septembar 20, 2020

Ideje Marije Montesori danas su veoma zastupljene u vrtićima i školama širom sveta, skoro 70 godina nakon njene smrti

U poslednjih 10, najviše 20 godina možemo čuti da se u pojedinim vrtićima, ređe u školama, sa decom radi po Montesori metodI. Zvuči veoma moderno, ali i kada se prikaže roditeljima, nisu svi pristalice ovakvog načina rada. U duhu našeg tradicionalnog društva, pojedinci smatraju da on nije dobar jer su, po njihovim rečima, deca previše slobodna, a ne uče se disciplini i redu. S druge strane, postoji i veliki broj roditelja i prosvetnih radnika koji maštaju o tome da se ovaj pristup radu sprovede kroz sve nivoe obrazovanja u Srbiji.

Ako je današnjem društvu teško da prihvati “novije” načine rada, zamislite koliko su misli i dela Marije Montesori, rođene pre skoro 150 godina bila revolucionarna!

Marija Montesori, bila je Italijanka, rođena davne 1871. godine. Po obrazovanu je bila lekar (prva žena koja je bila primljena na Medicinski fakultet u to vreme), pedagog i filozof. Njen profesionalni put se odvijao veoma spontano i na svakoj tački ona se susretala sa decom.

Najveća otkrića i prve ideje o radu sa decom desila su se na odeljenju psihijatrije, kada je želela da pomogne deci koja su mentalno zaostala ili imaju mentalni poremećaj. Radeći sa ovom decom Marija ostvaruje takozvano “Prvo čudo Montesori”. Njenih čak 8 učenika sa skromnim sposobnostima postižu izvanredne, natprosečne rezultate na državnom takmičenju čitanja i pisanja.

U vreme kada je bila na počecima svog rada sa decom, u Italiji nije bilo dozvoljeno da žena radi kada postane majka. U godinama kada biva veoma posvećena radu sa decom i sama postaje majka dečaku Mariu. Ono što je neobično je da je da ona nije bila njegova primarna negovateljica, već da je to bila jedna druga porodica koju je ona veoma često posećivala. Veoma dugo Mario nije znao da mu je Marija prava majka. Kada mu je bilo 15 godina seli se da živi sa njom i postaje njen najveći saradnik, koji nastavlja sa njenim radom i nakon njene smrti.

Nakon svojih početaka u radu sa decom ometenom u razvoju, Marija nastavlja svoj rad otvorivši školu za rad sa decom bez smetnji, prosečne i natprosečne inteligencije pod nazivom “Dečija kuća”.

U ovu kuću ona donosi puno materijala i aktivnosti za decu, ali zadržava samo one za koje su deca pokazala interesovanje. Tada osmišljava pojam “samo-obrazovanja” koji se odnosi na to da deca sama sebe obrazuju ako se nalaze u prostoru koje je osmišljeno da stimuliše njihov razvoj.

Rečenica “Pomozi mi da uradim sam” jasno opisuje na koji način je ona pristupala radu sa decom. Kao veliku vrednost Marija je prepoznala razvijanje radoznalosti kod dece nasuprot pukom iznošenju informacija koje dete treba da zapamti.

Marija Montesori je smatrala da dete “upija” informacije iz svoje okoline, da uči sopstvenom aktivnošću i iskustvima.

Marijina znanja i iskustva su se brzo širila. Postala je poznata po svom pristupu širom Evrope, ali i sveta. 1909. godine objavljuje knjigu “Naučna pedagogija” koja je u to vreme prevedena na preko 20 jezika (u Srbiji tek 2001.godine).

Njen sin Mario i ona su proveli ostatak života promovišući svoj program i davajući podstrek učiteljima širom sveta. Danas je Montesori metod u radu sa decom veoma zastupljen u obrazovanju i još uvek ga svojim kvalitetom nije nadmašio bilo koji drugi pristup.

