septembar 29, 2020

Koje alergije se javljaju tokom odojačkog perioda, kako ih prepoznati i lečiti saznajte u tekstu pedijatra Prim dr Maje Skender.
U praksi se tokom odojačkog perioda najčešće sreću alergijske reakcije tipa I, koje čine osnovu sledećih atopijskih bolesti:

- dečji ekcem

- bronhijalna astma

- polenska kijavica

- angioedem

- koprivnjača.

Prve tri bolesti mogu da, u različitom uzrastu, prelaze jedna u drugu, što je poznato pod nazivom "atopijski marš".

1. Dečji ekcem (atopijski dermatitis) se javlja od drugog do petog meseca života, češće kod odojčadi na veštačkoj ishrani. Radi se o hroničnoj, alergijskoj upali kože lica, naročito obraza, sa povremenim pogoršanjem. U najvećem broju slučajeva iščezava posle druge, treće godine života, ali može da bude uvod u bronhijalnu astmu. Inače, manifestuje se tako što koža najpre zadeblja, postane grublja, a na njoj se pojave crvenkaste, delimično slivene pege. Njih smenjuju plikovi, koji nakon izvesnog vremena popucaju i počinju da vlaže. Njihovim sasušivanjem nastaju kraste. Usled jakog svraba i češanja, česte su sekundarne infekcije. Lakše forme ekcema se ne leče, dok se teže forme leče terapijom koja je u domenu dermatologa ili pedijatra. Preventivne mere su veoma važne: najbolje bi bilo ustanoviti na šta je dete alergično (hrana, alergeni koji se udišu i sl.) i, po mogućstvu, otkloniti uzrok. Detetu treba podseći nokte, kako češanjem ne bi izazvalo dodatne komplikacije. Ponekad je, zbog intenzivnog svraba, potrebna upotreba blagih sedativa. Hormonske kreme su vrlo delotvorne ali imaju ozbiljna neželjena dejstva, pa ne smeju da se koriste duže nego što to lekar propiše. Ponekad prija promena klime (npr. boravak na moru).

2. Bronhijalna astma je najčešća hronična bolest koja se javlja kod školske dece, ali može da započne još u dojenačkom periodu. Manifestuje se ponavljanim napadima otežanog disanja usled bronhoopstrukcije (suženja disajnih puteva - bronhija), zviždanjem, osećajem stezanja u grudima i kašljem. U osnovi bolesti je prekomerna reaktivnost bronhija na alergijske, fizičke, hemijske, infektivne i druge nadražaje, što je posledica njihove hronične upale. U prvim godinama života je teško razlikovati pojedinačne epizode opstruktivnog bronhitisa tokom akutnih virusnih infekcija od prave astme. Postojanje atopijskih bolesti kod bliskih rođaka i ponavljani napadi bronhoopstrukcije, koji popuštaju pod terapijom bronhodilatatorima, navode na potrebu za ispitivanjem u pravcu astme. Treba uraditi krvnu sliku, rendgenski snimak pluća, parazitološki pregled stolice, tuberkulinski test i odrediti nivo IgE u krvi. Dalje ispitivanje zavisi od uzrasta.
Kožne probe Alergijske kožne probe na hranu i alergene iz okoline su korisne, ali retko uspevaju pre treće godine života. Plućna funkcija može da se ispituje metodom spirometrije tek kod deteta starijeg od pet godina, zbog potrebne saradnje sa ispitivačem. Na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskih rezultata, lekar će da odbaci ili da potvrdi dijagnozu astme, a potom da napravi plan lečenja - koji zavisi od toga da li se radi o lakom, umerenom ili teškom obliku bolesti. Inače, roditelji bi trebalo da pohađaju kurs o nezi i lečenju astmatičnog deteta, na kojem će im biti objašnjeni priroda bolesti i mere prevencije. Najvažnija je kontrola sredine koja podrazumeva uklanjanje dokazanih i potencijalnih alergena: buđ, prašina (tj. ekskreti grinje, koja živi u kućnoj prašini), polen, perje, dlaka, ili pojedine vrste hrane. Kada su u pitanju bebe, alergeni češće potiču iz hrane. Obično su to belančevine kravljeg mleka, koje čine osnovu svake mlečne formule. Provokativni faktor može da bude i virusna infekcija pa je potrebno, u granicama mogućnosti, da se dete zaštiti izbegavanjem kontakta sa prehlađenim osobama i skraćivanjem boravka u zatvorenim prostorijama, naročito u jaslicama. Lečenje se sprovodi udisanjem lekova pomoću aparata - inhalatora, a vrstu leka određuje lekar. Ponekad su neophodne injekcije, a u najtežim slučajevima bolničko lečenje u jedinici intenzivne nege.

