april 22, 2021

Dete koje kuka bez prestanka i konstantno nešto traži može jako da iznervira i najsmireniju osobu na svetu. Osećaj može da bude nešto kao grebanje stakla noktima – bez prestanka. Stručnjaci naglašavaju da je ovaj problem najbolje „saseći u korenu“. Saznajte kako da se suočite sa neizbežnim kukanjem a da ne poludite.
Kukanje zna da počne čim se dete ujutru probudi i može da traje sve dok ponovo ne zaspi, obično kasno uveče. Odnosi se pre svega na činjenicu da detetu ništa ne odgovara kada ste zajedno, konstantno se žali i dosađuje iako zna da se zaigra samo. Da li vam ovo zvuči poznato?
U kukanje spada sve od žaljenja, preko bacanja na pod do izbacivanja i odbijanja hrane. Kada detetu ne odgovara majica koju ste mu obukli, kada plače jer nema slamčice u čaši ili kada neće da sedi u kolicima i vrišti bez prestanka znači da je u modalitetu “kukanje”.
Stručnjaci kažu da je kukanje u suštini samo jedan od koraka ka savladavanju pravila komunikacije. Ali ipak, mališani treba što pre moguće da nauče da je kukanje neprihvatljiv način traženja onoga što se želi kao ili privlačenja pažnje.

Kako savladati kukanje?
Evo nekoliko praktičnih i korisnih saveta koji će vam pomoći da izbacite ovu ružnu naviku vašeg deteta pre nego što počnete da automatski ispunjavate svaki njihov zahtev.
Recite detetu da prestane da kuka i traži lepo ono što želi. Objasnite mu i šta znači “lepo” konkretnim primerima i rečenicama. Npr. Nikola kaži “mama, možes molim te da mi daš vodu”.
Ako nastavi i dalje da kuka, čvrštim glasom ga opomenite.
Ukoliko i nakon toga nastavi sa kukanjem odredite posledicu koju ćete moći svaki put da spovedete (npr.da se udaljite 2 minuta dok dete nije spremno da pita lepo.
Dalje kukanje i plakanje ćete morati potpuno da ignorišete. Možda je najbolje da se odaljite malo od deteta.
Najvažnija stvar je da budete konzistentni i ne popuštate pred molbama upućenim kukajućim glasom. I budite spremni prvo na negativnu reakciju deteta i pogoršanje ponašanja (dete npr. može postati agresivno prema vama) ali znajte da ono samo prethodi sigurnom poboljšanju, ako ste uporni.
Kukanje će prestati čim dete shvati da ono nema uticaja na vaše odluke i ne vodi nikuda.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Ideje Marije Montesori danas su veoma zastupljene u vrtićima i školama širom sveta, skoro 70 godina nakon njene smrti

U poslednjih 10, najviše 20 godina možemo čuti da se u pojedinim vrtićima, ređe u školama, sa decom radi po Montesori metodI. Zvuči veoma moderno, ali i kada se prikaže roditeljima, nisu svi pristalice ovakvog načina rada. U duhu našeg tradicionalnog društva, pojedinci smatraju da on nije dobar jer su, po njihovim rečima, deca previše slobodna, a ne uče se disciplini i redu. S druge strane, postoji i veliki broj roditelja i prosvetnih radnika koji maštaju o tome da se ovaj pristup radu sprovede kroz sve nivoe obrazovanja u Srbiji.

Ako je današnjem društvu teško da prihvati “novije” načine rada, zamislite koliko su misli i dela Marije Montesori, rođene pre skoro 150 godina bila revolucionarna!

Marija Montesori, bila je Italijanka, rođena davne 1871. godine. Po obrazovanu je bila lekar (prva žena koja je bila primljena na Medicinski fakultet u to vreme), pedagog i filozof. Njen profesionalni put se odvijao veoma spontano i na svakoj tački ona se susretala sa decom.

Najveća otkrića i prve ideje o radu sa decom desila su se na odeljenju psihijatrije, kada je želela da pomogne deci koja su mentalno zaostala ili imaju mentalni poremećaj. Radeći sa ovom decom Marija ostvaruje takozvano “Prvo čudo Montesori”. Njenih čak 8 učenika sa skromnim sposobnostima postižu izvanredne, natprosečne rezultate na državnom takmičenju čitanja i pisanja.

U vreme kada je bila na počecima svog rada sa decom, u Italiji nije bilo dozvoljeno da žena radi kada postane majka. U godinama kada biva veoma posvećena radu sa decom i sama postaje majka dečaku Mariu. Ono što je neobično je da je da ona nije bila njegova primarna negovateljica, već da je to bila jedna druga porodica koju je ona veoma često posećivala. Veoma dugo Mario nije znao da mu je Marija prava majka. Kada mu je bilo 15 godina seli se da živi sa njom i postaje njen najveći saradnik, koji nastavlja sa njenim radom i nakon njene smrti.

Nakon svojih početaka u radu sa decom ometenom u razvoju, Marija nastavlja svoj rad otvorivši školu za rad sa decom bez smetnji, prosečne i natprosečne inteligencije pod nazivom “Dečija kuća”.

U ovu kuću ona donosi puno materijala i aktivnosti za decu, ali zadržava samo one za koje su deca pokazala interesovanje. Tada osmišljava pojam “samo-obrazovanja” koji se odnosi na to da deca sama sebe obrazuju ako se nalaze u prostoru koje je osmišljeno da stimuliše njihov razvoj.

Rečenica “Pomozi mi da uradim sam” jasno opisuje na koji način je ona pristupala radu sa decom. Kao veliku vrednost Marija je prepoznala razvijanje radoznalosti kod dece nasuprot pukom iznošenju informacija koje dete treba da zapamti.

Marija Montesori je smatrala da dete “upija” informacije iz svoje okoline, da uči sopstvenom aktivnošću i iskustvima.

Marijina znanja i iskustva su se brzo širila. Postala je poznata po svom pristupu širom Evrope, ali i sveta. 1909. godine objavljuje knjigu “Naučna pedagogija” koja je u to vreme prevedena na preko 20 jezika (u Srbiji tek 2001.godine).

Njen sin Mario i ona su proveli ostatak života promovišući svoj program i davajući podstrek učiteljima širom sveta. Danas je Montesori metod u radu sa decom veoma zastupljen u obrazovanju i još uvek ga svojim kvalitetom nije nadmašio bilo koji drugi pristup.

Pojedini principi sistema “Montesori”

Obrazovni radnik je više posmatrač, nego učitelj.
Dete može samo da uči kroz sopstvenu aktivnost.
Dete od rođenja do šest godine ima “upijajući um” (izuzetno veliku moć učenja)

Izvor: bebac.com

Shvatanje da je dete posebna osoba, nezavisna jedinka od majke, jedna je od krucijalnih etapa razvoja. Ovo upoznavanje sveta oko sebe se postiže putem osnovnih, svakodnevnih, predmeta i normalan je deo razvojnog procesa. Izvor učenja o životu za decu može biti sve što ima bilo kakvog dodira sa čulima. Njihova aktivacija koju prati i upotreba ruku je ključna za razvoj inteligencije.

