septembar 25, 2020

Nega beba je za svaku mamu u početku misterija. Evo kako pedijatri preporučuju da se neguje bebin nosić. I nos se, poput ušiju, sam čisti, odnsno nosni sekret za sebe vezuje i izbacuje prljavštinu. Ali ako nosić luči previše sekreta, recimo ako je beba prehlađena, ipak je potrebno malo dodatne nege. Skorelu sluz pre uklanjanja treba omekšati nakvašenom gužvicom vate. Tako ćete izbeći da bebi povredite ostljivu sluzokožu. Nakon toga, skorelu sluz uklonite vlažnom krpicom. Ako je bebi nosić zapušen, možete ga pažljivo očistiti uvijenim krajem čiste maramice. Pazite da ne idete preduboko, da ne biste povredili krvne sudove i izazvali krvarenje. Nos nikad ne čistite štapićima vate - Ako u bebinom nosiću ima previše sluzi, možete da upotrebite i specijalnu pumpicu za nosni sekret. Možete je kupiti u apoteci, a uz nju ide i uputstvo za upotrebu. Ako je nos zapušen, upotrebite kapi rastvora morske soli za bebe, koje se takođe kupuju u apoteci.

Izvor: zena.blic.rs

Vaša beba se probudila rumenih obraza, toplija nego inače. Merite joj temperaturu a toplometar pokazuje 37,7? Da li bebi dati lek ili je odvesti kod lekara?
Telesna temperatura ispod 38 stepeni ne spada u groznicu, a kao i kod odraslih i kod beba se može desiti da se telesna temperatura blago povisi iz raličitih razloga.

Blago povišena temperatura (do 38 stepeni) smatra se normalnom pojavom čak i kod najmlađih članova (npr. kod prehlada ili izbijanja zubića), tako da lekovi ili odlazak kod lekara u tom slučaju verovatno neće biti potrebni.
Rektalni toplomeri su najprecizniji
Najpre treba utvrditi tačnu telesnu temperaturu bebe. Možda nerado koristite rektalne toplomere za vašu bebu, ali istina je da su oni najtačniji kada je telesna temperatura u pitanju. Izbegavajte korišćenje staklenih toplomera jer oštećenjem stakla može doći do izlivanja štetnih supstanci koje mogu naškoditi bebi.

Toplomeri koje se stavljaju ispod pazuha, ili oni koji se koriste na čelu pa čak i oni za uši ne nisu ni približno tačni kao rektalni što će vas samo navesti na bespotreban put do lekara.
Važno je razlikovati bakterijsku od virusne groznice
Virusne tegobe se ispoljavaju kada se telo vašeg deteta bori protiv bolest izazvane virusom, bilo da je to infekcija creva ili običan grip. Tegobe se polako povlače i nestaju nakon tri dana a antibiotici nisu neophodni. Sa druge strane, bakterijske groznice kao što su infekcije uha, infekcije urinarnog trakta kao i bakterijski meningitis su dosta ređe ali i dosta opasnije jer mogu dovesti do većih komplikacija ukoliko se ne leče.

Potrebno je hitno otići lekaru ukoliko:

- je vaša beba uzrasta ispod tri meseca a telesna temperatura je preko 38 stepeni

-je vaša beba mlađa od dve godine a groznica traje duže od 24h

-je vaše dete starije od dve godine a groznica ne prestaje ni posle tri dana

-temperatura ciklusno raste preko 38 stepeni, nezavisno od uzrasta
Za bebe ispod tri meseca, groznica spada u hitna stanja
Ukoliko telesna temperatura pređe 38 stepeni, pomoć lekara je neophodna. Odvedite bebu do najbliže zdravstvene ustanove i izbegavajte davanje lekova na svoju ruku. Postoje dva razloga zasto su groznice rizične po zdravlje beba. Prvo, kod male dece sloj ćelija koji se nalazi između krvotoka i centralnog nervnog sistema je jako tanak i bakterije se mogu brzo probiti i napraviti štetu. Takođe male bebe ne pokazuju tipične sipmptome bolesti pa se mogu razviti razne infekcije pa čak i one veoma opasne. Zbog svega toga se moraju obaviti detaljije analize. Lečite simptome a ne brojke
Većina roditelja veruje da što je veća temperatura - dete je bolesnije. To nije uvek slučaj. Može se desiti da dete sa tepmeraturom od 39 stepeni izgleda savršeno normalno dok ono sa temperaturom od 38 stepeni će biti nervozno, uplakano i zahtevati konstantu pažnju i nošenje. To samo pokazuje da ukoliko je detetu pod temperaturom udobno i ne pokazuje neke veće simptome prehlade nema potrebe za lekovima iako je broj na toplomeru veći od uobičajenog.
Groznica je zdrav odgovor organizma
Uprkos onome što smo svi već negde čuli - groznica ne oštećuje mozak deteta. U većini slučajeva ne pravi nikakvu štetu u organizmu. Lekovi protiv prehlade mogu smanjiti temperaturu ali ne mogu sprečiti virusne napade. Kada vam se dete prehladi i polako krenete da paničite samo se setite da je groznica znak da imuni sistem vašeg deteta dobro radi i da je povišena temperatura prirodan odgovor organizma. Koristite lekove pažljivo. Lekovi poput ibuprofena i paracetamola mogu privremeno spustiti temperaturu i doneti olakšanje. Ali pre upotrebe lekova, pokušajte da spustite temperaturu tuširanjem mlakom vodom, akcenat stavite na čelo i pazuhe. Takođe je jako bitno da beba pije dosta tečnosti da ne dođe do dehidratacije. Obucite joj nešto lagano i provetravajte prostorije, trudite se da ih drzite svežim. Ukoliko se stanje ne menja, možete pokušati sa lekovima sa spuštanje temperature (naravno ako beba nije mlađa od tri meseca) i tada je obavezno potražiti pomoć lekara.

Saveti za upotrebu lekova

- ako je beba mlađa od dve godine uz konsultacije sa lekarom oko dozvoljene doze

- ako je beba uzrasta 3-6 meseci dajte joj paracetamol ne ibuprofen

- doza se određuje na osnovu kilaže a ne uzrasta deteta

- ne koristite aspirin za vaše dete zbog mogućnosti izazivanja Rejesovog sindroma, retkog ali opasnog stanja

- ukoliko beba spava, nema potrebe da je budite ukoliko je vreme za lek.

Izvor:https://www.yumama.com

Nos curi, dete kija, a neretko se i zakašlje. Temperatura nije povišena, dete je dobrog raspoloženja i apetita, živahno i aktivno. Nema dileme – ovo je prehlada, ali ima mnogo dilema, pa i zabluda oko najčešće infekcije disajnih puteva!
Hajde da odgovorimo na najčešća pitanja i rešimo nedoumice:

Šta je u stvari prehlada?

Prehlada je BLAGA virusna infekcija gornjih disajnih puteva – prevashodno nosa i gornjeg dela grla. Radi se, da to podvučemo još jednom, o najčešćoj infekciji disajnih puteva!

Pa zar nije hladnoća glavni uzrok?

NIJE ni hladnoća NI promaja, već su VIRUSI uzrok prehlade – tu nema dileme!

Virusa prehlade je mnogo – ima ih preko 200 tipova, a zaista se češće javlja u hladnm danima. Ipak, prehlada se može desiti bilo kada tokom godine.

Kako se dobija?