3. Polenska kijavica se, praktično, ne javlja u prvoj godini života, jer je za nju potreban ponovni kontakt sa polenom (znači, druga sezona od rođenja), ali je i kod odojčadi opisan alergijski rinitis (upala nosne sluznice, praćena neprekidnom bistrom sekrecijom iz nosa), i to kao posledica alergije na hranu. Ova deca u brisu nosa imaju povećan broj eozinofila (belih krvnih zrnaca, karakterističnih za alergiju). Kod dokazane alergije, naročito astme, treba delovati preventivno - dugotrajnom primenom lekova koji imaju za cilj da spreče ili ublaže pojavu alergijskih simptoma.

4. Koprivnjača (urtikarija) se manifestuje kožnom pojavom urtika (oštro ograničena, uzdignuta područja kože nepravilnog oblika, praćena svrabom). Može da zahvati bilo koji deo tela. Kao alergeni se najviše okrivljuju antigeni iz hrane (riba, jaja, orasi, kikiriki, aditivi u hrani), neki lekovi, zatim biljke (kopriva), ujedi insekata, polen, prašina, virusne i parazitarne infekcije, fizički agensi (izlaganje hladnoći, suncu) i neke retke bolesti. Tokom lečenja je potrebno isključiti sve osumnjičene supstance. Eliminaciona dijeta podrazumeva ishranu bez namirnica životinjskog porekla, južnog voća, čokolade, konzervanasa i sl. Daju se lekovi iz grupe antihistaminika, a u težim slučajevima i neki drugi u vidu injekcija. Po prestanku simptoma, terapija se ukida i postepeno uvodi hrana: jedna po jedna namirnica dnevno kako bi se, u slučaju ponovne pojave koprivnjače, ustanovilo šta je izaziva. Mazanje kožnih promena mastima i kremama nema opravdanja. Kod dugotrajne koprivnjače je potrebno tragati za crevnim parazitima i nekim drugim infektivnim agensima. Alergija na hranu u detinjstvu je obično prolazna pojava.

Sličan koprivnjači

Angioedem (Quinckeov edem) je bolest vrlo slična koprivnjači i sa njom je udružen u 90 odsto slučajeva. Razlika je u tome što otok i crvenilo zahvataju dublja tkiva (potkožno i sluznice), nejasno su ograničeni i obično lokalizovani oko očiju, usana, na jeziku, šakama i stopalima, i oko polnih organa. Najopasnija, ali ne i najređa lokalizacija su ždrelo i grkljan, kada može doći do ugušenja. Ukoliko zahvati crevnu sluznicu, manifestuje se bolovima u trbuhu, mukom i povraćanjem, pa liči na hiruršku bolest. Bolesnika sa angioedemom treba hitno odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Alergija na belančevine kravljeg mleka

Ova alergija je posebno česta kod odojčadi na veštačkoj ishrani, mada može da se javi i kod dojenih, izrazito predisponiranih beba, čije majke konzumiraju kravlje mleko. Suština je u strukturi belančevina koja je prilagođena drugoj vrsti sisara. Zbog nezrelosti crevne sluznice u prvih šest meseci života, krupni molekuli nesmetano prolaze ovu barijeru i izazivaju alergijsku reakciju - koja se ispoljava bilo bronhoopstrukcijom, bilo prolivom i/ili nenapredovanjem. Isključivanjem ove vrste hrane i uvođenjem humanog mleka ili hipoalergijskih mlečnih formula, simptomi se povlače i ponovo vraćaju kada se dete vrati na prethodni način ishrane. Kako se radi o hroničnoj bolesti koja vodi u tešku pothranjenost, sa brojnim komplikacijama koje mogu da ugroze život deteta, ispitivanje i lečenje se sprovode u bolnici. Ovaj problem je mnogo češći nego što se misli, zato je od neprocenjive važnosti da se beba od prvog dana života hrani isključivo majčinim mlekom, odnosno da u prva četiri do šest meseci, pa i kasnije - do kraja prve godine, ne dobija drugu vrstu mleka. Za odojčad čije majke nemaju mleka, naročito ako u porodici postoji atopija, preporučuju se hipoalergijske mlečne formule (nose oznaku HA), jer im je belančevinski sastav mnogo sličniji onome u humanom mleku, nego kod standardnih formula. Kravlje mleko se, kao naročito alergogeno, nikako ne savetuje u prvoj godini života.

