Od trenutka rodjenja beba se navikava na spoljni svet i nove uslove života. U prvih nekoliko meseci prisutni su različiti refleksi koji se kako beba raste postepeno gube.

Ovi refleksi su prisutni zbog nedovoljne zrelosti nervnog sistema na rodjenju. Beba kada se rodi ume da sisa, guta, hvata ručicom i nožicom, preskače prepreku i hoda. Takodje na buku, svetlost ili pomeranje podloge reaguje trzanjem.

Upravo ovaj poslednji opisan refleks je razlog velike brige roditelja. Stručno se naziva Moroov refleks i spontano kod velike većine beba nestaje do šestog meseca. Iako je svako dete drugačije sve bebe slično izgledaju prilikom trzaja. Beba reaguje celim telom opružajući ruke i noge, a nekad otvora i šakice koje inače drži zatvorene. Trzaj traje samo nekoliko sekundi i beba nastavlja uobičajeno aktivnosti kao da se ništa nije dogodilo. Ovaj refleks se dešava tokom perioda spavanja kao i kada je beba budna. Neke bebe mogu da se probude posle trzaja i potom da teško zaspe. Redovno se kontroliše i izaziva na svakoj pedijatrijskoj kontroli u prvih nekoliko meseci bebinog života.

Posle prvih šest meseci i nestanka Moorovog refleksa takodje može doći do naglih trzaja prilikom uspavljivanja i upadanja u san. Deca tada mogu da trgnu glavicu, ruke ili noge zbog spontanih “električnih pražnjenja” u mozgu koji su normalna pojava. Ova električna pražnjenja predstavljaju normalno odmaranje delova mozga koji imaju zadatak da kontrolišu one deliće moždanog tkiva koji stvaraju impulse za pokretanje delova tela. Deca uzrasta 2-4 godine proživljavaju tokom sna zbivanja u toku dana pa se može dogoditi da tokom sanjanja dodje do povremenih trzaja. Za miran san je potrebno da se dete pred spavanje umiri i ne gleda crtaće – bolji izbor je čitanje knjiga i mirne porodične igre. Obrok pred spavanje treba da bude kvalitetan ali lagan za varenje kako varenje teške hrane ne bi bilo uzrok trzanja tokom noći.

Trzaji u snu su potpuno normalna pojava i nisu znak bolesti kod dece koja se normalno razvijaju. Ukoliko se roditelji brinu da ono što radi njihovo dete nije uobičajeno treba da se obrate svom pedijatru koji će na osnovu razvoja bebe i neuropedijatrijskog pregleda ustanoviti da li se radi o normalnoj pojavi (u najvećem broju slučajeva) ili je potrebno dalje praćenje deteta ili pregled kod dečijeg neurologa.

Roditeljima se na prvom pregledu dopada što njihova beba od mesec dana ume da hoda iako će tu sposobnost izgubiti za 4-5 meseci, ali ne vole trzaje koji su kao i spontani hod primitivni refleksi koji se gube kako beba raste.

Omogućite bebi da spava u mirnom i opuštenom okruženju bez velike iznenadne buke i pustite dete da raste jer se najbolje raste dok spava. Za sve što Vam je neobično posavetujte se sa svojim pedijatrom.

Dr Milena Nikolić pedijatar

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Sprečite povrede nežnog dečjeg uha nastale neadekvatnim održavanjem higijene.

Pravilno održavanje higijene uva, ukoliko je uvo zdravo, vrši se pranjem sapunom, vodom i brisanjem peškirom (ubrusom) savetuje prof. dr Ranko Dergenc.

Veoma raširen običaj da se higijena uva ili nosa održava štapićima je pogrešan, u istoj meri u kojoj je uobičajen. Štapićem ne može da se ukloni cerumen (ušna mast), već se gura dublje, nabija se i gomila tako da ga je tada mnogo teže isprati ili skinuti. Osim toga što štapićima ne može da se adekvatno održava higijena uva, bez obzira što imaju kraj zaštićen vatom, oni nisu pogodni za bilo kakvu manipulaciju u spoljašnjem ušnom kanalu. Njihovom upotrebom može doći do povrede kože kanala, bubne opne, pa čak i slušnih koščica.