Pojedini principi sistema “Montesori”

Obrazovni radnik je više posmatrač, nego učitelj.
Dete može samo da uči kroz sopstvenu aktivnost.
Dete od rođenja do šest godine ima “upijajući um” (izuzetno veliku moć učenja)

Izvor: bebac.com

Dr Ranko Rajović gostovao je nedavno u emisiji RTS Ordinacija, gde je govorio o tome kako se okruženje promenilo, šta je zadatak roditelja i nastavnika danas, kako se postavljaju granice deci i na koji način treba da se pobrinemo da napravimo balans između onog vremena koje deca provede ispred ekrana i u nekim fizičkim aktivnostima.

Na prvo pitanje voditeljke, kakva su deca danas i da li su drugačija od prethodnih generacija, doktor kaže:

„Da li je okruženje danas isto? Nije, a okruženje je 100% važno. Svaka nova generacija upisanih u prvi razred malo je slabija od prethodne. Pa šta će onda biti s decom ako budemo i dalje uporno koristili iste metode? Biće sve lošiji. Dakle, moramo da menjamo metode.”

Dr Rajović kaže da je danas motorika kod dece osetno lošija, opšte znanje takođe, pažnja slabija, rečnik siromašniji. To znači da je problem nastao pre škole. I za to ne možemo kriviti samo roditelje jer je veliki problem i okruženje. Onda dolazi novi problem, a to je škola. Deca, zbog nepravilnog razvoja ne mogu da održe pažnju, ne mogu da čitaju, da pišu, iako su inteligentna.

O manipulaciji i granicama
„Dete kad je srećno i mi smo. I tu je prostor za manipulaciju. Što je dete starije više kontroliše roditelje ako nisu postavljene granice. Tu dolazimo do problema mobilnog telefona. Armija roditelja ne zna šta će sa decom. Detetu je teško postaviti granice, pa oni idu do toga da se bude noću da igraju igrice. Dete kad igra igricu dobija endorfin u više navrata i postaje takoreći zavisno. Endorfinski stimulansi su morfijumski, to je kao droga.” – upozorava doktor Rajović.

Govoreći o majkama koje neumorno paze da dete dok prohodava ni slučajno ne padne, doktor kaže da je to velika greška.

„Dete kada prohodava treba da padne 500 puta u tri meseca. Pa mora da nauči da padne! Na jednu ruku, na drugu, na obe… ako ne nauče, onda kad dođu u vrtić, zalepe se kao daske. Jer ne znaju da padnu, nisu naučili. Roditelji moraju da shvate, zaštićivanje je dobro, prezaštićivanje je loše po dete. Dobar primer je instinkt koji majke imaju. One kada uzmu svoju bebu one je nose tako što je okrenu ka sebi i prislone na grudi. To je majčinski instinkt. A kad tata tako nosi bebu? Samo kad mama gleda. Tata je prebacuje iz jedne u drugu ruku, igra se s njom, vrti je i tako aktivira vrlo važne regije u mozgu. Pustite tate da rade ono što je njihovo.” – kaže doktor, koji je neuroendokrinolog i osnivač NTC programa učenja.

Kako se gradi autoritet
Doktor Rajović tvrdi ono što svi mahom već znamo, a to je da dete mora da ima granicu.

„Moj sin Danilo je za 5. rođendan dobio neku video-igricu i pošto ja nisam baš za to pitao sam rođaku koja je to kupila – zašto? Ona mi kaže: Pa Ranko nemoj da si primitivan, svi to imaju, kako će da se igra s drugom decom, ako ne zna ništa o tome? Pa vi vidite gde je tu logika, kad on tu igricu igra sam.”

Doktor kaže da je odlučio da sinu dozvoli da igra pola sata dnevno, ali je to ubrzo počelo da izmiče kontroli.

„Pokušao sam da mu objasnim da neće imati dobru akomodaciju oka, da će imati problem s pažnjom kad krene u školu, neće moći da čita duže od 15 minuta i da se to zove disleksija, on me je pustio da završim i pitao: ‘Je l mogu sad da igram?’. Ja vidim da ne vredi.