Prim dr Maja Skender, pedijatar

Izvor: www.yumama.com

Broj dece koje pate od alergija se iz godine u godinu povećava. Prolećne alergije su počele pa smo rešili, da vam kroz odgovore na najčešća pitanja, približimo ove “kvaritelje” prolećnih radosti.

 

Pojedini delovi ili produkti biljaka i životinja takođe mogu biti antigeni, kao na primer polen, o kome će se najviše govoriti u ovom tekstu, ali i proteini kravljeg mleka ili jajeta.

Kako nastaje alergijska reakcija?
Reakcija antitela (posebni proteini koje proizvode imunološke – odbrambene ćelije) i antigena (koji stiže u organizam spolja) se naziva imunoloških reakcija. Cilj imunološke reakcije je da se organizam odbrani od nezvanih gostiju (mikroorganizama), ali se kod određenog broja dece razvija neželjena reakcija tokom koje se stvara posebna vrsta antitela koja dovode do alergijske reakcije. Alergijska reakcija je neželjena imunološka reakcija posebne vrste antitela (stručno se zovu IgE antitela) i antigena koje se sada naziva alergen. Prema tome alergen je antigen (ono što stiže iz naše okoline) koji kod predisponirane dece dovodi do alergijske reakcije.

Da li se alergije nasleđuju?
Predispozicija za alergije se nasleđuje, pa se često u porodici alergične dece nađe član koji pati od neke alergijske bolesti. Sklonost ka razvoju alergijskih reakcija je kontitucionalna karakteristika deteta, a stručni naziv je atopijska konstitucija.

Nasleđuje se sklonost, ali ne i alergijska bolest. To znači da dete može ali ne mora da ima isto alergijsko oboljenje kao, na primer roditelj.

Niko u porodici nema alergije, a dete ipak ima alergiju na polen, zašto se to dešava?
Nisu baš sve alergije nasledne! Ima dece čiji roditelji nemaju “gene za alergije” ali se kod njih ipak nalaze geni koji dovode do alergijskih bolesti. Veoma su komplikovani genetski mehanizmi alergija, ali su moguće mutacije (promene) na genima koji se prvi put javljaju kod dece (čiji roditelji nemaju sklonost ka alergijama).

Šta su alergijske bolesti i kako nastaju?
Kada se alergijska reakcija “lokalizuje” u nekom delu tela (organu ili organskom sistemu) dolazi do pojave simptoma i znakova oboljenja koje se nazivaju alergijskim bolestima. Kada se alergen veže za posebnu vrstu antitela pokreće se složen poces oslobađanja različitih supstanci, koji se zovu medijatori alregijske reakcije. Oni, među kojima je najpoznatiji histamin, dovode do manifestacija alergije – alergijskih bolesti, koje zapravo zavise od mesta gde se odigrava reakcija antitela i alergena. Ako je mesto “borbe” koža, razvija se, na primer, koprivnjača (urtikarija), na sluznicama se javlja otok (angioedem), u malim disajnim putevima spazam (suženje disajnih puteva), kod crevnih alergija se može javiti proliv, a najopasnija (ali srećom i najređa) alergijska reakcija je anafilaktički šok koji se obično javlja kada alergen prodire iz spoljne sredine direktno u krvotok (penicilinski šok).

Zašto je baš proleće “alergijsko godišnje doba”
Najveći broj ljudi i dece uživa u boravku u prirodi, ali ne i oni kojima proleće znači i početak problema sa alergijama. Jedna od najzastupljenijih alergija je alergija na polen. Polen je ključni faktor razmnožavanja biljaka, pa ga u proleće ima svuda oko nas. Nošen vetrom stiže i u delove grada koji ne obiluju rastinjem, pa se od polena, tokom proleća teško može pobeći.

Veliki broj alergijskih oboljenja nije vezan samo za proleće (polen ambrozije „hara na kraju leta i tokom rane jeseni), ali je ova priča tipično prolećna!

Koje su najčešće prolećne alergije?
Kod dece se alergija na polen najčešće manifestije kao polenska kijavica (alergijski rinitis) koja je naša tema ili alergijska (polenska) astma. Naša tema je upravo polenska kijavica.