Lako – kontaktom sa drugim bolesnim detetom ili odraslim obolelim. Virusi se lako i brzo šire, kijanjem, kašljanjem, ali i prljavim rukama!

Dete obriše nos, NE opere ruke, pa se druži i dodiruje sa zdravima – eto brzog širenja virusa.

Zašto se tako često ponavlja kod deteta koje ide u vrtić?

Virusi prehlade se naročito se brzo i lako šire u koletivima – vrtićima, školama, ali i svim mestima gde se okuplja veći broj ljudi. Deca u vrtićima su najviše izložena jer još uvek nisu razvile imunitet protiv brojnih virusa prehlade.

Zato ih virusi napadaju “serijski”, a razmena različitih tipova virusa može trajati mesecima!

Kada se mora kod doktora?

Zbog prehlade se NE MORA kod lekara!

To je bezazlena i blaga virusna infekcija nosa, pa ga treba redovno čistiti i držati prohodnim – i to jesve!

Ima li komplikacija ?

One su IZUZETNO retke, pošto se radi o blagim i prolaznim infekcijama.

Uglavnom se radi o produženoj zapušenosti nosa (zbog neredovnog ispiranja i održavanja nosa prohodnim), a zbog toga se može javiti “blokada” Eustahijeve tube koja se nalazi između nosa i grla. Posledica je bol u uhu (usled nagomilanog sekreta u srednjem uvu), a ako nos ne otpuši – može nastati i zapaljenje srednjeg uva (otitis media).

Kod strarije dece se, takođe veoma retko, može javiti upala sinusna – sinuzitis. Opet je uzrok isti predugo zapušenje nosa koji se NE “servisira” kako treba.
Da li antibiotici mogu da pomognu?

NE MOGU!

Prehlada je VIRUSNA (i to BLAGA virusna bolest), a tu antibiotici NE pomažu i NE treba ih davati!

Jedini “lek” je ispiranje nosa fiziološkim rastvorom (ili nekim od preparata koji sadrži morsku vodu)!

Može li beba u šetnju?

Može, ako napolju nije prehladno i vetrovito!

Važno je izbegavati zatvorene prostore gde boravi mnogo ljudi i gde se mogu “pokupiti” drugi – opasniji virusi.

Kako pojačati imunitet protiv virusa prehlade?

Kada se radi o običnoj prehladi – dakle blagoj virusnoj infekciji, NEMA potrebe da se imunitet posebno ojačava! Dovoljno je da se dete zdravo hrani (sa dosta svežeg i ceđenog voća) i da živi zdrav život – redovna fizička aktivnost i zdrav san.

Vremenom (koje se ipak meri godinama) će dete samo razviti imunitet protiv brojnih virusa prehlade, a to se obično dešava sa 6 do 7 godina.

Izvor:https://www.mojpedijatar.co.rs

 Prema tvrdnjama lekara sa klinike "Mejo", nežna masaža pomaže da se ublaže simptomi nazeba kod beba. U nastavku pročitajte kako da pomognete prehlađenoj bebi.
Nežni dodir maminih ruku pomaže detetu da se smiri i da se bolje oseća ukoliko je prehlađeno, tvrde lekari čuvene klinike "Mejo". Oni preporučuju masažu lica deteta i tvrde da ona može da ublaži ili otkloni simptome nazeba. Najvažnije je da nikada ne masirate dete ako se tome protivi i ako mu to trenutno ne prija.

Evo nekoliko saveta kako da masirate prehlađenu bebu:

1. Uhvatite glavu deteta sa strane, stavite palčeve na slepoočnice deteta i blago ih pritiskajte jagodicama prstiju. Zatim masirajte slepoočnice duž linije koja je u nastavku obrva - pravite male krugove u smeru kazaljke na satu.
2. Počnite u položaju kada su vam palčevi na detetovim ušima, pa spuštajte ruke, uz blagi pritisak, prema bradi, zahvatajući obraze. Ponovite isti pokret u suprotnom smeru - od brade prema ušima. Najbolje je da ovu masažu ponovite deset puta.

3. Pritisnite blago palčevima deo lica između detetovih nozdrva i obraza. Povlačite palčeve odozdo nagore i obratno, prelazeći preko jagodičnih kostiju i spuštajući se do uglova usana. Ponovite ovo deset puta.

4. Povucite nežno obraze deteta nagore, kao da želite da ga naterate da se nasmeje, a zatim se ponovo vratite do linije usana. Ponovite ovu masažu deset puta, uz sasvim blag pritisak. I nikada ne masirajte dete na silu - nema efekta.

Izvor: https://www.yumama.com

Sa dolaskom zimskih meseca i hladnih dana mnogi roditelji se plaše da svoju decu izvedu napolje zbog prehlada i razboljevanja. Parkovi i igrališta su se ispraznili a deca se više igraju kod kuće i u igraonicama gde ih vrebaju virusi u zatvorenom prostoru.

Evo nekoliko saveta za boravak dece napolju u toku zimskih meseci:

Bebe do prve godine mogu i treba da borave napolju svakoga dana najmanje pola sata osim u slučaju kada je temperatura vazduha ispod -10, kada duva jak vetar, kada je magla, snežna mećava i kada je jako vlažno. U svim ostalim situacijama se preporučuje boravak dece do prve godine u trajanju do pola sata a za stariju decu duže. Ako je mnogo hladno starija deca mogu da borave u nekoliko navrata u toku dana po pola sata.

Boravak na svežem vazduhu pomaže za jačanje imuniteta i čisti disajne puteve.

Boravak na dnevnoj svetlosti poboljšava očni fokus i odmara oči.

Za psihološki razvoj je važno da dete ima kontakt sa prirodom, da skuplja lišće i jesenje plodove, da se grudva i sanka.

Što je napolju hladnije, to je u vazduhu manje uzročnika bolesti. Nemojte misliti da ćete zaštititi bebu od prehlade ako je budete držali u zatvorenom i pretopljenom prostoru. Što češće je budete izvodili, biće zdravija.

Starija deca sve više vremena provode kod kuće, igrajući igrice i gledajući televizor. Ove promene dovele su do ozbiljnog pogoršanja zdravlja dece, sve je više dece koja imaju problem sa gojaznošću, povećanim šećerom ili visokim pritiskom. Roditelji puno rade i plaše se da svoju decu puste napolje samu. Još je gora situacija zimi kada je i roditeljima hladno pa ni ne vode decu napolje. U britanskom časopisu The Gardian postoji tekst u kome piše da današnja deca provode manje vremena napolju nego zatvorenici. Najnovija istraživanja pokazuju da svako deseto dete iz Britanije, u toku protekle godine nije bilo u parku, šumi, na plaži NI jednom, a preko 75% dece provede napolju manje od jednog sata dnevno a zimi se ovo vreme spusti na neverovatnih 10 minuta dnevno koje se svede na odvodjenje u školu ili vrtić.

Kako obući dete zimi?

Ako je napolju sneg i jako hladno dobro je da dete ima skafander i nepromočive cipele ili čizme. Za malu decu su potrebi i šal, kapa i rukavice, a ako se dete pokvasi treba ga presvući. Osnovno pravilo oblačenja bebe prilikom izvođenje u zimskim mesecima glasi: obucite dete onako kako ste i sami obučeni, a bebi treba jedan sloj odeće više. Detetu ne treba stavljati ništa preko lica dobro je da slobodno diše i čisti svoje disajne puteve na svežem vazduhu. Vazduh pod šalom se kondenzuje, pa ako je predeo oko bebinih usta i nosa vlažan, lakše se razvijaju mikroorganizami. Bitno je da se mala deca ne pretopljavaju jer bebe kada se rode još uvek nemaju u potpunosti razvijen centar za termoregulaciju.