Evo zato 11 predmeta iz svakodnevnog života koji će vašem detetu pomoći u tom procesu, a koje u svojoj sobici treba da ima svaka beba, već posle 6 meseci:

Mekani tepih

Mekani tepih ili ćebence predstavlja ne samo mesto za „odlaganje“ deteta već pre svega jedan definisani prostor koji detetu poručuje: „ovo je tvoj prostor i tu su tvoje stvari gde možeš obavljati svoje posliće i igrarije“.

Fiksno ogledalo na zidu

U ogledalu dete može da se ogleda, osmatra svoje lice, svoje pokrete i počne da sebe prepoznaje kao posebno biće. U njemu može da vidi i mamu pored sebe kao drugu osobu (ili tatu, brata ili sestru) a što podstiče društveni i emotivni razvoj. Igranje sa ogledalom pomaže bebi da nauči da se fokusira, prati slike i istražuje sve divne stvari koje lice može da uradi.

Mekana loptica

Pored istraživačke funkcije koju ima, loptica pomaže i razvoju motorike kod dece. I vaše dete će se sa njom zabavljati, istraživati je, hvatati, pritiskati, gristi itd.

Zvečke

Njih možete kupiti ali i napraviti tako što ćete čarapicu ili kesice od materijala napuniti zgodnim predmetima (šuškavim papirom, klikerčićima, zvoncima itd.). One razvijaju motoriku, koordinaciju pokreta i predstavljaju jedan od prvih dodira sa zvukom.

Korpa sa muzičkim instrumentima

Instrumenti razvijaju čulo sluha, pomažu detetu da uvidi uzročno-posledične veze (dete dorine predmet i on ispušta zvuk), stimulišu muzikalnost, osećaj za ritam i spretnost ruke.

Korpa sa blagom

Za ovakvu korpu, koja stvarno predstavlja pravo malo bogatstvo, treba vam samo jedna obična korpa i nekoliko svakodnevnih predmeta. U početku stavite 6-8 predmeta i menjajte ih na 2-3 nedelje i povećavajte kako dete raste. To treba da budu predmeti kojima dete može lako da upravlja, koje može da stavlja u usta i istražuje. To je aktivnost koja uključuje 5 čula: dodir, miris, vid, ukus i sluh.

Predmeti iz prirode

Ovde spadaju školjke, šišarke, kamenčići i sve stvari iz prirodne koje su bezbedne za uzrast deteta. Kod male dece to treba da su mekši i veći predmeti, a kasnije mogu biti manji i tvrđi.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Odgajanje odgovornog deteta nije jednostavno. To nije stavka koju je moguće obaviti i precrtati, to je dugoročni proces sa mnogo uspona i padova. Prava pomoć u ovom procesu stiže iz Montesori učionica i njihovih učitelja.

U Montesori sistemu učitelji uče decu da budu odgovorna tako što im daju slobodu da sama odlučuju, uz jasno postavljene granice, šta može a šta ne može. Osnova ovog načina učenja jeste da deci treba da bude pružena prilika da probaju i pogreše da bi naučila da donose odgovorne izbore.

Izdvajamo 5 načina na koje Montesori učitelji podstiču odgovornost kod dece a koje možete lako da primenite i u vašoj porodici:

Odgovornost za sebe

U Montesori učionicama veoma se vodi računa da deca nauče da sama brinu o svom telu. Učitelji ih podstiču da sama brišu nos i sama se oblače. Ona time primaju snažnu poruku da su sposobna ljudska bića koja mogu da preuzmu odgovornost za svoje potrebe.

Montesori mališani i malo starija deca izvršavaju neke osnovne stvari potpuno sama ili uz minimalnu pomoć. Tu spadaju priprema obroka, biranje i oblačenje odeće, pomaganje pri raspremanju, stavljanje flastera na ranice i sl.

Probajte i vi: Nemojte da komplikujete stvari ili tražite previše, pojednostavite. Izaberite jednu oblast odakle želite da počnete, na primer priprema užine, i svaki dan odvojite 15 minuta da pokažete detetu kako to samo da uradi. Možete prvo da mu pokažete kako da namaže krem sir i svaki put kada pokuša sve manje će mu trebati vaša pomoć. Uskoro će praviti užinu i za sebe i brata ili sestru.

Kada deci prepustimo da sama brinu o nekim stvarima vezanih za njih usađujemo im osećaj odgovornosti i sve manje će imati potrebu da se za svaku sitnicu obraćaju nama.

Odgovornost za vreme

Za razliku od tradicionalih škola gde učitelji određuju kako će deca provesti vreme, u Montesori učionicama deca su odgovorna za provedeno vreme. Oni, opet unutar određenih granica, biraju šta će da rade i koliko dugo.

Za stariju decu mogu da postoje krajnji rokovi ili određeni zadaci koje treba da obave u toku jedne nedelje ali oni biraju na čemu će i kada da rade u toku tog vremena.

Ovo uči decu kako da preuzmu odgovornost za provedeno vreme, što je veliki plus kad odu na fakultet ili se jednog dana zaposle.

Probajte i vi: Prestanite da zabavljate dete. Tokom nedeljnog rasporeda ostavite mu najmanje nekoliko sati kad nema ništa, kad će ono biti odgovorno kako će iskoristiti to vreme.

Drugi način je da detetu zadate neki zadatak ali da mu ne kažete kada treba da ga obavi. Na primer, treba da sredi sobu pre nego što odete u park sledećeg vikenda. Pustite ga da samo odredi kad je najbolje vreme da to uradi i da snosi posledice ako ne uradi.

Odgovornost za odnose sa drugima

U Montesori učionicama deca se ohrabruju da samostalno grade odnose sa svojim vršnjacima. Učitelji rade sa decom na razvijanju veština kao što su zajedničko igranje, posluženje užine drugima, deljenje igračaka i izražavanje osećanja prema drugima. Ove sposobnosti omogućavaju deci da sama uspešno rešavaju mnoge socijalne situacije.

Cilj je naučiti dete da je ono samo odgovorno za odnos koji ima sa drugima.

Probajte i vi: Pokušajte da se ne umešate kad vaše dete ima problem sa nekim. To neće biti lako. Prirodan instinkt je da pomognemo detetu, odgovorimo osobi koja je bila loša i da sklonimo dete od te stresne situacije.

Ipak, to mu neće pomoći da nauči da samo reši problem kada mi nismo tu već će pri svakom konfliktu tražiti našu zaštitu. Stoga, razgovarajte sa detetom o onome šta se desilo, pustite ga da se izduva, ali mora da preuzme odgovornost za prijateljstvo.

Odgovornost za stvari

Umesto plastičnih stvari koje skoro nikad ne mogu da se polome, u Montesori učionicama se koriste lepi, čak i lomljivi materijali i deca se uče kako da brinu o njima.

