oktobar 01, 2020

Ono što razlikuje zdravu osobu od obolele, jeste u kakvom stanju je njen imunitet. U zavisnosti od njegovog stanja i pravilnog funkcionisanja predstavlja ključ za sve bolesti – od prehlade do težih oboljenja.

IMUNITET predstavlja odbrambeni sistem organizma. Ono što razlikuje zdravu osobu od obolele, jeste u kakvom stanju je njen imunitet. U zavisnosti od njegovog stanja i pravilnog funkcionisanja predstavlja ključ za sve bolesti – od prehlade do težih oboljenja. Međutim, u najranijem uzrastu dečiji imunitet nije dovoljno razvijen, takodje u situacijama kada je prisutan veliki broj obolelih od virusnih infekcija (tokom epidemija), kao i sa dolaskom zime i hladnijeg vremena dolazi do pada imuniteta kod dece i odraslih, zato pomozimo našem imuno sistemu da se efikasno bori protiv svih zaraza i preduzmimo sledeće korake:

Vodite računa o ishrani

Slaba i jednolična ishrana može oslabiti naš imunitet. Potrebno je da unosite više voća, povrća, proteina, a smanjite nezdrave masti, šećer, aditive i veštačke arome koji su nezaobilazni deo prehrambrenih proizvoda.

Vodite računa o higijeni

Znate onu dečiju pesmicu „pre i posle jela treba ruke prati“. Ukoliko želite da ojačate svoj imunitet obavezno povedite računa da vam ruke budu čiste

Vežbajte redovno

Umerena svakodnevna fizička aktivnost -vežba od 30 min. pojačava otpornost organizma na bakterijske i virusne infekcije.

Spavajte dovoljno

Kada je naš organizam iscrpljen, on nema snage da se uspešno izbori sa patogenim faktorima koji dopiru spolja i iznutra. Osobe koje spavaju samo 4 sata dnevno (ili noću, nebitno je) proizvode duplo manje antitela neophodnih za borbu protiv virusa i bakterija.

Dodaci ishrani za jak imunitet

Ma koliko se trudili da se zdravo hranite i živite pitate se da li je to dovoljno i šta možete još učiniti da ojačate otpornost Vas , Vaše dece i najbližih .

Ako je vaš imunitet slab moguće je da vam nedostaje cinka. Cink deluje direktno protiv virusa i jača imuni odgovor. Ovaj mineral je jedan od najvažnijih nutrijenata za normalno funkcioniranje imunološkog sistema. Vitamin C je još jedan nutrijent koji ima važnu ulogu u imunološkom sistemu. Poznato je da tokom infekcija naše telo ubrzano troši zalihe vitamina C. Poznato je da leukociti (krvna zrnca imunološkog sistema) sadrže velike količine ovog vitamina. Vitamini E,B6 i D takođe imaju važnu funkciju u našem imunološkom sistemu. italijanski proizvođač Pharmalife research je proizveo originalnu prirodnu formulu za jačanje dečijeg imuniteta –IMMUNO sirup i za odrasle IMMUNO a 24 tablete koji u svom sastavu sadrže neophodne minerale i vitamine (Cink,Bakar i vitamine C,B6,E ).

Naučno je dokazano da redovna upotreba dodataka ishrani koji sadrže ove neophodne minerale i vitamine povoljno utiču na jačanje imuniteta dece i odraslih a kod obolelih ublažava kliničku sliku i ubrzava oporavak.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Pogledajte kako da razlikujete simptome trudnoće od onih koji ukazuju na oslabljen imunitet.Nema sumnje da trudnoća utiče na vaše telo i može gurnuti vaše zdravlje do krajnjih granica (prilično doslovno). Upravo zato postoji velika verovatnoća da ćete se u jednom periodu trudnoće razboleti. Zato se neke trudnice osećaju kao da se konstantno bore sa prehladom. Važno je prepoznati znakove slabog imuniteta u trudnoći. Tako ćete moći da razlikujete simptome trudnoće i simptome zbog kojih bi trebalo da posetite lekara. Uopšteno gledano, pokazatelji da se bolest razvija nisu toliko različiti za trudnice i za one žene koje to nisu. Umorne ste, kijate i kašljete identično, jedina razlika je u intenzitetu i trajanju simptoma. "Budući da su trudnice sklonije bolestima zbog oslabljenog imunog sistema, najbolje bi bilo učiniti sve što je u vašoj moći kako biste ostale zdrave. To znači da treba da izbegavate kontakt sa prehlađenim osobama, pijete dovoljno tečnosti, spavate dovoljno i imati hranjivu i uravnoteženu ishranu", istakla je ginekolog Rene Velenštajn. Ako osećate da ćete se razboleti, pročitajte savete koje je za Romper izdvojila doktorka Rene. Proverite da li je vaš imunitet ugrožen i kako da mu pomognete da se oporavi.

Začepljen nos i kašalj

Bez obzira na to jeste li trudni ili ne, možete očekivati jak kašalj i začepljen nos. Stvar je u tome što bi se intenzitet vaših tegoba mogao pogoršati ako ste trudni. "Možete doživeti ozbiljniji ili brži početak prehlade, jer je vaš imuni sistem oslabio kako bi održao trudnoću i sprečio pobačaj", istakla je Rene.

Kontrakcije maternice

Ako se osećate loše i imate grčeve, to biste mogli da pripišete postojećoj bolesti. Jednom kada se zarazite usled oslabljenog imuniteta, možete osetiti kontrakcije maternice i grčeve. To može, ali i ne mora dovesti do vaginalnog krvarenja. Razgovarajte sa svojim ginekologom ako primetite krvarenje, kako biste bili sigurni da ste vi i beba dobro.

Dehidracija

Trudnice bi dnevno trebalo da popiju između 8 i 10 čaša vode. Nedostatak tečnosti tokom trudnoće može dovesti do ozbiljnijih problema. "Dehidracija u trudnoći se najčešće javlja kad žena dobije temperaturu, povraća ili ima dijareju. Zbog tih simptoma može doživeti vrtoglavicu, nesvesticu i kontrakcije maternice", ističe Rene.Refluks želudačne kiseline Možda nije najbolja ideja za ručak da pojedete burito ili pasulj. Ako imate pojačan problem sa vraćanjem želudačne kiseline, to može biti pokazatelj da se vaš imunitet bori. Između vašeg oslabljenog imuniteta i očiglednih fizioloških promena u trudnoći, povećana je šansa za oboljevanje od stanja koje se naziva refluks kiseline.

Vrtoglavica

Prebrzo ustajanje kod trudnice ponekad može uzrokovati trenutnu vrtoglavicu, ali ne bi je trebalo osećati pri svakom ustajanju. "Proširena materica može uzrokovati kompresiju glavnog trbušnog krvnog suda, što podstiče pojavu vrtoglavice. Ako se stanje ponavlja često, to bi mogao biti znak da se događa nešto ozbiljnije", smatra ginekolog Paulami Guha.
Ostajanje bez vazduha Sigurno ćete ostati bez vazduha kada beba krene da izvodi karate poteze po vašim bubrezima, ali ta pojava ne bi trebalo da se pojavljuje često. "Ostajanje bez vazuha je česta pojava kod trudnica, ali povećana brzina disanja nije normalna pojava tokom regularne trudnoće. Definitivno bi to trebalo proveriti", tvrdi Guha.

Povraćanje

Povraćanje je deo trudnoće, zar ne? Odgovor na ovo pitanje je ne. Mučnina i povraćanje su česti znakovi rane trudnoće i oni obično nestanu nakon 20. nedelje. Mučnina i povraćanje nisu normalne manifestacije trudnoće kada dolaze u pratnji abdominalnog bola, groznice, dijareje ili glavobolje, pogotovo u kasnijim nedeljama trudnoće. Ako bol osećate duže vreme, razgovarajte sa medicinskim stručnjakom, kako biste odredili treba li da se testirate na neku bolest. I lagana trudnoća može biti stresna za vaše telo. Ako se razbolite u roku tih devet meseci, što nije retkost, morate biti svesni novih simptoma i njihove ozbiljnosti. Razgovarajte sa svojim ginekologom ako mislite da to što vas muči nije obična prehlada.