Za bebe koje su još u kolicima dobra opcija je topli zimski muf i ćebence za pokrivanje pa se beba tokom šetnje može raskomotiti. Ako bebi nosic procuri dok ste napolju nemojte se brinuti, kad udjete u toplo trebalo bi da prestane. Kožu lica i ruku koje su izložene hladnom vazduhu zaštitite kremom koja je prilagodjena za zimske mesece kako koža ne bi ispucala od hladnoće i vetra.

Deca vole sneg i uživaju u igrama na snegu. Veoma su spretni za sportove klizanja i skijanja kada nauče ove sportove od malih nogu jer nemaju strah. Već oko četvrte godine mogu da klizaju i skijaju ukoliko pokažu interesovanje. Kada započnu da klizaju potrebno je da često klizaju kako bi savladali ovaj sport. Deca nemaju strah i osećaju se važno što nauče neku novu aktivnost. Na sankanje i grudvanje mogu čim nauče da stoje/sede. U početku potrebno je da ih neko drži na sankama a kasnije kako rastu mogu i sama. Nije strašno ako dete u toku igre bude pogodjeno u lice snegom, neće se od toga prehladiti, ali svakako deci treba skrenuti pažnju da izbegavaju gadjanje u lice da ne bi promrzli otkriveni delovi tela.

Pustite svoju decu da se igraju na zimi i na snegu. Prednosti vezane za zdravlje dece koje borave na zimi su dugoročne. Zatvoreni prostori, a posebno igraonice su pogodne za razvoj virusa, koji se brzo šire sa jednog na drugo dete.

Kao što kaže pesmica: Zima zima e pa šta je…..nek mi nosić pocrveni…eto to je to je sve ?

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kod jednog broja dece, naročito školskog uzrasta, se može javiti jak bol u grlu koji nije praćen povišenom telesnom temperaturom. Obično se deca probude sa suvim, bolnim grlom i brzo traže “nešto da se uradi”.
O čemu se radi – hajde da vidimo!

DA LI LEČITI ILI ČEKATI?

Zašto se javlja “jutarnje bolno grlo”?

Grlo je “na udaru” različitih mikroorganizama, pre svih virusa i bakterija. Zato ne treba da čudi što mnogo dece “boluje” od grla. Tokom grejne sezone je suv vazduh u spavaćim sobama, pa ako se ne stave “ovlaživači” na radijatore (ili druga grejna tela) jutarnja suvoća usta i grla je neprijatna i bez infekcije.

Ipak, ovde je bol toliko jak da se sigurno radi o infektivnom procesu. Tu postoje dve varijante ili je početak bakterijske infekcije ili je “u pitanju” virus.

Da li treba odmah dati antibiotik?

Naravno da ne!

Nije svaki bol u grlu angina (kako se to obično pogrešno misli), a naročito ako nema visoke temperature. Ima mnogo virusa koji “grickaju” grlo i prave veoma bolno zapaljenje. Ima ih mnogo krajem jeseni i tokom zime, a prenose se prljavim rukama, ali i direktnim kontaktom (poljupcem, na primer).

Kada dete pregleda pedijatar, vidi se “ranjeno grlo” koje je crveno, ali bez gnojnih “čepova”.

A bris grla?

To je najbolji način da se utvrdi ima li bakterija u grlu koje treba lečiti.

Bris je jednostavna i jeftina dijagnostička metoda koja se može uraditi u velikom broju laboratorija, čak i bez odlaska u zdravstvenu ustanovu. Posle 24-sata i “prvog čitanja” se već može znati da li “raste” neka od patogenih bakterija koju treba “tući” antibiotikom.

Može li bez brisa?

Može!

Ako dete nema visoku temperaturu, dobrog je raspoloženja i ne žali se na druge tegobe, nema potrebe da se žuri sa brisom grla. Ako se radi o “standardnim” virusnim upalama grla dete će već za dan – dva biti bolje, bol će se smanjivati i proći, pa bris nije neophodan!

Treba li dati neki lek protiv bolova?

Treba, tu je paracetamol ili ibuprofen koji efikasno smanjuju bol u grlu. Pogrešno je misliti da će ovi lekovi prikriti pojavu temperature koja može biti znak streptokokne angine. Kada se radi o početku gnojne angine temperatura će se “probiti” i pored lekova za bolove. Tada će i bol biti sve jači, i pored terapije, pa će dete brzo stići na pregled.

A biljni preparati?

Ima mnogo preparata (tableta, rastvora, dražeja, “sprejeva”) koji sadrže biljne ekstrakte – ublaživače bola, ali i zapaljenja. To nisu antibiotici, ali su korisni kao pomoćno sredstvo za ublažavanje tegoba. Oni oblažu bolnu sluznicu grla, smanjuju neprijatan osećaj, ali deluju i kao brojni “antiseptici” i tako smanjuju mogućnost dodatne (sekundarne) infekcije grla.

Jedino ograničenje je eventualna alergija na neki od sastojaka preparata, ali se to srećom retko dešava.

Kada treba pregledati dete?

Ako se bol u grlu ne smanjuje i pored primene analgetika treba potražiti pomoć lekara, čak iako nema povišene temperature. Zato, ako posle 24 sata od pojave tegoba bolovi pojačavaju (iako dete uzma lekove protiv bolova) treba se posavetovati sa pedijatrom. Pregled ne treba odlagati ako je bol u grlu praćen otokom limfnih “žlezda” na vratu

Ima bolesti grla koje se pregledom mogu “namirisati” već na samom početku. Na primer, početak infektivne mononukleoze, kod jednog broja dece, može “ići” i bez visoke temperature, a pregledom grla se može posumnjati na ovo oboljenje. Naravno, nije svaki “produženi” bol u grlu mononukleoza, ali će pedijatar lako postaviti dijagnozu i brzo pomoći detetu.

Ass.dr Goran Vukomanović

Dr Matthew Thompson sa Vašington Univerziteta u Sijetlu i njegovi saradnici analizom 48 ranije sprovedenih studija, došli su do zaključka da simptomi respiratornih infekcija kod dece mogu trajati duže nego što je ranije procenjivano, i najčešće ne zahtevaju terapiju.

Deca u ovim studijama dobijala su simptomatsku terapiju, placebo pilule ili nisu dobijala ništa, a lekari su pratili razvoj njihovih simptoma.

Među decom koja su imala bol u uhu, njih 90% bilo je bolje nakon 7-8 dana od posete lekaru. Deca sa simptomima prehlade ( kijavice ), bila su bolje nakon 15 dana, dok je skoro svoj deci kod koje se javio kašalj bilo potrebno 25 dana za potpun oporavak. Bol u grlu obično je prolazio nakon 2 do 7 dana, u zavisnosti od studije.

Naročito duže od očekivanog bilo je trajanje bola u uhu, kao i simptoma prehlade, napisali su autori 11.decembra na veb stranici British Medical Journal-a. prehlada

Dr Sharon B. Meropol ( Medicinski fakultet Univerziteta u Klivlendu ) izjavila je da većini dece sa simptomima infekcije disajnih puteva ( kašalj, kijavica itd ) nije potreban odlazak kod lekara. Sa izuzetkom streptokoknih angina, ove infekcije uglavnom su prouzrokovane virusima.

