Mariji Hagis, blogerki sa Happy Mummy bloga.

“Ali mama, mislim da imam nešto da ti pokažem, u mom rancu/kupatilu/kolima je”, je omiljeni izgovor devojčice čija mama Loren piše blog Scrapbook.

Evo još nekih zabavnih tema koje decu muče i ne daju im da spavaju: “Kako ribe gledaju pod vodom”, “ko spušta Sunce dole”… Kako stvarno da se spava kad ima toliko pitanja bez odgovora.

A ako dobiju odgovore… možda “krevet želi da ih pojede”. Ili će vam objasniti daprosto ne mogu da spavaju jer je to DOSADNO.

Izvor: mondo.rs

Roditeljima je dobro poznato koliko je teško naterati decu da idu da spavaju. To nije lak posao, ali je jako važno da navikavate svoju decu da idu da spavaju na vreme kako bi bila puna elana, zdrava, nerazdražljiva.

Mi vam dajemo neke od saveta kako možete na lakši način decu da naučite spavanju.

1. Neka spavanje bude prioritet

Dete stavljajte uvek u isto vreme u krevet i u uvek u isto vreme ga budite, pa čak i vikendima. Dete ujutru budite polako, i ne dozvoljavajte mu da drema preko dana.

2. Suočite se sa problemima oko spavanja

Neki od problema sa spavanjem su problemi uspavljivanja deteta, hrkanje, buđenje tokom noći, odugovlačenje i opiranje da se ode u krevet, otežano disanje tokom sna. Ovi problemi se odražavaju u toku dana na ponašanje deteta. Ukoliko je vaše dete umorno, pospano i razdražljivo, ne bi bilo loše da posetite lekara.

3. Rutina

Deca vole rutinu. Poželjno je detetu pred spavanje čitati priče, tako će dete krevet vezivati za dobra osećanja i davati mu simboliku sigurnosti.

4. Sobni uslovi

Sobna temperature mora biti adekvatna, soba u kojoj dete spava bi trebalo da bude topla. Poželjno je da kada dete legne bude tamna i da se ne čuje nekakva buka.

Poželjno je da dete spava sa nekom igračkom koja mu je draga, jer ona za njega simbolizuje sigurnost.

Ukoliko vaše dete ustane nakon što ste ga smestali u krevet, nemojte da reagujete, samo ga dohvatite za ruku i vodite nazad u krevet. Ukoliko krenete da prekoravate dete što je ustalo, vi mu samo odlažete vreme za krevet - a to je ono što ono želi. I nikako nemojte da popuštate, jer setite se, rutina je jako važna.

izvor: Super žena

Očevi obično vole razdragane igre sa decom, što se i deci dopada. Ali, mališani se lako uzbude od takvih igara, što često uzrokuje noćne košmare. Obično je bilo teško objasniti skoro svakom ocu da ne počinje igre sa jastucima pre spavanja. Pogotovo što se vreme za spavanje poklapalo sa vremenom kada je otac uspevao da se odmori posle večere i kada je bio raspoložen za aktivne igre. Treba izbegavati takve igre s decom pre spavanja.

Ako dete nemirno spava, treba ga, pa makar i usred noći, smestiti u očev sigurni zagrljaj radi smirenja. Očevi treba obavezno da pamte da u uzrastu od 2. do 4. godine, deca lako gube kontrolu nad osećanjima, takvim kao što su ljubav, mržnja i strah. Mala deca ne razlikuju baš jasno javu i san. Ako otac glumi medveda, dete ga u tom momentu stvarno smatra medvedom. To je previše jak utisak za tako malo dete. Iz tog razloga, burne igre treba da budu lagane i kratke, čak i kada dete hoće još. Vrlo je važno da burne igre ne budu u formi praćenja ili “ko je jači” i, jednostavno, akrobatika koju treba odmah prekinuti ako se dete previše uzbudi.

Otac ne treba da se podsmeva djetetu. Ponekad kada se otac naljuti na sina, izražava svoju ljutnju u formi podsmeha. To je način uticaja na oponenta u svetu odraslih. Dete se u takvom slučaju oseća poniženim. Podsmeh je previše jako sredstvo za malu decu. Nemojte lomiti psihu deteta, osim ako ne želite da postane čovek sa viškom kompleksa!