Deca su odgovorna da drže stvari pažljivo sa obe ruke. Kao i da ih vrate na svoje mesto da se neki deo ne bi izgubio. Ako se nešto izgubi ili polomi ne obezbeđuje se odmah novo. Poruka je da sa stvarima koje koristimo trebamo biti pažljivi ili ih nećemo ni imati.

Probajte i vi: Dajte detetu nešto lomljivo (ali ne suviše vredno), to može da bude neka delikatna muzička kutija ili staklena čaša. Pokažite mu kako da bude pažljivo sa tim stvarima ali nemojte ga stalno opominjati da pazi. Ukoliko se razbije, naučiće vrednu lekciju o odgovornosti prema stvarima.

Društvena odgovornost

Montesori učenje stavlja veliki akcenat na ono što znači biti deo zajednice - kako u učionici tako i van nje. Deca su zadužena da brinu o biljkama i ljubimcima, sređuju učionice i smišljaju ideje koje će održavati mir u učionici.

U mnogim Montesori učionicama takođe se priča o tome kako deca mogu da budu dobri članovi društva, kako da brinu o sredini i pomažu ljudima u svojoj okolini.

Probajte i vi: Organizujte porodični sastanak i odredite šta bi ko mogao da radi da doprinese lakšem vođenju domaćinstva. Čak i najmlađi mogu da pomognu, npr. mogu da obrišu podove ili nahrane kućnog ljubimca. Obavezno pohvalite dete kada se samo seti da uradi nešto.

Možete i da se informišete da li u vašem kraju postoje neke aktivnosti za decu koje pomažu razvoju zajednice a koje zadovoljavaju interesovanja vaše dece.

Svi želimo da odgajimo odgovornu decu. A to zahteva veru u njih. Veru da će uraditi pravu stvar, da će se sami snaći, da će dorasti svakoj situaciji. Deca često ispune naša očekivanja pa nije loše postaviti malo više ciljeve. Budite tu kada padnu ali nemojte im prebrzo pomoći.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Istaknuti doktor Ranko Rajović smatra da je najvažnije da decu pustimo da se kreću, da misle u pokretu i tako rešavaju probleme. Zbog čega je to korisno i koje su to igre koje podstiču razvoj moždanih vijuga pročitajte u intervjuu ovog lekara.

Veliki broj ljudi hvali način podučavanja dece o kom priča dr Ranko Rajović. U pitanju je NTC sistem učenja, odnosno razvijanje moždanih vijuga od malih nogu kroz igru o kom je ovaj doktor pričao u emisiji “150 minuta” na Prvoj televiziji.

Mozgalice, asocijacije, skrivene reči samo su neki od načina da predavači pokrenu maštu dece i njihovu zainteresovanost za bitne stvari koje su im neretko dosadne.

Dečji mozak se razvija u pokretu

Da li dobre ocene utiču na decu, da li su dobre ocene danas merilo znanja?
“U odnosu na period od pre 10 godina, mnoge države Evrope danas pokušavaju da pomognu same sebi. Tu je PISA test, gleda se kako deca uče, šta su naučili… Još od 2008. godine kreće pritisak, mnoge države traže načine da doprinesu poboljšanju obrazovnog sistema, pokušavaju da uvide kako da deca budu ekonomski produktivna. Smanjuje se gradivo, ali se u međuvremenu shvatilo da to nije dalo rezultate i da nije svrha u tome, tako da ga pojedine države više ne smanjuju. Deca sve više imaju problem da se koncentrišu, sve češće se spominju poremećaji pažnje, ADHD. Na primer, 15 odsto dece u Engleskoj danas uzima lekove na bazi amfetamina. Amfetamin je droga, počeli smo da drogiramo decu da nas slušaju u školi”, kaže Rajović i ističe da drugo rešenje predstavlja rad sa decom odmalena – da misle, da povezuju.

“Pokret je osnova razvoja mozga, dete mora i kroz pokret da povezuje pređene misaone procese. Vrtenje, jedna od najčešćih dečijih aktivnosti je vrlo korisna. Moramo gledati šta dete voli instinktivno da radi. Mi im stalno branimo, ali u toj rotaciji, tom skakanju je tajna. Danas se zna da se mozak razvija u pokretu. Roditelji me najčeše pitaju:’Da li to znači da, ako je dete spretno, ono je samim tim i nitelignentno?’. Ja im na to kažem da spretni ljudi imaju veliki broj sinapsi, ali ako nemaju zanje o tim sinapsama, to nisu pametni ljudi. Gradska deca gledaju televiziju, znaju kako da koriste kompjutere, znaju napamet gradove, gde se nalazi koja država, ali i dalje imaju kognitivne poteškoće, poput disleksije (poremećaja čitanja). Cilj je da roditelji shvate da deca u pokretu moraju da misle i rešavaju probleme.”

Da li vi pravite novu definiciju pameti? Da li je dete koje živi na selu, recimo, koje može već da čuva ovce i obavlja mnogo poslova, a uz to se školuje, samim tim po prirodi stvari manje pametno?

“To je bistro dete, ali ono nema informacije koje će povezivati. Gradsko ih ima, ali ih ne povezuje. Često spominjem vežbe u vrtiću, za decu od 5 godina. Postavim im prvo zagonetku: šta je to što ceo dan ide, a ne izlazi iz kuće? Teško im je da pogode, ali kada kažem ‘kućica’ umesto ‘kuća’, onda shvate da je reč o pužu. Zatim tog puža povežem sa šumom i kišom, pitam ih šta raste u šumi kada padne kiša. Oni kažu pečurke. Onda im ispričam da su jedan dan miševi bežali od kiše i pokušali da se sakriju pod pečurku. Jedan miš je stao, drugi nije. Drugi dan su trčali, i oba miša su stala pod pečurku. Kada ih pitam zašto je to tako, oni kažu da je pečurka porasla. Deca iz druge grupe, kojima prethodno nisam ispričao priču o miševima i pečurci rekla su da su se miševi smanjili. Naša deca ne povezuju informacije, moramo da menjamo metode podučavanja za 180 stepeni.”

Šta znači priroda u razvoju dečjeg organizma?

“Priroda je nešto nezamenljivo. Naš mozak se razvijao milionima godinama, u pokretu. Deca su skakala preko kamena, potoka, s kamena na kamen, preko grane… Dete je moralo da trči, da razmišlja, da nađe način kako da preskoči u trku preko potoka. Moralo je neprestano da procenjuje svoje sposobnosti, da razmišlja o tome koliko je potok dubok, kako da ga prekoči. Nisu deca trčala tek tako, to je bila priprema za život. Tada se znalo da upravo od te spretnosti zavisi život, da li će dete preživeti ili neće. Danas toga nema, pa roditelji misle da to više nije bitno, ali upravo je to razlog zašto danas deca ne napreduju. Priroda je nezamenljiva – šuma, park, trčanje, skakanje…”

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Prvo, budite uzor svojoj deci. Bitno je i da roditelji prenesu deci vrednosti koje će im omogućiti da ostanu stabilni i na zemlji šta god da se desi

ŽELjA svakog roditelja je da mu deca budu uspešna. Milijarder Edgar Sija (40), jedan od najbogatijih žitelja Filipina, svoje iskustvo opisao je u knjizi “Životni principi”, savetuje roditelje kako da odgaje uspešne potomke. Kada je imao 26 godina, Sija je postao vlasnik lanca fast fud restorana, a prošle godine magazin Forbs ga je uvrstio na listu najmlađih milijardera iz Azije.