„Neki ljudi…smatraju da je, ukoliko simptomi traju duže od nekoliko dana, detetu potreban antibiotik,“ kaže dr Meropol. Antibiotici ne deluju na viruse, a mogu prouzrokovati proliv ili druga neželjena dejstva, među kojima je najznačajnije razvoj otpornosti bakterija na antibiotike, čime se znčajno otežava lečenje budućih bakterijskih infekcija.
„Poruka je da simptomi mnogih respiratornih infekcija mogu trajati neko vreme, i da njihovo duže trajanje ne mora da znači da je detetu potrebna antibiotska ili neka druga terapija,“ rekao je dr Theoklis Zaoutis ( specijalista za infektivne bolesti, Dečja bolnica u Filadelfiji, Pensilvanija ) u svom imejlu Reuters Health-u.

Naravno, i dalje postoje situacije u kojima je dete sa simptomima respiratorne infekcije potrebno odvesti kod lekara – kada se simptomi neprestano pogoršavaju, ili ako izostane njihovo postepeno poboljšanje. Lekaru takođe treba odvesti i dete koje otežano diše ili ima neki drugi ozbiljan simptom, navodi dr Meropol.

Priredila: dr Ivana Veljić

Kako da prepoznam da moje dete ima nazalnu alergiju, a ne prehladu?

Simptomi nazalne alergije veoma su slični simptomima prehlade – curenje iz nosa, vodene oči, zapušen nos, kijanje – i vrlo je teško uočiti razliku. Postoje, ipak, znaci koji odaju alergiju.

Proverite sledeće:

- Da li vam izgleda da je vaše dete uvek prehlađeno? Prehlada se povlači posle nedelju ili deset dana, alergija ne.

- Da li je nos vašeg deteta stalno zapušen ili curi?

- Da li vaš mališan stalno češka ili trlja nosić?

- Da li su izlučevine iz nosa providne i tanke (ili žute do zelenkaste i „debele“)?

- Da li dete mnogo kija?

- Da li mališana svrbe oči, da li su crvene i vodene?

- Da li je koža ispod očiju tamna (ljubičasta ili plava)?

- Da li dete diše na usta?

- Da li je prisutan suv kašalj?

- Da li je koža iziritirana ili je prisutan crveni osip?

Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili više od ovih pitanja, postoji velika mogućnost da je dete alergično na nešto iz okoline. Deca sa nazalnim alergijama podložnija su infekcijama ušiju, astmi i sinusnim infekcijama.

Šta izaziva nazalnu alergiju?

Glavni krivci za alergije kod beba i dece su:

- Grinje — mikroskopski organizmi koji bujaju na ljudskoj koži. Skoro 85% svih ljudi koji imaju alergije, alergični su na grinje.

- Životinjska perut — bela zrnca od kože i dlake koja odbacuju mačke, psi i druge životinje sa krznom.

- Buđ — gljivice u vlazi i vlažnim mestima kao što su kupatilo ili podrum.

Neka deca su alergična na perjane jastuke ili vunenu ćebad. Većina stručnjaka smatra kako deca ne mogu biti alergična na dim cigareta, međutim, dim svakako može da pogorša simptome alergije.

Izvor: bebac.com

Upala pluća najčešće se javlja kao komplikacija prehlade, gripa ili bronhitisa.

Kako je reč o respiratornim bolestima koje mogu da imaju neke slične simptome, ljudi najčešće i ne mogu da ih razlikuju, ali to i nije važno dok su simptomi takvi da mogu da ih ublaže neki domaći lekovi ili lekovi za snižavanje temperature, odnosno ako se stanje nakon nekoliko dana mirovanja popravlja.

Ali ako čovek ima povišenu temperaturu koja traje duže od četiri dana, oseća bol u grudima i ima problema zbog otežanog disanja, treba obavezno da se javi lekaru.

Kod dece uz te simptome može da se javi i povraćanje, što je takođe razlog da odmah odete kod lekara, kaže prof. dr sc Ilija Kuzman, infektolog sa Klinike za infektivne bolesti "Dr Fran Mihaljević" u Zagrebu.

Uzrok i simptomi bronhitisa
Slično kao i kod prehlade ili gripa, najčešći uzročnik bronhitisa je virus i takođe se najčešće javlja zimi, obično "udružen" sa prehladom ili gripom. Glavni simptomi bronhitisa su produktivni kašalj sa iskašljavanjem prozirne ili bele sluzi, vrlo retko uz pojavu sukrvice, bol u grudima i otežano disanje. Mogu se javiti opšti umor ili bol u zglobovima, kao i jeza, ako se javi povišena temperatura.

Ako je reč o virusnom bronhitisu, bolest po pravilu traje desetak dana, odnosno kašalj može da potraje još nekoliko dana nakon što se povuku drugi simptomi i najčešće nije potrebna neka posebna terapija. Međutim, slični simptomi mogu biti i znak bakterijske upale pluća, pa ako ne prolaze, svakako se javite lekaru jer će u tom slučaju biti potrebno lečenje antibioticima.

"Kod odraslih ljudi ređe se javlja akutni bronhitis, a češće hronična opstrukcijska plućna bolest, koja se povezuje sa hroničnim bronhitisom, kog može da prati i emfizem pluća", kaže lekar.

Prema nekim procenama, hronični bronhitis je uzrok oko 85 posto hroničnih opstrukcijskih bolesti pluća, a uz spomenute simptome karakteristično je da kašalj može da potraje puno duže, odnosno da se tokom godine može da se desi više epizoda pogoršanja stanja. U tom slučaju uzročnik bolesti nije virus nego dugotrajna iritacija bronhija duvanskim dimom, česticama industrijske prašine i sličnim zagađivačima, pa pušači, ljudi koji su izloženi dimu ili prašini, odnosno hemijskim isparenjima na poslu, imaju povećan rizik od oboljenja.

Ako kašalj traje duže od tri nedelje i ako ga prati temperatura viša od 38 stepeni, uz otežano disanje i bol u grudima, svakako se treba javiti lekaru, kaže dr Ilija Kuzman.

Kako se dijagnostijuje bronhitis?
Bronhitis može da se dijagnostikuje već kod pregleda stetoskopom, ili na rendgenu, a postoji mogućnost da vas lekar - radi utvrđivanja stadijuma bolesti - pošalje na ispitivanje plućne funkcije. To se radi ako lekar sumnja da je uzrok bolesti ipak bakterija, tada može da vas pošalje na mikrobiološku obradu iskašljaja. U slučaju da se potvrdi da je reč o bakterijskoj upali, Sprovodi se lečenje antibioticima, dok se kod Hronične opstruktivne bolesti pluća primenjuje samo terapija za olakšavanje disanja, najčešće u obliku inhalacije.

"Kod akutnog bronhitisa lečenje najčešće nije potrebno, odnosnosavetuje se odmaranje uz čaj sa medom i limunom koji ublažava kašalj. Po potrebi se mogu koristiti i pastile (za odrasle) ili lekovi koji pomažu da se ublaži kašalj, ili sirupi za razređivanje sekreta, kako bi se olakšalo iskašljavanje", kaže dr Kuzman. Naravno, ako se javi povišena temperatura, treba je snižavati odgovarajućim lekovima.

Najbolji saveti za pomoć dr Ksenije Krajina Pokupec

Majčina dušica

Ublažava grčenje, pa opušta bronhije i olakšava disanje i razređuje sluz i pomaže kod iskašljavanja, pa se i kod akutnog i kod hroničnog bronhitisa preporučuje čaj od majčine dušice.

