oktobar 22, 2020

Vaša beba traži mnogo više pažnje nego druga deca? 'Beba sa velikim potrebama' nije dijagnoza, ali je važno da znate o čemu se radi.Možemo se složiti sa činjenicom da je roditeljstvo naporna uloga, ali kada vam beba neprekidno zadaje zadatke koje bi jedva postiglo dvoje ljudi, normalno je da se zapitate da li je sve u redu sa bebom ili je problem u vašoj organizaciji. Dešava se često da beba bude previše napeta, nervozna i to traje duži vremenski period. U tim situacijama deca svoja negativna osećanja iskazuju tako što izbegavaju spavanje, postaju nemoguća tokom vožnje automobilom i ne mogu samostalno da spavaju.
Izdvajamo nekoliko osnovnih pitanja i odgovora koje bi roditelji "beba sa velikim potrebama" trebalo da znaju.

Šta je to beba sa velikim potrebama?

Važno je naglasiti da pojam beba sa velikim potrebama nije medicinska dijagnostika. To je termin koji roditelji često pripisuju svojoj bebi na osnovu određenih očekivanja o tome kako bi trebalo da se ponaša, u odnosu na to kako su se ponašala njihova druga deca ili kako se ponašaju bebe drugih.
Svaka od ovih beba je prepoznatljiva na svoj način i drugačija. Bebe sa velikim potrebama karakteriše neprastano plakanje za svaku sitnicu, stalno im je potrebna dodatna pažnja. Neredovni i nepredvidivi obrasci spavanja, kao i neredovna ishrana su takođe neke od osobina ovih beba. Kao rezultat toga bebe su nemirne i anksiozne.
Roditelji često tada postanu uzemireni, nezadovoljni i ne znaju da li je problem u njima ili u bebi.

Koja je razlika između bebe sa velikim potrebama i nervozne bebe

Veoma je velika razlika između ova dva pojma. Ukoliko beba pored uobičajenog načina spavanja, hranjenja i ostalih potreba plače više od tri sata dnevno i više od tri puta nedeljno i tako nedeljama zaredom, znači da je u pitanju nervozna beba. Bebe u određenom periodu, dolaze u fazu kada su iz nepoznatog razloga nervoznije, odjednom počinju da joj smetaju zvukovi oko nje, kada je dojite ona je nervozna grize vas i plače. To je normalno, većina beba se tako ponaša u tom periodu, ali posle devetog meseca bi trebalo da ti simptomi prođu.
Da li inteligencija ima bilo kakve veze sa bebinim velikim potrebama?
Ne postoji jasna korelacija između bebinih prohteva i inteligencije, te stručnjaci ističu da da inteligencija nije u vezi sa ovim bebinim potrebama.

Šta dovodi do toga da beba ima velike potrebe?

Neke bebe su samo prirodno osetljive. One zahtevaju dodatnu utehu i pažnju, ističu svetski stručnjaci. Njihovo okruženje može lako da ih uznemiri, ali može i da im pruži i udobnost i sve što im je potrebno zabavu i ljubav.

Da li će beba sa velikim potrebama u starijem uzrastu biti anksiozna?

Baš kao ni kod inteligencije, ne postoji način da se prepozna da li će biti beba sa velikim potrebama odstasti u anksiozu osobu. Odavno je poznato da okruženje ima veliki uticaj na dete, nekada dovodi do sreće i radosti, a nekada do loših osećanja.

Kako se nositi sa ovakvim bebinim ponašanjem?

Znamo da roditeljima ovakve situacije veoma teško padaju, ali važno je da ostanete mirni i da zatražite pomoć. Presudno je da se naoružate strpljenjem i da ostanete pozitivni. Pazite i na sebe, nađite vremena za vaše aktivnosti kada beba spava, dobro se hranite i pokušajte da vežbate kad god možete.

Koje pomoći bebi sa velikim potrebama?

Nisu sve bebe iste, neke su fleksibilne, mirne, dok su druge bebe temperamentne i tvrdoglave. Najbolje bi bilo da imate ustaljen raspored obaveza koje su vam neophodne za negu bebe. Takođe je važno da i vi budete prilagodljivi bebinim potrebama i odgovarajte na njihove znake. Budite prilagodljivi potrebama svoje bebe, ali bez pokušaja da se prilagodite nerealnim očekivanjima koje mogu da vam postave članovi porodice ili prijatelji. Važno je da imate granicu.

Izvor: www.yumama.com

Određene bolesti i problemi su karakteristični za novorođenče u njegovim prvim nedeljama života. Većina stanja koja se pojave se lako prepoznaju i tretiraju od strane samih roditelja. Najčešća pitanja koja zabrinjavaju roditelje o zdravlju njihovih novorođenčadi su:

Stolica
Nega pupka
Stomačni grčevi
Pellenski osip
Povraćanje/bljuckanje
Rast zuba
Mokrenje
Žutica

1. Stolica

Stolica kod novorđenčeta prolazi kroz promene kako u boji, konzistenciji tako i učestalosti.
Boja – Prva stolica koja se javlja je uglavnom tanka, crna ili tamno zelena i naziva se mekonijum. Nakon prolaska mekonijuma boja stolice će se promeniti u žuto-zelenu. Stolica beba koje se u prirodnoj ishrani hrani mlekom majke je žuta, semenkasta.
Konzistencija – Sve dok novorođenče ne počne da jede čvrstu hranu, konzistencija stolice može da varira od veoma mekane do potpuno tečne. Bebe koje se hrane mlečnim formulom imaju uglavnom čvršću stolicu. Bilo da se vaše dete hrani mlekom majke ili pak formulom, izrazito čvrsta i suva stolica može biti znak dehidracije.
Učestalost - Novorođenčad koja jede čvrstu hranu može lako da ima zatvor, pogotovo ako jednu dosta hrane koja izaziva konstipaciju kao što su žitarica i kravljeg mleka pre nego što je njihov digestivni trakt sposoban da pomenute namirnice preradi adekvatno. FDA (Food and Drug Administration) i AAP (Academy of Pediatrics) ne preporučuju primenu kravljeg mleka kod beba ispod 12 godina.
Kako je stolica uglavnom mekana, tečna teško je reći da li se radi o blagoj dijareji, Glavni znakovi su češća defekacija sa izuzetno tečnim stolicama.Dijareja može biti znak inestinalne (crevne) infekcije ili pak promene u ishrani. Ukoliko dete sisa, promena u ishrani majke može ddovesti do dijareje kod deteta. Najveća posledica do koje dovodi dijareja jeste dehidracija, koju daleko više pogoršava ukoliko je priisutna i temperatura (povišena temperatura izaziva znojenje, na taj način dete takođe gubi tečnost) . Ukoliko se radi o dete koje je mlađe od 2 meseca sa pomenutim simpotima i znakovima obratiti se rukovodećem lekaru. Ukoliko je dete starije od 2 meseca proverite da li je mokrenje uredno kao i rektalnu temperaturu ukoliko dijareja ne prolazi nakon par dana. Bitno je da tokom dijareje nastavi se sa redovonom ishranom. Deca u starosti od 3-6 meseci, ukoliko se hrane majčinskim mlekom mogu imati samo jednu stolicu nedeljno. Ovo je normalno jer mleko ostavlja malo otpadnih materija koje se trebaju izllučiti, tj. većinski deo mleka se iskoristi. Ukoliko se pak radi o deci koja su na ishrani formulom, te stolice mogu biti češće, do jednom dnevno. Ukoliko je ređe od 1/dan , treba razmišljati u pravcu konstipacije.

2. Nega pupka

Pupčana vrpca dovodi kiseonik i hranjive materije do fetusa dok je u materici. Nakon porođaja pupčana vrpca se preseca. Ostatak se osuši i otpada u periodu od 10 dana, formirajuću pupak (umbilicus). Neke od smernica na koje ukazuju pedijatri kod pravilnog održavanja nege regije puka su:

· Održavanje regije pupka čistom i suvom

· Spuštanje gornjeg dela pelene ispod nivoa pupka

· Čišćenje pupka lagano sa baby maramicamma ili vataom umočenom u malo medicinskog alkohola.

Javiti se vašem lekaru ukolko je pupak crven ili gnojan..

3. Stomačni grčevi

Većiina novorođenčadi postaje nemirna tokom predvečerja, ali ukoliko plač ne prestaje postaje sve jači tokom dana i noći, najverovatniji uzrok može biti stomačni grčevi ili kolike. Prema AAP, kod jedne petine dece starosti između 2-4 nedelje se javljaju grčevi. Grčevi su uglavnom praćeni konzistentnim plačom, vriskom, poodizanjem nogu kao i ispuštanjem gasova. Njihov stomak može biti uvećan. Iako nema pravila, uglavnom plakanje usled grčeva postaje najizrazitije predveče.
Grčevi će uglavnom prestati do 3-4 meseca. Nema tačnog objašnjenja zašto se kod neke dece javljaju grčevi. Nekada, kod dece koja sisaju, javljanje grčeva se povezuje sa preosetljivosti na hranu kojom se majka hrani. Retko koliki mogu nastati usled osetljivosti na mlečni protein koji se nalazi u formuli. Grčevi mogu biti i znak hernia (kila) kao nekih drugih oboljenja.
Ukoliko vaša beba pokazuje znapve grčeva, prvi korak je da konsultujete vašeg lekara. Nekada promena ishrane majke koja doji može pomoći. Ukoliko vaše dete dobije napad grčeva najbolje je da smirite bebu držanjem, ljuljanjem i čvrstim umotavanjem u ćebe.

4. Pelenski osip

Osip koji se javlja u regiji pelene je veoma čest. Uglavnom je posledica iziritirane kože koja je u kontaktu sa stolicom i urinom, pa samim tim postaje izrazitiji tokom proliva. Najlakše se može prevnirati čestim menjanjem pelena. Metode koje možete primeniti ukoliko se osip već pojavio:

· Lagano pranje kože sa toplom vodom uz neutrani sapun nakon pražnjenja creva. Kako dečie maramice ostavljaju sloj bakterije, ne preporučuje se njihova primena u ovom slučaju.

· Eksponiranje osipa vaduhu, labavije stegnuta pelena ili spavanje bez pelena.

· Postavljanje bebe na peškir u cilju apsorbovanja urina

Javiti se lekaru ukoliko osip ne prolazi tri dana ili se poogoršava.

5. Povraćanje/bljuckanje

Bljuckanje se javlja često i najčešće nije znak ozbiljnog problema. Nakon hranjenja, držite vašu bebu mirnom i uspravnom. Javite se vašem lekaru ukoliko vaša beba:

· Ne napraduje u kilaži

· Povraća toliko snažno da izbacuje želudačni sadržaj

· Bljucka zeleni ili žuti sadržaj, krv ili smešu crnu kao talog kafe

· Ima crnu ili krvavu stolicu

· Pokazuje druge znakove bolesti, kao što je temperatura, dijareja il poteškoće sa disanjem
Mnogi roditelji se brinu da li će se njihove dete prilikom bljuckanja ugušuti sa sadržajem ukoliko spava na leđima. Zdrava novorođenčad normlano progutaju ili iskašljaju sadržaj, to je sasvim normalan refleks koji svi ljudi imaju. Studije pokazuju veći rizik od fatalnog ugušennja ukoliko beba spava na stomaku nego na leđima.