Izvor: www.yumama.com

Bebe ipak nisu zaštićene majčinim imunitetom od malih boginja tokom prve godine života. Prema novoj studiji taj period je samo tri meseca, što je problem, jer su kod beba moguće komplikacije ove bolesti, a vakcinišu se tek sa 12 meseci.

Istraživači iz Kanade analizirali su krvne uzorke 200 beba u bolnici u Torontu, a tražili su broj antitela koja se bore protiv malih boginja, što je indikacija imuniteta.

Nedovoljne količine antitela pronašli su kod 20 odsto novorođenčadi, 90 odsto beba starih tri meseca i kod svih beba starih šest meseci.

"Rezultati su nas iznenadili. Pre ovog istraživanje pretpostavljali smo da je većina novorođenčadi imuna na male boginje barem prvih šest meseci života", rekla je Šeli Bolotin, naučnica sa Univerziteta u Torontu.

Bolotin je objasnila da su ranija istraživanja rađena u područjima gde su male boginje češće nego u Torontu, pa su zbog toga majke bile više izložene bolesti, i njihovo telo je samim tim stvaralo više antitela za borbu protiv malih boginja. To je razlog zašto majke nisu ni mogle deci da prenesu toliko antitela koliko je to bio slučaj u područjima gde su male boginje češće.

"Ako je nizak nivo antitela kod majke, biće nizak i kod bebe, što automatski znači da i sama zaštita kraće traje", zaključila je Bolotin i naglasila da je i ovo istraživanje pokazalo koliko je bitno vakcinisati se protiv malih boginja, jer bebe sa manje antitela može sačuvati jedino sigurno okruženje.

Izvor: N1

Prelazni vremenski period pogađa imuni sistem i dece i odraslih, a stalno pribegavanje lekovima nije dobro. Zato je potrebno da naučite svoje mališane šta treba da rade kako bi se što više zaštitili od prehlada i gripa i kako da ojačaju imunitet.

1. Higijena

Naučite decu koliko je higijena važna. Pranje ruku je najvažnije od svega, jer se zarazne klice nalaze svuda, naročito u vrtiću i školi, gde deca provode dobar deo dana – piše Parents.com.

2. Bez deljenja posuđa

Svi težimo da naučimo mališane da ne budu sebični i koliko je važno deliti sa drugima, ali morate ih naučiti da su određene stvari ipak za samostalnu upotrebu. Usadite im naviku da čaše, flašice i escajg ne pozajmljuju nikom.

3. Oblačenje i ishrana

Tokom jeseni uvek oblačite decu slojevito. Često se dešava da jutro bude hladno, a popodne otopli, pa je poželjno da deca mogu da skinu jedan sloj odeće kada se temperatura podigne, jer ako hodaju oznojeni na vetru, veoma lako će se i prehladiti.

4. Ishrana

Vodite računa da deca svakodnevno unose materije i vitamine ključne za jak imunitet, kako bi se izbegle dosadne prehlade ili postigao brži oporavak. Dobar izbalansiran obrok je veoma važan za početak dana.

5. Dovoljno sna

Ovo može biti najproblematičnije za roditelje i decu. Često se dešava da se deci ne spava kada bi trebalo, žele da ostanu duže budni jer roditelji ne spavaju i slično. Ali, cena toga plaća se već sledeći dan, pa morate naći način da decu smestite u krevet na vreme, u zavisnosti od toga kada moraju da se probude. Važno je da sledećeg dana imaju dovoljno snage da izdrže u školi, što jako pozitivno utiče na zdravlje.

6. Ne šaljite bolesno dete u školu ili vrtić

Ovo nikako ne smete raditi! Pustite dete da se oporavi kod kuće – brže će se osloboditi prehlade i neće zaraziti drugu decu.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Današnja deca su, može se reći, žrtve loše ishrane sa mnogo masti, gaziranih pića, slanih grickalica i slatkiša. Sve to dovodi do slabljenja imunog sistema.

Imuni sistem štiti telo od mikroorganizama (bakterije, virusi, gljivice, paraziti) koji izazivaju razne bolesti. Sva deca su stalno izložena ovim patogenima, ali izloženost ne znači da će dete i da se razboli.

Dobar imuni sistem obezbeđuje detetu snažnu prirodnu odbranu od bolesti. Ako je imuni sistem loš, organizam postaje podložan umoru i bolesti, pa ne može da se zaštiti od infekcija – bilo da su uobičajene, kao prehlade i alergije, ili ozbiljne, uzrokovane produženom imunom neravnotežom.

Ukoliko je vaše dete podložno bolestima, morate da mu postepeno pojačavate imunitet, dok ne postane jak koliko je to moguće.

Kako «radi» imuni sistem?

Imuni sistem prepoznaje i razgrađuje sve što je telu strano, uključujući ćelije mikroba, bakterije, strane supstance i toksične komponente.

Timus (grudna žlezda koja utiče na rast), slezina, i drugi unutrašnji organi stvaraju imune ćelije koje bivaju nošene kroz telo limfnim putevima do limfnih čvorova, a oni skladište te ćelije i pomažu da se stvori limfna barijera protiv infekcije.

Matične ćelije se stvaraju prve, a onda se pretvaraju u više vrsta ćelija koje se otpuštaju u cirkulaciju i nose u sve delove organizma. Ćelije memorije prepoznaju strane ćelije i hemikalije, a efektorne ih eliminišu.

Imune ćelije mogu da oštete nestabilni molekuli kiseonika, tzv. slobodni radikali, koji se u velikom broju nalaze u štetnoj hrani, a prisutni su prilikom zračenja i tokom izloženosti duvanskom dimu.

Čime ojačati imunitet?

Minerali i vitamini pomažu jačanje imunog sistema – neutrališući čestice koje oštećuju ćelije.

Dobra ishrana je ključna za razvoj i održavanje imunog sistema. Nutritivni deficit može da dovede do hroničnih imunoloških problema, pošto je bakterijama i virusima lakše da se razviju ako nedostaju neki nutrijenti koji stimulišu jak imuni sistem, uključujući vitamine A, C, E i esencijalne masne kiseline. Najvažniji minerali su selen, cink, gvožđe, bakar, magnezijum. Ove nutrijente treba uzeti iz hrane (sveže voće i povrće, orašasto voće, semenje, integralne žitarice). Minerali selen i cink su nezamenljivi za imunitet, jer su potrebni za izgradnju mnogih enzima koji štite telo od slobodnih radikala.

Cink

Ovaj dragoceni mineral povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija. Takođe pomaže stvaranje antitela. Povećava broj T ćelija koje se bore protiv mikroorganizama. Kod beba i dece, cink redukuje pojavu akutnih respiratornih infekcija. Izvori cinka su: obogaćene žitarice, junetina, ćuretina, pasulj.

Vitamini B grupe

Ovi vitamini čine grupu od osam međusobno povezanih vitamina koji se prirodno nalaze u biljnim i životinjskim izvorima. Kako su hidrosolubilni, tj. rastvorljivi u vodi, ne mogu da se akumuliraju u organizmu, pa moraju da se unose svakog dana. Gube se prilikom procesiranja – ljuštenja i kuvanja voća i povrća. Bogati izvori B vitamina su zeleno lisnato povrće, krompir, integralne žitarice, mahunarke, orasi, zrnevlje, jetra i mršavo meso.

Vitamin C

Ovaj vitamin se iz brojnih razloga nalazi na vrhu liste imunogenih nutrijenata. Pomaže da imuni sistem ostane zdrav i da se organizam brže oporavi. Povećava produkciju belih krvnih ćelija koje se bore protiv infekcija, ali i nivo interferona, antitela koje oblaže površinu ćelija, prevenirajući ulazak virusa u njih. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećava nivo HDL (dobrog) holesterola, snižavajući nivo lošeg – LDL holesterola.

