jul 10, 2020

Dijareja kod dece

Dijareja (proliv) se definiše pojavom više od 3 tečne stolice u toku 24h. Posebno je važna konzistencija stolice, a ne broj stolica.Česte, formirane stolice ne mogu se smatrati dijarejom. Bebe koje su isključivo na ishrani majčinim mlekom često imaju kašaste stolice, što takodje nije proliv.

Akutna dijareja je jedan od najčešćih uzroka smrti u odojčadi i male dece u celom svetu. Svake godine u celom svetu od dijareje umre više od 3 miliona dece mladje od pet godina, uglavnom usled dehidracije, tj. gubitka tečnosti.

Nejčešći prouzrokovači dijareje su virusi (rotavirus), bakterije (E.coli, Shigella, Salmonella, Campylobacter jejuni) i protozoe (Entamoeba histolytica). Infektivni agensi koji uzrokuju dijareju najčešće se prenose fekalno-oralnim putem, koji podrazumeva unos zagadjene hrane ili vode, i direktnim kontaktom (kapljičnim putem, preko zagadjenih ruku ili predmeta). Rizično ponašanje u velikoj meri može doprineti prenošenju infektivnih prouzrokovača dijareje: neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta, čuvanje pripremljene hrane na sobnoj temperaturi, upotreba zagadjene vode za piće, loša lična higijena, nehigijensko odlaganje fekalija.

Do pojave dijareje može doći i usled: intoksikacije (trovanja) zbog zagadjenja hrane bakterijskim toksinima, nepodnošenja odredjene vrste hrane, upotrebe antibiotika koji uništavaju normalnu bakterijsku floru creva, prekomerne upotrebe sredstava za čišćenje/sredstava za smekšavanje stolice, psihičkog stresa.

Akutna infektivna dijareja se češće i u težem obliku javlja kod dece u prve dve godine života.Učestalost dijareje je najveća u uzrastu od 6 do 11 meseci. U tom uzrastu se uvodi nemlečna hrana, odojče počinje da puzi i dodiruje predmete oko sebe, dok je nivo antitela dobijenih od majke snižen. Na našem podneblju dijareja je najučestalija tokom leta i rane jeseni.

Dijareja nastaje zbog ubrzanog prolaza stolice kroz creva i ubrzane peristaltike creva, a zbog čega je smanjena resorpcija vode u debelom crevu. Učestalim i vodenim stolicama bolesno dete gubi vodu i elektrolite (natrijum, hlor, kalijum i bikarbonate).

Najčešći klinički oblik je akutna vodenasta dijareja koja obično traje manje od 7 dana (najduže do 14 dana), a manifestuje se učestalim, kašastim ili vodenastim stolicama, bez vidljivih tragova krvi. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje, bol u stomaku i povišena temperatura.

Tri osnovna pravila lečenja dijareje su:
Sprečiti razvoj dehidracije, ukoliko već nema znakova dehidracije.
Lečiti dehidraciju, ako je prisutna.
Hraniti dete za vreme trajanja i posle prestanka proliva da bi se sprečili nutritivni poremećaji.
Oralna rehidraciona terapija je oralno unošenje tečnosti i elektrolita u obliku oralnog rehidracionog rastvora, dopunjeno povećanim unošenjem drugih tečnosti i kontinuiranom ishranom prilagodjenom bolesnom detetu.

Osim dehidracije, ozbiljna dijareja može dovesti do pojave elektrolitnih poremećaja i poremećaja acidobazne ravnoteže, kada se mora sprovoditi bolničko lečenje.

Tri osnovna pravila za lečenje u kućnim uslovima su:
Dati detetu više tečnosti nego obično.
Dati detetu manje količine hrane više puta u toku dana (češći, a manji obroci).
Odvesti dete kod lekara kada je neophodno.
Treba koristiti sledeće vrste tečnosti: oralni rastvor za rehidraciju, voda, sok od jabuka, pirinčana voda, supa, jogurt.

Uputstvo o količinama tečnosti koje se daju posle svake retke stolice:
deca mladja od 2 godine: 50-100ml
deca od 2 do 10 godina: 100-200ml
deca starija od 10 godina: koliko žele.
Preporučuje se unos sledeće hrane: za odojčad koja su na prirodnoj ishrani preporučuje se nastavak unošenja majčinog mleka, druga hrana (pirinač, krompir, šargarepa, nemasno meso, riba, banana, oljuštena pečena jabuka, kifla). Treba izbegavati hranu koja sadrži veće količine šećera, jer može da pogorša proliv. Hrana treba da je dobro skuvana i ispasirana, ili samlevena, kako bi bila lakše varljiva. Manje količine hrane koje se češće daju lakše se podnose od obilnih obroka, detetu treba ponuditi hranu svaka 3-4 sata..

