januar 27, 2021

Alergije kod dece

„Nasleđe ima veliku ulogu kod alergija u dečijoj dobi. Ako je jedan od roditelja alergičan, veća je verovatnoća da će i dete biti alergično.“

Alergije

Neželjene reakcije na hranu mogu biti alergijske (imunološki mehanizam) i nealergijske (reakcije nepodnošenja). Većina alergijskih reakcija su posredovane IgE-antitelima. Manifestacije tih složenih mehanizama, mogu biti sistemske reakcije često opasne po život (anafilaksa), ili pak kožne reakcije (atopijski dermatitis i urtikarija). Respiratorne tegobe se manifestuju kao astma ili alergijski rinitis, dok grčevi, mučnina, povraćanje, dijareja i opstipacija mogu biti simptomi gastro-alergija. Reakcije nepodnošenja često prolaze neopaženo, poput pečenja jezika i svraba uglova usana.

Koja je hrana rizična?

alergija na hranuSvaka namirnica koja u svom sastavu ima velike proteinske, ili proteinsko-ugljenohidratne kombinacije, može izazvati alergijsku reakciju. Ti veliki kompleksi mogu biti „golem zalogaj,” našem imunološkom sistemu. Naročito kod dece koja se tek sreću sa novim namirnicama i njihovom imunitetu stranim proteinima. Iz tih razloga se bebama sa alergijskim opterećenjem, koje se ne hrane majčinim mlekom, prepisuju hipoalergenske mlečne formule. Te formule su sastavljene od malih proteinskih frakcija, koje bi mladi imunološki sistem trebao upoznati i prihvatiti. Ukoliko se pojavi preosetljivost i na takve formule, prepisuje se sojino mleko, a u krajnjoj nuždi i kokosovo mleko i formule. „Najvažnije je znati, da je najbolja prevencija alergija kod dece što duže dojenje!”

Uvođenje novih namirnica u dobi do godinu dana treba biti vrlo obazrivo. Namirnice sa kojima treba biti oprezan su kravlje mleko, jaja, riba, žitarice, soja, kikiriki, pasulj, orasi, ali i jabuke, krompir, celer, grašak, kivi i jagode, koji su posebno opasni, ukoliko u porodici ili kod deteta postoji alergija na polen breze, zbog unakrsne reakcije.
Dolaskom toplijih dana, srećemo i alergijske reakcije na aditive, konzervanse i veštačke boje, koji se obilno stavljaju u veštačke sokove, lizalice, bombone i žvake. U keksima, džemovima, gaziranim pićima nalaze se sulfati, koji su posebno opasni za decu astmatičare. Sumporni dioksid koji se oslobađa u organizmu, metaboliziranjem sulfita iritira grkljan i može izazvati bronhijalni spazam. Upravo zbog toga FDA je zabranila i minimalno prskanje voća i povrća sulfatima.

Kako otkriti alergijsku bolest ?

Faktori rizika: 1. Pozitivna porodična anamneza 2. Dete koje nije dojeno 3. Atopijski dermatitis, ekcemi prisutni kod deteta do godinu dana. 4. Česte epizode rinitisa, kašlja, upala uha, bronhitisa. 5. Probavne smetnje koje se pojavljuju nakon određene hrane

Kad decu testirati?

Pre se smatralo da decu do treće godine, nema smisla testirati. Danas se zna da se u dojenčadi alergičnih na belančevine kravljeg mleka, alergija može dokazati kožnim testovima. Preporučuje se testiranje na manji broj namirnica uz određivanje specifičnih IgE antitela. Laboratorijska dijagnostika korisna je u dece sa teškim oblikom atopijskog dermatitisa, kojoj se zbog proširenih promena na koži, ne mogu napraviti kožni testovi.

Šta su provokacijski testovi?

Provokacijski testovi rade se sa ciljem da se kod bolesnika izazove blaži alergijski odgovor. U tim se testovima rizični alergen primenjuje direktno na sluznicu nosa, bronhija, očiju ili želuca. Na taj se način izazivaju simptomi alergijskog rinitisa, konjuktivitisa i astme. Izvode se samo u specijalizovanim bolničkim jedinicama. Ovi testovi imaju naročitu važnost kod preosetljivosti na lekove. IgE i eozinofili Određivanje ukupnog i specifičnog IgE-a u krvi, kao i broj eozinofila takođe mogu biti važan parametar alergijske konstitucije. „Visoki Eo (eozinofili) u perifernoj krvi mogu značiti hroničnu alergijsku reakciju.” Kožni testovi Zbog brzine i praktičnosti primene, kožni testovi su često prvi izbor u dijagnozi alergije. Izvode se na različite načine: test ubodom lancetom (pric), test unošenjem alergena u kožu (intradermalni test), test grebanjem (scratch), te kontaktni način (patch metoda). Uobičajeno mjesto primjene je unutarnja strana podlaktice, a rijetko se izvode i na koži leđa.