Dobro, kažem, pošto si me prevario par puta, sad ću da ti uzemem ovo dok se ne dogovorimo. ‘Tata, vrati, dogovorićemo se.’ Pitam ga ja onda:

‘U redu, hoćeš da igraš ovo jednom ili dva puta nedeljno?’

‘A ne, ja hoću svaki dan.’

‘Jednom ili dva puta nedeljno? Ako se ne dogovorimo uzeću ti. Imaš 10 sekundi. 10, 9, 8…’

‘Dva puta.’

Onda smo dogovorili, po istom principu, da to bude pola sata, ponedeljak i četvrtak. Potpisali smo ugovor, koji sam fotografisao. Već sutra je on prevario. Uzeo sam mu telefon, plakao je raznim vrstama plača. Sledeći put kad je prevario, plakao je sat vremena. Treći put nije ni plakao. Shvatio je da postoji granica i da kad je pređe nema nazad. To je mudrost roditeljstva, postavljanje granica. Roditelji moraju da se edukuju, da čitaju, da vide šta je novo da bi naučili da se na pravi način postave.” – tvrdi doktor Rajović.

Nije problem da dete gleda pola sata u ekran pa da posle toga ode pola sata ili sat napolje da se istrči to nekako nadoknadi. Problem je ako nema kretanja, već se sve svodi na gledanje u ekran, glavna je poruka koju doktor želi da pošalje roditeljima.

Na pitanje kada je u redu dati detetu uređaj, doktor Rajović kaže da on pre škole nikako ne bi davao deci telefone u ruke, iako zna da je nemoguće.

„Dete ima dosadu kao faktor razvoja. Kad mu je dosadno ono mora da misli, da smišlja, da koristi igračke za zabavu. Kad mu uključite crtani, ono ne mora ništa da radi, rešen je problem dosade. Detetu se to dopadne, hoće da sve probleme rešava tako, odmah i sad. Kao što crtani rešava problem dosade odmah i sad.”

Govoreći dalje o važnosti pokreta kod dece on dodaje da su najvažniji predmeti do 12. godine fizičko, muzičko i likovno. Glavna aktivnost je kretanje, a mozak se razvija u pokretu, zato je posao deteta da se kreće. Ako dete ne može da se kreće u nazad, ono sutra neće razumeti matematiku u minusu. Deca treba da budu od jutra do mraka u pokretu. To im omogućava razvoj. Park, igrališta. Što im više otežamo pokrete, ono se bolje razvija. Šetnja po ivičnjaku, pentranje, to je ono što im treba.

„Ja sam svestan da ne može baš svaki dan u školi fizičko, ali postoje načini da deci obezbedimo kvalitetan razvoj i na redovnoj nastavi. Na primer, neki učitelji s kojima ja radim, uzeli su lastiš, povezali klupe njime, tamo gde deca prolaze i okačili zvončiće. Onda, kad dete ide na tablu, prolazi tuda, preskačući prepreke, i u rikverc ide nazad. Cilj je da zvonce ne zazvoni. Tako se može nadoknaditi taj nedostatak kretanja.”

„Uroš Petrović je na jednoj radiionici osmislio zagonetku: U kakvoj su vezi albastros i broj 40? Niko ne zna, ali kreće pogađanje:

Raspon krila, ima 40 dm? – Odlično zapažanje, ali nije, nego 35.
Toliko godina živi? – Aha, dobro razmišljaš, on živi na moru, zdravo se hrani i dugo živi. Čak 80 godina.
Toliko dana leži na jajima? – Super ideja, a zato što je velika ptica, dugo leži, i to 60 dana. Kokoška je manja, ona leži 21 dan, a albatros 60.

Tako se uči. Svaki put kad daju odgovor ja ih ohrabrim time da dobro razmišljaju, ali onda kad shvate da odgovor nije tačan osete ono uzbuđenje kao kad otvarate poklon a ne znate šta je unutra, pa jedva čekate da otkrijete. Tako dobijene informacije deca pamte, tako se uči. Ne daje mu se informacija na tacni kao u školi. Važan je put do znanja.