Pošto se ne akumulira u organizmu, mora da se svakodnevno unosi. Ima značajnu ulogu za otpornost organizma. Štiti od opasnih slobodnih radikala i moćni je antioksidans. Nalazi se u svežem voću, sokovima, povrću. Dnevna doza vitamina C za decu do šest godina iznosi 250 miligrama, a za stariju od šest godina 500 miligrama.

Vitamin E

Vitamin E je antioksidans i stimulator imunog sistema. On stimuliše produkciju B limfocita, imunih ćelija koje stvaraju antitela za destrukciju bakterija. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Prirodni izvori su zrnevlje i biljna ulja.

Karotenoidi

Beta karoten povećava broj ćelija koje se bore protiv infekcija i moćni je antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala. Organizam pretvara beta karoten u vitamin A koji ima antikancerogeni i imunostimulirajući efekat. Međutim, suviše vitamina A je toksično, pa je bolje da se beta karoten uzima preko hrane i pusti organizam da sam reguliše njegovo pretvaranje u vitamin A.

Bioflavonoidi

Bioflavonoidi su grupa fitonutrijenata koja pojačava imuni odgovor i štiti ćelije od spoljašnjih uticaja. Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje njihov adekvatan unos.

Magnezijum

Neobično je važan mineral, neophodan za većinu reakcija u organizmu, između ostalog transport glukoze i jačanje imunog sistema.

Faktori jačanja imunog sistema:

Dojenje

Ključno je za razvoj imunog sistema (onoliko dugo koliko je moguće). Dojenje obezbeđuje faktore neophodne da zaštite bebu od bolesti. Dokazano je da se kod dojenih beba javlja manje infekcija nego kod onih koje nisu sisale.

Masti ili jačaju, ili slabe imune funkcije – u zavisnosti od vrste.

Loše masti (dehidrogenizovane – u prženoj hrani i margarinu predisponiraju decu za ponovljene infekcije.

Esencijalne masne kiseline (dobre masti) su ključne za normalnu funkciju imunog sistema. Nalaze se u maslinovom, lanenom ulju i uljastim ribama (losos, tuna). One povećavaju aktivnost fagocita, belih krvnih ćelija koje razgrađuju bakterije. Takođe unapređuju zdravlje svakog organa u telu.

Probiotici su kulture acidofilnih bakterija koje se nalaze u intestinalnom traktu zdravih ljudi. Probiotici se bore sa štetnim kulturama i preveniraju transport patogena u telu. Takođe omogućavaju gastrointestinalnom traktu da poveća unos minerala, jer njihov manji unos snižava imunitet. Laktobakterija je jedina prirodna odbrana od kandide i ostalih gljivičnih infekcija koje veoma snižavaju imunitet. Aktivne acidofilne kulture ubrzavaju eliminaciju toksičnih produkata varenja i omogućavaju usvajanje neophodnih nutrijenata iz hrane. Te bakterije su esencijalne za dobar imunitet.

Probiotici se preporučuju kod uzimanja antibiotika, upale srednjeg uha, aftoznih promena na sluznici usta, dijareje(proliva) i konstipacije (zatvora), kolika (grčeva), alergije na hranu, intestinalnih virusnih infekcija, kandidijaze.

Probiotici i imunitet dece

Fizička aktivnost takođe pomaže izgradnju dobrog zdravlja – podstičući cirkulaciju i pomažući snabdevanje čitavog tela kiseonikom. Duboko disanje, svež vazduh i sunčanje dopunjuju telesni kiseonik. Bilo bi dobro da deca neko vreme tokom dana provedu napolju, kako bi sunčeva svetlost ubrzala apsorpciju vitamina D, značajnog za kosti i dobar imunitet.

Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

 

Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekcije? Veliki broj dece se muči sa jesenjim virusima – jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv, a treći nikako da se izbore sa visokim temperaturama.

Taman se dete oporavi, par nedelja bude dobro, pa opet sve ispočetka – neki novi virus, opet kod pedijatra, pa terapija, a neka deca “zaglave” u bolnici!

Kad se vratimo par decenija u prošlost stvarno nije bilo ovako! Tada su kolektivima uglavnom postojale tri do četiri infektivne bolesti: upala grla, kašalj, poneki proliv i grip kad dođe zima. Sve se to nekako brzo lečilo, a virusi obično trajali u skladu sa starom izrekom “sedam dana bez terapije, a nedelju dana uz uz lekove”. Deca su se nekako ređe razboljevala – bilo je onih osetljivih mališana koji su češće odsustvovali iz vrtića ili škole, ali je ogromna većina dece retko viđala pedijatra.

Sada je nekako sve drugačije, virusne infekcije se “vuku” nedeljama, čekaonice su prepune, baš kao i dečje bolnice. Tako je svake jeseni, a ovo promenljivo leto (ako se uopšte tako može nazvati) je izgleda samo pogoršalo situaciju.

Mnogo je pitanja roditelja koje pokriva ovo sa početka teksta, pa idemo redom:

Zašto detetu stalno curi nos i kašljuca nedeljama kašlje, a nema visoke temperature?
Postoji ogroman broj – preko 200 tipova virusa koji napadaju disajne organe dece! Na žalost, među tim virisima nema unakrsnog imuniteta.

To znači da dete može da dobije virus tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) “zaradi” tip 24, pa 8, pa 101 i tako do proleća! Iako se radi o različitin tipovima virusa ono imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o serijskoj infekciji. Srećom, kod ogromne većine dece se radi o bezazlenim prehladama, koje veoma retko izazivaju komplikacije. Slivanje sekreta iz nosa u grlo izaziva kašalj, ali većina dece ipak nema problema sa bronhijama i plućima.

Kako to da je prehlada virusna infekcija – zar ne nastaje zbog promaje?

Prehlada jeste virusna bolest!

Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju. Promaja ne izaziva prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se šire kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. Zato je veliki broj dece (ali i odraslih) koji imaju prehladu ovih dana i nedelja.

Kako vreme utiče na infekcije?
Nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Topliji jesenji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje koje idu sa povraćanjem i prolivom, a hladnije dane uglavnom vole virusi koji napadaju disajne organe.

Na žalost ima i bakterija kojima prija “toplo – hladno” pa to dodatno komplikuje situaciju. Sa druge strane treba znati da su i deca meteropate – zna se da i nerođene bebe osećaju klimatske promene.

Zašto se deca u vrtićima i školama češće razboljevaju?
To je logična posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom – zatvorenom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to nije uvek i svuda tako. Što je veća grupa veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale.

Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To naprosto nije u redu zbog druge dece, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo (zbog pada imuniteta u infekciji) biti u opasnosti da zakači novi virus ili bakteriju od drugog bolesnog deteta koje je ipak dovedeno u vrtić.

Može li bolesno dete u kolektiv?
Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Bolesno dete je opasno za zdravu decu, ali je i imunitet tog deteta oslabljen pa u kolektivu može lakše “zakačiti” neki novi virus.

Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su. Postoji opšte prihvaćen stav da ova deca mogu u vrtić. Tada se radi se o banalnim prehladama pa je “razmena virusa” prihvatljiva jer se deca polako imunizuju na viruse pa vremenom postaju otpornija. Naravno to ne važi za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka). Za njih nije kolektiv dok ne ozdrave.

Donose li odrasli viruse u kuću?
Pogledajte ponekad sebi grlo u ogledalu – videćete da je često crveno, a tegoba nema. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest, ali to nije glavni uzrok značajnog porasta broja infekcija kod dece. Izuzetak su bebe u prvim mesecima života – njih treba striktno poštedeti kontakta sa bolesnima, pa i sa članovima porodice koji imaju običnu prehladu. Ne dajte bolesnima da ulaze kod bebe, pa neka se ljuti ko ne može da razume – bolje ljuta familija nego bolesno dete!

Da li je hitno potrebno ići kod pedijatra čim procuri nosić i dete počne da kašljuca?
Nije hitno!