 6. Rast zuba

Iako novorođenčad obično nema vidljive zube, bebi zubi počinju se pojavljivati uglavnom oko 6. meseca života. Tokom prvih nekoliko godina, svih 20 zuba će rasti, a većina dece će imati sve mlečne zube na mestu do 3. godine.
Kod novorođenčeta se obično prvo pojavljuju prednji zubi, oko 6. meseca starosti, mada neka deca svoj prvi zub dobiju tek sa 12 ili 14 meseci. Dok im zubi probijaju desni, neka novorođenčad postaju nervozna i razdražljiva, gube apetit ili se hrane više nego inače. Ako novorođenče ima temperaturu ili proliv dok mu rastu zubei obratite se svom zdravstvenom negu
FDA ne preporučuje lekove koji smanjuju bolnost desni, u prvom redu benzokain jer oni mogu izazvati potencijalno fatalno stanje kod male dece. Razgovarajte sa svojim lekarom za savet o korišćenju ovih proizvoda za vaše novorođenče. Ostali potencijalni oblici olakšanja za vaše dete uključuju ohlađeni prsten za zube ili nežno trljanje dečijih desni čistim prstom.

7. Mokrenje

Deca uriniraju često, na svakih 1 do 3 sata ili retko na svakih 4 do 6 sati. U slučaju bolesti ili visokke temperature, kako telesne tako i okoline, mokrenje se može preopoloviti. Uriniranje nikada ne bi trebalo biti bolno. Ako primetite bilo kakve znakove boli dok vaše dete mokri, obavestite lekara svog deteta jer bi to mogao biti znak infekcije ili nekog drugog problema mokraćnog trakta. Kod zdravog deteta urin je svetlo do tamno žute boje. (Što je tamnija boja, to je koncentriraniji urin; urin je koncentrovaniji kada dete ne pije puno tečnosti.) Prisustvo krvi u urinu ili krvavo mesto na peleni nije normalno. Ako se ovo krvarenje javlja i sa drugim simptomima, kao što su bol u trbuhu ili krvarenje u drugim delovima, potrebna je hitna medicinska pomoć.

8. Žutica

Žutica može prouzrokovati da koža, oči i usta novorođenčeta poprime žućkastu boju. Žuta boja nastaje zbog nakupljanja bilirubina, supstance koja se stvara u telu tokom normalnog procesa razgradnje starih crvenih krvnih zrnaca i formiranja novih. Jetra obično uklanja bilirubin iz organizma. Ali, kod mnogih novorođenčadi, u prvih nekoliko dana nakon rođenja, jetra još uvek ne radi svom punom snagom. Kao rezultat toga, nivo bilirubina u krvi postaje previše visok, što uzrokuje da bebina boja postane blago žuta. Iako je žutica uobičajena i obično nije ozbiljna, u nekim slučajevima visoki nivo bilirubina može uzrokovati oboljenja mozga. Sva odojčad sa žuticom moraju biti pregledana od strane lekara. U većini slučajeva odojčadi nije potrebno lečenje. Njihove jetre brzo počinju da nadoknađuju i počinju normalno da uklanjaju bilirubin, obično u roku od nekoliko dana nakon rođenja. Za neka odojčadi lekari propisuju fototerapiju - lečenje pomoću posebne lampe - kako bi se razgradio bilirubin u njihovim telima. Ako vaše novorođenče ima žuticu, pitajte svog lekara koliko dugo treba da traje žutica posle izlaska iz bolnice i zakažite sledeći sastanak prema uputama. Ako žutica traje duže nego što se očekivalo ili novorođenče koje nije imalo žuticu počne da daje znake žutice po odlasku kući, treba odmah potražiti lekara. Gotovo je nemoguće reći koliko je jak nivo žutice samo gledanjem bebine kože, posebno za novorođenčad. Zato se potrudite da zadržite termine praćenja kako bi lekar mogao proveriti nivo žutice jednostavnim testom krvi

Izvor: www.mamaibeba.rs

Brojne studije ističu da je rizik od sindroma iznenadnog gušenja (SIDS) i smrti novorođenčeta najmanji ako beba spava na leđima.
Najpoželjniji položaj jeste spavanje na leđima. Ali, razuman drugi izbor, ako vaše dete ima problema sa takvim položajem, jeste spavanje na strani. Svakako je sigurnije nego spavanje na stomaku. Inače, bezbedno je da dozvolite vašoj bebi da izvesno vreme provede na stomačiću kada je budna, dok je vi posmatrate.
Nemojte da stavljate dete da spava na mekanoj podlozi, mekanim jastucima i igračkama, ili nekim drugim ukrasnim "zavrzlamama". One mogu da prekriju disajne puteve deteta i zaustave disanje. Ne predlaže se ni korišćenje specijalnih pomagala koja obezbeđuju da mališani prisilno spavaju na leđima.
Savet da bebu stavite na leđa važi ako je rođena na vreme i upravo otpuštena iz bolnice. Ali, ako ima određene zdravstvene probleme i niste sigurni koji je položaj najbolji za nju, konsultujte se sa vašim doktorom.
U svakom slučaju, roditelji ne bi trebalo da bebu ostavljaju samu u prostoriji, čak ni tokom kraćeg dnevnog spavanja. Najbolje bi bilo da preko dana ona spava u blizini roditelja, tako da je imaju na oku, a preko noći u sobi sa njima.

Izvor: www.yumama.com

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene na bebinoj koži, međutim nema razloga za strah. Pogledajte koje su to uobičajene promene na bebinoj koži nakon rođenja.
Nakon što dođe u kontakt sa spoljnom sredinom, tanka i meka koža novorođenčeta može da odreaguje na različite načine. Promene na koži roditelji lako i brzo uočavaju, ali nisu sigurni da li su one uobičajene ili moraju ipak da se obrate lekaru. Prvo, kako bi zanli da je uopšte u pitanju promena, potrebno je da roditelji znaju kako izgleda normalna koža novorođenčeta. Normalna koža je meka, tanka i baršunasta, a u zavisnosti od zrelosti bebe, prekrivena belim sirastim mazom. Na primer, kod nedonoščadi, postoji veća količina ovog zaštitnog sloja, dok ga deca koja su prešla termin, nemaju uopšte.
Koža kod beba koje su prešle termin, obično je suva i perutava i ljušti se na dlanovima i tabanima. Kada ljuštenje i perutanje prođu, ostaje fina, meka koža koja ne zahteva nikakav tretman.

A uobičajene promene na koži bebe nakon rođenja su i:

- 'Modrice' na prednjačećem delu, ili sitne ljubičaste tačkice. Najčešći uzrok sufuzija (modre prebojenosti) lica je zategnut pupčanik oko vrata, ali ova pojava brzo prolazi.

- Modrice (hematomi) i tačkice (petehije) nastaju zbog prskanja krvnih kapilara i izliva male količine krvi u kožu. I one će proći za nekoliko dana. Ali, zbog oslobađanja crvenog krvnog pigmenta hemoglobina, koji se metaboliše u žuti bilirubin, mogu da budu uzrok produžene novorođenačke žutice. Ukoliko je potrebno, beba će još u bolnici da dobije fototerapiju (osvetljavanje golog tela plavom svetlošću određene talasne dužine), koja ublažava žuticu.

- Makularni hemangiom ili "ujed rode" je vaskularni nevus (proširenje krvnih sudova). Veoma je česta pojava kod novorođene dece, obično prisutna na potiljku, zatim na korenu nosa i očnim kapcima. Na pritisak pobledi, a zacrveni se pri plaču. Spontano iščezava do kraja prve godine života, mada hemangiom na potiljku može trajno da ostane.

- Sitne (poput prosa) bele tačkice na nosu, bradi i/ili obrazima, nazvane milia su zapušeni kanali lojnih žlezdica i normalna su pojava kod novorođenčadi.
- Mongolska mrlja je tamno plava prebojenost kože, različite veličine, u predelu trtične kosti. Česta je pojava kod crne i orijentalnih rasa, u našoj sredini kod romske dece, ali se viđa i kod 10 odsto beba bele rase. Iščezava spontano do četvrte godine života.

Ovo bi bile najčešće 'normalne' pojave po koži novorođene bebe, koje skoro nikad ne zahtevaju tretman i spontano iščezavaju.

Izvor: yumama.com

Urođene anomalije kod novorođenčadi se uspešno leče, ali uslov za to je dijagnostifikovanje problema na vreme. Dečiji hirurg primarijus dr Vesna Milojković Marinović, otkriva da se ovakve anomalije mogu uočiti još i u trudnoći, kao i kako se leče. Hirurgija urođenih anomalija sistema za varenje koje nastaju dok je beba u stomaku, najčešće se izvodi hitno, u prvim satima nakon rođenja. U čak 95 odsto slučajeva, problemi se uspešno rešavaju, ali je važno otkriti problem na vreme i izvesti operaciju u pravom trenutku. Najčešća su urođena oboljenja sistema za varenje, ali nisu retki ni srčane i bubrežne anomalije, koji mogu da budu opasne po život. Na odeljenju neonatalne hirurgije, na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", godišnje se obavi oko 400 ovakvih intervencija. "To je hitna hirurgija, gde ponekad u kratkom periodu morate posumnjati o čemu se radi, uraditi dijagnostiku i ući u opercionu salu, pri čemu su minuti bitni. U retkim slučajevima operacija se može planirati nekoliko dana ili čak nedelju unapred", kaže načelnica odeljenja prim. dr sci. Vesna Milojković Marinović, specijalista dečje hirurgije i akademski specijalista neonatalogije.

Koje urođene anomalije kod novorođenčeta se najčešće operišu?

- Najčešće su operacije ingvinalne kile i slepog creva. One se ubrajaju u rutinske, ali postoje slučajevi kada postaju izuzetno zahtevne i komplikovane. Osim toga, česte su atrezije creva i jednjaka, gastrohize, omfalokele, teratomi, akutni volvolus, megakolon, anomalije žučnih kanala...

Koja stanja su najhitnija?

- Jedno od najurgentnijih stanja je akutni volvulus creva, odnosno uvrnuće creva oko vaskularne peteljke. Prvi znak ovog problema jeste da dete povraća žutu ili zelenu tečnost. Mora se reagovati najkasnije u roku od šest sati, jer ako se zakasni, radi se takozvana masivnu resekciju creva, odnosno odsecanje dela creva koje je puklo. To može da dovede do rizika od nastanka sepse i sindroma ultrakratkog creva.

Šta za kratko vreme lekar mora da uradi kada stigne hitan slučaj?

- Lekar mora da izvrši kompletan pregled novorođenčeta, posumnja na neko oboljenje i primeni odgovarajuću dijagnostiku. To može da bude ultrazvuk, kontrasna radiografija, magnetna rezonanca trbuha ili skener. Nije retkost da žene ne znaju da postoji problem sa bebom sve dok se ne porode, jer nisu pregledane adekvatnim ultrazvukom ili ginekolog nije prepoznao problem. Zbog toga je to za njih jako traumatično iskustvo.

Koje anomalije se mogu otkriti u trudnoći, kada postoji adekvatna dijagnostika i stručnost lekara?

- Neke anomalije se mogu otkriti vrlo rano, već u drugom trimestru trudnoće. Na primer, gastrohiza je defekt prednjeg trbušnog zida gde su deo creva ili želuca van trbušne duplje, što se na ultrazvuku pre rođenja vrlo jasno vidi. Urođeni tumori koji mogu da postanu maligni, ili su bizarne veličine pa mogu iskrvariti, takođe se rano dijagnostikuju.

Kada se problem otkrije tokom trudnoće, kako izgleda dalji postupak?