Lečenje

Najvažnija terapija je eliminacijska dijeta, te primena antihistaminika, a nekad i kratkotrajna primena kortikosteroida. Trudnoća u proleće može povećati rizik od alergija na hranu. Istraživanje sprovedeno u Finskoj na 5920 dece pokazalo je veću verovatnoću razvoja alergije na hranu kod dece začete u rano proleće. Deca rođena u jesen ili zimu češće imaju ekceme, poteškoće sa disanjem kao i astmu, nego deca koja su rođena u proleće ili leto. Prema mišljenju voditeljke istraživanja dr Kaise Pyrhonen postoji više razloga za ovakve rezultate, kao što su koncentracija polena u proleće, izlaganje suncu koje je povezano sa sintezom vitamina D, te virusne infekcije. Tako se pokazalo da do 4 godine života verovatnoća da neko dete ima alergiju na hranu varira prema sezoni rođenja i to od 5 posto za decu rođenu u junu i julu, a do 9,5 posto za decu rođenu u oktobru i novembru.

Dr.Rijalda Ostojić

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Pupak bebe

Pupak bebe

Dani kada je prinova stigla za novopečene roditelje is...

Kako da sačuvate vid svoje dece

Kako da sačuvate vid svoje dece

Sve više dece ima problem s vidom, što je posledica g...

Igra pospešuje inteligenciju

Igra pospešuje inteligenciju

Najjednostavnije igre, kao što su prebacivanje duvanje...

Pitali smo psihologa: Koliko je opasan stres u trudnoći?

Pitali smo psihologa: Koliko je opasan s…

Trudnoća se odavno u narodu naziva drugo stanje. U tel...

Trudničke fleke nestaju čim stigne beba

Trudničke fleke nestaju čim stigne beb…

Pigmentne promene u trudnoći nastaju usled povećane s...

Montesori metod za prvih šest meseci sa bebom kod kuće

Montesori metod za prvih šest meseci sa…

Pripreme za bebu bi trebalo da budu jedan lep period ž...

CRP kod beba i dece

CRP kod beba i dece

C-reaktivni protein ili skraćeno CRP je vrsta proteina...

Šta ako beba neće u auto sedište?

Šta ako beba neće u auto sedište?

Evo šta možete da učinite ako vaše dete odbija da s...

Svrab kao simptom

Svrab kao simptom

Svrab (pruritus) je nespecifičan simptom koji se javlj...

Koliko beba sme da bude napolju?

Koliko beba sme da bude napolju?

Nekoliko stvari o kojima bi trebalo da vodite računa k...

Zašto roditelji žure da im dete prohoda?

Zašto roditelji žure da im dete prohod…

Zašto roditelji žure da im dete prohoda? Od momenta ...

Kako pomoći bebi koja se prehladila

Kako pomoći bebi koja se prehladila

U jesenjim i zimskim mesecima najčešći uzrok posete ...

Spanać oko osmog meseca

Spanać oko osmog meseca

Zeleni listići su bogat izvor kalcijuma, a poznato je ...

Zablude o varičeli

Zablude o varičeli

Ovčje boginje su čest “nezvani gost” dečjih kole...

Inhalacija ili sirup?

Inhalacija ili sirup?

Devojčica od pet ipo godina je prvi put dobila opstruk...

Kako disciplinovati agresivnu decu koja ujedaju, tuku i ljubomorna su na brata ili sestru

Kako disciplinovati agresivnu decu koja …

Agresivno ponašanje može biti normalna faza razvoja d...

Treba li deca da nose maske i može li da se javi rep epidemije? Dr Konstantinidis o povratku u vrtiće

Treba li deca da nose maske i može li d…

Profesor dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruže...

Kako se pravilno tretira temenjača kod beba?

Kako se pravilno tretira temenjača kod …

Ako primetite da vaša beba ima žućkasti, masni i lju...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.