Kad sam ih posle pitao koliki je raspon krila, koliko leži albatros na jajima, svi su u glas odgovarali. Inače, albatros može da leti 40 kilometara na čas.”

Sve što dete kaže, svaki odgovor koji da, treba da se ohrabri. Kada pogrešno odgovori, ne morate ni da kažete da je to netačno, dovoljno je da prevrnete očima, da se dete obeshrabri. Dete treba učiti da misli, tvrdi doktor Rajović.

„Roditelji kad imaju malu decu kupe one zaštite za utičnice. Čemu ste vi naučili dete? Pa otići će kod babe i dede, kod tetke, tamo neće biti zaštita. Dete treba učiti odmah uzročno-posledičnoj vezi. Ako krene da gura prste, bolje je da ga odmah pecnete po prstićima, da shvati da ako bude dirao utičnicu, da će to biti neprijatno.” savetuje ovaj stručnjak za dečji razvoj.

Govoreći o tome za koja zanimanja spremamo decu danas, doktor Rajović podseća na to da, od 10 zanimanja koja su danas najtraženija, devet ih nije postojalo pre 10 godina. To znači da mi danas decu pripremamo za zanimanja koja još ne postoje!

„Šta vam to govori? Pa da naš prvi cilj treba da bude da decu naučimo da misle.”

Izvor: Zelena učionica

Iako mislite da vaša beba ništa ne razume, ona sve upija kao sunđer, zato joj od prvog dana pričajte, puštajte muziku, pevajte, čitajte pred spavanje. Bebe najlakše uče kroz igru

Nikada nije prerano za učenje kroz igru, jer bebe tako najbrže i najlakše uče, rezultat je jednog danskog istraživanja. Iako mislite da vaša beba ništa ne razume, ona sve upija kao sunđer, zato joj od prvog dana pričajte, puštajte muziku, pevajte, čitajte pred spavanje.

- Govorite razgovetno i gledajte bebu dok joj pričate. Ako traži pažnju a vi morate da spremite ručak, stavite je u kolica ispred sebe i objašnjavajte joj šta radite - savetuje objašnjava Lars Hilsen, psiholog.

Deca vole i klasičnu muziku, pogotovo Mocarta, zato izaberite neku prijatnu melodiju i pevušite zajedno. Pričajte bebi pokazujući joj krpene ili igračke koje sviraju, lopte, kocke i pustite da ih dodiruje, žvaće i baca. Pred spavanje, uzmite dete u naručje i pokazujte joj slike iz knjige prstom detaljno ih opisujući. Menjajte ton glasa i pravite pauze tako da dete uživa u onome što čuje i vidi.

Izvor: novosti.rs

Pitanje: Kako dete koje je tek prohodalo uči o svetu? Odgovor: Kroz igru. Jednostavno je. Svaki događaj, objekat ili aktivnost je za vaše dete prilika za igru.

Na ovom nivou razvoja svaka aktivnost kojoj se dete posveti, bilo bacanje večere i ponovo slaganje na poslužavnik, izvlačenje uredno poslagane odeće iz ormara ili slaganje reda igračaka na podu, predstavlja formu igre. Svaka igra predstavlja veoma posebnu priliku za učenje i razvitak. Igranje pomaže vašem detetu da razvije motoričke sposobnosti, socijalne veštine, jezik i inteligenciju. Srećom, dolazi prirodno. Deca imaju jedinstveni dar viđenja potencijala zabave u skoro svakom objektu ili situaciji. Ali, budite oprezni, ovaj polet za zabavom i otkrićem može često da ih dovede u nevolju!

Možete otkriti mnogo o vašem detetu gledajući i slušajući ga dok se igra. Tragovi novih veština i razvijanje inteligencije mogu se pronaći u igrama koje izmišlja pomoću svojih igračaka. Da li ih slaže u grupe, daje glasove igračkama, ponovo izonosi događaje koji su se nedavno dogodili i testira delove objekta? Ako da, šta to govori o njegovom razvoju?