Ako dete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo – nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati “servis” nosa, eventualno dati neki biljni sirupić koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dete oporavi.

Kad je vreme za pregled kod pedijatra?

Evo situacija koje traže pedijatrijski pregled:

 - Pojava visoke temperatura koja prati kašalj i sekreciju iz nosa

- Ubrzano i otežano (“svirajuće”) disanje

- Kašalj ima prizvuk “laveža psa” a disanje je “grubo” (stridor)

- Dete naglo izgubi živost – postane neraspoloženo, nervozno i samo bi da leži

- Odbijanje obroka, pojava mučnine povraćanja (sa prolivom ili bez njega)

- Napadi kašlja koji se ne smiruju i pored davanja biljnih sirupa

Kako ojačati imunitet deteta?
Zatrpani smo raznim preparatima koji “pojačavaju” imunitet, a prečesto se zaboravljaju stubovi zdravog imuniteta: zdrava hrana, zdrav san i zdrava fizička aktivnost! Za ovo NEMA zamene! Ko osmisli i proizvede efikasan stimulator imuniteta koji će garantovati pobedu nad virusim dobiće Nobelovu nagradu za medicinu i mnogo para od farmaceutskih kompanija! Toga sada naprosto nema.

Zdrava ishrana je glavni stub zdravog imuniteta! Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, nerafinisano ulje, prirodni – ceđeni sokovi od voća i povrća su prava podrška imunitetu. Ovo je optimalan način da dete dobije neophodne vitamine i minerale koji su u idealnoj ravnoteži i najbolje se iskorišćavaju u orgnizmu. Ovo je naprosto nemoguće dostići sirupima i tabletama.

Detetova potreba za snom je tako jaka da je samo treba ispratiti. Sport je u predškolskom uzrastu treba da bude organizovana igra koja će udariti temelje zdrave sportske aktivnosti u kasnijem dobu.

Da li vitamin C može da izleči virusne infekcije?
Na žalost, ne!

Potpuno je jasno da vitamin C ne može da izleči virusne infekcije. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. To može da bude i opasno, jer može da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva), imajući u vidu da je vitamin C askorbinska kiselina koja može nadražiti želudac kod dece. Zaključak se sam nameće – dobro je da deca jedu sveže voće i povrće, pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno, pre svega u smislu prevencije virusnih oboljenja.

A probiotici, znamo da su efikasni kod proliva, ali zar mogu da pomognu i kod respiratornih infekcija?
Da, mogu da pomognu u PREVENCIJI virusnih infekcija disajnih organa!

Na prvi pogled logično pitanje – kako crevni imunitet utiče na imunitet za borbu protiv virusnih infekcija? Odgovor je jednostavan i logičan – creva su najveći organ odbrambenog sistema čoveka, jer se u njihovom zidu nalazi preko 70% ukupnog broja imunih ćelija organizma. Dakle, jasno je da NEMA imunološkog procesa u organizmu koji se može izolovati od najvećeg imunološkog organa našeg tela!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o zdravlju uglavnom počnemo da razmišljamo onda kada ono postane ugroženo.

Prehlade, kada do njih dođe zahtevaju određeno vreme mirovanja i saniranja , a sve veća brzina kojom živimo nam to vrlo često ne dozvoljava, pa period oporavka traje mnogo duže a kvalitet našeg dana drastično opada. Kako je prevencija pola zdravlja, upravo na ovom segmentu moramo raditi i pre nego što se neki od prvih simptoma pojavi.

Šta možemo da uradimo da ojačamo naš imunitet ?

Koliko je naš imunitet važan vrlo često počnemo da mislimo tek kada kao izgovor za česte prehlade, loše opšte stanje i manjak energije za svakodnevne obaveze okrivimo upravo njega. Imuni sistem je naš prirodni vid odbrane od različitih mikroorganizama ( virusa, bakterija, gljiva ) ali i atipičnih ćelija i karcinoma. Kako bismo ojačali naš organizam i pomogli mu da se sam izbori sa patogenima koji vrebaju sa svih strana moramo da vodimo računa o namirnicama koje unosimo, izbegavamo natrpavanje lošom hranom koja slabi naš organizam, izbegavamo stres ili ga barem kanališemo sa što manje posledica,redovno vežbamo i naravno dovoljno spavamo . Jedan od osnovnih imunostimulatora je hormon sna melatonin. Oko osam sati sna u proseku je dovoljno da se telo odrslog čoveka regeneriše i spremi za bitku sa novim izazovima sa kojima se susreće sledećeg dana.

Hidriranost organizma kao preduslov jakog imuniteta

Kada je organizam odmoran i spreman za novi dan, moramo ga adekvatno hidrirati, jer upravo dehidrirane sluzokože postaju laka meta mnogobrojnim virusima. Hidriranost znači konzumaciju vode i to u proseku osam čaša za normalno uhranjenu odraslu osobu. Šolja zelenog, belog ili crnog čaja koji su bogati polifenolima i flavonoidima doprinosi borbi organizma protiv slobodnih radikala i tako svojim antioksidansnim potencijalom čuva nas od prehlade.

Redovna i izbalansirana ishrana osnova našeg zdravlja

Da biste podigli svoj imunitet prirodnim putem neophodno je da vaša ishrana bude redovna i izbalansirana. Puno šećera, procesirane hrane, gaziranih napitaka i hrane bogate trans mastima, nepovoljno utiču na naš imuni sistem i slabe ga. Raznovrsna ishrana bogata vitaminima i mineralima u značajnom procentu pomaže odbrambene funkcije organizma i povećava njegovu otpornost na različite virusne i bakterijske infekcije.

Jogurt, prva linija odbrane protiv mikroba

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako poboljšava aktivnost imunog sistema.

Pečurke, carstvo proteina i minerala

Pečurke pored izrazito dobre nutritivne vrednosti, igraju važnu ulogu u prirodnom podizanju imuniteta. Bogate su selenom, riboflavinom, niacinom i antioksidansima koji predstavljaju važne nutritijente u borbi protiv patogena. Šitaki pečurke sadrže antivirusnu supstancu lentinan koja deluje kao snažan modifikator bioloških reakcija i poboljšava delovanje makrofaga i T limfocita.

Beli luk, prirodni penicilin

Nikako ne treba zaboraviti beli luk, vrlo često u narodu poznat kao prirodni penicilin.Alicin koji je sastojak belog luka zaslužan je za njegovo antivirusno, antigljivično i antiparazitarno dejstvo. . Da biste ublažili jak miris belog luka žvaćite koru od limuna, peršun ili presnu šargarepu

Voće i povrće za zdravlje i otpornost

Potrudite se da unosite mnogo voća I povrća. Ova biljna hrana sadrži sve sastojke koji mogu da poboljšaju otpornost organizma. Namirnice bogate beta karotenom kao što su šargarepa, spanać, bundeva, kelj, krompir značajno poboljšavaju opšte stanje organizma. Brokoli je bogat sa sastojcima koji podižu imuni sistem – vitamin A , vitamin C i glutation. Kupus je izuzetno bogat C i A vitaminima koji jačaju imuni sistem.

Pored toga što su bogati vitaminima i mineralima, koštunjavo voće i semenke sadrže i nezasićene masne kiseline, esencijalne-omega masne kiseline i fitosterole koji na izuzetno efikasan način utiču na poboljšanje zdravlja.

Vitamin C, večiti borac za bolji imunitet

Vitamin C,cink i selen ne samo što su važni za normalan rasti i razvoj zdravog organizma,već su i važne karike u našem odbrambenom sistemu. Ukoliko želite da radite na svom imunitetu upravo namirnice koje sadrže cink i selen su pravi izbor za Vas. Selenom su bogate iznutrice I žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.Dok je cink dominantno prisutan u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Pušači moraju da obrate pažnju da su njihove potrebe za vitaminom C drastično veće, nego kod nepušača.