Na mehaničku povredu kože spoljašnjeg ušnog kanala često se nadovezuje infekcija, naročito u letnjim uslovima, zbog kupanja u bakteriološki zagađenoj vodi (bazeni, reke, jezera, more), što sve izaziva jake bolove u uhu i uzrokuje značajne tegobe.

izvor: yumama

Roditelji imaju podeljen stav o ovoj temi. Šta je ispravno s vašeg stanovišta i može li se primeniti neko opšte pravilo?

Nedavno se pojavilo istraživanje prema kojem je metoda „neka se isplače i tako uspava” sasvim u redu. Problem kod ovog istraživanja je u tome što je rađeno na vrlo malom uzorku od svega 43 bebe. Takođe se bavilo kratkotrajnim efektima metode, ne vodeći računa o sada već dobro poznatim saznanjima o načinima na koji deca doživljavaju i ispoljavaju stres.

Tako recimo, neka deca koja doživljavaju izrazito visok nivo stresa i trpe fiziološke promene (ubrzani rad srca, nepravilno disanje), mogu se povući u sebe i ne izražavati svoje emocije, dok recimo ona koju neko teši, iako su pod stresom, ne trpe fiziološke posledice.

Produženo plakanje izaziva fiziološke promene

Tako je dr Margot Sanderlend kroz dugogodišnji rad s decom u Centru za mentalno zdravlje dece u Londonu ustanovila da produženo plakanje kod beba izaziva fiziološke promene. Tako recimo dolazi do povišenog krvnog pritiska, nepravilnog rada srca, nepravilnog disanja, pada imunološkog sistema te smanjenja lučenja hormona rasta. Osim ovih reakcija, smatra da se razvijaju i psihološki problemi koje se ispoljavaju tek kasnije u životu u vidu nemogućnosti nošenja sa stresom ili pak nemogućnošću ostvarivanja emotivnih veza. Prema njoj, prestanak plača ne znači da se beba i smirila, već da je došlo do procesa koji zove „Protest, očaj, otuđenost”. Odnosno, s bebinog stajališta – „zašto da plačem kada me niko ne čuje i nikome nije stalo do mene”.

Neonatolog Hauard Čilton pak smatra da u prvim mesecima života beba mora uspostaviti emotivnu vezu s roditeljima, proceniti koliko se može pouzdati u njih te spoznati koliko je željena i voljena. Ovo je i vreme kada beba uči od roditelja o novoj okolini i kako se nositi sa stresom. Stoga ostavljanje bebe u mračnoj sobi da se uspava plakanjem stvara osećaj nepoverenja i nesigurnosti.

Plač je sinhronizovan s reakcijom roditelja

Pedijatar i stručnjak za dečji razvoj dr Harvi Karp smatra da bebama treba jako puno fizičkog kontakta i pažnje jer im je to neophodno za psihički i fizički razvoj. Mozak tek treba da prođe kroz ogroman razvoj i opremljen je onim osnovnim za preživljavanje, odnosno refleksima. Jedan od njih je i plač.

Koliko je važan govori i činjenica da je sinhronizovan s reakcijama roditelja. Kada beba plače, roditeljima srce počne ubrzano da radi, povisuje se pritisak, znoje se dlanovi i steže se želudac. Preciznije, aktiviraju se instinkti i imamo potrebu da zadovoljimo njene potrebe. Baš zato je tako teško ostaviti bebu da plače jer to ide protiv roditeljskih nagona koji pomažu da joj osiguramo ono što joj je potrebno. S tim da je bitno naglasiti da bebe nikada ne plaču bez razloga, već zbog gladi, žeđi, umora, boli, neke neugode ili straha.

Ostavljanje bebe da se plačem uspava ima za posledicu izražen strah od odvajanja, probleme sa uspavljivanjem i spavanjem. Kod te dece se u kasnijoj dobi javljaju problemi s kontrolisanjem emocija i problemi u socijalizaciji.

Da bi se sve to izbeglo i da bi se razvili zdravi porodični odnosi koji se temelje na razumevanju i poverenju između roditelja i dece, treba ih graditi od samih početaka. Ponekad je teško i iscrpljujuće zadovoljavati bebine potrebe, ali ako ih osluškujete i ako roditelji slede svoje instinkte, njihova nova uloga će im biti puno lakša.