- Na prenatalnom konzilijumu, ginekolozi, pedijatri, urolozi i neonatalni hirurzi zajedno pregledaju ultrazvučne nalaze. Ukoliko se potvrdi postojanje anomalije, trudnice se najčešće prebacuju u "Narodni front", na odeljenje za rizične trudnoće. Odmah po rođenju, bebe se transportuju na Institut za majku i dete, gde je ekipa lekara uvek spremna da reaguje u ovakvim slučajevima.

Koje operativne tehnike se koriste kada su u pitanju novorođenčad?

- Većina operacija se radi bez vidljivog reza, transanalno. Postoje dve priznate operativne tehnike koje se koriste u svetu. To su transanalni pristupi, gde se sve radi kroz analni otvor, što su tehnike po autorima Svensonu i Ortegi. Institut "Dr Vukan Čupić" može da se pohvali da sa uspehom izvodi obe tehnike i postoji višedecenijsko iskustvo u ovoj oblasti hirurgije.

Nakon intervencije, koliko traje oporavak beba i koliko se zadržavaju na lečenju?

- U zavisnosti od težine stanja, dete može da se zadrži u Institutu od dva dana, do dve nedelje, ali u težim slučajevima, i po nekoliko meseci. To zavisi od osnovnog oboljenja i od brzine oporavka.

Težak zahvat
Koja teška anomalija se leči sa uspehom?

- Za pacijenta sam imala devojčicu kojoj je prvog dana života otkriven prekid u kontinuitetu creva na tri nivoa, što predstavlja komplikovanu formu atrezija i malrotacije creva. Operacija je bila jako teška, ostala je sa 40 centimetara tankog creva, što je minimum za normalan život. Sada devojčica ima 15 godina i nema nikakvih tegoba. To je najveća nagrada za jednog hirurga.

Uzrok nije uvek poznat
Koji su najčešći uzroci anomalija koje se operišu u prvim danima života?

- Tačan uzrok se, nažalost, ne može uvek sa sigurnošću utvrditi. Ponekad su anomalije genetski uslovljene, dok u nekim slučajevima zloupotreba alkohola i droga može da poveća rizik od ovakvog stanja.

Izvor:www.yumama.com

Pupčanik se na rođenju vezuje u čvor, koji za relativno kratko vreme otpadne, a na stomaku ostaje "pečat kao dokaz da nas je rodila mama".
Mame više vole da bebin pupak otpadne već u porodilištu, jer tom delu tela svog novorođenčeta obično prilaze sa strepnjom. Kako se pupak neguje, saznali smo u "Halobebi", od dežurne sestre Snežane Malešev.

Da li mama ima razloga za strepnju kada sama neguje bebin pupak?

- Zaista nema razloga za to. Za negu svoje bebe, kao i bebinog pupčića, majke se obučavaju u porodilištu, posebno u okviru bebi frendli programa. Uz pomoć sestre, majka neguje svoju bebu od prvog dana, što je njoj psihološki veoma važno - da se ohrabri za samostalnu negu novorođenčeta. Uostalom, majke nisu same ni po izlasku iz porodilišta, jer negu bebe i porodilje preuzima patronažna sestra. Ona dolazi u posetu pet dana uzastopce i nastavlja sa edukacijom majke oko nege deteta. Sve što radi sestra, majka posmatra i polako preuzima kompletnu negu bebe. Sestra je tu da pomogne, sve do trenutka dok se majka ne osamostali.

Zbog čega je važno da majka što pre preuzme i negu bebinog pupka?

- Zbog toga što između dve posete patronažne sestre bebin pupak može da se okvasi (vodom ili mokraćom, što je često kod dečaka), a to već zahteva ponovnu negu i previjanje. Sa vlažnom gazom, pupak bebe ne sme da čeka da sestra ponovo dođe i previje ga, jer tako može da dođe do infekcije. Zato je važno da previjanje pupka, kada je potrebno, uradi mama, a kada dođe u posetu - sestra će da kontroliše kako se sve to odvija.

Šta je najvažnije za negu pupka?

- Pupak se tretira Povidon jodom (nakapa se na pupčić), ili isprska Oktaniseptom, bezbojnom tečnošću koja takođe ima antiseptično dejstvo. Zatim se sterilnom gazom očisti polje (koža) oko pupka, stavi čista gaza, a preko nje svileni ili papirni flaster, ili mreža za rane.

Kako se kupa beba pre nego što pupak otpadne?

- Beba se obavezno kupa, ali tako što se drži preko ruke. Sestra to radi vešto i istovremeno tome obučava majku. To je položaj pri kojem se pupčić ne vlaži. Ovakav način kupanja novorođenčeta se primenjuje sve dok se, po otpadanju pupka, ne zasuši i pupčana rana.

Kako nastaje i kako se neguje pupčana rana?

- Kada pupčić otpadne, ostaje rana koja se neguje i previja na isti način kao pupak. Nakapa se Povidon jod ili isprska Oktaniseptom, stavi se gaza i preko flaster, sve dok pupčana rana ne zaceli. Podrazumeva se i dalje samo kupanje preko ruke. Nakon što pupak otpadne, može da se pojavi granulom. To je tkivo koje se tretira kao i pupčana rana. Ukoliko se granulom ne povuče do sledeće posete patronažne sestre, ona će - ako je potrebno, da uputi novorođenče u hiruršku ambulantu.

Šta još može da očekuje mama novorođenčeta kada je reč o bebinom pupku?

- Kada pupak otpadne i sasuši se pupčana rana, trebalo bi da se jednom u sedam do deset dana očisti štapićem od vate, koji je natopljen jednim od dva pomenuta antiseptična sredstva. Na taj način se otklanjaju sitne čestice pamučne prašine iz pupka, koje se tu nakupe od benkica i pelenica. Povremeno čišćenje pupka na ovaj način je važno da ne bi došlo do infekcije kože u samom pupku, što mogu da izazovu pamučne čestice i eventualna vlaga.

Koliko uspešna nega novorođenčeta zavisi i od lične higijene majke?

- Pri negovanju bebe, posebno bebinog pupka, neophodan je visok stepen lične higijene majke. Posebno treba negovati ruke, jer pupak predstavlja ulazna vrata za infekcije iz spoljne sredine.

Otpadanje pupka

To se obično događa od petog dana po rođenju, pa do 20. dana. Ni u ovom slučaju (ako pupak ne otpadne u prvih desetak dana), mama nema razloga da bude zabrinuta. Patronažna sestra će proceniti da li je potrebno i kada da se beba uputi u hiruršku ambulantu na dalju obradu pupka.

Tamno crveni kružić ne treba da plaši

Nemojte da se uplašite ako se u toku prvog meseca bebinog života na pupčanoj jamici pojavi tamno crveni kružić, tanak kao nit. To je trag zgrušane krvi iz sasušenih kapilara pupčanika, koja se izbacuje - što je sasvim prirodan proces. U pitanju su promili krvi, ali mogu da iznenade i uplaše neiskusnu mamu. Otklanjaju se štapićem od vate i sa dve kapi Povidon joda

Izvor: yumama.com

Hemoragijska bolest kod novorođenčeta se javlja usled nedostatka vitamina K, a pedijatar Maja Skender savetuje kako da prevenirate ovu bolest kod vaše bebe.
Hemoragijska bolest novorođenčeta je stečeni, prolazni poremećaj koagulacije kr­vi kod novorođenčeta, a karakteriše je sni­žena aktivnost vitamin K zavisnih činilaca koagulacije. Vitamin K je važan sastojak nekih faktora zgrušavanja krvi, bez kojih ne samo što krv ne može da se zgrušava nakon povrede, nego nastaju i spontana krvarenja.
Obolelim bebama je, pored vitamina K, ponekad neophodno dati krvnu plazmu koja sadrži faktore zgrušavanja, a kod gubitka veće količine krvi i transfuziju eritrocita. Ova odojčad, po pravilu, kasnije zahteva višemesečnu terapiju preparatima gvožđa.

Kako vi možete da prevenirate hemoragijsku bolest kod vaše bebe?
U cilju sprečavanja pojave ove bolesti, propisano je obavezno davanje vitamina K svoj deci neposredno nakon rođenja. Osim toga, vrlo je važno što ranije započinjanje dojenja, čime se pospešuje naseljavanje bebinih creva "dobrim" bakterijama, proizvođačima vitamina K. Izvesnu količinu beba dobija i preko majčinog mleka. Međutim, pošto je ovaj vitamin rastvorljiv u mastima, a ne u vodi, ima ga samo u takozvanom zadnjem mleku, bogatom mastima. Iz tog razloga je izuzetno važno da dete sisa iz jedne dojke do kraja, pa tek onda iz druge, kako bi posisalo "zadnje" mleko. Ukoliko ga dojite po deset minuta iz svake dojke, ono dobija samo "prvo", vodenije mleko, i u riziku je da oboli od hemoragijske bolesti.

Izvor: yumama.com

Brižnost koju majka posle porođaja ispoljava prema svom novorođenčetu stimuliše i jača razvoj bebinog mozga

Brižnost koju majka posle porođaja ispoljava prema svom novorođenčetu stimuliše i jača razvoj bebinog mozga. Njeno stalno prisustvo, pažnja i ljubav pozitivno utiču na rast moždanih ćelija deteta, stvaranje neurona i povećavanje inteligencije, tvrde američki naučnici sa Univerziteta u Njujorku.

- Prirodna i rana privrženost koja uključuje dojenje i maženje predstavlja ključnu fazu u postnatalnom razvoju mozga. Zapravo, veza majke i deteta direktno utiče na njegovu ranu moždanu aktivnost. U ovom specifičnom odnosu važno je da majka stalno ispoljava duboku emotivnu prisnost i odanost prema svom detetu - istakla je profesor dr Ređina Salivan, rukovodilac istraživanja.

Izvor: Novosti.rs

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene na bebinoj koži, međutim nema razloga za strah. Pogledajte koje su to uobičajene promene na bebinoj koži nakon rođenja.

Nakon što dođe u kontakt sa spoljnom sredinom, tanka i meka koža novorođenčeta može da odreaguje na različite načine. Promene na koži roditelji lako i brzo uočavaju, ali nisu sigurni da li su one uobičajene ili moraju ipak da se obrate lekaru.

Prvo, kako bi zanli da je uopšte u pitanju promena, potrebno je da roditelji znaju kako izgleda normalna koža novorođenčeta. Normalna koža je meka, tanka i baršunasta, a u zavisnosti od zrelosti bebe, prekrivena belim sirastim mazom. Na primer, kod nedonoščadi, postoji veća količina ovog zaštitnog sloja, dok ga deca koja su prešla termin, nemaju uopšte.

Koža kod beba koje su prešle termin, obično je suva i perutava i ljušti se na dlanovima i tabanima. Kada ljuštenje i perutanje prođu, ostaje fina, meka koža koja ne zahteva nikakav tretman.

A uobičajene promene na koži bebe nakon rođenja su i:

- 'Modrice' na prednjačećem delu, ili sitne ljubičaste tačkice. Najčešći uzrok sufuzija (modre prebojenosti) lica je zategnut pupčanik oko vrata, ali ova pojava brzo prolazi.

- Modrice (hematomi) i tačkice (petehije) nastaju zbog prskanja krvnih kapilara i izliva male količine krvi u kožu. I one će proći za nekoliko dana. Ali, zbog oslobađanja crvenog krvnog pigmenta hemoglobina, koji se metaboliše u žuti bilirubin, mogu da budu uzrok produžene novorođenačke žutice. Ukoliko je potrebno, beba će još u bolnici da dobije fototerapiju (osvetljavanje golog tela plavom svetlošću određene talasne dužine), koja ublažava žuticu.