POLENSKA KIJAVICA

Ova bolest nastaje zbog alergijske reakcije u nosu deteta – na sluznici nosa se odigrava reakcija polena (alergena) i antitela što se manifestuje otokom sluznice koja luči providan, “vodenast” sekret. Kako je nos prvi na udaru ne treba da čudi što večina dece sa alergijom na polen ima baš alergijski rinitis (stručni naziv za polensku kijavicu)

Kada počinje prolećna polenska kijavica?
Nije baš lako pogoditi tačno vreme cvetanja polena, a to uglavnom zavisi od trajanja zime. Kako su kraj februara i početak marta (kada obično počinju prolećne alergije) bili neobično hladni, „polenski udari“ se mogu očekivati u aprilu, ali i maju.

Kako izgleda dete koje ima polensku kijavicu?
Takva dečica se lako prepoznaju – stalno šmrckaju i kijaju, rukom često trljaju nosić (koji svrbi), a često imaju i lako “zakrvavljene” oči zbog alergijske reakcije sluznice oka (alergijski konjunktivitis).

Kako se postavlja dijagnoza polenske kijavice?
Pedijatar veoma lako postavi kliničku dijagnozu alergjiske kijavice. Potvrda dijagnoze se dobija alergološkom obradom. Obave se takozvane “kožne probe” koje za petnaestak minuta otkriju koje travke smetaju detetu. One su veoma jednostavne i pouzdane (ovo baš i ne važi za male bebe), ali i dostupne imajući u vidu veoma prihvatljivu cenu. Uzroci alergije se veoma precizno mogu otkriti iz uzorka krvi, ali se kod ogromne većine dece PRVA epizoda polenske kijavice dijagnostikuje već na osnovu pregleda deteta!

Kada početi terapiju alergijski rinitis?
Ne treba čekati da se alergija “razbukta” pa početi terapiju. Idealno je par nedelja pre cvetanja trava započeti lečenje iako nema simptoma bolesti. To nije lako precizno utvrditi, ali sa prvim danima proleća treba početi antihistaminsku terapiju (preciznije bi bilo reći profilaksu – prevenciju)

Kako se leči polenska kijavica?
Kako je polen nemoguće izbeći (osim ako nećete da se selite u pustinjske krajeve), stub odbrane od polenske kijavice su antialergijski lekovi. Postoji nekoliko grupa lekova koji se koriste u terapiji alergijskog rinitisa, a najviše se koriste: antihistaminici i nazalmi kortikosteroidi. Za dugotrajnu prevenciju (profilaksu) se koriste i inhibitori lekotrienskih receptora, kao i imunoterapija.

 Antihistaminici

To su lekovi koji blokiraju dejstvo histamina – jednog od najvažnijih (ali ne i jedinog) medijatora alergijske reakcije. Postoje oralni preparati (sirupi i tablete), ali i LOKALNI antihistaminici – koji se aplikuju direktno u nos, u vidu spreja!

Da li se mogu davati antihistamini lokalno – u nos?
Odavno se se postavljalo jedno racionalno pitanje: zašto piti sirup ili tablete antihistaminika da bi se lečio nos koji curi?

Onda su i u Srbiju stigli LOKALNI antihstaminici u vidu spreja za nos, koji su u većini medicnski razvijenih zemalja upotrebi preko dve decenije! Takav je azelastin (Allergodil) sprej koji je upravo napravljen da se izbegne nepotrebno uzimanje antihistaminika „na usta“ kod onih pacijenata koji imaju simptome alergijske kijavice – curi im nos, kijaju, ponekad i kašlju i imaju onaj neprijatni osećaj slivanja sekreta u grlo!

Ovaj sprej je efikasan antihistaminik koji DIREKTNO deluje na sluznicu nosa i tako drastično smanjuje simptome i znake polenske kijavice. I kod dece je veoma efikasan, a pre više od 15 godina su Nemački stručnjaci obavili istraživanje na 489 dece mlađe od 13 godina kod kojih se azelastin (Allergodil) sprej pokazao kao efikasan i bezbedan lokalni antihistaminik!

Da li je mnogo slabiji od antihistaminskih sirupa i tableta?
Kada se koristi u terapiji alergijskog rinitisa, azelastin NIJE slabiji lek zbog svog lokalnog dejstva! Pokazao se efikasan čak i kod nekih pacijenata koji nisu dobro reagovali na oralnu terapiju. Postoji nagoveštaji da može da pomogne i kod dece koja imaju uvećan adenoid (“treći krajnik”)!

Može li se azelastin davati preventivno?
Azelastin može deluje i preventivno!

U sezoni “navale polena” se detetu možete dati i pre izlaska iz i tako sprečiti burnu reakciju na polen.

Može li se azelastin koristiti za terapiju alergijskog konjunktivitisa?
Može!