Kurkuma, žuto zlato iz Indije

Kurkumin ili glavni aktivni sastojak Kurkume , poseduje snažno antioksidativno , protivupalno, antivirusno,antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno dejstvo, stoga i ovaj začin treba uvesti u svoju kulinarsku rutinu.

Kao naše bake nekada

Domaća supa od kokoške i ljuta papričica su vekovima unazad najbolji saveznici u borbi protiv prehlade, ne samo što deluju bakteriostatski i ubijaju mikroorganizme pomažu nam u prirodnoj odbrani naših ćelija i stimulišu proizvodnju leukocita kao i endorfina.

Kako sebi olakšati , kada već dodje do prehlade ?

Kada do infekcije dođe evo nekoliko saveta da ubrzate i olakšate proces oporavka. Čajevi ne samo što ublažavaju simptome prehlade, mogu i da ubrzaju oporavak organizma. Nana, matičnjak i majčina dušica ubijaju mikrobe, čaj od žalfije je odličan za ispiranje usne šupljine, posebno kod bolova u grlu. Čaj od šipka i zove se koristi za bolje opšte stanje. Najbolja kombinacija je skuvati čaj od jednog korena đumbira, zatim kada se malo ohladi dodati kašiku prirodnog meda ( livadski, bor, žalfija) i sok od jednog ceđenog limuna. Limun nikada ne dodavati u vrelu vodu, pošto tako gubi svoja lekovita svojstva. Cimet kao jedan od osnovnih lekova u istočnjačkoj medicini, ima svoje važno mesto kako u snižavanju šećera u krvi, tako i u podizanju imuniteta zbog svog visokog sadržaja vitamina C. Kod nas su dostupne dve vrste cimeta, Kasija koji je najrasprostranjeniji i Cejlonski cimet koji je bolji i kvalitetniji. Pomešajte kašicicu meda sa cimetom i to dodajte preko pahuljica koje ujutru doručkujete ili preko banane ili jabuke.

Kašalj kao verni saputnik prehlada, ume da traje nedeljama, da otežava svakodnevno funkcionisanje i nervira. Može biti suv ili nadražajni i vlažan ili produktivan. Za suvi se preporučuje med sa saćem ( fenoli iz meda čiste disajne puteve ), sok od crne rotkve, kao i čaj od korena peršuna skuvan u čaši belog vina. Stari dobar recept je i kašika naseckanog belog luka sa kašikom topljenog svinjskog sala Za produktivan kašalj kombinacija belog sleza, majčine dušice i anisa.

Da bismo na najbolji način iskoristili svaki svoj dan, posvetite pažnju vašem imuno sistemu, koji će Vas za to itekako nagraditi dobrim zdravljem.

dr Jovana Majstorović, nutricionista

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kada su dani hladniji, virusi se brže šire po javnom prevozu i kolektivima. Zato treba na vreme da saznate na koje sve načine možemo da se odbranimo od respiratornih infekcija.

Epidemiolog i imunolog dr Predrag Kon kaže da je prvi talas respiratornih infekcija, koji je je najviše je pogodio decu školskog uzrasta, završen, a sada se očekuje i drugi…

“Sredinom oktobra polako prestaje taj prvi talas. Stvoren je kolektivni imunitet, pogotovu u školama, i sada imamo u opadanju broj obolelih. Ovako će biti sve dok se ponovo ne pojave, na primer, adeno virusi i tada kreće drugi talas respiratornih infekcija. Tek kasnije dolazi i grip”, kaže dr Kon.

Međutim, sada je pravo vreme da se primi vakcina protiv gripa, kako bi se stvorio imunitet, dok ne krene sezona gripa. Ovu vakcinu, prema preporukama epidemiologa, poželjno je da prime hronični bolesnici, zaposleni u zdravstvu i oni koji neguju pacijente u staračkim domovima, stariji od 65 godina, policajci, vatrogasci, zaposleni u javnim službama, kao i trudnice čiji će trimestar biti u periodu kada se javlja virus gripa.

Više od 200 virusa može da izazove prehladu. Bakterije i virusi pronalaze put do tela i napadaju ga na različite načine. Kako objašnjavaju epidemiolozi, pljuvačka zaražene osobe puna je virusa.

Evo na koji način treba da se zaštitimo, i kako da se poradi na imunitetu da bismo što bolje pregurali sezona virusa i gripa:

Naredne dane treba iskoristiti u što dužim šetnjama u prirodi, jer se na taj način jača imunitet. Boravak u prirodi oslobađa od stresa, smanjuje krvni pritisak i usporava rad srca, uravnotežuje hormone. Drveće i biljke u vazduh ispuštaju fintoncide, materije koji su zaslužne za uništavanje gljivica, bakterija i plesni.

Potrebno je što češće provetravati prostorije u kojima se sedi, jer se u zatvorenim prostorijama infekcija brzo širi. Naime, virusi se prenose kapljičnim putem. Zato je potrebno redovno prati ruke, jer to znatno smanjuje šansu da se unesu štetni bacili u telo.

Prehlade i grip najlakše se šire dodirom. Treba držiti ruke što dalje od očiju, nosa i usta. Umerena fizička aktivnost svakodnevno, takođe poboljšava imunitet.

Unos svežeg voća i povrća podiže imunitet i zato, s obzirom da ga još uvek ima u svežem stanju, treba iskoristiti što je više moguće. Tu je i zimnica, koju ne treba izbegavati. Vitamin A, koji se nalazi u slatkom krompiru, šargarepi, pomaže belim krvnim zrncima da se bore protiv infekcija. Limun, pomorandže, grejpfrut, kao i paprike i brokoli sadrže vitamin C, koji poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica i pomaže imunom sistemu da se zaštiti od bolesti.

Vitamin E, koji se nalazi u orasima, semenkama, repi i zelju, dokazano je odličan za borbu protiv infekcija gornjih disajnih organa. Takođe, treba konzumirati i med, koji povećava prirodnu otpornost organizma od bolesti jačajući imunološki sastav.

Hrana bogata proteinima

Dovoljan unos proteina najjednostavniji je način za poboljšanje imuniteta. Osobe koje ne jedu meso, poput vegeterijanaca ili onih koji su na dijeti koja ga isključuje, imaju slabiji imunitet i moraju da ga nadomeste ribom.

Šta uraditi kada dođe do prehlade

Tada treba da se bude na distanci od drugih da bi oni bili zaštićeni. Izbegavati gužve i masovna okupljanja, dugotrajno zadržavanje na javnim mestima, visečasovno čekanje u redovima, čekaonicama.

Prilikom kašljanja ili kijanja treba pokriti nos i usta marmicom. Poželjno je korišćenje papirnih maramica, koje se posle samo jedne upotrebe bacaju.

Izvor: Blic

Istraživanja su pokazala da je izloženost bakterijama i mikrobima dobra za imuni sistem. Pustite mališane da se igraju u blatu, maze životinje, jedu turšiju, a izbegavajte davanje antibiotika

NEDAVNO sprovedena američka istraživanja pokazala su da je izloženost dece mikrobima i bakterijama dobro za jačanje njihovog imunog sistema, kao i da roditelji danas previše drže decu izolovanom.

Naučnici su godinama izučavali mikrobe i bakterije koje kod dece izazivaju bolesti i otkrili da je izloženost bakterijama dobra prevencija infekcija u detinjstvu i kasnije tokom života.

Upravo je izolovanost ono što može da šteti zdravlju mališana. Kako stručnjaci tvrde postoji direktna povezanost između nedostatka otpornosti na mikrobe i povećanja rizika od dobijanja hroničnih bolesti kao što su astma, alergije, gojaznost, dijabetes, pa čak i rizika za zdrav razvoj mozga.

Istraživači navode da razumeju roditelje koji se boje da puste dete da se isprlja i dođe u dodir sa raznim mikrobima, ali da je to ipak deo odrastanja, pa zato roditeljima preporučuju da dopuste detetu da se isprlja i na taj način ojača imuni sistem.