- Makularni hemangiom ili "ujed rode" je vaskularni nevus (proširenje krvnih sudova). Veoma je česta pojava kod novorođene dece, obično prisutna na potiljku, zatim na korenu nosa i očnim kapcima. Na pritisak pobledi, a zacrveni se pri plaču. Spontano iščezava do kraja prve godine života, mada hemangiom na potiljku može trajno da ostane.

- Sitne (poput prosa) bele tačkice na nosu, bradi i/ili obrazima, nazvane milia su zapušeni kanali lojnih žlezdica i normalna su pojava kod novorođenčadi.

- Mongolska mrlja je tamno plava prebojenost kože, različite veličine, u predelu trtične kosti. Česta je pojava kod crne i orijentalnih rasa, u našoj sredini kod romske dece, ali se viđa i kod 10 odsto beba bele rase. Iščezava spontano do četvrte godine života.

Ovo bi bile najčešće 'normalne' pojave po koži novorođene bebe, koje skoro nikad ne zahtevaju tretman i spontano iščezavaju.

Prim dr Maja Skender, pedijatar
Izvor: yumama.com

Uzroci proliva kod dece su brojni. Među najčešće spadaju infekcije crevnim virusima i bakterijama. Bez obzira da li se radi o infekciji ili drugom uzroku, proliv može da ugrozi zdravlje novorođenčeta, i to brže i ozbiljnije nego zdravlje starijeg deteta. Često se dešava da najpre starije dete ima proliv, pa se on posle izvesnog vremena javlja i kod mlađeg deteta (novorođenčeta).

Kada je reč o učešću roditelja u proceni proliva svoje bebe, treba znati sledeće činjenice:

1. Beba normalno ima različitu učestalost stolica u toku dana (moguće je posle svakog obroka, sve do jednom na nekoliko dana).

2. Stolica bebe je nešto tečnija nego stolica starijeg deteta. Problem u proceni imaju uglavnom roditelji sa prvim detetom, ali i oni posle kraćeg vremena stiču iskustvo da razlikuju «normalnu» od tečne stolice.

3. Promena boje stolice od zlatno žute u zelenu nije događaj koji treba da zabrinjava. Stolica može da bude zelena zbog promene bakterijske flore i bez proliva, ili se radi o takozvanim stolicama gladi – kada dete unosi manje mleka. Međutim, stolica ne bi smela da bude crna, ili sa primesama krvi – tada bebu treba odmah odneti na pregled.

4. Ako su roditelji procenili da beba ima proliv, najvažnije je ustanoviti da li su stolice obilne i vrlo česte. Ponekad ritam stolica ostaje isti kao i pre proliva, recimo posle svakog obroka, ali je količina izgubljene tečnosti tolika da prevazilazi unetu količinu u toku dana (pre svega mleko, a između obroka čaj).

5. Proliv novorođenčeta je apsolutni razlog da se beba odnese na pregled kod pedijatra. Samo pedijatar može da obavi kompletan pregled. Roditelji ne treba da obavljaju pregled, ali treba da primete sledeće: da li beba prihvata redovne obroke ili ih odbija, da li je dobro raspoložena ili je apatična i klonula, da li češće plače – što može da znači da ima bolne senzacije (osećaje), da li piški u manjim količinama nego pre proliva, da li možda ima povišenu temperaturu…

6. Pre nego što se stigne na pregled, najvažnije je održati – ako je moguće, normalan ritam dojenja i ponuditi čaj za bebe. Ne treba primenjivati nikakve druge terapijske mere pre odlaska kod pedijatra.

Pregled pedijatra

Pedijatar će pregledom ustanoviti opšte stanje bebe i stepen dehidriranosti. Pored kliničkih znakova, od značaja će biti i merenje telesne mase, koja je kod ozbiljnijeg proliva obično u znatnom padu. Potrebno je i nekoliko biohemijskih analiza (natrijum, kalijum, kiselost unutrašnje sredine) – kako bi se moglo proceniti da li će beba nadalje da se bolnički leči, ili će biti na kućnom tretmanu. Razlozi za prijem u bolnicu su: loše opšte stanje, umerena ili teška dehidracija sa znatno poremećenim biohemijskim analizama, kao i povišena telesna temperatura. Ako je beba lakše dehidrirana, a sprovedene analize su u granici normale, nastaviće se kućni tretman – koji podrazumeva, pre svega, redovne obroke (podoj ili veštačko mleko) i dodatni unos (po želji) posebnih rastvora koji sadrže minerale i šećer u odgovarajućoj količini. Mogu se dodati kapsule iz grupe probiotika, a u slučaju prisutnih naslaga kandide u ustima – primenjuje se odgovarajući sirup.

Za svaku bebu koja je upućena na kućni tretman nakon dijagnostikovanja proliva, obavezni su kontrolni pregledi, koji mogu da budu svakodnevni ili na dva, tri dana od prvog pregleda. Na taj način se proverava da li se proliv postepeno povlači ili se intenzivira, što može da bude razlog za naknadnu odluku o bolničkom lečenju. Ukoliko se stolice normalizuju, na jednom od kontrolnih pregleda se konstatuje potpun oporavak i zaključuje da je beba ozdravila.

Hronični proliv

Nekada može da se javi proliv kod koga stolice nisu jasno tečnije, a takvo stanje traje preko dve nedelje. Samo pregled pedijatra može da razreši sumnje da li beba zaista ima proliv. Bez obzira na izgled stolice, najvažniji pokazatelj kojim će se poslužiti pedijatar je napredovanje u telesnoj masi. Normalno napredovanje iznosi 150-250 grama nedeljno, odnosno 500 do 1000 grama u toku prvog meseca života. Slabije napredovanje jasno ukazuje da se radi o prolivu, za koji treba sprovesti dijagnostiku i odgovarajući tretman. Iako je alergija u novorođenačkom uzrastu ređa, ako postoji – u ishranu se uvode posebne vrste mleka. U takvoj situaciji je najvažnije da pedijatar odredi koje će se mleko davati bebi.

Prevencija infektivnog proliva kod novorođenčeta

Iako je moguć tokom cele godine, infektivni proliv se nešto češće javlja u letnjim mesecima. Ova najčešća vrsta proliva može na novorođenče da se prenese jedino sa druge osobe, a do toga dolazi ukoliko higijenske mere nisu adekvatne. U tom smislu, najvažnije je pridržavati se standardnog pranja ruku pre nego što se priđe bebi. Sva oprema (flašice, prekrivači, odeća, igračke, itd.) treba da bude čista, odnosno da se redovno pere. Ne preporučuje se prisustvo na velikim skupovima, kada je teško kontrolisati svaki kontakt sa bebom.

Posebno se naglašava važnost higijene starijeg brata ili sestre koji se druže sa bebom. Ako starije dete ima znake infekcije, potrebno je ograničiti njegov kontakt sa bebom dok ne ozdravi. Kada neko od roditelja ima proliv, treba da održava higijenu, i po mogućstvu negu bebe prepusti drugom roditelju. Ako majka ima proliv i doji, trebalo bi najpre da ode na pregled, da bi se nakon toga donela odluka da li će nastaviti da doji. Najčešća je situacija da majka nastavlja da doji, ali uz stroge higijenske mere (pranje ruku, češće kupanje, maska za usta i nos). Ukoliko se primenjuju ove mere, mogućnost da beba dobije infektivni proliv je minimalna.

Autor: Asist. dr sci med Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: Moj pedijatar

Jeste li primetili da plač mališana tokom prvih nedelja njihovih života često nije praćen suzama?

Novorođene bebe ne mogu da proizvedu prave suze zato što njihove suzne kesice u tom periodu još uvek nisu dovoljno razvijene. U mnogim slučajevima, nerazvijene suzne kesice mogu biti zapušene plodovom vodom izvesno vreme nakon rođenja.

Svaka beba je rođena sa bazalnim suzama, što znači da će njihove suzne vrećice proizvesti dovoljno vlage da njihove oči budu vlažne i zdrave. Prave suze kog beba javljaju se između 3. i 12. nedelje starosti. U nekim slučajevima, proces može potrajati i do prvih nekoliko meseci bebinog života.

“Bebine suzne vrećice se još uvek razvijaju nakon rođenja i potpuno je normalno da ne puštaju suze u prvih nekoliko meseci”, kaže pedijatar Tanja Remer Altman.

Interesantno je to što, uprkos nedostatku pravih suza, novorođene bebe refleksno plaču. To je pojava slična tome što odraslima pođu suze kada, na primer, seku luk.

Pored toga, bebe su rođene i s tek delimično funkcionalnim pljuvačnim žlezdama. U početku, hrana za bebe je potpuno tečna, tako da ne postoji potreba za pljuvačkom. Tokom prva tri meseca bebinog života, njene pljuvačne žlezde će se aktivirati i onda dolazi do drugog problema – gutanje sopstvene pljuvačke, što je veština koju beba tek treba da razvije. To je jedan od razloga zbog kojeg bebe često balave.

Uzroci proliva kod dece su brojni. Među najčešće spadaju infekcije crevnim virusima i bakterijama. Bez obzira da li se radi o infekciji ili drugom uzroku, proliv može da ugrozi zdravlje novorođenčeta, i to brže i ozbiljnije nego zdravlje starijeg deteta. Često se dešava da najpre starije dete ima proliv, pa se on posle izvesnog vremena javlja i kod mlađeg deteta (novorođenčeta).
Asist. dr sci med. Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog

Kada je reč o učešću roditelja u proceni proliva svoje bebe, treba znati sledeće činjenice:

1. Beba normalno ima različitu učestalost stolica u toku dana (moguće je posle svakog obroka, sve do jednom na nekoliko dana).

2. Stolica bebe je nešto tečnija nego stolica starijeg deteta. Problem u proceni imaju uglavnom roditelji sa prvim detetom, ali i oni posle kraćeg vremena stiču iskustvo da razlikuju «normalnu» od tečne stolice.

3. Promena boje stolice od zlatno žute u zelenu nije događaj koji treba da zabrinjava. Stolica može da bude zelena zbog promene bakterijske flore i bez proliva, ili se radi o takozvanim stolicama gladi – kada dete unosi manje mleka. Međutim, stolica ne bi smela da bude crna, ili sa primesama krvi – tada bebu treba odmah odneti na pregled.

4. Ako su roditelji procenili da beba ima proliv, najvažnije je ustanoviti da li su stolice obilne i vrlo česte. Ponekad ritam stolica ostaje isti kao i pre proliva, recimo posle svakog obroka, ali je količina izgubljene tečnosti tolika da prevazilazi unetu količinu u toku dana (pre svega mleko, a između obroka čaj).

5. Proliv novorođenčeta je apsolutni razlog da se beba odnese na pregled kod pedijatra. Samo pedijatar može da obavi kompletan pregled. Roditelji ne treba da obavljaju pregled, ali treba da primete sledeće: da li beba prihvata redovne obroke ili ih odbija, da li je dobro raspoložena ili je apatična i klonula, da li češće plače – što može da znači da ima bolne senzacije (osećaje), da li piški u manjim količinama nego pre proliva, da li možda ima povišenu temperaturu…

6. Pre nego što se stigne na pregled, najvažnije je održati – ako je moguće, normalan ritam dojenja i ponuditi čaj za bebe. Ne treba primenjivati nikakve druge terapijske mere pre odlaska kod pedijatra.