Med i limun

U čašu mlake vode dodajte jednu kašičicu meda i tri kašičice soka od limuna pa dobro promešajte i pijte nekoliko puta dnevno. Med i limun čiste pluća i bronhije od sekreta.

Čaj od korena belog sleza

Poznati je lek za ublažavanje kašlja. Oblaže grlo zaštitnim slojem i razređuje sluz. Priprema se prema uputstvi i pije se dva do tri puta na dan.

Čaj od zove

Pomaže kod iskašljavanja, začepljenog nosa i upaljenoga grla. Stavite od 2 do 5 grama suvih cvetova zove u šoljicu vruće vode i ostavite od 5 do 10 minuta. Nakon toga procedite i pijte dve-tri šoljice tokom dana.

Sirup za kašalj (za odrasle)

Skuvajte jaki čaj od nekoliko biljaka (3 kašike na pola litre vode) pa dodajte med i malo limunovog soka. Na primer, u istoj razmeri koristite crni ili beli slez, majčinu dušicu, žalfiju i islandski lišaj.

Izvor: yumama.com

Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekcije? Veliki broj dece se muči sa jesenjim virusima – jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv, a treći nikako da se izbore sa visokim temperaturama.

Taman se dete oporavi, par nedelja bude dobro, pa opet sve ispočetka – neki novi virus, opet kod pedijatra, pa terapija, a neka deca “zaglave” u bolnici!

Kad se vratimo par decenija u prošlost stvarno nije bilo ovako! Tada su kolektivima uglavnom postojale tri do četiri infektivne bolesti: upala grla, kašalj, poneki proliv i grip kad dođe zima. Sve se to nekako brzo lečilo, a virusi obično trajali u skladu sa starom izrekom “sedam dana bez terapije, a nedelju dana uz uz lekove”. Deca su se nekako ređe razboljevala – bilo je onih osetljivih mališana koji su češće odsustvovali iz vrtića ili škole, ali je ogromna većina dece retko viđala pedijatra.

Sada je nekako sve drugačije, virusne infekcije se “vuku” nedeljama, čekaonice su prepune, baš kao i dečje bolnice. Tako je svake jeseni, a ovo promenljivo leto (ako se uopšte tako može nazvati) je izgleda samo pogoršalo situaciju.

Mnogo je pitanja roditelja koje pokriva ovo sa početka teksta, pa idemo redom:

Zašto detetu stalno curi nos i kašljuca nedeljama kašlje, a nema visoke temperature?
Postoji ogroman broj – preko 200 tipova virusa koji napadaju disajne organe dece! Na žalost, među tim virisima nema unakrsnog imuniteta.

To znači da dete može da dobije virus tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) “zaradi” tip 24, pa 8, pa 101 i tako do proleća! Iako se radi o različitin tipovima virusa ono imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o serijskoj infekciji. Srećom, kod ogromne većine dece se radi o bezazlenim prehladama, koje veoma retko izazivaju komplikacije. Slivanje sekreta iz nosa u grlo izaziva kašalj, ali većina dece ipak nema problema sa bronhijama i plućima.

Kako to da je prehlada virusna infekcija – zar ne nastaje zbog promaje?

Prehlada jeste virusna bolest!

Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju. Promaja ne izaziva prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se šire kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. Zato je veliki broj dece (ali i odraslih) koji imaju prehladu ovih dana i nedelja.

Kako vreme utiče na infekcije?
Nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Topliji jesenji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje koje idu sa povraćanjem i prolivom, a hladnije dane uglavnom vole virusi koji napadaju disajne organe.

Na žalost ima i bakterija kojima prija “toplo – hladno” pa to dodatno komplikuje situaciju. Sa druge strane treba znati da su i deca meteropate – zna se da i nerođene bebe osećaju klimatske promene.

Zašto se deca u vrtićima i školama češće razboljevaju?
To je logična posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom – zatvorenom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to nije uvek i svuda tako. Što je veća grupa veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale.

Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To naprosto nije u redu zbog druge dece, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo (zbog pada imuniteta u infekciji) biti u opasnosti da zakači novi virus ili bakteriju od drugog bolesnog deteta koje je ipak dovedeno u vrtić.

Može li bolesno dete u kolektiv?
Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Bolesno dete je opasno za zdravu decu, ali je i imunitet tog deteta oslabljen pa u kolektivu može lakše “zakačiti” neki novi virus.

Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su. Postoji opšte prihvaćen stav da ova deca mogu u vrtić. Tada se radi se o banalnim prehladama pa je “razmena virusa” prihvatljiva jer se deca polako imunizuju na viruse pa vremenom postaju otpornija. Naravno to ne važi za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka). Za njih nije kolektiv dok ne ozdrave.

Donose li odrasli viruse u kuću?
Pogledajte ponekad sebi grlo u ogledalu – videćete da je često crveno, a tegoba nema. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest, ali to nije glavni uzrok značajnog porasta broja infekcija kod dece. Izuzetak su bebe u prvim mesecima života – njih treba striktno poštedeti kontakta sa bolesnima, pa i sa članovima porodice koji imaju običnu prehladu. Ne dajte bolesnima da ulaze kod bebe, pa neka se ljuti ko ne može da razume – bolje ljuta familija nego bolesno dete!

Da li je hitno potrebno ići kod pedijatra čim procuri nosić i dete počne da kašljuca?
Nije hitno!

Ako dete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo – nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati “servis” nosa, eventualno dati neki biljni sirupić koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dete oporavi.

Kad je vreme za pregled kod pedijatra?

Evo situacija koje traže pedijatrijski pregled:

 - Pojava visoke temperatura koja prati kašalj i sekreciju iz nosa

- Ubrzano i otežano (“svirajuće”) disanje

- Kašalj ima prizvuk “laveža psa” a disanje je “grubo” (stridor)

- Dete naglo izgubi živost – postane neraspoloženo, nervozno i samo bi da leži

- Odbijanje obroka, pojava mučnine povraćanja (sa prolivom ili bez njega)

- Napadi kašlja koji se ne smiruju i pored davanja biljnih sirupa

Kako ojačati imunitet deteta?
Zatrpani smo raznim preparatima koji “pojačavaju” imunitet, a prečesto se zaboravljaju stubovi zdravog imuniteta: zdrava hrana, zdrav san i zdrava fizička aktivnost! Za ovo NEMA zamene! Ko osmisli i proizvede efikasan stimulator imuniteta koji će garantovati pobedu nad virusim dobiće Nobelovu nagradu za medicinu i mnogo para od farmaceutskih kompanija! Toga sada naprosto nema.

Zdrava ishrana je glavni stub zdravog imuniteta! Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, nerafinisano ulje, prirodni – ceđeni sokovi od voća i povrća su prava podrška imunitetu. Ovo je optimalan način da dete dobije neophodne vitamine i minerale koji su u idealnoj ravnoteži i najbolje se iskorišćavaju u orgnizmu. Ovo je naprosto nemoguće dostići sirupima i tabletama.

Detetova potreba za snom je tako jaka da je samo treba ispratiti. Sport je u predškolskom uzrastu treba da bude organizovana igra koja će udariti temelje zdrave sportske aktivnosti u kasnijem dobu.

Da li vitamin C može da izleči virusne infekcije?
Na žalost, ne!