Neka se igraju u blatu

Pustite decu da se isprljaju, i dok se nalaze napolju dozvolite im da pipnu blato, drveće, biljke, insekte. Dopustite im da naprave pitu od blata i vode, pa i ako slučajno delić stave u usta, ne treba paničiti, jer kad jednom osete gorak ukus, neće više poželeti da to pokušaju.

Druženje sa životinjama

Neka se beba ili nešto starije dete igraju sa psom, i nemojte ih stalno sklanjati od životinje. Ukoliko ste psa redovno vodili kod veterinara, nema potrebe za brigu, a bojazni nema ni ako pas poliže dete. Istraživanja su pokazala da se na ovaj način smanjuje rizik od astme i alergija kod deteta, a i deca tako uče da vole životinje.

Ne perite im ruke odmah

Izbegavajte antibakterijske sapune, i nemojte prati ruke detetu čim uđe u kuću. Ostavite ga tako sve dok traje vreme igre.

Fermentisana hrana

Dajte deci fermentisanu hranu, kao što su jogurt, kefir, turšija, jer ove namirnice čuvaju dobre bakterije u organizmu deteta. Hrana bogata vlaknima i povrćem je savršena za "obaranje" mikroba u debelom crevu.

Izbegavajte antibiotike

Izbegavajte antibiotike kada je to moguće, jer oni ubijaju loše, ali i one dobre, potrebne bakterije. Prekomerna upotreba antibiotika može da dovede do pojave astme, alergija, gojaznosti, dijabetesa i ostalih bolesti. Ovo takođe, može da stvori otpornost loših bakterija na antibiotik, i da negativno utiče na imuni sistem.

Izvor: Novosti

Mnogi roditelji veruju da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece, međutim, evo šta savetuje Jevgenij Komarovski, čuveni lekar i autor mnogih knjiga o nezi dece.

Jevgenij Komarovski, doktor medicinskih nauka, televizijski voditelj i autor mnogih knjiga o nezi dece, dao je ekskluzivno za Sputnjik intervju o borbi protiv alergija, jačanju imuniteta kod deteta. Veoma je poznat i srpskim roditeljima, jer na veoma jednostavan način daje savete kako u današnje vreme vaspitati zdravo dete.

"Ljudi uopšte, pa i deca konkretno, imaju sposobnost adaptacije na sve vremenske uslove. Promena klime može ozbiljno delovati na budućnost ljudske civilizacije, ali je značajno preuveličan uticaj ovih promena na zdravlje jednog, konkretnog deteta.

Život savremene porodice danas se veoma razlikuje od onoga što je bilo uobičajeno pre 20 ili 30 godina. Sve je drugačije: od nege dece, do kućne tehnike, klima-uređaja, hrane, ali i vremena provedenog na svežem vazduhu, pa i kvaliteta samog vazduha, sporta i rekreacije u dečjim ustanovama, i predškolskim, i školskim. Posebno pitanje je današnja medicinska etika. Parola agresivnih farmakologa glasi: nema zdravih, postoje samo oni koji nisu dovoljno temeljno pregledani. Za svaki, pa i najmanji problem, farmaceutske kompanije su smislile lek. Još jedan bitan faktor su kompjuteri koji ozbiljno utiču na savremeni odgoj i komunikaciju dece i roditelja.

Sve ovo navodim kako bih skrenuo pažnju na to da su roditelji skloni da razmatraju klimatske faktore kao opravdanje za sopstvene greške i lenjost, jer se zdravlje i imunitet deteta najpre formiraju načinom života. A mama i tata su ti koji oblikuju način života deteta.

Kada roditelji ne mogu da procene šta je dobro ili loše za njihovo dete, kada ne umeju da organizuju pravilnu negu, odnosno režim ishrane, vežbanja, šetanja, kupanja, ukazivanja osnovne medicinske pomoći pri čestim dečjim bolestima — sve to dovodi do toga da se roditelji "u horu" pozivaju na lošu klimu, zagađen vazduh, neorganizovanu državu, loše lekare itd.

Još jedna tipična zabluda jeste to što je većina odraslih ubeđena da postoji lek koji na čudotvoran način može da utiče na jačanje imuniteta kod dece. Takvi lekovi zapravo ne postoje, a ono što je na rafovima u brojnim apotekama, to su sve "šarene laže". Upotreba tih preparata služi samo da roditelji mogu da "lupe recku" da su učinili nešto dobro za svoje dete. Drugi cilj prodavanja takvih lekova jeste da se napune džepovi proizvođačima.

Ako želite da vaše dete ne boluje, ako želite da se ono brzo i lako adaptira na životne uslove i okolnosti koji se jako brzo menjaju, onda čitajte, interesujte se. A pre svega toga ne dozvolite da dete bude pretoplo odeveno, nemojte ga previše hraniti, stimulišite svakodnevnu fizičku aktivnost i nemojte dete držati u „sterilnim“ uslovima. Sa decom provodite više vremena na svežem vazduhu i nemojte davati deci "čarobne" tablete za jačanje imuniteta. Pre svega, deci su potrebni mama i tata", izjavio je doktor Jevgenij Komarovski.

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da je ono 100% zaštićeno od bolesti pa samim tim je razumljivo čuđenje kako to da se dete razbolelo, a sisa.

Isto tako majke koje ne doje često znaju da kažu dojilji: “Šta će ti to dojenje kada ti je dete svako malo bolesno? Vidiš da su to laži da je dojenje zdravo.”

Kako bi se ove situacije malo razjasnile i kako bi vam bilo jasnije da li i na koji način podoji utiču na imunitet deteta evo malo detalja u nastavku teksta.

Još u samom trenutku prvog podoja dete sisanjem izvlači prvo mleko kolostrum, koje je majčino telo spremalo u trudnoći za njega. Kolostrum je poznat kao takozvana prva vakcina za dete jer u sebi sadrži jako mnogo zaštitnih svojstava koji pomažu tek rođenom detetu da se lakše privikne na okolni svet na koji je došlo. Ono što je važno je njegovo bogatstvo i u dobrim bakterijama koje oblažu zidove creva kod bebe i na taj način pomažu lakše varenje.

Kolostruma nema mnogo količinski ali ga ima taman koliko je detetu po podoju potrebno, a s obzirom da je jako bitno i izuzetno bogato zaštitnim materijama, detetu je nepotrebno davati bilo šta drugo osim redovnih čestih podoja. Ovim podojima dete je maksimalno zaštićeno od štetnih uticaja. Pored čestih podoja još jedna stvar je jako važna, a to je da je dete pravilno namešteno na dojku, kako bi lakše izvlačilo kolostrum i bolje stimulisalo stvaranje veće količine mleka.

Majčino telo nema ograničenu količinu kolostruma nakon koje dete neće imati šta da sisa već se svo vreme u prvim danima dok dete sisa stvaraju nove količine kolostruma, mleka u kom se nalazi jako mnogo živih ćelija koje stvara majčino telo. Zaštitni faktori će biti prisutni svo vreme dok dete sisa, bez obzira koliko je prošlo od porođaja. Kao što je već rečeno u početku je sve to skoncentrisano u kolostrumu, a vremenom kada kolostrumprestane da se luči u prelaznom i zrelom majčinom mleku takođe se nalaze zaštitne materije. Majčino mleko ne gubi na kvalitetu u tom smislu nikada jer sve što majka stvara da zaštiti sebe ona daje preko mleka i svom detetu.

Majčino mleko se prilagođava svo vreme i kako majčino telo reaguje na viruse iz okruženja, stvaranjem zaštite za sebe, ista ta zaštita stiže preko mleka i do deteta.

 Dete u prvim mesecima maksimalno iskorišćava ovu zaštitu kao dodatak na svoj imunitet koji vremenom stiče. Kako prolaze meseci dete stvara i svoj obrambeni mehanizam i sve manje zavisi od zaštite koju dobija direktno iz majčinog mleka.