Pregled pedijatra
Pedijatar će pregledom ustanoviti opšte stanje bebe i stepen dehidriranosti. Pored kliničkih znakova, od značaja će biti i merenje telesne mase, koja je kod ozbiljnijeg proliva obično u znatnom padu. Potrebno je i nekoliko biohemijskih analiza (natrijum, kalijum, kiselost unutrašnje sredine) – kako bi se moglo proceniti da li će beba nadalje da se bolnički leči, ili će biti na kućnom tretmanu. Razlozi za prijem u bolnicu su: loše opšte stanje, umerena ili teška dehidracija sa znatno poremećenim biohemijskim analizama, kao i povišena telesna temperatura. Ako je beba lakše dehidrirana, a sprovedene analize su u granici normale, nastaviće se kućni tretman – koji podrazumeva, pre svega, redovne obroke (podoj ili veštačko mleko) i dodatni unos (po želji) posebnih rastvora koji sadrže minerale i šećer u odgovarajućoj količini. Mogu se dodati kapsule iz grupe probiotika, a u slučaju prisutnih naslaga kandide u ustima – primenjuje se odgovarajući sirup.

Za svaku bebu koja je upućena na kućni tretman nakon dijagnostikovanja proliva, obavezni su kontrolni pregledi, koji mogu da budu svakodnevni ili na dva, tri dana od prvog pregleda. Na taj način se proverava da li se proliv postepeno povlači ili se intenzivira, što može da bude razlog za naknadnu odluku o bolničkom lečenju. Ukoliko se stolice normalizuju, na jednom od kontrolnih pregleda se konstatuje potpun oporavak i zaključuje da je beba ozdravila.

Hronični proliv
Nekada može da se javi proliv kod koga stolice nisu jasno tečnije, a takvo stanje traje preko dve nedelje. Samo pregled pedijatra može da razreši sumnje da li beba zaista ima proliv. Bez obzira na izgled stolice, najvažniji pokazatelj kojim će se poslužiti pedijatar je napredovanje u telesnoj masi. Normalno napredovanje iznosi 150-250 grama nedeljno, odnosno 500 do 1000 grama u toku prvog meseca života. Slabije napredovanje jasno ukazuje da se radi o prolivu, za koji treba sprovesti dijagnostiku i odgovarajući tretman. Iako je alergija u novorođenačkom uzrastu ređa, ako postoji – u ishranu se uvode posebne vrste mleka. U takvoj situaciji je najvažnije da pedijatar odredi koje će se mleko davati bebi.

Prevencija infektivnog proliva kod novorođenčeta
Iako je moguć tokom cele godine, infektivni proliv se nešto češće javlja u letnjim mesecima. Ova najčešća vrsta proliva može na novorođenče da se prenese jedino sa druge osobe, a do toga dolazi ukoliko higijenske mere nisu adekvatne. U tom smislu, najvažnije je pridržavati se standardnog pranja ruku pre nego što se priđe bebi. Sva oprema (flašice, prekrivači, odeća, igračke, itd.) treba da bude čista, odnosno da se redovno pere. Ne preporučuje se prisustvo na velikim skupovima, kada je teško kontrolisati svaki kontakt sa bebom.

Posebno se naglašava važnost higijene starijeg brata ili sestre koji se druže sa bebom. Ako starije dete ima znake infekcije, potrebno je ograničiti njegov kontakt sa bebom dok ne ozdravi. Kada neko od roditelja ima proliv, treba da održava higijenu, i po mogućstvu negu bebe prepusti drugom roditelju. Ako majka ima proliv i doji, trebalo bi najpre da ode na pregled, da bi se nakon toga donela odluka da li će nastaviti da doji. Najčešća je situacija da majka nastavlja da doji, ali uz stroge higijenske mere (pranje ruku, češće kupanje, maska za usta i nos). Ukoliko se primenjuju ove mere, mogućnost da beba dobije infektivni proliv je minimalna.

Mozak tek rođenih beba najbrže raste tokom prva tri meseca: za 90 dana naraste do polovine mozga odrasle osobe

MOZAK tek rođenih beba najbrže raste tokom prva tri meseca: za 90 dana naraste do polovine mozga odrasle osobe.

Ovo otkriće ostvareno je zahvaljujući novim tehnologijama magnetne rezonance koje omogućavaju daleko preciznije praćenje rasta mozga.

Studija, objavljena u časopisu JAMA Neurology, pokazuje da mozak novorođenčadi raste za 1 odsto dnevno do trećeg meseca kada dostiže 33-35 odsto veličine mozga odrasle osobe. Nakon toga, rast se nastavlja usporenijim tempom od svega 0,4 odsto dnevno.

Istraživanje, koje su realizovali naučnici Kalifornijskog Univerziteta, Medicinskog fakulteta u San Dijegu i Havajskog Univerziteta, prvi put pruža precizne podatke koji se ne zasnivanju na post-mortem analizama.

U prošlosti, rast mozga novorođenčadi utvrđivao se merenjem obima lobanje.

Američki stručnjaci su ovog puta koristili MRI skener (Magnetic Resonance Imaging) koji daje slike visokog kvaliteta.

Istraživanjem je utvrđeno da mozak dečaka raste brže od mozga devojčica. Prevremeno rođene bebe imaju manji mozak iako on raste još brže tokom prva tri meseca. Nakon 90 dana, razlika i dalje opstaje (-2 odsto).

Kod oba pola, delovi mozga koji najbrže rastu su polja koja se odnose na motoriku. Tako se mali mozak (cerebellum), čija je glavna uloga pokretanje, nekoliko puta udvostruči u prvih 90 dana.

Najsporije rastu regije koje se vezuju za pamćenje: hipokampus naraste svega 47 odsto, što navodi na zaključak da razvoj epizodnog pamćenja – dugoročnog pamćenja koje se odnosi na događaje iz našeg života, nije tako važna u ovom stadijumu ljudskog života.

Porođaj je jedna od večitih enigmi, najsrećniji trenutak u životu većine žena, ali i period u kom su mama i beba najosetljivije. Zahvaljujući najnovijim saznanjima i savremenoj dijagnostici učestalost porođajnih povreda je sve manja, i trenutno iznosi otprilike 0,7 procenata, tj. na 1000 novorođenčadi njih 7 ima jednu ili više udruženih porođajnih povreda. Posle dugih devet meseci brige i radosnog iščekivanja, za onoga čijoj bebi se to desi statistika postaje nevažna. Koliko su ove povrede zapravo opasne?

Šta je to “porođajna povreda’’ ?

Porođajne povrede su povrede novorođenčeta koje nastaju u toku samog čina rođenja, najčešće dok beba prolazi kroz porođajni kanal.

Zbog čega nastaju porođajne povrede ?

Postoji više stanja koja povećavaju mogućnost nastanka porođajnih povreda, a najčešća su:

– krupna beba– bebe čija je telesna masa preko 4kg ( ovo je, naravno, relativno – prirodno je da su bebe visokih i krupnih mama krupnije);

– nezrelost bebe – bebe rođene pre navršenih 37 nedelja su podložnije povredama, ’’krhkije’’;

– nesrazmer između bebine glave i karlice majke – pored mera,tj. ’’dimenzija’’ karlice, bitan je i njen oblik ( bitne su unutrašnje mere karlice, koje se određuju jednostavnim akušerskim pregledom, što znači da to što imate “uske bokove“ ne znači da ćete sigurno imati težak porođaj );

– produžen, kao i otežan porođaj -što je beba duže ’’zaglavljena’’ u porođajnom kanalurazvija se veći otok mekih tkiva mame, ali i bebe, ’’tunel’’ se sužava, zbog čega može biti neophodna primena vakuum ekstraktora ili forcepsa (instrumenti koji pomažu akušeru da čvršće uhvati bebu) ;

– loš položaj bebe u stomaku – najčešći je tzv. karlični položaj …

Koje su najčešće porođajne povrede?

Povrede glave u vidu otoka i ’’modrica’’ su najčešće porođajne povrede, jer je u većini porođaja glava ta koja prva ulazi u porođajni kanal i trpi najveći pritisak tokom rađanja. Veliki pritisak je ’’krivac’’ i za krvarenja koja se ponekad mogu videti u jednom ili oba oka novorođenčeta. Bez panike ! Ova krvarenja prolaze za 7-10 dana bez ikakvih posledica po vid deteta.

Na delu bebine glavice koji prednjači,tj. prvi se rađa, često nastaje otok mekih tkiva, tzv. porođajni naduv . Iako može biti znatan i delovati uznemirujuće, razloga za brigu nema, ova povreda potpuno je bezazlena i spontano se povlači za nekoliko dana.

Meka oteklina na glavi Vaše bebe može biti i posledica krvarenja u prostor između kosti lobanje i njenog neelastičnog vezivnog ’’pokrivača’’, i tada se zove kefalhematom. Za razliku od naduva, oštro je ograničen i, u zavisnosti od veličine, povlači se obično za 2-12 nedelja.

Kefalhematom nekada može kriti prelom kosti lobanje. Srećom, u pitanju su uglavnom jednostavni, linearni prelomi, koje zarastaju neverovatnom brzinom i ne zahtevaju tretman.

Povrede nerava

Najčešća je povreda facijalnog nerva ( nerv zadužen za mimiku ). Ispoljava se slabošću mišića lica na strani povrede, što se najbolje primećuje kada beba plače, jer nema pokreta na toj strani, pa lice deluje asimetrično. Stanje se najčešće spontano popravlja u toku nekoliko nedelja.

Pri produženim i otežanim porođajima, obično kod krupnih beba ili u slučaju karličnog položaja, mogu biti povređeni nervi koji oživčavaju mišiće ruke, tzv. plexus brachialis , što dovodi do slabosti ruke i/ili šake – beba ne može da savije ni da rotira ručicu . Za potpuni oporavak su najčešće dovoljne vežbe tokom nekoliko meseci. Srećom retko,u teškim slučajevima, potrebna je hirurška intervencija.

Prelomi

Ključna kost je ta koja najčešće ’’strada’’, čak i pri nekomplikovanim porođajima. Nekada se prelom primeti tek pri kasnijim pregledima kao čvorić na mestu zarastanja, ili kao izbočenje koje se pomera kao klackalica pod prstima. Beba je nervozna i štedi ruku. Ovaj prelom u potpunosti zarasta za mesec dana, a za to vreme neka Vaša beba spava na suprotnom boku ( ako je prelom leve ključne kosti, beba leži na desnoj strani ).

Tokom teških porođaja može doći i do preloma drugih kostiju, koji brzo zarastaju, i obično ne ostavljaju nikakve posledice.

Kako sprečiti porođajne povrede ?

Redovnim posetama ginekologu tokom trudnoće moguće je uočiti ili predvideti većinu stanja koja povećavaju opasnost od nastanka povreda u toku porođaja. Procena je strogo individualna, zavisi od mnogih faktora vezanih za bebu i za roditelje, posebno majku ( visina, građa, nasledna oboljenja…). Takođe je bitno i aktivno učestvovanje majke u porođaju, što skraćuje trajanje porođaja, i smanjuje mogućnost povređivanja.

Za kraj, ne treba da zaboravimo da se većina porođaja završi bez povreda, a i kada do povreda dođe, one su uglavnom bezazlene i ne zahtevaju nikakav tretman. Za svaku zdravu trudnicu i normalnu trudnoću najbezbedniji porođaj je vaginalni porođaj. To je prirodan čin za koji je većina žena sposobna.