Izvor: www.klokanica.24sata.hr

Sve je više dece sa ravnim stopalima i sve manje roditelja spremnih da ih puste da hodaju bosa

Sve je više dece sa ravnim stopalima i sve manje roditelja spremnih da ih puste da hodaju bosa. A kada bi odrasli bili manje u grču da će se mališani tako povrediti, poseći na staklo, "natrčati" na osu ili komad oštrog drveta, olakšali bi im život. Stručnjaci odavno tvrde da je bosonogo hodanje odlično iz više razloga. Ono je korisno za tabane, a samim tim i za kičmu i pravilno držanje tela. Jača mišiće stopala i nogu, poboljšava pokretljivost i time smanjuje mogućnost povreda. Više puta je naučno dokazano da hodanje bez cipela stvara snagu i u potkolenicama i pruža deci bolju percepciju kretanja kroz prostor, što utiče na razvoj samopouzdanja. Mališani su spretniji u sportu, lakše održavaju ravnotežu, uspešno se penju, koraci su im usklađeniji...

Zato, dragi roditelji, ako ste sve ovo usvojili, onda pustite svoju decu da povremeno hodaju bosa. Leto je idealno godišnje doba za "tabananje", pogotovo po pesku i sitnom šljunku. A, ako i dalje brinete o tome da će se isprljati ili pokupiti neku bakteriju, znajte da je upravo obrnuto - čuvanje pod staklenim zvonom slabi imunitet!

Izvor: novosti.rs

Problemi sa spavanjem mogu se javiti čak i kod one dece koja su odavno stekla rutinu. A zbog čega se to dešava i kako reagovati savetuje pedijatar i stručnjak za poremećaje sna.

Veoma se često dešava, čak i deci koje inače dobro spavaju i već su stekla rutinu, da se u nekom trenutku pojave problemi. Bilo da im postane teže da uveče zaspe, ili, mnogo češće, da počnu iznenada da se bude noću uz intenzivan, dramatičan plač, kaže za BabyCentre, Debora Lin Dukejn, pedijatar i stručnjak za poremećaje sna kod dece.

Postoji više uzroka iznenadnih noćnih buđenja ali jedan od razloga može biti "noćni teror", koji je veoma sličan mesečarenju, samo u mnogo dramatičnijem obliku. "Teror" je često povezan sa nedostatkom sna kod dece.

Kada se desi da se dete iznenda probudi noću uz dramatičan plač, potrebno je da odete do njega, ali nije poželjno da mu se obraćate ili da pokušate da ga umirite, jer može da se desi da vas dete odgurne i da se dodatno uznemiri, zbuni i dezorijentiše. Takođe, ne biste trebali da pokušavate da budite dete. Umesto toga, samo budite blizu i pazite da ono ne povredi samo sebe dok napad plača ne prođe.

Drugi razlog za iznenadna buđenja uz plač mogu biti i noćne more ili košmari. Kako raste kod deteta se razvija mašta, a situacije koje je doživelo u toku dana, pomešane sa imaginacijom, mogu mu dolaziti i u snove. Nakon što se dete porobudi jer je imalo košmar potrebno je da odete kod njega i da ga umirite. Ako vam dete to traži, možete ostati uz njega dok ne zaspi ponovo.

Ne brinite ukoliko dete ne bude želelo da razgovara o svom uznemirujućem snu. Često snovi nisu nešto što može da se objasni rečima, ali može da izazove neprijatno osećanje, kako kod odraslih tako i kod dece.

Još jedan od razloga, pogotovo kod dece koja inače nemaju probleme sa spavanjem, može biti bolest, skok u razvoju ili anksioznost zbog razdvajanja (mamin polazak na posao, polazak u jasle...). U tim slučajevima postoji nekoliko stvari koje možete da uradite.

Ukoliko je u pitanju bolest, naravno, roditelji moraju da se postaraju da dete dobije adekvatnu negu.

Ako se radi o skoku u razvoju ili anksioznosti, prvo što treba da utvrdite je da li vaše dete generalno ima dovoljno sna u toku dana.

Iako zvuči kontradiktorno, suprotno mišljenju da će umorno dete pre zaspati, činjenica je da što dete manje spava u toku dana, teže će se uveče smiriti i mirno prespavati noć. Stoge je potrebno da budete dosledni u održavanju rutine, i bez preskakanja, svakodnevno stavljte dete da spava popodne. Takođe je potrebno da dete uveče bude u krevetu u vreme predviđeno za njegov uzrast.