Da sumiram, dojenje mnogo znači za dete svo vreme dok sisa, dok se u isto vreme gradi njegov sopstveni imunitet. Ono što je zasigurno utvrđeno je da deca koja su dojena, a kada se razbole najčešće imaju slabije simptome od dece koja nisu dojena kao i to da njihov oporavak najčešće traje kraće. Jedna od velikih prednosti za dete koje oboli je i to da se jako često, pored odbijanja druge hrane i tečnosti, dojena deca za vreme bolesti i oporavka vraćaju na mnogo više podoja nego inače kako bi na taj način pomogli sebi povećanjem unosa majčinog mleka. Kako krene oporavak dete se polako vraća svojoj regularnoj ishrani.

Za dete koje ima visoku temperaturu, dete koje povraća ili ima dijareju, majčino mleko znači jako mnogo, ne samo kao hrana, kao sredstvo koje omogućava dobru hidrataciju već i kao lek. Naravno dojenje samo po sebi ne sme da se smatra dovoljnim u smislu lečenja i ozdravljenja deteta, pedijatar je zadužen da uz redovne podoje uključi terapiju ako je potrebna, ali je svakako dojenje jedan jako bitan dodatak koji pomaže oporavak.

Izvor: superbeba.com

Često se dešava da majke smatraju ako je dete dojeno da je ono 100% zaštićeno od bolesti pa samim tim je razumljivo čuđenje kako to da se dete razbolelo, a sisa.

Isto tako majke koje ne doje često znaju da kažu dojilji: “Šta će ti to dojenje kada ti je dete svako malo bolesno? Vidiš da su to laži da je dojenje zdravo.”

Kako bi se ove situacije malo razjasnile i kako bi vam bilo jasnije da li i na koji način podoji utiču na imunitet deteta evo malo detalja u nastavku teksta.

Još u samom trenutku prvog podoja dete sisanjem izvlači prvo mleko kolostrum, koje je majčino telo spremalo u trudnoći za njega. Kolostrum je poznat kao takozvana prva vakcina za dete jer u sebi sadrži jako mnogo zaštitnih svojstava koji pomažu tek rođenom detetu da se lakše privikne na okolni svet na koji je došlo. Ono što je važno je njegovo bogatstvo i u dobrim bakterijama koje oblažu zidove creva kod bebe i na taj način pomažu lakše varenje.

Kolostruma nema mnogo količinski ali ga ima taman koliko je detetu po podoju potrebno, a s obzirom da je jako bitno i izuzetno bogato zaštitnim materijama, detetu je nepotrebno davati bilo šta drugo osim redovnih čestih podoja. Ovim podojima dete je maksimalno zaštićeno od štetnih uticaja. Pored čestih podoja još jedna stvar je jako važna, a to je da je dete pravilno namešteno na dojku, kako bi lakše izvlačilo kolostrum i bolje stimulisalo stvaranje veće količine mleka.


Majčino telo nema ograničenu količinu kolostruma nakon koje dete neće imati šta da sisa već se svo vreme u prvim danima dok dete sisa stvaraju nove količine kolostruma, mleka u kom se nalazi jako mnogo živih ćelija koje stvara majčino telo. Zaštitni faktori će biti prisutni svo vreme dok dete sisa, bez obzira koliko je prošlo od porođaja. Kao što je već rečeno u početku je sve to skoncentrisano u kolostrumu, a vremenom kada kolostrumprestane da se luči u prelaznom i zrelom majčinom mleku takođe se nalaze zaštitne materije. Majčino mleko ne gubi na kvalitetu u tom smislu nikada jer sve što majka stvara da zaštiti sebe ona daje preko mleka i svom detetu.

Majčino mleko se prilagođava svo vreme i kako majčino telo reaguje na viruse iz okruženja, stvaranjem zaštite za sebe, ista ta zaštita stiže preko mleka i do deteta.

 Dete u prvim mesecima maksimalno iskorišćava ovu zaštitu kao dodatak na svoj imunitet koji vremenom stiče. Kako prolaze meseci dete stvara i svoj obrambeni mehanizam i sve manje zavisi od zaštite koju dobija direktno iz majčinog mleka.

Da sumiram, dojenje mnogo znači za dete svo vreme dok sisa, dok se u isto vreme gradi njegov sopstveni imunitet. Ono što je zasigurno utvrđeno je da deca koja su dojena, a kada se razbole najčešće imaju slabije simptome od dece koja nisu dojena kao i to da njihov oporavak najčešće traje kraće. Jedna od velikih prednosti za dete koje oboli je i to da se jako često, pored odbijanja druge hrane i tečnosti, dojena deca za vreme bolesti i oporavka vraćaju na mnogo više podoja nego inače kako bi na taj način pomogli sebi povećanjem unosa majčinog mleka. Kako krene oporavak dete se polako vraća svojoj regularnoj ishrani.

Za dete koje ima visoku temperaturu, dete koje povraća ili ima dijareju, majčino mleko znači jako mnogo, ne samo kao hrana, kao sredstvo koje omogućava dobru hidrataciju već i kao lek. Naravno dojenje samo po sebi ne sme da se smatra dovoljnim u smislu lečenja i ozdravljenja deteta, pedijatar je zadužen da uz redovne podoje uključi terapiju ako je potrebna, ali je svakako dojenje jedan jako bitan dodatak koji pomaže oporavak.

Autor: Tereza Miljković
Izvor: superbeba.com

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o zdravlju uglavnom počnemo da razmišljamo onda kada ono postane ugroženo.

Prehlade, kada do njih dođe zahtevaju određeno vreme mirovanja i saniranja , a sve veća brzina kojom živimo nam to vrlo često ne dozvoljava, pa period oporavka traje mnogo duže a kvalitet našeg dana drastično opada. Kako je prevencija pola zdravlja, upravo na ovom segmentu moramo raditi i pre nego što se neki od prvih simptoma pojavi.

Šta možemo da uradimo da ojačamo naš imunitet ?

Koliko je naš imunitet važan vrlo često počnemo da mislimo tek kada kao izgovor za česte prehlade, loše opšte stanje i manjak energije za svakodnevne obaveze okrivimo upravo njega. Imuni sistem je naš prirodni vid odbrane od različitih mikroorganizama ( virusa, bakterija, gljiva ) ali i atipičnih ćelija i karcinoma. Kako bismo ojačali naš organizam i pomogli mu da se sam izbori sa patogenima koji vrebaju sa svih strana moramo da vodimo računa o namirnicama koje unosimo, izbegavamo natrpavanje lošom hranom koja slabi naš organizam, izbegavamo stres ili ga barem kanališemo sa što manje posledica,redovno vežbamo i naravno dovoljno spavamo . Jedan od osnovnih imunostimulatora je hormon sna melatonin. Oko osam sati sna u proseku je dovoljno da se telo odrslog čoveka regeneriše i spremi za bitku sa novim izazovima sa kojima se susreće sledećeg dana.

Hidriranost organizma kao preduslov jakog imuniteta

Kada je organizam odmoran i spreman za novi dan, moramo ga adekvatno hidrirati, jer upravo dehidrirane sluzokože postaju laka meta mnogobrojnim virusima. Hidriranost znači konzumaciju vode i to u proseku osam čaša za normalno uhranjenu odraslu osobu. Šolja zelenog, belog ili crnog čaja koji su bogati polifenolima i flavonoidima doprinosi borbi organizma protiv slobodnih radikala i tako svojim antioksidansnim potencijalom čuva nas od prehlade.

Redovna i izbalansirana ishrana osnova našeg zdravlja

Da biste podigli svoj imunitet prirodnim putem neophodno je da vaša ishrana bude redovna i izbalansirana. Puno šećera, procesirane hrane, gaziranih napitaka i hrane bogate trans mastima, nepovoljno utiču na naš imuni sistem i slabe ga. Raznovrsna ishrana bogata vitaminima i mineralima u značajnom procentu pomaže odbrambene funkcije organizma i povećava njegovu otpornost na različite virusne i bakterijske infekcije.

Jogurt, prva linija odbrane protiv mikroba

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako poboljšava aktivnost imunog sistema.