Način na koji se dete igra govori više o njegovom razvoju nego što mislimo. Kroz način na koji koristi igračke, možemo da vidimo da li savladava kognitivne zadatke za njegov uzrast. Na primer, može da napravi kvadrat iz kocki – kao vrstu sobe. U sobi postavi lutku devojčice. “Idi kući”, kaže dok donosi lutku dečaka. “Kuc, kuc! Uđi!” kaže i izvadi jednu kocku sa strane da pusti lutku dečaka da uđe u sobu. Dve lutke se zagrle. U toj sceni, dete pokazuje sposobnost da primenjuje simboličku igru, koja kroz imitaciju, pokazuje kako svet funkcioniše. Čak i mali deo ponašanja kao ovaj potvrđuje razne vrste dostignuća deteta.

Razvoj kroz igru je puno lakši u pravim pelenima. I najbolje za zabavu i odrastanje u isto vreme su Pampers Pants! Kada bebe počnu da se vrte, okreću i pužu, znate da je vreme za Pamers Pants pelene, koje pružaju do 12 sati zaštite od vlage.

izvor: B92

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Kandida …….. soor kod beba

Kandida …….. soor kod beba

Kandida (Candida albicans) je sveprisutna gljivica. Dak...

Ne kupajte bebu svaki dan

Ne kupajte bebu svaki dan

Dr Ari Braun iz Američke akademije pedijatara kaže da...

Koliko je riblje ulje dobro za decu?

Koliko je riblje ulje dobro za decu?

Istraživači su otkrili da je sposobnost čitanja kod ...

Kako da se igrate sa bebama?

Kako da se igrate sa bebama?

Izbegavajte digitalna pomagala i igru radi igre, i ne u...

Pomozite detetu koje ima visoku temperaturu

Pomozite detetu koje ima visoku temperat…

Povišena telesna temperatura je pratilac (simptom) vel...

Zbog čega ne treba koristiti vlažne maramice

Zbog čega ne treba koristiti vlažne ma…

Iako su veoma zgodne za poneti i lake za upotrebu, nau...

Zašto deca treba da veruju u Deda Mraza?

Zašto deca treba da veruju u Deda Mraza…

Zašto deca treba da veruju u Deda Mraza i do kada treb...

Kako da znam da li je beba dovoljno jela?

Kako da znam da li je beba dovoljno jela…

Još od perioda bebe, kroz davanje hrane bebi pokazujem...

Urođeni hemangiomi

Urođeni hemangiomi

Ostrvca tkiva koja brzo rastu ali kasnije postepeno nes...

Kako da se odbranite od prehlade dok ste u drugom stanju

Kako da se odbranite od prehlade dok ste…

Da li su prehlade u trudnoći češće nego obično? D...

Zašto roditelji žure da im dete prohoda?

Zašto roditelji žure da im dete prohod…

Znakovi pre hodanja Roditelji bi trebalo da znaju da j...

Blagotvorna nana – prirodni lek za decu

Blagotvorna nana – prirodni lek za dec…

Nana je zanosno mirišljava i osvežavajuća, pa se zbo...

Ožiljci posle carskog reza i kako ih se rešiti!?

Ožiljci posle carskog reza i kako ih se…

Procenat majki koje se porađaju putem carskog reza var...

Osip posle temperature

Osip posle temperature

Bolest se zove trodnevna groznica, a stručni naziv je ...

Žitarice u ishrani trudnica

Žitarice u ishrani trudnica

Žitarice, odnosno cerealije, posebno one sa dodatkom g...

Komplikacije BCG

Komplikacije BCG

Besežitis je tip zapaljenske reakcije na BCG vakcinu, ...

Greške neiskusnih roditelja: 7 stvari koje smo radili svi pre nego što smo shvatili da nema potrebe

Greške neiskusnih roditelja: 7 stvari k…

Većina roditelja tek kada dobije drugo dete može da s...

Intimna higijena muške i ženske bebe

Intimna higijena muške i ženske bebe

Saznajte na šta treba da pazite prilikom čišćenja i...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.