Prvo, budite uzor svojoj deci. Sija kaže da su ga roditelji naučili da se naporan rad isplati. Ne može se odmah očekivati uspeh, pa se tako Sija seća kako su njegovi roditelji ni iz čega napravili prodavnicu, a plodove mukotrpnog rada su počeli da osećaju mnogo kasnije. U porodičnom marketu, naslednik je radio od detinjstva, i to od osme godine, pa sada savetuje roditelje da mališanima daju razne zadatke, jer se tako razvija odgovornost.

Bitno je i da roditelji prenesu deci vrednosti koje će im omogućiti da ostanu stabilni i na zemlji šta god da se desi, bilo da su u pitanju godine čekanja da se neka investicija isplati, bilo da postanu milioneri, jer tada će im, tvrdi Sija, biti najpotrebnija smirenost kako ne bi “poleteli”.

Izvor: Novosti

Za dete od dve godine proces ponavljanja u pričama i crtanim filmovima je veoma važan, jer mu omogućava da proveri sećanje i razumevanje radnje, da poveže likove, događaje i zaplete

Gledanje crtanih filmova kao i slušanje bajki i priča za decu pozitivno utiču na razvoj kognitivnih sposobnosti kod najmlađih. Zato, roditelje ne bi trebalo da čudi nesvesna potreba mališana za stalnim ponavljanjem određenih crtanih filmova ili prelistavanjem omiljenih slikovnica.

Za dete od dve godine proces ponavljanja je veoma važan, jer mu omogućava da proveri sećanje i razumevanje radnje, da poveže likove, događaje i zaplete. I naravno, normalno je da se ljuti ukoliko mu omiljeni crtać nestane ili roditelj promeni priču, ističu psiholozi.

Potreba za ponavljanjem je i posledica procesa saživljavanja sa likovima iz određene priče. Mališani se na ovaj način mentalno poistovećuju sa svojim junacima čije akcije i reakcije im pomažu da bolje shvate životna dešavanja. Na taj način oni otkrivaju različite vidove ponašanja i stiču prva iskustava na virtuelnim primerima.

Izvor: Večernje novosti

Imate radoznalog dvogodišnjaka kojeg treba naučiti disciplini? Pročitajte savete koji će vam olakšati svakodnevnicu.

Zabavite se sa detetom i vaspitajte ga kroz igru!

1. Došlo je vreme da odviknete vaše dete od sisanja cucle? Ništa lakše, pokušajte sa ovim trikom! Odsecite čistim makazama mali deo vrha cucle, svaki put nakon detetovog korišćenja. Vremenom će mu se sve manje dopadati osećaj i uskoro će dete samo ostaviti cuclu. Obavezno ga pohvalite i nagradite kada se ovo desi!

2. Odlazak u tržni centar višečlanim porodicama često izaziva strah da ne izgube dete. Rešite ovaj problem tako što ćete im obući majice istih upadljivih boja. Ako se slučajno desi da u nekom trenutku izgubite dete iz vida, na ovaj način ćete olakšati drugim kupcima da identifikuju čije dete se izgubilo.

3. Odlazak na spavanje maštovitom dvogodišnjaku možete predstaviti kao odlazak na drugu planetu. Vaše dete će obožavati ako ga u krevetu čeka zabavna i specijalna posteljina. Pre nego što mu otkrijete ovaj novi svet, osmislite adekvatnu priču kako bi doživljaj bio potpun ili nabavite knjigu koja prati tematiku posteljine.

4. Vaše dete voli da koristi novu čašu, a staru ostavlja svuda gde stigne po stanu? To nam je poznato! Zalepite magnete na omiljenu čašu vašeg deteta i zakačite je na frižider. Oduševićete klince!

5. Da li ste znali da pasta za zube momentalno otklanja tragove flomastera na drvenom nameštaju?

6. Podstičete dete da bude kreativno, ali vam smeta nered koji tada nastaje? Postoji rešenje za to! Kapnite par kapi jestive boje ili tempere u čvrste zip kese i dodajte malo vode. Zalepite vrh kese na prozor i uživajte zajedno sa deteom u kreacijama bez nereda.

7. Želite da naučite vaše dete koja cipela odgovara kojoj nozi? Učinite ceo proces zabavnijim uz omiljeni stiker vašeg deteta koji ćete preseći na pola i zalepiti u unutrašnjost odgovarajuće cipele.

Izvor: www.lifehack.org

Roditelj je prvi učitelj kog će dete imati. Daleko pre nego što uđe u učionicu već je izloženo osnovama jezika i učenja. Od reči koje koristite do aktivnosti koje pružate, vi igrate ključnu ulogu u oblikovanju dečijeg mozga koji je poput sunđera.

Osvrnite se i razmislite kakvu vi interakciju ostvarujete sa detetom. Da li mu glasno čitate? Da li pričate ili pevate svojoj bebi? Ako je odgovor da, na dobrom ste putu.

Samo pričajte i pričajte

Deca uče jezik slušajući reči koje glasno izgovarate. Što više pričate sa svojim mališanom i što više reči koristite u prisustvu deteta, to će bogatiji biti njegov rečnik. Zato koristite svaku priliku da pričate sa detetom – kada ga hranite, kupate, šetate prepričavajte šta se dešava okolo.

Razvijajte detetovu spretnost

Čim su mu ručice dovoljno velike, počnite detetu da pomažete da izgradi fine motoričke veštine uz pomoć aktivnosti koje uključuju pravljenje stvarčica od plastelina. Zatim pređite na crtanje i bojenje. Vremenom, razvijena spretnost ruku pomaže deci da krivudave linije pretvore u čitka slova.

Budite dobar primer

Deca su po prirodi imitatori. Ako vide da vi izdvajate vreme za čitanje, možda će i ona poželeti da urade isto. Ako vi u svoj raspored ubacite vreme za čitanje i pisanje to deci daje model poželjnog ponašanja koje treba da usvoje.

Iskoristite njihova interesovanja

Deca su po prirodi znatiželjna i sama razvijaju jedinstvene interese. Iskoristite to za učenje tako što ćete nabaviti knjige na teme koje dete interesuju i podstaći kreativnu igru ukljućujući i pisanje i crtanje.

Napravite detetu prostor za kreativnost

Podstaknite kreativnost deteta tako što ćete mu obezbediti kreativan prostor u kom može da iskaže svoju umetničku stranu i smišlja nove stvari. Neka tu ima bojica, papira, starih novina i raznih materijala za pravljenje svega i svačega u čemu deca uživaju.

Pevajte i samo pevajte

Svesnost o glasovima u okruženju počinje da se razvija sa veštinom slušanja kod dece. Naučite zato decu da obraćaju pažnju na sve vrste zvukova. Počnite tako što ćete ili puštati deci muziku ili tapšati i praviti ritam dlanovima. Pevajte bebi kada joj menjate pelenu, kupate je, hranite i u svakodnevnim aktivnostima.