Pečurke, carstvo proteina i minerala

Pečurke pored izrazito dobre nutritivne vrednosti, igraju važnu ulogu u prirodnom podizanju imuniteta. Bogate su selenom, riboflavinom, niacinom i antioksidansima koji predstavljaju važne nutritijente u borbi protiv patogena. Šitaki pečurke sadrže antivirusnu supstancu lentinan koja deluje kao snažan modifikator bioloških reakcija i poboljšava delovanje makrofaga i T limfocita.

Beli luk, prirodni penicilin

Nikako ne treba zaboraviti beli luk, vrlo često u narodu poznat kao prirodni penicilin.Alicin koji je sastojak belog luka zaslužan je za njegovo antivirusno, antigljivično i antiparazitarno dejstvo. . Da biste ublažili jak miris belog luka žvaćite koru od limuna, peršun ili presnu šargarepu

Voće i povrće za zdravlje i otpornost

Potrudite se da unosite mnogo voća I povrća. Ova biljna hrana sadrži sve sastojke koji mogu da poboljšaju otpornost organizma. Namirnice bogate beta karotenom kao što su šargarepa, spanać, bundeva, kelj, krompir značajno poboljšavaju opšte stanje organizma. Brokoli je bogat sa sastojcima koji podižu imuni sistem – vitamin A , vitamin C i glutation. Kupus je izuzetno bogat C i A vitaminima koji jačaju imuni sistem.

Pored toga što su bogati vitaminima i mineralima, koštunjavo voće i semenke sadrže i nezasićene masne kiseline, esencijalne-omega masne kiseline i fitosterole koji na izuzetno efikasan način utiču na poboljšanje zdravlja.

Vitamin C, večiti borac za bolji imunitet

Vitamin C,cink i selen ne samo što su važni za normalan rasti i razvoj zdravog organizma,već su i važne karike u našem odbrambenom sistemu. Ukoliko želite da radite na svom imunitetu upravo namirnice koje sadrže cink i selen su pravi izbor za Vas. Selenom su bogate iznutrice I žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.Dok je cink dominantno prisutan u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Pušači moraju da obrate pažnju da su njihove potrebe za vitaminom C drastično veće, nego kod nepušača.

Kurkuma, žuto zlato iz Indije

Kurkumin ili glavni aktivni sastojak Kurkume , poseduje snažno antioksidativno , protivupalno, antivirusno,antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno dejstvo, stoga i ovaj začin treba uvesti u svoju kulinarsku rutinu.

Kao naše bake nekada

Domaća supa od kokoške i ljuta papričica su vekovima unazad najbolji saveznici u borbi protiv prehlade, ne samo što deluju bakteriostatski i ubijaju mikroorganizme pomažu nam u prirodnoj odbrani naših ćelija i stimulišu proizvodnju leukocita kao i endorfina.

Kako sebi olakšati , kada već dodje do prehlade ?

Kada do infekcije dođe evo nekoliko saveta da ubrzate i olakšate proces oporavka. Čajevi ne samo što ublažavaju simptome prehlade, mogu i da ubrzaju oporavak organizma. Nana, matičnjak i majčina dušica ubijaju mikrobe, čaj od žalfije je odličan za ispiranje usne šupljine, posebno kod bolova u grlu. Čaj od šipka i zove se koristi za bolje opšte stanje. Najbolja kombinacija je skuvati čaj od jednog korena đumbira, zatim kada se malo ohladi dodati kašiku prirodnog meda ( livadski, bor, žalfija) i sok od jednog ceđenog limuna. Limun nikada ne dodavati u vrelu vodu, pošto tako gubi svoja lekovita svojstva. Cimet kao jedan od osnovnih lekova u istočnjačkoj medicini, ima svoje važno mesto kako u snižavanju šećera u krvi, tako i u podizanju imuniteta zbog svog visokog sadržaja vitamina C. Kod nas su dostupne dve vrste cimeta, Kasija koji je najrasprostranjeniji i Cejlonski cimet koji je bolji i kvalitetniji. Pomešajte kašicicu meda sa cimetom i to dodajte preko pahuljica koje ujutru doručkujete ili preko banane ili jabuke.

Kašalj kao verni saputnik prehlada, ume da traje nedeljama, da otežava svakodnevno funkcionisanje i nervira. Može biti suv ili nadražajni i vlažan ili produktivan. Za suvi se preporučuje med sa saćem ( fenoli iz meda čiste disajne puteve ), sok od crne rotkve, kao i čaj od korena peršuna skuvan u čaši belog vina. Stari dobar recept je i kašika naseckanog belog luka sa kašikom topljenog svinjskog sala Za produktivan kašalj kombinacija belog sleza, majčine dušice i anisa.

Da bismo na najbolji način iskoristili svaki svoj dan, posvetite pažnju vašem imuno sistemu, koji će Vas za to itekako nagraditi dobrim zdravljem.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Saveti seksologa: 4 razloga zbog čega trudnice treba da imaju orgazme

Saveti seksologa: 4 razloga zbog čega t…

Saznajte zašto je važno da budete seksualno aktivne i...

Bebe prepoznaju negativne osobe

Bebe prepoznaju negativne osobe

Bebe mogu da prepoznaju negativnu energiju kod odraslih...

Zbog čega deca namerno lupaju glavom o zid?

Zbog čega deca namerno lupaju glavom o …

Mnoga deca u nekom trenutku počnu da lupaju glavom o z...

Šta kad deca progutaju igračke, kockice, baterije, biljke...

Šta kad deca progutaju igračke, kockic…

Saznajte kada i kako treba da reagujete u slučaju da j...

Ishrana dece kod kandide u crevima

Ishrana dece kod kandide u crevima

Kandida je kod dece kao i kod odraslih normalni stanovn...

Bundeva u bebinoj ishrani (+recepti)

Bundeva u bebinoj ishrani (+recepti)

Sezona bundeve počinje s jeseni, a završava pred kraj...

Mirna i lagana prva šetnja s bebom

Mirna i lagana prva šetnja s bebom

Nijedna krajnost nije dobra, kažu stručnjaci - greše...

Istegnuća i uganuća

Istegnuća i uganuća

Kako da znam da li je dete istegnulo ili uganulo zglob?...

Stridor – zvuk koji se pamti

Stridor – zvuk koji se pamti

Stridor je stručni naziv za neprijatan, vibratorni zvu...

Emocije iz detinjstva koje će vaše dete sigurno pamtiti

Emocije iz detinjstva koje će vaše det…

Osećaji imaju moć da prizivaju sećanja, a sećanja s...

"Enerdžibilderi" - hiperaktivna deca: U nemiru i humanost i umetnost!

"Enerdžibilderi" - hiperaktiv…

Kod hiperaktivne dece izražen je preterani nemir, impu...

Nega pupka

Nega pupka

Kako da negujem bebin pupak? Pupčana vrpca se na rođ...

Dovoljno dobro roditeljstvo, šta je to?

Dovoljno dobro roditeljstvo, šta je to?

U psihologiji i psihoterapiji odavno je prisutna teza d...

Zašto je hemoglobin važan za bebe i decu?

Zašto je hemoglobin važan za bebe i de…

• Hemoglobin – ključni sastojak crvenih krvnih zrn...

Koronavirus i rana trudnoća: Na šta treba obratiti pažnju tokom prvog trimestra

Koronavirus i rana trudnoća: Na šta tr…

Žene u ranoj trudnoći susreću se sa mnogo izazova, a...

Šta treba da znam o povijanju bebe

Šta treba da znam o povijanju bebe

Šta mi je potrebno za prepovijanje bebe? Osnovne stva...

Zdravlje majke ima veliku ulogu: Otkriven još jedan mogući uzročnik autizma

Zdravlje majke ima veliku ulogu: Otkrive…

Najnovija studija otkriva još jedan od mogućih uzroka...

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos, oko, uvo, probavni trakt ili kožu deteta

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos…

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosi...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.