Realno, ovi navedeni primeri nisu jedinstveni. Postoji još toliko nijansi, onih, reklo bi se, bezopasnih sitnica koje s očeve lake ruke postaju ili tople uspomene iz detinjstva ili one najteže uvrede koje pamte i nose celog života.

Logoped-defektolog, spec.psiholog Ina Faljko, “Dr Semjonova “ Budva

Da li vam je poznata scena teranja deteta u krevet? Prvo vam treba dugo da ga namolite da obuče pidžamu, zatim ga taman smestite u krevet, ušuškate ga, pročitate priču i poljubite za laku noć kad eto ga opet okolo.

Smeštanje deteta predškolskog uzrasta u krevet može da bude izazov za svakog roditelja. Međutim, iako jednostavnog rešenja nema, postoje strategije koje možete da primenite i okušate vašu sreću.

Neki od razloga zašto vaše dete neće u krevet

Mora da prekine ono čime se do tada bavilo. Ako je vaš mališan pred spavanje bio u sred neke uzbudljive i napete igre, teško ćete ga zaustaviti i poslati u krevet. Pokušajte da deci u vreme pred spavanje privučete pažnju nekim mirnijim aktivnostima kako bi bila smirenija i opuštenija.
Plaši se da ostane samo. Ako jeovo razlog, u koje god vreme da pošaljete dete na spavanje, neće biti srećno. Pokušajte da ostavite neko blago svetlo ili tihu muziku uključnu u sobi tokom noći. Često se deca koja se plaše mraka i neće da ostanu sama osećaju sigurnije kada su vrata njihove sobe širom otvorna i tako mogu da vas čuju i vide dok se krećete po kući.

Dete je imalo jako uzbudljiv dan prepun dešavanja. Ponekad je nemoguće smiriti dete koje je imalo neuobičajeno uzbudljiv dan i njegova usplahirenost može da potraje. Tim danima ćete morati da se naoružate dodatnim strpljenjem. Predložite mu kupanje i čitanje omiljene knjige pre odlaska u krevet ili čak neku mirniju igru.

Ne postoji rutina odlaska u kreveet u određeno vreme. Ako vaše dete nema ustaljenu rutinu i utvrđeno vreme odlaska u krevet, ono verovatno i nije svesno da je vreme za spavanje. Ako utvrdite večernju rutinu pripreme za san, dete će i samo pratiti korake i shvatiće da nakon pranja zubića sledi vreme za čitanje knjige u krevetu. A potom ušuškavanje i spavanje.

Ide isuviše rano u krevet. Budite realistični kad određujete vreme odlaska u krevet. Sigurno biste voleli da je već u 7 u krevetu, ali ako vaše dete svako veče skače po krevetu i ne smiruje se još sat vremena nakon vremena određenog za spavanje, sve ukazuje na to da trenutak ušuškavanja treba pomeriti za malo kasnije.

Šta raditi ako vas dete redovno zove iz sobe nakon odlaska u krevet

Pre svega se potrudite da imate jasno ustanovljenu rutinu odlaska na spavanje.

Pre nego što isključite svetlo, proverite da li dete ima sve što mu je potrebno i podsetite ga da je vreme za spavanje.

Kad vas dete prvi put zove, otiđite do njega i proverite da li mu stvarno nešto treba (možda mora da ide u kupatilo ili mu treba omiljeni plišani meda) ili samo traži vašu pažnju. Kada ustanovite da ima sve što je potrebno i da je dobro, poželite mu laku noć i izađite iz sobe.

Bez obzira koliko je dete glasno ili uporno pokušajte da ne odgovarate na pozive, nakon što ste utvrdili da mu je samo potrebna pažnja. Ako odgovorite tako što ćete doći da obiđete mališana u krevetu svaki put kad vas zove, taj obrazac ponašanja ponavljaće se svake noći i tako odlagati vreme kada zaista zaspi.

Ako vaš predškolarac deli sobu sa starijim bratom ili sestrom, razmislite o tome da pomerite vreme za spavanje starijeg deteta malo kasnije ili ga smestite privremeno u drugu spavaću sobu dok mlađe dete ne shvati da krevet znači spavanje. I da ste vi ozbiljni u tome.

Šta ako dete ponovo izlazi iz sobe nakon odlaska na spavanje

Ponekad deca stvore naviku da ponovo ustaju i izlaze iz svoje sobe nakon što su već svima poželela laku noć. Važno je da ubeđivanje sa detetom da se vrati u krevet i pokušaji da ga nagovorite da tamo i ostane ne postanu nova rutina odlaska na spavanje.