Dodatni saveti

Šta god da utvrdite kao razlog, budite uz dete, neka ono zna i oseti da ste vi smireni, da ste tu i da je sve u redu i da može da nastavi da spava.

Razgovor svedite na minimum, a svetla ostavite prigušena. Ova situacija možda će se ponoviti nekoliko noći za redom, čak i nekoliko nedelja, ali važno je da se održava rutina spavanja, i problem će se vremenom rešiti.

izvor: yumama.com

Ima li lepšeg osećaja od držanja u naručju tek rođenog deteta? Međutim, retko kada se zapitamo koliko naše bavljenje detetom u tom najranijem uzrastu ima uticaja na razvoj njegovih čula i psihomotorni razvoj u celini?

Još u majčinom stomaku dete je sposobno da prima i obrađuje nadražaje iz spoljašnje sredine. Kretanje majke, kontakt sa zidovima materice, sisanje palca, svetlost i zvuci... neki su od stimulusa koji u tom periodu utiču na formiranje i oblikovanje centralnog nervnog sistema.

A kasnije? Nije potrebno da budete profesionalno kvalifikovani da biste otkrili kako se razvija vaše dete. Posmatrajte vašu bebu i bavite se njome.
Probajte da dodirujete bebin obraz. Ona će refleksno da okreće glavicu prema vašoj ruci. Taj refleks je prirodan, prilagođujući (adaptivni) odgovor, koji pomaže detetu u traženju hrane.

Stavite igračku ili prst na bebin dlan. Automatski ćete izazvati čvrsto zatvaranje njene šake. To je, takođe, refleksna aktivnost, koja pomaže detetu da se uhvati za nešto, kako ne bi palo. Inače, novorođenče ne može da otvori šaku i ispruži prste, pa njegove šačice uglavnom ostaju zatvorene u prvim mesecima života. Novorođenče pokazuje i odgovor na dejstvo gravitacije. Informacija o promeni položaja glave u odnosu na trup dolazi preko unutrašnjeg uha.

Zbog toga, ako se položaj glave naglo promeni, na primer, kada glava pada unazad, dolazi do reakcije celog tela. Dete naglo širi ruke i noge, a potom ih skuplja, kao da bi želelo da se za nešto uhvati. To je u medicini poznato kao Moro refleks - u stvari je evolutivni refleks koji viđamo i kod životinja, a neophodan je za opstanak.

Kada dete držimo na ramenu, primetićemo kako pokušava na kratko da podigne glavu. I ovo se dešava pod uticajem gravitacije, koja deluje na određene delove nervnog sistema, a oni šalju informaciju mišićima vrata da podignu glavu.

Vremenom se ovi adaptivni odgovori razvijaju, pa će dete moći da odigne glavu od podloge, a nasuprot gravitaciji - kada ga postavite da leži na stomaku.

Svaka majka brzo nauči da držanje i ljuljanje deteta pomaže da se ono smiri. Ritmični pokreti ljuljanja takođe imaju veoma važnu ulogu u organizaciji i sazrevanju centralnog nervnog sistema.

Zato je i dodir koji majka ostvaruje sa detetom veoma važan činilac za sazrevanje njegovog centralnog nervnog sistema i uspostavljanje veze između mame i bebe.

Jednomesečno dete ne uspeva da diferencira komplikovane oblike ili kontraste boja, ali ipak prepoznaje lice majke i ostalih važnih osoba u njegovom životu. Primetićete kako usmerava pažnju kada vidi pokrete ljudi ili igračaka, i trudi se da ih prati - najpre očima, a potom i pokretima glave.

Na zvuk zvečke ili ljudskog glasa, jednomesečno dete će najpre odgovoriti smirivanjem motorike, a potom i okretanjem glave prema izvoru zvuka.

Rođenjem su razvijena i čula ukusa i mirisa - imaju veoma važnu ulogu u toku prvog meseca. Sisanje je adaptivni odgovor, povezan sa ovim čulima, i kod deteta je razvijen po rođenju.