Azelastin (Allergodil) je dosptupan u formi kapi za oči, tako da se i alergijski konjuktivitis može lečiti lokalnim antihistaminicima.

Pokazalo se da se kod velikog broja dece ovako mogu izbeći kortikosteridne kapi, ali se one mogu bezbedno (u prepisanim dozama) koristiti kao lokalni antihistaminik (azelastin) ne pomogne.

Uvek je dobro je da se, pre početka lečenja, posavetujete sa Vašim pedijatrom ili farmaceutom u pogledu doza i trajanja terapije, ali je i uputstvo za korišćenje leka jasno napisano i treba ga pročitati PRE započinjanja terapije.

Nazalni kortikosteroidi

Veliki broj dece se uspešno kontroliše antihistaminicima, tako da mogu uživati u čarima proleća. Jedan broj dece uz antihistaminike zahteva i dodatnu terapiju “ozbiljnijim lekovima” kao što su kortikosteroidi za lokalnu primenu u nos. Kortikosteroidi za lokalnu primenu nisu “bauci”, ali prekomerna i produžena primena može dovesti do nepotrebnih komplikacija. Zato ih ne treba uzimati “na svoju ruku” već se treba posavetovati sa pedijatrom.

Postoje odličan i bezbedan preparat u vidu spreja koji sadrže i lokalni antihistaminik i nazalni kortikosteroid, a njegovu upotrebi isključivo preporučuje pedijatar ili ORL specijalista koji se bavi decom.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Saveti za roditelje čija deca imaju alergiju na hranu

Saveti za roditelje čija deca imaju ale…

Roditelji dece koja imaju alergiju na hranu često se s...

Beba i voda

Beba i voda

Dileme, dileme… Uprkos brojnim pokušajima da se jed...

Preporuke pedagoga za roditelje školaraca: Kako uspešno organizovati dan u kući za vreme karantina

Preporuke pedagoga za roditelje školara…

Samo zajedničkim snagama i dobrom organizacijom možem...

10 modernih imena za devojčice koja imaju prelepo značenje

10 modernih imena za devojčice koja ima…

Nevažno da li ste pobornik tradicionalnih ili savremen...

11 pitanja i odgovora o grčevima kod beba

11 pitanja i odgovora o grčevima kod be…

Grčevi kod beba (infantilne kolike) se mogu javiti bil...

Roditeljske greške koje utiču na to kako dete vidi sebe

Roditeljske greške koje utiču na to ka…

Većina roditelja želi pravilno da vaspita svoje dete ...

Šta je vodena kila (hidrocela) i kako se leči?

Šta je vodena kila (hidrocela) i kako s…

Ovaj “set” pitanja je posvećen jednom veoma često...

Dete ima proliv – kako mu pomoći?

Dete ima proliv – kako mu pomoći?

Aktuelna tema – prolivi u toplim danima! Zaista je mn...

Kako da naučite dete da ne kuka i ne žali se po ceo dan

Kako da naučite dete da ne kuka i ne ž…

Dete koje kuka bez prestanka i konstantno nešto traži...

Brat i sestra se najlepše vole

Brat i sestra se najlepše vole

Njihov odnos prolazi kroz razne faze - od ignorisanja i...

Genetika: Šta deca nasleđuju od majke, a šta od oca?

Genetika: Šta deca nasleđuju od majke…

Modrozelene okice na predivnu mamu ili nebeskoplave na ...

Šraf u peti leči ravne tabane

Šraf u peti leči ravne tabane

Deformaciju stopala ima gotovo 95 odsto dece uzrasta do...

Da li je bezbedan prekid trudnoće tabletama?

Da li je bezbedan prekid trudnoće table…

Najnoviji, neinvazivan metod za prekid trudnoće, pomo...

Kada beba padne sa kreveta

Kada beba padne sa kreveta

Kako roditelji treba da postupe ukoliko beba padne sa k...

Dojenjem protiv kilograma

Dojenjem protiv kilograma

Dojenje može da sagori između 600 i 1000 kalorija dne...

Evo zašto nikada neću terati svoju decu da zagrle nekoga

Evo zašto nikada neću terati svoju dec…

Scena je poznata – našla sam se tu bar hiljadu puta...

Zašto beba plače u sred noći?

Zašto beba plače u sred noći?

Gotovo tipična situacija – beba od par meseci, zdrav...

Dubak i prohodavanje

Dubak i prohodavanje

Nakon što dete nauči da puzi i da stabilno sedi, neka...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.