Kako biste okončali ovakvu situaciju, neophodno je da pošaljete mališanu jasnu poruku da mu ustajanje iz kreveta i izlazak iz spavaće sobe ne vrede jer na taj način neće zadobiti vašu pažnju.

Da biste to postigli predlažemo sledeće:

odmah uzmite dete u ruke i odnesite ga ili odvedite nazad u krevet
ne ulazite ni u kakve pregovore ili razgovor sa detetom osim da ga podsetite da je vreme za spavanje
izbegavajte kontakt očima
budite dosledni
ostanite smireni i fokusirani na cilj. Ako se naljutite ili dozvolite sebi da budete isfrustrirani time, samo ćete otežati situaciju.
Ukoliko se držite ove rutine, dete će uskoro početi da ostaje u svojoj sobi nakon što ga zagrlite i ugasite svetlo. Tačno je da možda neće ostati u krevetu, ali sve dok je u sobi, možete računati da je to vaša pobeda.

 

Nakon ishrane i napredovanja, pitanje spavanja jedno je od najbitnijih od kada dete dođe na svet, i podjednako okupira i roditelje i stručnjake. Na University College u Londonu sprovedena je interesantna studija koja je pokazala da je vreme odlaska na spavanje, kao i njegova ustaljenost, veoma bitno za kognitivni ( saznajni ) razvoj dece u ranom detinjstvu. Interesantno je da je studija otkrila da je ustaljeni režim naročito bitan za devojčice!

Studijom je obuhvaćeno 11178 dečaka i devojčica uzrasta 7 godina, koji su rođeni u Velikoj Britaniji u periodu od septembra 2000. do januara 2002.godine. Istraživače je zanimalo da li je vreme kada su deca odlazila na spavanje, kao i ustaljenost tih vremena, imalo uticaja na njihov intelektualni razvoj. Tražili su i odgovor na pitanja da li je potencijalno negativan efekat kumulativan ( da li se „sabira“ ) i da li je neki period ranog detinjstva kritičniji od drugih.

Analizirani su podaci o vremenu odlaska na spavanje od uzrasta od 9 meseci, a zatim i 3, 5 i 7 godina, kao i socioekonomski status, demografske karakteristike, porodične navike i psihosocijalno okruženje.

U uzrastu od 7 godina obučeni ispitivači sproveli su testiranje kojim je procenjivano čitanje, računanje i prostorno snalaženje.

Najneredovnije odlaženje na spavanje zabeleženo je u uzrastu od 3 godine, kada je takva navika bila prisutna kod 1 od 5 dece. Do uzrasta od 7 godina, više od polovine dece odlazilo je na spavanje između pola osam i pola devet uveče.

Trogodišnjaci koji nisu imali ustaljeno vreme odlaska na spavanje postigli su lošije rezultate u sve tri testirane oblasti, dok su u uzrastu od 7 godina lošiji rezultat imale samo devojčice, i to u sve tri oblasti, ali ne i dečaci!

Daljom analizom pokazan je i kumulativan efekat loših navika – devojčice koje su ovaj problem imale u uzrastu od 3, 5 i 7 godina imale su znatno lošije rezultate, dok su i dečaci koji su u dva uzrasta ( 3, 5 i/ili 7 godina ) u različito vreme odlazili na spavanje pokazali lošije rezultate od onih koji su imali ustaljeno vreme za spavanje.

Autori studije zaključili su da je loš rezultat trogodišnjaka pokazatelj da je upravo uzrast od 3 godine verovatno najosetljiviji period u kognitivnom razvoju dece. Oni dalje smatraju da je to zbog remećenja dnevnog ritma i/ili zbog uskraćivanja sna i posledičnih efekata na „plastičnost“ mozga ( spremnost „mozga“ da prima i obrađuje informacije iz spoljašnjeg sveta ).

“San je cena koju plaćamo za plastičnost prethodnog dana i investicija koja nam omogućava da budemo sveži za učenje narednog dana… Rani razvoj deteta bitno utiče na zdravlje i blagostanje tokom celog života. Zbog toga, nedovoljan ili isprekidan san, naročito u periodima ključnim za razvoj, može imati veliki uticaj na zdravlje kasnije tokom života,” zaključuju autori.