Redovno čitajte priče za laku noć

Jedan od najboljih načina da se razvije ljubav prema knjigama kod dece jeste da se čita 20 minuta dnevno. Odvojite vreme za čitanje uveče, pred spavanje, i videćete kako će vam to dugoročno pomoći.

Šta od ovog Vi primenjujete?

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu

Iako mislite da vaša beba ništa ne razume, ona sve upija kao sunđer, zato joj od prvog dana pričajte, puštajte muziku, pevajte, čitajte pred spavanje. Bebe najlakše uče kroz igru

Nikada nije prerano za učenje kroz igru, jer bebe tako najbrže i najlakše uče, rezultat je jednog danskog istraživanja. Iako mislite da vaša beba ništa ne razume, ona sve upija kao sunđer, zato joj od prvog dana pričajte, puštajte muziku, pevajte, čitajte pred spavanje.

- Govorite razgovetno i gledajte bebu dok joj pričate. Ako traži pažnju a vi morate da spremite ručak, stavite je u kolica ispred sebe i objašnjavajte joj šta radite - savetuje objašnjava Lars Hilsen, psiholog.

Deca vole i klasičnu muziku, pogotovo Mocarta, zato izaberite neku prijatnu melodiju i pevušite zajedno. Pričajte bebi pokazujući joj krpene ili igračke koje sviraju, lopte, kocke i pustite da ih dodiruje, žvaće i baca. Pred spavanje, uzmite dete u naručje i pokazujte joj slike iz knjige prstom detaljno ih opisujući. Menjajte ton glasa i pravite pauze tako da dete uživa u onome što čuje i vidi.

Izvor: novosti.rs

Pitanje: Kako dete koje je tek prohodalo uči o svetu? Odgovor: Kroz igru. Jednostavno je. Svaki događaj, objekat ili aktivnost je za vaše dete prilika za igru.

Na ovom nivou razvoja svaka aktivnost kojoj se dete posveti, bilo bacanje večere i ponovo slaganje na poslužavnik, izvlačenje uredno poslagane odeće iz ormara ili slaganje reda igračaka na podu, predstavlja formu igre. Svaka igra predstavlja veoma posebnu priliku za učenje i razvitak. Igranje pomaže vašem detetu da razvije motoričke sposobnosti, socijalne veštine, jezik i inteligenciju. Srećom, dolazi prirodno. Deca imaju jedinstveni dar viđenja potencijala zabave u skoro svakom objektu ili situaciji. Ali, budite oprezni, ovaj polet za zabavom i otkrićem može često da ih dovede u nevolju!

Možete otkriti mnogo o vašem detetu gledajući i slušajući ga dok se igra. Tragovi novih veština i razvijanje inteligencije mogu se pronaći u igrama koje izmišlja pomoću svojih igračaka. Da li ih slaže u grupe, daje glasove igračkama, ponovo izonosi događaje koji su se nedavno dogodili i testira delove objekta? Ako da, šta to govori o njegovom razvoju?

Način na koji se dete igra govori više o njegovom razvoju nego što mislimo. Kroz način na koji koristi igračke, možemo da vidimo da li savladava kognitivne zadatke za njegov uzrast. Na primer, može da napravi kvadrat iz kocki – kao vrstu sobe. U sobi postavi lutku devojčice. “Idi kući”, kaže dok donosi lutku dečaka. “Kuc, kuc! Uđi!” kaže i izvadi jednu kocku sa strane da pusti lutku dečaka da uđe u sobu. Dve lutke se zagrle. U toj sceni, dete pokazuje sposobnost da primenjuje simboličku igru, koja kroz imitaciju, pokazuje kako svet funkcioniše. Čak i mali deo ponašanja kao ovaj potvrđuje razne vrste dostignuća deteta.

Razvoj kroz igru je puno lakši u pravim pelenima. I najbolje za zabavu i odrastanje u isto vreme su Pampers Pants! Kada bebe počnu da se vrte, okreću i pužu, znate da je vreme za Pamers Pants pelene, koje pružaju do 12 sati zaštite od vlage.

izvor: B92

Čim se rode, bebe primaju informacije iz spoljneg sveta i uče

Čim se rode, bebe primaju informacije iz spoljneg sveta i uče. Mogu da spavaju i 18 časova u kontinuitetu, ali suprotno uvreženom mišljenju, san im nije pasivan kao kod odraslih, već im mozak i tada radi punom parom, naglašavaju stručnjaci sa univerziteta Konektikat.

Svoju tvrdnju dokazali su na jednostavan način. Prvo su puštali novorođenim bebama određene tonove, a zatim im na očne kapke usmeravali nežni dašak vetra nekoliko sekundi. Nakon kratkog testiranja, gotovo sve bebe su povezivale taj ton sa daškom vetra i čim ga čuju instinktivno su stiskale kapke. Posle nekoliko nedelja, stručnjaci su im puštali isti ton bez daška, ali su bebe i dalje stiskale kapke očekujući dašak, što dokazuje da su zapamtile događaj.

Sve je zabeleženo video kamerom i malim elektrodama, koje su očitavale moždane talase. Rezultati su pokazali pojačanu aktivnost tokom testiranja u delu mozga zaduženom za memorisanje i učenje. Čak i naučnici su bili veoma iznenađeni činjenicom koliko bebe mogu da nauče i upamte i to dok spavaju.

izvor: Novosti

Za dete je igra veoma ozbiljan posao. Bebe na taj način stiču prva saznanja o svetu koji ih okružuje. Zbog toga svakog dana odvojte određeno vreme za igru. Tokom prvog tromesečja dovoljno je izdvojiti pola sata, a posle bi igra trebalo da traje duže.

– Igru dete prepoznaje i kao način učenja; ona može da otvori nova pitanja, pruži različite izazove i da ga odvede do novog razumevanja sebe i drugih. Igra jača i samopouzdanje. Jer deca se često igraju nečega što im je već poznato i u čemu su dobra, pa su samim tim i uspešna. Deca se igrom takođe i socijalizuju s drugom decom i upoznaju različite emocije (ljutnja, tuga, smeh…) i uče kako da se sa njima nose – objašnjava Gordana Ačić, dečji psiholog.

Do 3 meseca

Imitiranje

Bebe vole da posmatraju izraze lica. Ova igra podstiče razvoj vizuelnih sposobnosti. Držite dete blizu sebe i pokazujte mu, na primer, širok osmeh ili široko otvorena usta ili pak izvodite brze radnje s jezikom, ispuštajući pri tome smešne zvuke. Ponovite to nekoliko puta i dete će vremenom početi da vas imitira.

Šta se kod deteta razvija: Opažanje, kinestetski oseti koji šalju informacije o pokretima mišića, empatija (saosećajnost), sitni mišići lica.