Dr Ivana Veljić

Beba mora imati prvu stolicu čime se rodi, ili u prvih par sati posle porođaja!.
Ne mora!
Prvo pražnjenje se može, ali ne mora desiti u prvom danu života.

Prva stolica se zove mekonijum i obično se vidi u pelenici tokom prvog (nekada drugog dana) po rođenju bebe.

Tačno je da većina beba ima mekonijom u prvom danu života, ali to ne znači da beba mora da kaki odmah pošto izađe iz najudobnijeg mesta na svetu.
Ako ni posle dva dana od rođenja nema stolice konsultuje se hirurg – neonatolog koji preduzima potrebne dijagnostičke mere. Kada je nedostatak prve stolice (mekonijuma) znak neke bebine bolesti onda (skoro uvek) ima i drugih znakova i simptoma koji ukazuju da nešto nije u redu.
Bilo kako bilo, beba je tada u porodilištu, ima redovne nenonatološke preglede pa mama ne mora da brine – tu su doktori specijalisti za tek rođene bebe!

Ako beba sisa stolica mora uvek biti zlatno žuta.
Tačno je da bebe koje jedu najbolju hranu na svetu (to je naravno mamino mleko) imaju zlatno žutu boju stolice, ali to ne mora uvek da bude tako. Beba ima pravo da ponekad ima i zelenkastu stolicu, čak i sa malo sluzi. Ovo se često dešava kada bebe imaju zapušen nosić sa dosta sluzavog sekreta. To je prolazna stvar, pa se posle nekoliko “mešovitih stolica” ponovo pojavi zlatno žuta boja.

Stolica je zelena, beba je sigurno gladna hajde da je dohranjujemo.
Jedna ili dve zelene stolice ne znače da je beba gladna!
Ako je beba vesela, lepo jede i lepo napreduje nema razloga da se žuri sa dohranom. Najbolji “procenitelj” je težina – ako beba ima normalan prirast u telesnoj masi to znači da je mamino mleko dovoljno i tu nema dileme.
Zelena stolica, naročito ako je “tečnija” može biti znak prolazne i blage crevne infekcije (toga zimi ima dosta). Ne valja da dete ima mnogo (preko pet) vodenih zelenih stolica. To bi značilo da ima neku ozbiljniju infekciju.
Prave “stolice gladi” su praćnje uznemirenošću bebe i njenim plakanjem i posle podoja. Ako se to desi posle svakog (ili skoro svakog) podoja probajte jednu “foru”. Napravite dve merice (60 ml) adaptiranog mleka i dajte bebi “na kašičicu”. Ako beba rado popije ovaj dodatak to stvarno znači da mu je mamino mleko nedovoljno. Tada treba dopuniti bebine obroke, ali nikako ne treba prekidati dojenje. Mama treba da se, na sve načine, potrudi da očuva i “pojača” svoje mleko. Redovna ishrana zdravom “jakom” hranom, dosta tečnosti ali i redovno spavanje i odmor su načini da maminog mleka bude dovoljno, a znamo da je mamino najbolje!

Čim počne dojenje beba treba da ima svaki dan po jednu stolicu.
I ovo je zabluda!
Kada beba počne da sisa može da ima više stolica dnevno, ali i da nema stolicu po nekoliko dana. Postoji “pravilo sedmice” koje kaže: beba može da ima sedam stolica dnevno, ali da sedam dana nema ni jednu stolicu”. Stvarno je tako, a bebe koje sisaju, kada malo porastu (drugi treći mesec života) mogu da nemaju stolicu po desetak dana (čak i do dve nedelje)! To je normalna pojava, imajući u vidu da sa rastom bebe raste i debelo crevo koje može da primi veću količinu stolice i da je zadrži pre pražnjenja.

Čim prođe pet dana od prethodne stolice bebi treba izazvati stolicu klizmicom.
Ovo je opasna zabluda!
Ako počnemo da koristimo klizmice, čepiće ili vrh toplomera kao sredstvo za izazivanje stolice činimo detetu “medveđu uslugu”! Analni otvor je jedan kružni mišić (sfinkter) koji ima zadatak da zadrži i propusti stolicu. Dakle, on ima senzornu funkciju – da “oseti” kada se primakne stolica, a potom i da se otvori i tako omogući pražnjenje creva. Ako pomenutim (nepoželjnim) načinima teramo sfinkter da se “opusti” i pusti stolicu napolje onda ga navikavamo na to, pa guza “zaboravi” na normalni mehanizam pražnjenja. Tako se beba, protiv svoje volje, navikava na klizmice i neće drugačije da kaki. E, to nije dobro!
Ako je beba zdrava – lepo jede i spava, a nema drugih smetnji treba strpljivo sačekati da sama kaki! Nema veze što se ponekad “muči” da izbaci stolicu – to tako mora da bude. Veliki broj beba posle “faze grčeva” ima “fazu zadržavanja stolice” – sve je to deo normalnog sazrevanja bebinih creva, zato izdržite.

Posle sedam dana beba je konačno kakila, ali se na kraju stolice vidi “končić” krvi, brzo kod doktora.
Ne treba odmah trčati kod pedijatra!
Ovaj “končić” krvi znači da se desila prskotina na čmariću prilikom prolaska malo veće stolice kroz analni otvor. To stvarno nije ništa strašno!
Bebi treba detaljno oprati guzu mlakom vodom i blagim (tečnim) bebi sapunom, potom je dobro osušiti i namazati “gustu kremu protiv ojeda” koja sadrži cink koji je odličan za zarastanje (epitelizaciju) napukle kožice. Posle svake stolice ovo treba ponoviti, a pred spavanje treba namazati malo kreme sa pantenolom koju nežno, vrhom malog prsta treba “pogurati” pola santimetra u guzu (analni otvor) da se eventalna pukotina oko sfinktera (kružnog mišića na analnom otvoru) što pre zaceli.

Kada se javiti pedijatru?
* Ako beba nema stolicu duže od deset dana, a ima i druge tegobe – nervozna je, plačljiva, neće da jede ili prekida obrok. Tada postoji “još nešto” što smeta bebi, a to treba da istraži pedijatar.
* Ako beba ima brojne prolivaste (tečne), smrdljive i zelene stolice – to je pouzdan znak infekcije.
* Kada primetite veću količnu sveže krvi na stolici – ovo se retko dešava, ali traži pregled pedijara.
* Kada se desi da beba ne napreduje u težini, iako traži da jede, a nema stolicu duže od sedam dana treba se posavetovati sa pedijatrom.
* Ako i posle dve nedelje (ovo važi za bebe koje samo sisaju) beba nema stolicu treba se javiti pedijatru, čak iako je sve drugo dobro. Posle pregleda će pedijatar videti da li mu treba pomoć kolege – dečjeg hirurga, ili će se problem drugačije rešiti. Tada će se uraditi klizmica, ali će o tome odlučiti pedijatar.
Ako imate dilemu ili primetite bilo šta što odstupa od uobičajenog bebinog ponašanja posavetujte se sa vašim pedijatrom. To je nabolji način da se smirite, ali i da pedijatar proceni da li treba pregledati bebu.
Ass.dr Goran Vukomanović

Refleks hvatanja je prisutan na samom rođenju i zato sve bebe imaju čvrsto stisnute pesnice kada se rode. Kada prstom dodirnemo bebin dlan, njena šaka će se odmah zatvoriti oko našeg prsta. Isti reflek postoji i na stopalima.

Ovo je test kojim lekar na pregledu proverava prisustvo refleksa i to roditelji ne smeju da rade kod kuće. Nasuprot tome treba maziti nadlanice kako bi je stimulisali na otvaranje šaka što beba i sama povremeno spontano radi. Prevlačenje plišanih igračaka preko bebinih nadlanica takođe dovodi do opuštanja i otvaranja šaka.

1 mesec – beba uglavnom drži šake zatvorene ali nisu stalno stisnute u pesnice.

2 meseca – beba počinje da pruža ruke ka majčinom licu ali kako ne može da je dohvati otvaraće šake. Zato treba stavljati plišane igračke, najbolje šarenu loptu ispred bebinih ruku.

Razvoj pokreta ruku prolazi kroz različite faze, beba najpre fiksira, zatim prati igračku pa tek onda priža ruke. Za ovu složenu aktivnost neophodna je stabilnost glave, vrata i trupa u prostoru da bi preko vidnih i akustičnih mehanizama mogla da napravi pokret ka predmetu.

3 meseca – refleksno stiskanje pesnica postepeno se gubi i bebine šake se susreću ispred njenog lica, počinje da se igra prstima, da ih gleda i stavlja u usta i tako se upoznaje sa svojim telom. Veći deo vremena kad je budna provodi sa obema rukama u ustima. Ovo je važan momenat bebinog razvoja i nikako ga ne treba ometati stavljanjem cucle u usta ili rukavica na ruke. Beba stiče važna iskustva o sebi i stvarima koje je okružuju upravo preko usta.

Ako sa tri meseca još uvek ima čvrsto stisnute pesnice obavezno na to treba skrenuti pažnju njenom lekaru.

4 meseca – po prvi put beba voljno hvata pruženu igračku. Da bi to mogla da uradi treba joj dati zvečku sa polukrugom ili u obliku obruča, jasnih boja i to sa strane kako bi poluotvorenom šakom mogla da je uzme. Beba će staviti preko zvečke i drugu šaku a onda će je strpati u usta. Nemojte davati bebi igračku pastelnih boja jer treba da je vidi kada je stavi ispred lica uspostavljajući koordinaciju oko – šaka.

U ovom uzrastu treba okačiti igačke ispred bebe (bebi gimnastika) kako bi ih dohvatala i igrala se njima jer samo ponavljanjem pokreta naučiće da ih kontroliše pa će oni vremenom biti sve skladniji.

5 meseci – beba uvežbava hvatanje igračaka i to radi sve svesnije uz bolju koordinaciju oko – ruka. Sada je palac opružen i učestvuje u hvatanju. Kada uhvati kocku posmatra je i premešta u drugu ruku što znači da je uspostaljena funkcija otpuštanja. Ukoliko pri pokušajima da uhvati igračku bebi to ne polazi za rukom obavezno se zbog toga obratite lekaru.

6-7 meseci – beba sada treba sama da se okrene sa leđa na stomak. Da bi ovo mogla da uradi pre toga treba da počne da hvata igračke preko sredine tela na drugoj strani. U pokušaju da dohvati igračku težina tela se automatski prebacuje na bok što dovodi do okretanja. Beba hvata igračku celom šakom, okreće je u rukama ka srednjem prstu i palcu. Ovo je poslednji momenat kada u potpunosti treba da iščezne refleks hvatanja.

Da bi roditelji mogli pravilno da stimulišu razvoj funkcija šake i ruke moraju da znaju da prepoznaju i na pravi način zadovolje razvojne potrebe deteta.

Snežana Milanović, diplomirani medicinar fizioterapeut

Najčešće, prva pomisao kada se javi povišena telesna temperatura (febrilnost), jeste postojanje infekcije.

Febrilnost kod novorođene bebe ima daleko ozbiljnije značenje nego kod starije dece ili odraslih, a to upravo potiče od sumnje na infekciju.

Dve važne karakteristike infekcije novorođenčeta su veoma lako zahvatanje čitavog organizma i veoma brz razvoj u poređenju sa decom starijeg uzrasta.