Potpuno je jasno da vitamin C ne može da izleči virusne infekcije. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. To može da bude i opasno, jer može da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva), imajući u vidu da je vitamin C askorbinska kiselina koja može nadražiti želudac kod dece. Zaključak se sam nameće – dobro je da deca jedu sveže voće i povrće, pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno, pre svega u smislu prevencije virusnih oboljenja.

A probiotici, znamo da su efikasni kod proliva, ali zar mogu da pomognu i kod respiratornih infekcija?
Da, mogu da pomognu u PREVENCIJI virusnih infekcija disajnih organa!

Na prvi pogled logično pitanje – kako crevni imunitet utiče na imunitet za borbu protiv virusnih infekcija? Odgovor je jednostavan i logičan – creva su najveći organ odbrambenog sistema čoveka, jer se u njihovom zidu nalazi preko 70% ukupnog broja imunih ćelija organizma. Dakle, jasno je da NEMA imunološkog procesa u organizmu koji se može izolovati od najvećeg imunološkog organa našeg tela!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Mame savetuju kako da pomognete svom mališanu kada ga kašalj ’ne ostavlja na miru’.

Kašalj potresa čitav organizam i ne dozvoljava detetu da spava upravo kada mu je san najviše potreban. Kako bi obezbedile mirne noći i bar malo ublažile simptome respiratorne infekcije, mame pokušavaju na različite načine da pomognu svom mališanu. Tada često pribegavaju korišćenju prirodnih lekova.

Izdvajamo osam tretmana koji, kako tvrde mame, smiruju kašalj kod dece:

1. Voda

Dajte detetu što više vode jer tečnost razređuje sekret a i pomaže kod kašlja uzrokovanog suvim vazduhom u prostoriji, posebno za vreme zimskih meseci. I čajevi i sok mogu biti od pomoći, ali voda je ipak nezamenljiv lek.

2. Topao čaj

Vruć čaj umiruje nadraženo grlo.

Skuvajte detetu kamilicu ili nanu i dodajte med (ukoliko je dete starije od godinu dana) kako bi borba sa kašljem bila još uspešnija. Takođe, od pomoći će biti i čajne mešavine koje ublažavaju simptome respiratorne infekcije.

3. Đumbir

Napravite detetu čaj od đumbira jer on "razbija" sluz u grlu i ublažava kašalj.

4. Origano i majčina dušica

Ove biljke su, takođe, veoma delotvorne u borbi protiv kašlja. U zavisnosti od toga šta dete više voli da pije, skuvajte mu čaj od jedne ili druge biljke i zasladite medom.

5. Limun

Veliki broj dece voli da liže limun, što će olakšati primenu ovog prirodnog leka. Sok od limuna sa medom razređuje gust sekret i smiruje iziritirano grlo.

6. Slana voda

Slana voda pomaže kod svih simptoma prehlade i infekcije respiratornih organa, uključujući kašalj, zapušen nos i bol u grlu. Jedina mana je to što se ovaj prirodni lek sipa u nos, što deca baš i ne vole.

7. Para

Pustite vrelu vodu kako bi se kupatilo ispunilo parom i dodajte par kapljica eteričnog ulja eukaliptusa ili nekoliko listića žalfije u vodu.

Udisanje pare, pa čak i nad šoljom vrelog čaja, olakšaće disanje i umiriti kašalj.

8. Med

Med je najbolji prirodni lek protiv kašlja. Preporučene doze za decu su: od jedne do pet godina pola čajne kašičice, od šest do 11 godina - jedna kašičica meda. Deca starija od 12 godina mogu uzeti po dve kašičice u toku dana.

Napomena: deci mlađoj od godinu dana ne treba davati med!

Izvor: yumama.com

Temperatura, bol u grlu, curenje nosa, glavobolja... Sve su to simptomi koji se često javljaju i kod majki dojilja ALI oni nisu znak za uzbunu i prestanak dojenja

Nikada ne uzimajte antibiotike ili druge lekove na svoju ruku.

Jako je malo bolesti zbog kojih treba obustaviti dojenje bilo privremeno ili stalno.

Da se za sada zadržimo oko simptoma gripa… Šta se dešava u organizmu majke koja se ne oseća najbolje i koja oseća da je nešto „hvata“?

Onog trenutka kada majka počne da oseća slabost u bilo kom vidu tada je i beba već pod uticajem istog virusa koji muči majku. Virus se nije pojavio tog trenutka već je duže vreme prisutan a onošto majka oseća je početak “invazije” koja je napada sve jače. U tim trenutcima najbolja stvar koju majka može da uradi je da nastavi da redovno doji svoje dete. Preko svog mleka majka ne može da prenese bebi viruse ali joj prenosi ono što je mnogo važnije, a to su antitela koja stvara njeno telo u borbi za ozdravljenje.

Ako prestanete da dojite dok ste pod udarom virusa ostavljate vašu bebu da se sama bori protiv njega bez imalo zaštite koju bi imala preko vašeg mleka.

Da li se smem dojiti pod temperaturom? Ili drugo pitanje na koje često odgovaram: Sa kolikom temperaturom moram da prestanem da dojim?

Temperatura nije smetnja dojenju. Ne postoji nikakvo ograničenje da se sme ili ne sme dojiti iznad određene visine ali je preporučljivo da se temperatura koja je iznad 38.5 stepeni skida antipireticima kako bi se majka osećala bolje. Najčešće se koriste preparati na bazi paracetamola ili ibuprofena. U slučajevima ako lekovi ne uspevaju da spuste temperaturu poželjno je da se majka javi doktoru radi pregleda. Dojenje se ni tada ne prekida. Doktoru je potrebno naglasiti da majka doji i da ne želi da prestaje. Na doktoru je da tada prilagodi terapiju tj da prošiše lekove za koje se zna da ih mogu dojilje uzimati.

Koje lekove mogu da uzimam?

Bez konsultacije sa doktorom ne možete uzimati ništa od lekova osim lekova za temperaturu i to u dozi za odrasle osobe. Ako se simptomi ne smiruju i ne osećate se bolje javite se doktoru.

Da li mogu da koristim neke od kućnih tretmana ili lekova?

Ovo najčešće pomaže:

Odmarajte. Koliko je god moguće odmarajte uz dete jer vam je odmor preko potreban kako bi telo imalo snage da se izbori sa virusima.
Pojačajte unos vitamina C bilo iz hrane bogate vitaminom C ili koristeći suplemente.
Ehinacea je poznata po dobrom uticaju kada su virusi u pitanju.
Beli luk, u sirovom obliku, kuvan ili kao suplement.. mada je najbolje uzimati sirov.
Homeopatski lekovi se obično smatraju sigurnim uz dojenje.
Propolis, ako niste alergični na pčelinje proizvode slobodno ga koristite, odlična je pomoć.
Za zapušen nos koristite fiziološki rastvor. Možete se inhalirati iznad vruće vode kojoj ste dodali par kapi esencijalnog ulja od eukaliptusa ili žalfije.

Čajevi: uglavnom se preporučuju: voćni čajevi, hibiskus, kamilica, anis, komorač, matičnjak, šipurak, kopriva, brusnica… izbegavati zeleni, mentu (nana), žalfiju (kadulja), peršun, uvin…

Za bolno grlo:

Spremite sebi jak crni čaj.
Topla limunada sa medom.
Ispirajte grlo čajem od žalfije (kadulje) ili kamilice. Kamilicu možete i da pijete ali žalfiju ne jer smanjuje laktaciju.