Lopta

Vaša beba će rasti i uskoro će moći da podigne glavu na sekundu ili dve dok leži na trbuhu. Ako se oseća prijatno u tom položaju. pokažite joj jarko obojenu loptu u njenom vidnom polju (oko 60 cm udaljenosti). Beba će u početku posmatrati loptu tako da će biti koncentrisana na istezanje, a nešto kasnije će doći do nje.

Šta se kod deteta razvija: Razvoj krupnijih mišića, muskulatura, nervi koji upravljaju mišićima, kontrola pokreta, opažanje, kontrola oko-ruka, to jest vizuelno-motorna kontrola.

3-6 meseci

Igra s nožicama…

Uzmite neki lagani predmet, na primer šarenu plastičnu čašu ili čarapicu. U ovom periodu beba skida čarape kako bi izbliza pogledala nožice. Umesto čarapica, možete da joj stavite šarenu čašu na stopalo, a ona će se namučiti da dođe do tog predmeta kako bi ga izbliza pogledala.

Šta se kod deteta razvija: U igri s nogama beba rasteže donji deo kičme i učvrščuje trbušne mišiće.

Pogledaj šta to tamo leži!

Uzmite malu igračku i stavite bebu da legne na stomak tako da može da posmatra predmete oko sebe. Na taj način će uočiti da se predmeti koji leže ponašaju potpuno drugačije od onih koji vise.

Šta se kod deteta razvija: Pošto će beba jednom rukom posegnuti za igračkom, drugom će održavati ravnotežu gornjeg dela tela i glave.

6-9 meseci

Babuška ze bebe

Uzmite komplet raznih posuda različitih veličina za slaganje. Pokažite svom detetu kako se dve posudice stavljene jedna u drugu ponovo razdvajaju. Svaku oslobođenu posudicu popratite rečima: „Još jedna i još jedna! Koliko posudica…!” Sad ponovo stavite posudice jednu u drugu i igra može da počne ispočetka.

Šta se kod deteta razvija: Razumevanje treće dimenzije i sled radnji.

Šta li se unutra krije?

Stavite bebu da sedi ili da leži na stomaku i uzmite kutiju za cipele, a na sredini poklopca izrežite veliki okrugao otvor kroz koji dete može da provuče ruku. Zatim stavite u kutiju nekoliko manjih igračaka ili tri do četiri raznobojne međusobno povezane krpe. Isprva ćete to činiti pred detetom, a potom skrivajući. Na taj način beba će rukom istraživati oku nedostupno područje.

Šta se kod deteta razvija: Radoznalost i zanimanje.

9-12 meseci

Mali Pikaso

Uzmite veliko parče papira, debele voštane bojice i počnite sa crtanjem. Ovo je veoma važno iskustvo jer je ono prvi korak u savladavanju pisanja.

Šta se kod deteta razvija: Veza između očiju i ruku.

Zašto neke bebe tako snažno hvataju?

Refleks hvatanja je jedan od par refleksa sa kojima se beba rađa. Stavite prst na bebin dlan i videćete kako će ga ona, čim ga oseti, saviti prstiće i uhvatiti. Štaviše, da li ste znali da je novorođenčetov hvat toliko snažan da može da izdrži celu njegovu težinu. Naučnici tvrde da je čovekova beba nasledila ovaj refleks od svojih davnih rođaka primata; instikt da se čvrsto drže za majku očigledno da je bio od velike pomoći da beba opstane u surovom svetu.

Nedavne studije pokazale su da su novorođenčetu otkucaji srca smireni kada se čvrsto drži ručicama za majku (kada joj je u naručju). Dakle, bebe su spokojne i osećaju se sigurne kada su u čvrstom kontaktu sa majkom. Kako beba raste ona zamenjuje ovaj nevoljni refleks hvatanja sa upornim instiktom da kontroliše svoje pokrete, što će vrlo brzo rezultirati držanjem kašike ili lupanjem prepunom čašom soka o tacnu stolice za hranjenje.

To je momenat kada će beba shvatiti da svojom sopstvenom rukom može da baci, zafrljači i pusti svaki predmet koji joj se nađe u ruci. Suprotno tome ona će toliko snažno držati igračku ili nešto nedozvoljeno čega se dočepala a što vi pokušavate da joj uzmete, da nećete moći da verujete odakle joj ta snaga. Svako ko pomisli da je uzimanje slatkiša od deteta lako – taj to nikad nije probao!

Zašto beba sedi nagnuta unapred pre nego što zaista „savlada“ sedenje?

Novorođenče je trapavo stvorenje čiji su mišići labaviji nego kod odraslih. Kako beba raste njeni mišići se izdužuju i jačaju, ona počinje da kontroliše svoje udove i uči kako svoje telo da pokreće u željenom pravcu. Naizgled jednostavne stvari kao što je sedenje zahtevaju angažovanje i kontrolu nekoliko grupa mišića, ali i ravnotežu. Pošto je to sve jako komplikovano, beba počinje da vežba da sedi par meseci nego što to i zaista učini. Kako bi sedela bez potpore beba mora da ima jaka leđa, vratne mišiće kao i dobru izbalansiranost torza, glave i vrata.

Ako držite bebine ruke dok leži na leđima i pomažete joj da zauzme sedeću poziciju, možete da primetite kako joj se oči zablistaju kad kada snimi novi pogled na svet. Prvi korak ovog novog i fascinantnog pogleda na svet su jaki vratni mišići i izbalansirana glava. Bebu što ranije zato treba stavljati da leži na stomaku kako bi sama uzdizala gornji deo tela i izvijala leđa i grudi. Kada beba bude bila dovoljno snažna da digne grudi sa podloge – znajte da je sedenje veoma blizu. Ali iako beba ima dovoljno snage još uvek nema izbalansiranost.

Sedenje sa osloncem na raširenim rukama ispred sebe način je da beba sedi uspravno samostalno pre nego ovu tešku veštinu nauči i savlada je u potpunosti. Kad ovako nesigurno sedi, beba može da se izvrne na jednu stranu pa je dobro da je osigurate jastucima sa svake strane. Kada baš konačno počne da sedi sasvim samostalno bez pridržavanja ručicama ili oslonca sa jastucima moći će mnogo toga da uradi sasvim sama: da uzme igračke i da se igra sa njima, da gricka prsten za zube, da gleda svet oko sebe iz bolje perspektive. Uživajte u ovom bebinom stadijumu jer puzanje samo što nije.

Zašto neke bebe vole da se ljuljaju?

Nisu samo bebe te koje vole da se ljuljaju, i starija deca pa čak i odrasli to vole (setite se ljuljaški, rolakostera, svih onih zezalica u luna parku, vodenog kreveta…). Bebe obožavaju ponavljanje zbog nečeg što se zove vestibularni sistem – deo mozga koji je odgovoran za ravnotežu i izbalansiranost. Kako beba raste njen vestibularni sistem postaje zreo i pomaže joj da drži dignutu glavu, ili kasnije da stoji bez da se drži nekom od roditelja za nogu.