Znači, u toku prvog meseca dete već razvija veliki broj različitih adaptivnih odgovora. Mnogi od njih se izgrađuju još intrauterino, a po rođenju ih dete razvija kao osećaj za gravitaciju, pokret i dodir.

Sve ovo je važno znati jer nam dete u tom najranijem periodu govori telom, pokretima, pa je od velikog značaja da umemo da tumačimo taj govor tela. One stimulacije koje umiruju dete i čine ga srećnim su dobra baza za razvoj čula, kao i sopstvene telesne šeme.

Funkcije se razvijaju po određenom redosledu. Kod neke dece će to biti brže, kod neke sporije, ali uglavnom će pratiti tipične parametre. Zbog toga nije potrebno da budete profesionalno kvalifikovani da biste otkrili kako se kod deteta razvijaju ovi procesi.

Posmatrajte mališana u spontanim aktivnostima, ali posmatrajte i njegove vršnjake. Uočite sličnosti i razlike.

Pogledajte kako da prilikom menjanja pelena zaštitite bebinu kičmu i uklonite pritisak sa njenog osetljivog nervnog sistema.

Doktorka Emili Puente, iz zdravstvene ustanove “Bridge family chiropractic”, nedavno je na svojoj stranici objavila video u kome pokazuje kako bi roditelji trebalo svojim mališanima da promene pelene.

Svima poznata tehnika menjanja pelena je da bebi podignete nožice, međutim, doktorka objašnjava da se na taj način stvara veliki stres na bebin donji deo leđa, a kao posledica toga mogu se javiti degistivni problemi, gasovi ili konstipacija. Osim toga, u tom delu kičme može doći do cervikalne lordoze, stanja u kome kičma u donjem delu leđa ima prekomernu zakrivljenost, a upravo podizanje nožica može da utiče na način na koji će se kičma u budućnosti razvijati.

Bebe koje još nisu počele da puze, nemaju razvijenu lordotičnu krivinu lumbalnog dela, tako da pritisak prilikom podizanja nogu može imati vrlo negativan uticaj na njih. Okretanjem bebe na stranu kako bi joj promenili pelenu, možemo je zaštiti od svega toga, a tehnika je takođe i prilično jednostavna.

Izvor: yumama.com

Nit’ manjih putnika nit’ više stvari! Dajemo Vam spisak stvari koje će Vam olakšati putovanje i još neke savete za efikasno pakovanje.

Spisak potrebnih stvari

Pelene
Po jednu za svaki sat puta, plus nekoliko viška za slučaj zastoja, kašnjenja…

Prostirka na kojoj ćete menjati pelene svom detetu
Možete kupiti one za jednokratnu upotrebu u supermarketu ili one koje se mogu prati.

Prekrivači
Ponesite nekoliko – da stavite na mesto gde ćete spustiti bebu da legne, da je pokrijete, da pokrijete sebe dok dojite, da napravite hlad bebi…

Kese
Ponesite više različitih veličina – za iskorišćene pelene, prljavu odeću ili prostirke.

Krema protiv osipa
Vlažne maramice
Bočice gela za dezinfekciju ruku, šampona za bebu i losiona za bebu
Papirne maramice
Cucle (ako ih Vaša beba koristi)
Nekoliko omiljenih igračaka

Odeća, obuća, čarape
Neka Vam smernica bude jedna do dve kombinacije po danu.

Perive portikle
Šeširić

Stolica za hranjenje bebe od lagane plastike, sa priborom i hranom
Ukoliko dete jede čvrstu hranu.

Mleko u prahu za bebe, voda, sok (ukoliko ga dete pije)
Nekoliko flašica i čašica, ukoliko je potrebno
Grickalice koje će Vama vratiti energiju
Pumpice za mleko (ako ih koristite)

Mala stona lampa
Potrebna Vam je kako biste blago osvetlili prostoriju u toku noći kada menjate pelene bebi.

Prva pomoć
Sirupi, lekovi protiv bolova i sredstva za saniranje manjih povreda.

Kengur nosiljke
Lagane nosiljke kako biste imali slobodne ruke ukoliko morate da obavite neke obaveze (npr. na aerodromu) ili kako biste zaštitili bebu od gužve.

Ogradice za bebe
Napravite za bebu bezbedni kutak za igru ili dremku.