Postupak koji bi roditelji trebalo da obave kod kuće je otkrivanje povišene telesne temperature na vreme i odlazak u nadležnu pedijatrijsku ambulantu. Iako ovaj postupak može da deluje jednostavno, ima mnogo detalja koje treba znati kako se ne bi napravile uobičajene greške.

Merenje telesne temperature kod novorođenčeta
Kada se roditelji odlučuju za merenje temperature novorođenoj bebi? Najčešća situacija je ako im se učini da je beba previše topla na dodir.. Ponekad su prisutni znaci bolesti kod bebe (odbija da jede, previše je pospana, ima zapušen nos, itd.) – kada roditelji opravdano posegnu za termometrom.

Postoje različite vrste termometara za merenje telesne temperature. Klasičan termometar, sa živom, u najvećem delu sveta je standardni termometar, koji se najviše primenjuje. Sledeći koji je u upotrebi, i to mnogo više u razvijenim zemljama nego kod nas, jeste ušni termometar – koji se postavlja u ušni kanal, a vrednost temperature određuje znatno brže nego živin (za dve sekunde). Međutim, izuzetno je važno pravilno postavljanje u ušni kanal, pa svi koji koriste ovaj termometar – treba da imaju dovoljno iskustva kako ne bi došlo do pogrešnog merenja.

Kada je reč o standardnom živinom termometru, u našoj zemlji su uobičajene dve vrste merenja: aksilarno (postavljanje u predeo pazuha) i rektalno (postavljanje u čmar). Izuzetno je važno znati da se aksilarno merenje telesne temperature kod novorođenčeta ne primenjuje zbog nepreciznosti. Vrednost temperature koja treba da se meri je takozvana «unutrašnja temperatura». Manevrom spajanja nadlaktice i trupa sa termometrom između njih – kod starije dece i odraslih, imitira se «unutrašnja sredina». Ali, to je teško ostvarljivo kod novorođenčeta – prvo zbog male površine nadlaktice, a drugo zbog nestabilne termoregulacije i lakog rashlađivanja kože. Aksilarnim merenjem se, u stvari, dobija precizna temperatura kože, ali ne i «unutrašnja».

Kod rektalnog merenja, greška nije moguća ako se vrh termometra najpre premaže neutralnom mašću ili kremom, a zatim postavi dva do tri centimetra duboko u čmar. Pri postavljanju termometra ne treba strahovati od povrede – jer dubina nije velika, a vrh termometra je dovoljno zaobljen. Temperaturu treba meriti najmanje dva minuta, obično od dva do pet minuta..

Koja telesna temperatura je povišena?
Poznavanje vrednosti normalne i povišene telesne temperature većine ljudi je vezano za vrednosti aksilarne temperature. Tako se vrednost iznad 37 stepeni smatra povišenom. Vrednost od 37 do 38 stepeni je blago povišena temperatura (subfebrilnost), a vrednost iznad 38 stepeni se smatra visokom telesnom temperaturom (febrilnost).

Pošto se kod novorođenčeta telesna temperatura meri rektalno, roditelji treba da znaju da je rektalna temperatura normalno viša od aksilarne za oko 0,8 stepeni. Dakle, normalna rektalna temperatura je do 37,8 stepeni. Stoga, blago povišenom temperaturom se smatra rektalna temperatura od 37,8 do 38,8 stepeni, a visokom iznad 38,8 stepeni.

Uzroci povišene telesne temperature
Iako je prva asocijacija febrilnosti kod novorođenčeta infekcija, postoje i drugi uzroci. Zadatak pedijatra u toku postavljanja dijagnoze je da utvrdi o kom uzroku se radi. Tri su najčešća: pretopljavanje, dehidracija i infekcija. Preostala dva uzroka su vrlo retka i o njima se razmišlja tek kada se isključe prethodni, najčešći.

1. Pretopljavanje
Do pretopljavanja bebe može da dođe na više načina. Ako dete ima pretoplu odeću, to može da bude jedan od razloga povišene telesne temperature. Ipak, ako se roditelji drže pravila da se temperatura meri 20-30 minuta od raspovijanja, onda će se sigurno izbeći takva greška u merenju. Osim toga, i povišena temperatura spoljne sredine može da bude razlog pretopljavanja – kako u letnjem, tako i u zimskom periodu. Leti je razlog visoka spoljna temperatura, koju je ponekad nemoguće izbeći, a zimi su to različite vrste grejnih tela koje se ne nalaze na propisanoj udaljenosti od novorođenčeta.

Bez obzira o kom načinu pretopljavanja se radi – ako se beba ostavi u peleni, u sobi sa normalnom temperaturom vazduha, a ponovo merena temperatura nakon 30 minuta ima normalne vrednosti, vrlo je verovatno da je došlo do pretopljavanja. Ako se povišena temperatura ne javlja u narednim satima i danima, definitivno je u pitanju pretopljavanje. Karakteristično je da se kod bebe sve vreme ne uočavaju drugi znaci bolesti (odbijanje obroka, povraćanje, mlitavost, pospanost)..

2. Dehidracija
Smanjen unos tečnosti, pre svega mleka, kod novorođenčeta može da izazove febrilnost. Visoka spoljna temperatura može da bude doprinoseći faktor za brži gubitak tečnosti iz organizma, što je vrlo često teško primetiti u kućnim uslovima. Potrebe organizma novorođenčeta za tečnošću mogu u takvoj situaciji da porastu i nekoliko puta. Nakon rehidracije – oralne ili intravenske, kod deteta se više ne javlja febrilnost. Drugi, ranije pomenuti znaci bolesti, mogu da budu prisutni kod dehidracije, tako da uzrok ove febrilnosti može da se utvrdi samo u bolničkim uslovima.

3. Infekcija
Protokolarni medicinski stav je da svako febrilno novorođenče ima infekciju, dok se praćenjem i analizama ne dokaže suprotno. Pošto za pouzdano isključenje infekcije treba nekoliko dana, uz analize koje mogu da se obave samo u bolničkim uslovima, gotovo sva febrilna novorođenčad se hospitalizuje.. U periodu obavljanja analiza, do potvrde ili isključenja infekcije, primenjuje se inicijalna antibiotska terapija. Drugi znaci bolesti su obavezno prisutni kod razvijene infekcije, ali ako se infekcija tek razvija, onda mogu da budu odsutni.

4. Hipertireoza
Ovo je redak razlog febrilnosti novorođenčeta. Najčešće majka ima poremećaj funkcije tireoidne žlezde, kada posredstvom njenih antitela – koja su preko posteljice prešla u krvotok deteta, dolazi do stimulacije tireoidne žlezde. Stanje je prolazno, ali su ponekad, osim smanjenja telesne temperature deteta, potrebne i druge terapijske mere.

5. Disfunkcija centralnog nervnog sistema
Radi se o, takođe, vrlo retkom uzroku febrilnosti novorođenčeta. Izolovano, ili zbog drugog oboljenja, poremećena je funkcija centra za termoregulaciju. Ova vrsta febrilnosti može da bude vrlo ozbiljna, jer je ponekad gotovo nemoguće normalizovati telesnu temperaturu.

Postupak od kuće do ambulante
Izmerena povišena telesna temperatura kod novorođenčeta zahteva da se istog dana obavi pregled (najviše jedan do dva sata posle merenja). Ako nema drugih znakova bolesti osim febrilnosti, ne radi se o previše hitnom stanju, zbog čega treba isključiti preveliku žurbu, a pogotovo paniku. Dok se ne krene ka ambulanti, ako je rektalna temperatura preko 38,8 stepeni, bebu treba svući do pelene, kako bi se delimično rashladila. Prilikom oblačenja za ambulantni pregled, treba voditi računa o spoljnoj temperaturi. Ako se radi o vrelim letnjim danima, dovoljna je samo pelena – kada se koristi nosiljka. Pri nižim spoljnim temperaturama, treba proceniti koliko obući bebu. Možda bi najbolji savet bio da se beba koja ima visoku temperaturu uvek obuče nešto manje nego što bi bila obučena da je zdrava – pri datoj spoljnoj temperaturi..

Kada je reč o lekovima za snižavanje temperature (antipiretici), ne bi ih trebalo davati dok se ne obavi pregled, jer bi tada pre svega trebalo da se potvrdi da li je telesna temperatura povišena.

Uzimajući u obzir sve što je navedeno u vezi povišene telesne temperature kod novorođenčeta – nemojte se iznenaditi, ali ni previše zabrinuti ukoliko vam pedijatar kaže kako vaša beba treba da ostane u bolnici, radi sprovođenja analiza i eventualnog lečenja..

Asist. dr sci med. Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog

Bebe su ličnosti u malom, koje tek rastu, pa nije dovoljno da budu samo nahranjene. One imaju potrebu za bliskošću, jer od trenutka presecanja pupčanika i razdvajanja od majke - osećaju strah.

Mala količina kolostruma, odnosno prvi gutljaji koje beba posisa, modifikuju imuni odgovor novorođenčeta za čitav život, kaže dr Đurđica Ćećez, pedijatar na Klinici "Narodni front" u Beogradu.

Snaga kolostruma je do te mere značajna da mnogi neonatolozi nastoje da se tek rođenim, a bolešljivim bebicama da bar nekoliko kapi prvog majčinog mleka, kako bi se uspostavio pravi imuni odgovor.

Mamino mleko je važno i za odbranu bebinog organizma od ranih respiratornih i stomačnih infekcija, a njegov bogat sadržaj se utemeljuje kao imunološka zaštita (štiti čak i od malignih bolesti). Proces dojenja, odnosno taj prisni kontakt sa majkom - ima psihološki značaj za bebu, koja je spremna da odmah po rođenju sama dopuže do mamine dojke, pronađe bradavicu i počne da sisa! Ova veština je prirodna potreba novorođenčeta da nastavi kontakt koje je imalo sa majkom prethodnih devet meseci. Refleks sisanja je urođen, kao i refleks hvatanja (koji je razvijen do te mere da novorođenče može da se održava dok «visi», tj. dok se šačicama drži za dva mamina ili tatina prsta).

Prva trauma

Dr Đurđica Ćećez podseća da bebica u stomaku boravi u toploj, tamnoj sredini, gde sluša otkucaje maminog srca, rad njenih creva, šum plodove vode...

"A onda dolazi vreme rođenja, kreću kontrakcije i bebica izlazi napolje. Trauma rođenja je prva trauma sa kojom se sreće svako od nas: iz zaštićene sredine, koja obezbeđuje osećanje blaženstva i sreće, bebica stiže u spoljni svet - gde je dočekuju jako svetlo, oštri zvuci, često i pljesak po guzi da bi što bolje, što pre i što jače zaplakala."

Pritom, niko ne razmišlja kako se to malo biće oseća u novoj, njemu nepoznatoj sredini! Šta bi se desilo sa nama kada bi nas deportovali u neku potpuno stranu sredinu, u kojoj ne znamo šta nas čeka?

Dojka kao izvor sigurnosti

Bebe imaju strah od napuštanja, tako da je mamina dojka izvor sigurnosti i ljubavi, jer beba ima potrebu da bude prihvaćena. Dok je u stomaku, to malo biće čitavim svojim telom, preko kože, oseća majku. Koža je i najveći receptorni organ, pa zato bebu najbolje smiri topao zagrljaj. Kako to izgleda u praksi?