Kada novorođenče plače neutešno, ponavljanje nekog pokreta kao što je ljuljuškanje ili cupkanje jedina je stvar koja može da je smiri. To ljuljuškanje čini se da joj skrene pažnju sa njene iznenadne tuge i pomogne joj da se smiri.

Ljuljuškanje takođe odlično uspavljuje. Ako se beba opire snu – ljuljanje je pravi način da se ona uspava.

Neki naučnici tvrde da je jedan od razloga što bebe vole da se njišu taj što im pokret njihanja pomaže da razviju osećaj balansa. Stimulišući njen vestibularni sistem njihanjem pomoćićete bebi da unapredi svoju motoriku i lakše savlada puzanje i hodanje.

Bebe vole pažnju, osmehe, dinamiku i ljudski kontakt. Kada je odrasli ljulja u naručju beba dobija sve ovo odjednom. Naravno kada govorimo o ljuljanju mislimo na nežno njihanje i ljuljuškanje nikako na snažno i jako cimanje.

Zašto se bebe vezuju za deke, mede ili neke druge stvari?

Slatki mali mekani prekrivač ili mekana plišana igračka, bez obzira šta je, deca vole da se vezuju za neke njima posebno drage stvari. Vaša beba će taj dragi predmet vući uvek sa sobom ili samo kada je vreme za dremku, ali gotovo sigurno onda kada se oseća tužno ili kad je povređena. Neke bebe čak nauče da izgovaraju ime dragog predmeta pre nego izgovore smisleno bilo koju drugu reč.

Pitate se zašto je to tako? Kako je divno kada na kraju napornog dana uronite u mirišljavu mekanu i toplu posteljinu svog kreveta. Osećaj mira i spokoja prevlada i polako se opuštate klizeći u san. E baš tako se oseća i vaša beba kada joj date njenu specijalnu dragu stvarčicu. Sa dragom stvarčicom beba nalazi svoj mir, sigurnost i utehu.

Neki roditelji ipak brinu da takvo ponašanje razvija zavisno ponašanje, međutim istina je sasvim suprotna. Bebe koje su se vezivala za neke objekte kada odrastu lakše se snalaze u životu bez roditeljske brige. Vezivanje za stvari tipično je i za decu koja su odmalena u jaslicama – nešto drago i poznato pomaže im da preguraju sate kada nisu kod kuće.

Bez obzira kako vam se bebina draga stvar činila grozno prljava, rasturena ili dronjava, odolite iskušenju da je strpate u veš mašinu i upristojite jednim dobrim pranjem ili još gore da je zamenite istom ali novom stvarčicom. Možete samo izazvati nemire u kući jer vaša beba voli baš njen miris i udobnu dronjavost jer to je to što je čini tako posebnom.

Zašto bebe trljaju oči?

Videli ste sigurno već hiljadu puta vašu bebu kako ručicama energično trlja okice čemu sledi jedan veliki zeev. Trljanje očiju je način da nam beba kaže da je umorna – što nam je i očigledno – ali zašto trljanje?

Kada se beba umori njene oči se takođe iscrpe. Kada trlja oči (kao što i vi trljate ili masirate bolno mesto kada se povredite), ona pokušava da ublaži bol i tenziju u mišićima očiju i kapcima. Kada se beba umori njene oči postaju i suve. Izlaganje vazduhu na duže vreme isušuje zaštitni vlažni film koji čuva jabučicu oka da se ne isušuje. Trljanje oka stimuliše suzne kanale što pomaže da se oko propisno “okupa” i da se zaštitina vlaga vrati u oko.

Pored vlaženja oka postoji još nekoliko mogućih razloga zašto bebe trljalju oke. Bebe prosto vole da dodiruju sve delove svog tela kako bi naučile kako ono reaguje. Kada zatvorite oči i trljate ih znate da možete da vidite svetlucanje i kaleidoskopske šare. Možda je vaša beba “ukapirala” da je videla sva ta fenomenalna čuda prilikom trljanja očiju i želi zato to stalno da radi fascinirana vizuelnom stimulacijom koji tom prilikom dobija. Možda čak eksperimentiše sa činjenicom šta će “videti” kada zatvori oči.

I na kraju, ali nikako najmanje važno, beba može da trlja oči ako u njima nekim slučajem nešto ima pa je iritira (kao na primer trepavica). Ako beba plače i konstantno trlja oko možda u njemu postoji nešto što je bocka kao zrno peska. Isperite oko vodom i zovite doktora.

Zašto moja beba brizne u plač kad nepoznata osoba pokuša da je uzme?

A kako bi vi reagovali kad bi neko koga nikad pre niste videli i nemate pojma ko je, pokušao da vas digne u naručje? Ili samo da vas zagrli. Čak i beba stara svega dva ili tri meseca može da se rasplače kada neko koga do sada nikad nije imala prilike da vidi poželi da je uzme. Možda zbog nepoznatog mirisa te osobe ili jednostavno oseti nervozu te osobe koja želi da je uzme.

Kada dete u bilo kom uzrastu plače na ramenu svake nepoznate osobe to je obično zbog toga što ima formiranu jaku, zdravu vezu, sa svojim najbližima. Ona ih razlikuje od ostalih, razvila je odnose sa njima a od stranaca jednostavno ne zna šta sve može da očekuje. Kada jednom beba bude savladala puzanje ili hodanje može da postane posebno privržena roditeljima i mušičava kada su u društvu nepoznate osobe.

Dok se neke bebe mršte, dure ili poginju glavu kad nepoznati uđe u sobu ili pokuša da ih uzme, druga pak počinju histerično da plaču sa sve krokodilskm suzama kao da preživljavaju ogroman bol. Ozbiljnost detetove reakcije zavisi od njegovog temperamenta i raspoloženja u tom trenutku, ali naučnici veruju da mobilna beba (ona koja se sama kreće bilo puzanjem bilo hodanjem) pokazuje mnogo više anksioznosti jer je uplašena novim saznanjem da je neko može razdvojiti od roditelja. Beba u tom dobu takođe razume nepromenljivost stvari – znaju da su njegovi roditelji tu negde čak i ako nisu u istoj toj prostoriji – i plaču kad ih se ostavi sa nepoznatim kao da alarmiraju gde se nalaze kako bi ih roditelji uzeli i “spasili”.

Zašto bebe vole da se maze?

Ne vole samo bebe i odrasli itekako obožavaju da se maze i miluju! Nema ništa tako smirujuće od ljuljuškanja u stolici za ljuljanje, držanja bebe u naručju i uživanja u njenoj mekoj koži i predivnom mirisu. Ljuljanje i milovanje u majčinom naručju jednako je potrebno bebi da bi napredovala kao i njeno mleko. Dakle, zašto svi otkidaju na grljenje?

Kada se beba drži u zagrljaju, ona se oseća zaštićeno, sigurno i voljeno. Kada je pri tom i ljuljuškate ona može da oseti i čuje otkucaje vašeg srca – zvuk koji joj je tako poznat. Miris je takođe jedan od najrazvijenijih čula kod jako malih beba koje one registruju kad su kod mame u zagrljaju. Kada bebe malo odrastu i postanu mobilne (kad propuzaju ili prohodaju) može se desiti da same dođu kod mame na jedan mali zagrljaj na brzaka kao da žele da se osiguraju da nisu otpuzale predaleko. Važnost grljenja ne treba podcenjivati.