Bazenčić na naduvavanje
Može se koristiti i kada želite da okupate bebu u apartmanu i time učinite kupanje lakšim.

Sedište za auto ili avion

Složiva kolica
Mogu se lako sklopiti i odložiti u kolima, avionu i biti od velike koristi.

Korisni saveti

Počnite sa pripremama za pakovanje nekoliko dana pre puta. Imajte kod sebe spisak potrebnih stvari ili ih sve izdvojite na neko mesto, kao što je neki raščišćeni sto.
Nabavite torbu za pelene sa vodootpornom podlogom i kaišem kako biste prebacili torbu preko ramena.

Budite spremni za situacije kao što su: povraćanje i propuštanje pelena u toku puta. Imajte sa sobom u torbi dodatne stvari za bebu i za Vas.
Sprečite tečnosti iz bočica da Vam iscure tako što ćete ih posebno pakovati u plastične kese.

Svaku kombinaciju koju ste poneli za bebu spakujte pojedinačno u kese, da ne biste jurili okolo za majušnim čarapama, majicama i slično.
Ponesite fotoaparat, punjač i memorijsku karticu.

Nabavite malu lampu koju možete nakačiti na knjigu i njom osvetljavati samo knjigu da ne biste uznemiravali bebu dok spava.
Upišite broj doktora kod kog Vaša beba ima otvoren karton u slučaju da imate neka pitanja dok ste na putu.

Pripremila: Aleksandra Ivković

Zelena učionica

Nijedna krajnost nije dobra, kažu stručnjaci - greše i roditelji koji bebu nigde ne vode, ali i oni koji odmah sa detetom kreću u šoping i na dečje rođendane. Pronađite sredinu i birajte mesta sa manje gužve

Roditelji novorođene bebe najčešće idu iz krajnosti u krajnost - ili je nigde ne vode ili je odmah "ubace" u gužvu. I šta god da urade od toga - greše. Profesor dr Majkl Bodin kaže da prvi izbor nije dobar pre svega za majke.

- Ako 24 časa dnevno, svaki dan, svaku nedelju, sve do drugog, trećeg meseca ostajete kod kuće, plašeći se da će se bebi nešto desiti u dodiru sa spoljašnjim svetom, pući ćete. Beba plače, vi ne spavate, ne razmenjujete energiju i priče sa drugima, hormoni divljaju. Šta možete da očekujete osim da padnete u depresiju ili da vam povratak u stvarnost bude kao horor film - primećuje Bodin.

S druge strane, ako ste od onih koji odmah sa bebom krenu u šoping i na dečje rođendane, računajte da ćete joj ugroziti zdravlje.

- Pomislite na sve one bakterije i viruse koji vrebaju - upozorava ovaj stručnjak, savetujući mamama da pronađu sredinu i šetaju bebe laganim tempom, birajući mesta sa manje ljudi i buke.

Izvor: novosti.rs

Stručnjaci kažu da nije dobro kada detetu postavljate rigidne granice straha, jer ih to može učiniti još plašljivijim. Neke stvari im, ipak, ne treba braniti

Želeći da od svojih mališana naprave hrabre ljude, mame i tate ih često kale i tamo gde ne treba. Stručnjaci kažu da nije dobro kada detetu postavljate rigidne granice straha, jer ih to može učiniti još plašljivijim. Neke stvari im, ipak, ne treba braniti, kao što su:

* Plaču - roditelji često govore deci, pogotovo dečacima, da je sramota plakati, da suze priliče samo slabićima, da će im se svi smejati... Onda oni počinju da ih kriju ili guše, iako postoje i realni razlozi da se isplaču. Tako umesto suza, često ostanu traume.

* Plaše se - naravno da mališani ne treba da budu plašljivi, pogotovo da imaju strah od odlaska kod doktora, u školu, od učitelja i ocena, ali ako se to i desi, najgore je da im se podsmevate. Umesto toga, pokušajte da razložite njihov strah i pomognete im da ga prevaziđu.

* Kažu "ne" - Kada predložite nešto detetu, a ono kaže da ne sme, nemojte da mu odbrusite da je kukavica, jer to loše deluje na njegovo samopouzdanje. Saslušajte ga, porazgovarajte, uputite ga zašto mislite da može i treba to da uradi, a ne da ga kinjite.

Izvor: novosti.rs