Za kašalj:

Umesto fabrički spremanih sirupa preporučuje se upotreba čaja od korena belog sleza.

Čaj od korena belog sleza:

Prikuvati i ohladiti 2dcl vode, u ohlađenu vodu sipajte jednu supenu kašiku korena i poklopite. Neka odstoji 2 sata. Procedite i u to dodajte sok od pola limuna i med prema svom ukusu (1 kašika najčešće). Ovaj čaj se pije hladan ali ne sve odjednom već u toku dana uzimajte po gutljaj dva uvek kada se setite. Narednog dana spremite novu dozu. Odlično pomaže sazrevanju kašlja i lakšem iskašljavanju, a ide uz dojenje tj ne smeta bebi preko mleka.

Da li trebam da nosim masku na licu? Da li da boravim u zasebnoj prostoriji da ne zarazim bebu?

Ne i ne. Kao što je već rečeno beba je bila u kontaktu sa istim virusom i pre pojave simptoma kod vas. Potpuno je nepotrebno sada se razdvajati. Slobodno boravite sa bebom u istoj prostoriji ma u istom krevetu.

Kada “pokvarite stomak” ili se suočite sa stomačnim virusom i tada važe ista pravila, ne uzimajte lekove na svoju ruku, odmarajte, unosite vodu malo po malo kako bi se zadržavala u telu i iskoristila, ishranu prilagodite ličnim potrebama, a beba neka je uz vas i neka sisa nesmetano. Ukoliko se simptomi pogoršavaju javite se doktoru radi pregleda i eventualnog uključenja terapije koja ide uz dojenje.

Nikada ne uzimajte antibiotike ili druge lekove na svoju ruku.

Autor: Tereza Miljković, savetnica za dojenje

Izvor: Super Beba

Hladni dani su vreme čestih respiratornih infekcija. Roditelji koji imaju bebu uzrasta do nekoliko meseci, trebalo bi da su upoznati barem sa najjednostavnijim merama prevencije.

Činjenica je da od respiratornih infekcija najteže možemo da se zaštitimo, dok je apsolutna zaštita u uobičajenim životnim uslovima gotovo nemoguća.

Izuzetno je važno imati na umu da obična kijavica, koju je dobio jedan od roditelja, ili starije dete – može da izazove ozbiljniji poremećaj disanja kod novorođenčadi i odojčadi. I to do te mere da dete mora da se odnese na pregled, a neretko i primi na bolničko lečenje.

Delovanje respiratorne infekcije
Novorođenčad i mlađa odojčad su takozvani obavezni «nosni disači», odnosno teško dišu na usta. Stoga zapušenje nosa za njih predstavlja ozbiljan problem, koji može da se manifestuje otežanim hranjenjem, zagrcnjavanjem i pomodrelošću kože. Osim toga, komplikacije respiratornih infekcija, kao što su zapaljenje srednjeg uva ili zapaljenje pluća – nastaju mnogo lakše kod dece uzrasta do nekoliko meseci, a traju duže nego kod starije dece i odraslih. Povećana «osetljivost» na respiratorne infekcije je posledica nezrelog, samim tim i slabijeg imuniteta u ranom životnom uzrastu. Ove činjenice ukazuju da ima smisla primeniti posebne mere prevencije respiratornih infekcija kod dece najmlađeg uzrasta.

Mere prevencije prvog reda
Infekciju najčešće prenese neko od ukućana (majka, otac, stariji brat ili sestra…). Stoga je najvažnije da se ukućani trude da ostanu zdravi. Često je to teško ostvarljivo, naročito izbegavanje velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru, jer roditelji odlaze na posao a starija deca u obdanište ili školu. No, postupak koji je ostvarljiv, jeste češće pranje ruku u sezoni prehlada, pogotovo ako u blizini ima osoba koje kijaju, kašlju, ili ih boli grlo. Razlog je jednostavan: ustanovljeno je da se ove infekcije prenose kapljično, ali i preko ruku, odnosno sekreta disajnih puteva koji dospeva na ruke.

Kada je reč o novorođenoj bebi, treba pomenuti naš tradicionalni običaj pozivanja rodbine i prijatelja po izlasku majke i bebe iz porodilišta. Verovatnoća da beba ili ukućani dobiju respiratornu infekciju u sezoni prehlada je velika. Odgovornost je na svakoj porodici da dobro razmisli kako će da organizuje slavlje, koje može da se pretvori u lečenje novorođene bebe.

Ako oboli starija sestra ili brat, mere prevencije zavise od uzrasta deteta. Znatno je lakše ograničiti kontakt starijeg deteta – uzrasta preko pet, šest godina. Ukoliko se radi o mlađem detetu, sve zavisi od organizacije porodičnog života, ali na svaki način treba pokušati prevenciju prenosa respiratorne infekcije na najmlađeg člana porodice.

Mere prevencije drugog reda

Ako neko od ukućana ipak oboli, treba primeniti mere prevencije drugog reda. Čak i ako je oboleli: majka, otac ili starije dete – primenjivanjem određenog režima postoji mogućnost da se beba poštedi respiratorne infekcije. Kada se radi o roditeljima, savetuje se da drugi roditelj preuzme brigu oko deteta, koliko je moguće. Ako majka sa respiratornom infekcijom doji bebu, treba da stavlja hiruršku papirnu masku i uredno pere ruke pre svakog prilaženja bebi. Dakle, u periodima bliskosti obolelog roditelja i deteta, važno je da se uvek zaštite disajni organi i tako spreči prenošenje infektivnog uzročnika (najčešće je to virus).

Ukoliko ste učinili sve, a vaša beba je ipak dobila respiratornu infekciju, ne očajavajte. Već je rečeno da od ovih infekcija veoma teško možemo da se zaštitimo u uobičajenim uslovima života. U svakom slučaju, dete treba odneti na pregled kod pedijatra. Ne treba unapred davati nikakve lekove (sirupe, kapi za nos, čajeve…), jer će pedijatar najbolje da odredi da li je lečenje potrebno i da propiše odgovarajuće lekove.

Dr Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Sekret u disajnim putevima česta je situacija kod mališana tokom hladnih dana. To je rezultat većeg broja virusa koji napadaju disajne organe.

Pitanje mame:

Petogodišnja ćerka od sedmog meseca života ima problema sa plućima. Tada je imala bronhiolitis koji se ponovio još tri puta u narednih šest meseci. Skoro svaka virusna infekcija je praćena sekretom u nosu koji se često spuštao na pluća, pa su nam inhalacije bile od velike pomoći.