Istraživanja psihologa na rezus majmunima šezdesetih godina prošlog veka pokazala su da je primatima potrebnija potpora od hrane. Beba majmunčić stavljen je u kavez sa dve „mame“. Jedna je bila napravljena od žice i davala je mleko dok je druga bila presvučena nežnim plišem ali nije imala hranu. Suprotno očekivanjima majmunče je po ceo dan provodilo zagrljeno sa plišanom „mamom“ dok je na onu drugu dolazilo samo da bi se nahranilo.
Neke bebe obožavaju da se igraju skrivalica, zašto to?
Klasična varijanta igre skrivalica je da prekrijete lice rukama uz pitanje bebi „Gde je ...(ime bebe)?“, zadržite ih tu par sekundi i onda naglo ih sklonivši uzviknete „Evo jeee“ ili „Ku-ku“! Beba će se smejati oduševljena. Druge varijante su da se odrasli sakriva iza bebinog vidokruga (iza kreveca, vrata od sobe) i naglo se pojavi u bebinom vidokrugu.

Čemu tolika opčinjenost ovako običnoj igri?

Bebe obožavaju ovu igru iz nekoliko razloga. Prvo, ko ne bi voleo da vidi odraslog kako se glupira i smeje. Zatim, tokom igre skrivalice odrasli svu svoju pažnju poklanja detetu. Bebe takođe obožavaju da gledaju ljudsko lice blizu svog. Ne moramo ni da napominjemo da vole smeh, koji je veliki deo ove zanimljive igre, kao i zvuk glasa mame ili tate. Element iznenađenja dovodi bebe do neverovatnog ushićenja kao i onaj momenat kada ugledaju iskrivljno u smešnu grimasu voljeno lice, ako sve to prati piskavi i povišeni zvuk – beba će biti oduševljena.

Pored zabave igra skrivalica uči bebu o stalnosti nekih stvari, veštinu koju će beba utvrditi u uzrastu od 4 do 12 meseci. Beba tako veruje da nešto što joj nije vidljivo ipak postoji. I konačno, beba će brzo naučiti da se igra skrivalice sa vama pokrivajući sama ručicama,majicom, ili nekim prekrivačem, lice. Beba će biti presrećna kada ukapira da sama može da napravi fazon: mislio si da me nema, a ja sam ipak tu, ta-daa.

Zašto moja beba odbija da spava?

Da ste se vi nedavno spustili na svet gde vam je sve što vidite, kusite, čujete i dodirnete potpuno novo ni vama ne bi padalo na pamet da spavate. Nikako. Klinci veruju da je spavanje precenjeno. Ne samo što se opiru da odlaze na spavanje već odbijaju da zaspe (osim ako se ne nalaze u vašim rukama u opuštajućem njihanju).

Ako još uvek vaša beba ne odbija da zaspi, uskoro će. Postoje slučajevi da roditelji gotovo ne upoznaju bebu u prvih šest meseci jer ova neprestano spava –jede-spava i da onda ta ista beba kad napuni šest meseci odjednom odluli da ostane budna dve godine.

Bebe protestuju i plaču kad je vreme za spavanje jer ne žele da budu odvojene od vas. Mislite da bebe ne znaju da kad one odu na spavanje vi počnete sa ludom i uzbudljivom žurkom. Šalu na stranu, bebe se plaše da ostanu same i nezaštićene i to može biti jedan od razloga zašto plaču kad ih spustite u krvetac.

Ima i onih beba koje ne mogu da zaspu ako odrasli ne leži pore njih. Kao i kod drugih primata i naša beba genetički je programirana da reaguje na negu odraslih. Ako legnete do bebe u vreme dremke ili uveče kad je vreme spavanja, primetićete da se mnogo manje opire spavanju.

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Koprivnjača – zablude

Koprivnjača – zablude

Koprivnjača (stručno se zove urtikarija – urticaria...

Kalendar razvoja: Šta sve znaju i mogu jednogodišnjaci?

Kalendar razvoja: Šta sve znaju i mogu …

Pogledajte u kalendaru razvoja šta bi sve trebalo da m...

Kakav aranžman izabrati sa bebom

Kakav aranžman izabrati sa bebom

Hotel – pun pansion ili all inclusiveOva je naskuplja...

Marama ili nosiljka?

Marama ili nosiljka?

Nošenje bebe pored dojenja predstavlja najbliskiji kon...

Prepoznajte alergiju na kravlje mleko

Prepoznajte alergiju na kravlje mleko

Alergijske bolesti su u u stalnom porastu proteklih nek...

Da li vaše dete ima poremećaj spavanja?

Da li vaše dete ima poremećaj spavanja…

Šta je poremećaj spavanja - apnea? Apnea koja se jav...

Leto, ovih par koraka i ZBOGOM PELENE!

Leto, ovih par koraka i ZBOGOM PELENE!

Mama Helena nudi vam korisne savete iz sopstvenog iskus...

Sprečite karijes mlečnih zubića

Sprečite karijes mlečnih zubića

Stanje zuba najmlađih predstavlja direktnu posledicu n...

Montesori metod za prvih šest meseci sa bebom kod kuće

Montesori metod za prvih šest meseci sa…

Pripreme za bebu bi trebalo da budu jedan lep period ž...

Poremećaj izgovora glasa R -rotacizam

Poremećaj izgovora glasa R -rotacizam

Rotacizam ili poremećaj izgovora glasa R lako se uoča...

Trudnice moraju da paze sa lekovima protiv bolova

Trudnice moraju da paze sa lekovima prot…

Kanadski istraživači upozoravaju žene koje kontinuir...

Problematični treći krajnik

Problematični treći krajnik

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi...

'Rodin ujed', Mongolska mrlja i modrice: Uobičajene pojave na koži novorođenčeta

'Rodin ujed', Mongolska mrlja i modrice:…

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene n...

Razvojne faze: tačke rasta i preloma (roditeljskih živaca)

Razvojne faze: tačke rasta i preloma (r…

Nemoj da: udaraš seku, štipaš seku, piješ vodu iz b...

5 zlatnih pravila za prva tri dana dojenja

5 zlatnih pravila za prva tri dana dojen…

S obzirom da se mame na samom početku osećaju izgublj...

Zaštite sebe i svoje najmlađe od ujeda komaraca i drugih insekata

Zaštite sebe i svoje najmlađe od ujeda…

Leto nam je stiglo i vreme je odmora. Međutim, da Vam ...

Saveti za kvalitetan i miran san vaše bebe

Saveti za kvalitetan i miran san vaše b…

Kao što već svaki roditelj zna, uspavljivanje deteta ...

Koje obloge koristiti uz dojenje? Hladne, tople, kupus… ili nešto treće?

Koje obloge koristiti uz dojenje? Hladne…

Dojenje zna da u određenim momentima, iz mnogo poznati...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.