Kada treba odvesti dete lekaru:
detetu nije bolje posle 24h
brojne vodenaste stolice
često povraćanje
izrazita žedj
dete slabo jede i pije
visoka temperatura
pojava krvi u stolici
poremećaji svesti
kožni osip.

Infekcije probavnih organa su najčešće virusne etiologije, pa samim tim ne zahtevaju primenu antimikrobnih lekova. Kada su u pitanju bakterijske crevne infekcije situacija je slična, osim u uzrastu odojčadi do 6 meseci, odnosno visoko rizičnim grupama dece kada antimikrobna terapija mora da se sprovede. Problem se može javiti i kod dece koja u toku crevne infekcije pokažu kliničke i laboratorijske znake moguće bakterijske diseminacije (visoku temperaturu, povišene pokazatelje zapaljenja: CRP i leukocitozu sa granulocitozom), kada se takodje preporučuje primena antimikrobne terapije.

Preporuka je i da se detetu daju probiotski preparati koji sadrže takozvane korisne crevne bakterije koje potpomažu normalizaciju crevne flore.

Pravilna ishrana za vreme dijareje i posle preležane bolesti, uz pravilnu hidraciju, je ključ za smanjenje obolevanja i smrtnosti od ove bolesti.

dr Danijela Todorović, specijalista pedijatrije
Pedijatrija Todorović, Prote Mateje 13, Beograd
tel.: 011/344-24-74, 060/57-51-707
www.pedijatrijatodorovic.com

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Bol u stomaku

Bol u stomaku

Zašto bebu boli stomak? Bolovi u stomaku kod dece uzr...

Infekcije na koži

Infekcije na koži

Koje vrste infekcija kože kod beba i dece postoje? Ap...

Obožavaju igru skrivanja

Obožavaju igru skrivanja

Deca tokom skrivanja imaju i iščekivanje i iznenađen...

Zatvor kod beba

Zatvor kod beba

U prvim godinama, a naročito tokom prvih meseci život...

Alergijske reakcije

Alergijske reakcije

Na šta sve deca mogu da budu alergična? Alergijske r...

Koji je najbolji položaj deteta za porođaj?

Koji je najbolji položaj deteta za poro…

Idealnim položajem za porođaj smatra se takozvani „...

So i šećer u bebinoj ishrani

So i šećer u bebinoj ishrani

Briga mnogih mama – da li je hrana koju nude svojim b...

Sve što ste želeli da znate: MMR vakcina

Sve što ste želeli da znate: MMR vakci…

Kakva je to vakcina? Trostruka zaštita: MMR je vakcina...

Bundeva u bebinoj ishrani (+ recepti)

Bundeva u bebinoj ishrani (+ recepti)

Sezona bundeve počinje s jeseni, a završava pred kraj...

Povraćanje kod bebe

Povraćanje kod bebe

Zbog čega deca i bebe povraćaju? Deca povraćaju iz ...

Bebin govor tela

Bebin govor tela

Ima li lepšeg osećaja od držanja u naručju tek rođ...

Kako reagovati na okolinu koja na kašnjenje govora vašeg deteta kaže jednostavno - no big deal!

Kako reagovati na okolinu koja na kašnj…

"Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate...

Upala grla kod dece u hladnim danima

Upala grla kod dece u hladnim danima

Iako se obično misli da su upale grla “ekskluziva”...

Kažite nam već jednom: Da li bebe treba da nose široki povoj ili ne?

Kažite nam već jednom: Da li bebe treb…

Do pre nekoliko godina sve bebe nosile su široki povoj...

Zbog čega bebe počinju da se plaše nepoznatih

Zbog čega bebe počinju da se plaše ne…

Vaša beba se čudno ponaša. Plače čim ugleda komši...

Zašto bebama nikako ne treba davati med?

Zašto bebama nikako ne treba davati med…

Med može uzrokovati dojenački botulizam, vrlo opasnu ...

Marama ili nosiljka?

Marama ili nosiljka?

Nošenje bebe pored dojenja predstavlja najbliskiji kon...

Osip kod beba – prevencija i terapija

Osip kod beba – prevencija i terapija

Bebina koža je tanka, osetljiva i sklona iritacijama, ...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.