"Često smo u prilici da čujemo zastarele stavove: «Nemoj da uzimaš bebu svaki put kada plače! Nemoj dugo da je držiš na dojci! Dovoljno je da sisa 15 minuta...». Sve je to pogrešno. Bebe su ličnosti u malom, koje tek rastu, pa nije dovoljno da budu samo nahranjene. One imaju potrebu za bliskošću, jer od trenutka presecanja pupčanika i razdvajanja od majke - osećaju strah. Dojenjem se uspostavlja najbliži, najintimniji kontakt, dragocen za bebu do te mere da u dojci traži i nalazi simboličnu zamenu za pupčanik. To su trenuci koji je podsećaju na vreme provedeno u materici, dok su ona i mama bili jedno, podsećanje na period sreće i blaženstva, period potpune zaštićenosti."

Ja sam usamljena

Plač je svojevrstan govor bebe, ona plačem uvek nešto saopštava: da je gladna, mokra, da joj je hladno, ili da je nešto boli...

"Majke najčešće bebin plač tumače kao znak da je gladna, pa je stavljaju na dojku, gde bebica ubrzo zaspi. Zatim je spuste u krevetić, a ona uskoro ponovo počinje da plače. Majka je iznova stavlja na dojku, i... tako više puta. U strahu da beba plače zato što je gladna, majka misli da nema dovoljno mleka, pa olako prelazi na prihranjivanje. Moje iskustvo pokazuje da bebica plačem najčešće saopštava: «Uzmite me, plašim se», ili: «Ja sam usamljena!»."

Dodir kože najefikasniji

Dr Đurđica Ćećez savetuje majke da priviju dete uz sebe, na golu kožu - jer je to najbolji, najefikasniji način da se ono smiri. Pored toga, da bi potomstvo bilo zdravo i srećno, važno je da i mame budu srećne, zadovoljne, mirne, opuštene...

"Bebe su kao sunđer, sve upijaju. Bez obzira što nemaju do kraja razvijenu koru mozga, imaju veoma razvijen osećajni mozak, pa osećaju svaku emociju majke. To je takozvani limbički sistem, deo mozga u kojem su smešteni centri za osećanja. Inače, osećajni mozak utiče na imuni sistem. Kasnije dolazi pod kontrolu kore velikog mozga, a osećanja iz najranijeg perioda tu zauvek ostaju."

Kad se beba uplaši

Majke su često preplašene, nedovoljno smirene, ne znaju šta beba hoće, nevešto prepoznaju njene potrebe, ne shvataju da je najbolje za bebu da je stave uz sebe - tako da čuje otkucaje maminog srca, da joj šapuću i maze je.

"Naše majke obično uzmu bebu i energičnim, odsečnim pokretima je ljuljuškaju. Pritom ispuštaju zvuk koji liči na šištanje, umesto da tiho pevuše i tepaju bebi. Ni grubo ljuljuškanje, ni zvuk koji zaista liči na šištanje - ne prijaju bebi, pa ona sve više unezvereno plače. Stvara se začarani krug: majka u strahu zato što ne zna šta je bebi, a beba neprestano uplakana. Ukoliko beba dugo plače, to dovodi do jakog negativnog emotivnog naboja, pa je potrebno dosta vremena da je smirimo.

Bez bebeće discipline

Dr Đurđica Ćećen naglašava da saveti u stilu: «Pusti je da plače, plačem razvija pluća, nemoj da je razmaziš, ne navikavaj je na ruke...» neće da usreće bebu.

"To su pokušaji da se disciplinuje malo biće koje još nema razvijenu koru mozga i koje ne može da se disciplinuje. Najviše što možemo da uradimo jeste da bebicu pravilno hranimo, da zadovoljavamo njene potrebe jer samo zadovoljno dete ima šanse da odraste u zdravu, uravnoteženu ličnost. Kao loš primer mogu da se navedu neka ratnička plemena, koja su imala običaj da decu disciplinuju od najranijeg uzrasta. I, šta se time dobijalo? Stidljive, nesigurne, na kraju agresivne osobe."

Spremno za veliki svet

Kako da dete postane samopouzdano, otvoreno, spremno za komunikaciju sa drugim osobama? To se postiže upravo u ranom periodu odrastanja, kroz proces dojenja i bliskost sa majkom, koja bebici uliva osećaj sigurnosti. Na taj način se ostvaruje i generacijska veza roditelja i potomaka.

Dr Đurđica kaže da nije slučajno što se kod nas za trudnu ženu kaže da je noseća.

"Nosite vašu bebu što više, držite je uz telo, ne puštajte je da plače i da ostaje dugo sama u krevetiću. Više od svega joj je potreban dodir, fizički kontakt. Čak i kada je gladna, ukoliko je zagrlite", lako će da se umiri. Uostalom, to je deo naše tradicije: pri susretu se ljubimo, pri razgovoru dodirujemo. Život počinje dodirom, dodirom i završava...

Izvor: yumama.com

ZABLUDA je da beba može napolje tek 40 dana od rođenja. Doktorka Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog oradinacije "Dr Raketić" kaže da novorođenče odmah može u park.

Idealno vreme za šetnju rano jutro do 10 sati i posle podne od 18 do 20 časova.

- Bebe bi isključivo trebalo šetati po parkovima i drugim uređenim zonama, dakle dalje od saobraćajne i druge buke - kaže dr Raketić. - Tokom šetnje beba nikako ne bi smela da bude direktno na suncu već uvek u poluhladu. Što se tiče izbora garderobe, dete bi trebalo obući u skladu sa vremenskim prilikama, kao što se oblače i roditelji. Jedino što je obavezno je šeširić kao zaštita, a ako je mnogo toplo čarapice nisu potrebne. Veoma je važno i da bebina koža koja nije pokrivena garderobom bude zaštićena kremom sa faktorom 50 plus, koja u sebi sadrži hemijske i mehaničke filtere. Dakle, reč je o izboru kvalitetne medicinske zaštitne kreme.

Uz adekvatnu garderobu i zaštitu, dr Raketić savetuje da se bebi daje i voda jer je to značajno za hidrataciju.

Izlazak na vazduh i boravak na suncu za novorođenče imaju veliki značaj jer blagi sunčevi zraci doprinose sintezi vitamina D3 koji je ključan za kosti, zube i jačanje imuniteta, a koji se ne nalazi u majčinom mleku.

- Naravno da se bebama od rođenja uvodi suplementacija vitaminom D, ali su i njegovi prirodni izvori podjednako značajni - upućuje dr Nevenka Raketić.

Izvor: Novosti

Kada u kuću “stigne” nova beba, sve oči su uprte u nju. Ali, koliko su novorođenčad svesna lica odraslih?

Kombinujući tehnologiju, matematku i prethodno znanje o vizuelnoj percepciji beba, istraživači su uspeli da odgonetnu kako izgleda okolni svet gledan bebinim očima.

Naučnici su otkrili da bebe stare samo dva, tri dana mogu da percipiraju lica odraslih osoba, kao i da razlikuju facijalnu ekspresiju – ali, samo na udaljenosti do 30 centimetara. Na tolikoj udaljenosti, otprilike, nalazi se lice majke kada u naručju drži bebu.

Međutim, ukoliko se udaljenost poveća na 60 centimetara, bebama slika, odnosno lice osobe, postaje zamagljeno, zbog čega otežano prepoznaje lica i izraze lica.

Studiju su sproveli istraživači sa Instituta za psihologiju Univerziteta u Oslu i Stokholmu.

Istraživanje je potvrdilo i da novorođenčad mogu da imitiraju facijalnu ekspresiju roditelja već prvih dana života, pre nego što im se vid toliko razvija da mogu da zapažaju detalje iz okoline.

Ključ je, kažu naučnici, u pokretima.

“U prethodnim studijama, kada su naučnici istraživali šta i kako bebe vide, koristili su fotografije u stanju mirovanja”, kaže profesor Švajn Magnusen. “Međutim, stvarni svet je dinamičan, i zato je naša ideja bila da koristimo slike u pokretu.”

Naučnici dalje otkrivaju da je novorođenčadima lakše da prepoznaju osobu kada se kreće, pomera, nego kada je u stanju mirovanja.

Istraživači su studiju sproveli tako što su snimili promene nekoliko facijalnih ekspresija različitih lica, a zatim su i odraslima pokazali snimak. Smatrali su da, ukoliko oni nisu u stanju da prepoznaju da li je osoba u videu srećna, ljuta, iznenađena ili ima neutralan izraz lica, ni mališani neće biti.

Odrasli su dali tačne odgovore na facijalnu ekspresiju kada su gledali snimak na udaljenosti od 30 centimetara, dok je teže bilo kada su video gledali na udaljenosti od 120 centimetara.

Nakon toga, zaklučili su da novorođenčad mogu da prepoznaju izraze lica samo na udaljenosti od 30 centimetara.

Strana 1 od 2

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Meso u ishrani trudnica

Meso u ishrani trudnica

Saznajte zbog čega je meso važna namirnica u ishrani ...

Dadilja oštro: Roditelji, ovde grešite!

Dadilja oštro: Roditelji, ovde grešite…

Dadilja koja je čuvala decu dve decenije na dva kontin...

Sve što niste znali o trećem krajniku

Sve što niste znali o trećem krajniku

Adenoid (adenoidna vegetacija) ili treći krajnik, kod ...

Uvećani limfni čvorovi na vratu

Uvećani limfni čvorovi na vratu

Veliki broj pitanja upućenih pedijatru je vezan za uve...

Dojenje: nega bradavica

Dojenje: nega bradavica

Neprijatno iskustvo bolnih bradavica bi sve mame volele...

Dojenje: nega bradavica

Dojenje: nega bradavica

Neprijatno iskustvo bolnih bradavica bi sve mame volele...

Dramatična noćna buđenja uz plač: Zašto moje dete vriskom prekida san?

Dramatična noćna buđenja uz plač: Za…

Problemi sa spavanjem mogu se javiti čak i kod one dec...

8 najčešćih grešaka kod hranjenja dece

8 najčešćih grešaka kod hranjenja de…

Ukoliko je vaše dete izbirljivo kada je hrana u pitanj...

Pobedite zamor u trudnoći uz ove savete

Pobedite zamor u trudnoći uz ove savete

Kada ležite i ništa ne radite ako ste trudni, vaše t...

Bebin govor tela

Bebin govor tela

Ima li lepšeg osećaja od držanja u naručju tek rođ...

Šta je vodena kila (hidrocela) i kako se leči?

Šta je vodena kila (hidrocela) i kako s…

Ovaj “set” pitanja je posvećen jednom veoma često...

Vanmaterična trudnoća

Vanmaterična trudnoća

Vanmaterična ili ektopična trudnoća označava razvit...

Ruke dalje od mog trbuha!

Ruke dalje od mog trbuha!

  Ono što me najviše smetalo u trudnoći, nije ono ...

Fimoza – šta roditelji dečaka treba da znaju

Fimoza – šta roditelji dečaka treba …

Ima mnogo latinskih reči koje mi, roditelji, ne razume...

Uvođenje žumanceta u ishranu odojčeta

Uvođenje žumanceta u ishranu odojčeta

Različiti su stavovi o samom postupku uvođenja žuman...

Majke, obratite pažnju: Dojenje utiče i na zdravlje majke

Majke, obratite pažnju: Dojenje utiče …

Majke koje doje svoje bebe dve godine ili više imaju 1...

Montesori metod za prvih šest meseci sa bebom kod kuće

Montesori metod za prvih šest meseci sa…

Pripreme za bebu bi trebalo da budu jedan lep period ž...

Žitarice kao prva nemlečna hrana u ishrani beba

Žitarice kao prva nemlečna hrana u ish…

Nemlečna ishrana obuhvata sve grupe namirnica osim maj...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.