 

Čak i nerođene bebe sanjaju o zvuku maminog glasa ili mutnim svetlosnim slikama koje prodiru do nje. Novorođenče ima san o licima i oblicima koje upoznaje

ISTRAŽIVANjA pokazuju da čak i nerođene bebe sanjaju o zvuku maminog glasa ili mutnim svetlosnim slikama koje prodiru do nje. Novorođenče ima san o licima i oblicima koje upoznaje.

Alan Grin, profesor pedijatrije sa Univerziteta Stenford, kaže da bebama, kao i odraslima, snovi pomažu u procesuiranju proživljenog.

- Iako ne možemo pouzdano da tvrdimo šta je beba sanjala, postoje znakovi koji nam ukazuju na to da se probudila sa nekim snom. Jedan od prvih signala je raspoloženje nakon buđenja. Ako je srećna i nasmejana, sanjala je nešto lepo, a ako je nervozna i plače, u snu je verovatno procesuirala manje prijatan doživljaj - kaže dr Grin.

Naučnici nemaju dilemu da li bebe sanjaju ili ne, ali nisu sigurni da li mogu da imaju noćne more. Većina je bliža teoriji da mogu, s obzirom na to da već u prvih nekoliko meseci života imaju sećanja na neprijatne osećaje ili stanja, poput hladnoće, gladi i mokre pelene. Noćne more se, pretpostavka je, javljaju oko druge godine, jer deca tada počinju da razumeju da se u životu događaju i ružne stvari. Istovremeno, to je doba u kojem počinju da razvijaju osećaj straha.

Izvor: novosti.rs

Strana 1 od 3

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Glavobolje u trudnoći

Glavobolje u trudnoći

Nekoliko se uzročnika glavobolje može povezati sa tru...

Prvi put u prirodi

Prvi put u prirodi

Dokazano je da je za decu boravak na svežem vazduhu po...

Mamin i tatin saveznik: Televizija može 'naterati' decu da se zdravo hrane

Mamin i tatin saveznik: Televizija može…

Naučnici su u okviru jedne studije pokazali da emisije...

Zašto su deca anemična?

Zašto su deca anemična?

Postoji mnogo vrsta anemija, ali sve imaju jednu zajedn...

Fizičko kažnjavanje dece ostavlja posledice na njihovu psihu

Fizičko kažnjavanje dece ostavlja posl…

Deca koju roditelji fizički kažnjavaju sklonija su pr...

Zapušen nosić kod bebe

Zapušen nosić kod bebe

Zašto se bebi zapuši nosić?Virusi su ubedljivo prvi ...

Svrab kao simptom

Svrab kao simptom

Svrab (pruritus) je nespecifičan simptom koji se javlj...

Noćno umokravanje – enureza

Noćno umokravanje – enureza

Jedan od veoma čestih zdravstvenih problema koje susre...

Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo da gledaju crtane filmove

Deca mlađa od dve godine ne bi trebalo …

Zbog čega mališanima do druge godine ne bi trebalo pu...

Roditeljske dileme: Da li moja beba previše plače?

Roditeljske dileme: Da li moja beba prev…

Plač je jedini način na koji bebe komuniciraju sa odr...

Šest zuba za godinu dana

Šest zuba za godinu dana

Neke bebe prvi zub dobiju još sa tri meseca, a druge t...

Posekotine

Posekotine

Kada se deca poseku? Posekotine su jedna od najčešć...

Atopijski dermatitis kod beba

Atopijski dermatitis kod beba

Atopija je nasledna sklonost koja se manifestuje kroz p...

Genetika: Šta deca nasleđuju od majke, a šta od oca?

Genetika: Šta deca nasleđuju od majke…

Modrozelene okice na predivnu mamu ili nebeskoplave na ...

Letnji meningitis

Letnji meningitis

Ima mnogo bolesti koje mogu pokvariti letovanje, neke s...

Kada bebi da dam malinu, jagodu ili neko drugo bobičasto voće?

Kada bebi da dam malinu, jagodu ili neko…

Pred nama je sezona bobičastog voća te će se mnoge m...

Vaše dete muca, a vi ne znate šta je uzrok: Evo odgovora za mnoge zabrinute roditelje!

Vaše dete muca, a vi ne znate šta je u…

Statistike pokazuju da dečaci tri puta češće mucaju...

Tri znaka da je Vaša beba spremna za navikavanje na nošu

Tri znaka da je Vaša beba spremna za na…

Kao i većina mama, verovatno odbrojavate dane od kada ...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.