Dete je bilo preko 12 meseci na profilaksi Singulairom i situacija se značajno popravila – opsturkcije su se proredile, a od 4. rođendana ih više nema. Pošto ide u vrtić često zakači neki od virusa i opet nam se javlja sekret koji dugo izbacuje, nekada i dve nedelje od početka bolesti. Tada su pluća čista, pedijatar redovno prati dete i nikad nema opstrukcije, ali kašalj ume da bude uporan. Kako stigne hladnije vreme sve se ovo češće javlja. Probali smo razne sirupe i lekove, ali bez nekog ozbiljnijeg efekta. Zato imam nekoliko pitanja o tome kako izbaciti sekret iz disajnih puteva:

• Zašto dete zimi ima više sekreta disajnim organima?
To je rezultat većeg broja virusa koji napadaju disajne organe. Njima prija hladno vreme, ali zatvoreni prostori, u kojima boravi mnogo ljudi i dece, pogoduje njihovom širenju. To su respiratorni virusi, ima ih mnogo vrsta, a neretko se dešava da se slično ispoljavaju kod dece u vidu curenja nosa, kašlja, a ponekad i u brzanim i otežanim disanjem.
Skoro svi imaju jednu zajedničku karakteristiku – stvaranje sekreta (mukusa) u disajnim putevima

• Da li je ovo u stvari astma?
NIJE!
Astma je bolest gde se javlja suženje disajnih puteva – bronhoopstrukcija! Kad se ove brojhoopstrukcije ponavljaju nastaje astma. Kako su pluća Vašeg deteta čista, to znači da nema suženja disajnih puteva – bronhoopstrukcije, pa to nije astma

• Kakva je razlika između astme i bronhitisa?
Bronhitisa ima više vrsta, ali ako se bronhitisi ponavljaju i praćeni su bronhoopstukcijom onda to zapravo jeste astma. Kad se bronhitis javlja retko, a izazvan je nagomilavanjem sekreta u broonhijama, onda to nije astma, već virusno zapaljenje bronhija.

• Može li se ovo pretvoriti u upalu pluća?
Teško – mala je šansa!
Očigledno je da Vaše dete NEMA sekret u donjim disajnim putevima, jer bi to onda bio bronhitis ili opstrukcija, ali tada pluća NISU čista!
Kad se sekret dugo zadrži u bronhijama (ili bronhiolama) i NE izbaci se kako treba, postoji rizik od nastanka upale pluća – pneumonije. Ipak, ovo očigledno nije Vaša “priča”.

• Da li inhalacije mogu da pomognu?
Mogu, tu nema sumnje!
Iako je sekret “visoko” (u nosu, grlu i traheji – dušniku) inhalacije mogu da pomognu,čak i kod starije dece. Pogrešno se misli da su inhalatori samo za bebe – to nije tačno.

• Čime da se dete inhalira?
Za početak je dovoljno da to bude inhalacija običnim fiziološkim rastvorom (0,9% NaCl). On će pomoći da se sekret “razredi” i tako lakše izbaci (iskašlje ili proguta). Ovo izgleda banalno, ali je sjajan način da se pomogne detetu.

• Koliko dugo i koliko često da se sprovode inhalacije?
Tu nema striktnih pravila – tri puta dnevno, po oko pet minuta je sasvim dovoljno pa da se vidi kako će dete reagovati. Inhalacije se sprovode PRE (ili između) obroka, a NIKADA posle jela. Po potrebi se broj inhalacija se može povećati – nema opasnosti da se se pretera.

Ass.dr Goran Vukomanović
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje nosića:

Kada i koliko puta otpušavati nosić kod beba?

Pre svakog obroka, a nikada posle podoja.
Razlog je jednostavan – dete će lepo i lako “primiti” podoj, a “ispiranje” nosića posle obroka može izazvati bljuckanje i povraćanje i potpuno je nepotrebno.

Čime se čisti bebin nos?

Kod beba je najbolje koristiti najobičniji fiziološki rastvor koji se može kupiti u svakoj apoteci. Kupuje se ili u manjim ampulama namenjenim baš za ispiranje nosića kod beba ali i u velikom pakovanju od pola litra za koji će Vam trebati igla i manji špric za izvlačenje rastvora iz pakovanja. Veća količina je mnogo ekonomičnija.

Pored fiziološkog rastvora majke često koriste razna pomagala poput “pumpica” za izvlačenje sekreta.

Kako se nosić pravilno čisti?

* Za svaku nozdrvu ne treba više od jednog mililitra (1ml) fiziološkog rastvora, a kod beba u prvom mesecu života dovoljno je i pola mililitra.
* Ako niste sigurni da možete da “dozirate” količinu rastvora po sistemu po pola u svaku nozdrvu, odmerite gore navedenu zapreminu (0,5 ili 1 ml) za jednu nosnicu, pa kada završite ponovo uzmite istu količinu i za preostalu nosnicu. Sobzirom da fiziološki rastvor nije lek već tečnost koja može da se koristi u većoj ili manjoj količini ne morate da brinete ako stavite manje ili više.
* Glava mora biti postavljena “u stranu” jer se tako izbegava nepotrebno slivanje veće količine rastvora niz grlo ka početnom delu dušnika što može izazvati nepotreban kašalj i “zagrcnjavanje” bebe.
* Dok su bebe male (u prvih par meseci) ovakvo čišćenje nosića može obaviti jedan od roditelja samostalno ali kada bebe ojačaju obavezno je da jedan roditelj drži bebinu glavu dok drugi polako ispira nosić.
*Uvek se ispira “gornja” nozdrva – desna kada je bebina glava okrenuta u bebinu levu stranu (i obrnuto). Ne terba snažno i brzo gurnuti klip šprica, već nežno i lagano
*Napravite pauzu od tridesetak sekundi između ispiranja leve i desne nosnice

Ako se beba zagrcne podignite je, polako okrenite napred, sa glavicom lagano ukošenom na dole (ne da visi uhvaćena za noge) i sve će proći za nekoliko trenutaka

Izvlačenje sekreta pumpicom sa “kruškicom”.

* Stisnite gumenu kruškicu i nežno uvucite mekani plastični vrh pumpice u nozdrvu. Potom otpustite pumpicu ne vadeći je iz nosića. Tek kada se završi “srk” izvucite pumpicu. Ovo potom ponovite sa drugom nozdrvom.
* Čak i minimalna količina sekreta znači bebi. Ako sekreta ima mnogo slobodno ponovite “proceduru” sve dok imate šta da izvučete.
* Bilo bi dobro da ovo obavljaju oba roditelja – lakše če se glavica držati u mirnom položaju
* Nakon čišćenja slobodno nakapajte malo fiziološkog rastvora da se nosić očisti do kraja ili ako dojite par kapi svog mleka.

Izvlačenje sekreta pumpicom koja ima “sisaljku”

* Ovo je naročito pogodan način izvlačenja sekreta kod beba u prvih par meseci kojima “lije” nosić.
* Naizmenično se, uz nežno “srkanje” izvuče sve što se izvući može. Posebna komora neće dozvoliti da usisate bebin sekret u vaša usta.

Kako se koriste kapi za nos?

Kapi se koriste po uputstvu lekara, dakle ne na svoju ruku. Ne treba ih stavljati duže od četiri dana!
Kod beba je najbolje koristiti kapaljku (“pipeticu”). Nije dobro sipati kapi direktno iz bočice jer tada ne znamo koliko smo kapi stavili.
Broj kapi određuje lekar ili farmaceut u zavisnosti od leka, a glavica mora biti lako zabačena u nazad, tako da dete “gleda” u plafon.

Ovaj “servis” nosića traži mnogo strpljenja! Ponekad se mame i tate sažale na bebe koje snažno plaču i pružaju otpor. Budite strpljivi jer i sami znate da će detetu biti lakše nakon što lepo prodiše na nos.

Izvor: superbeba.com

Hladni dani su vreme čestih respiratornih infekcija. Roditelji koji imaju bebu uzrasta do nekoliko meseci, trebalo bi da su upoznati barem sa najjednostavnijim merama prevencije.

Činjenica je da od respiratornih infekcija najteže možemo da se zaštitimo, dok je apsolutna zaštita u uobičajenim životnim uslovima gotovo nemoguća.

Izuzetno je važno imati na umu da obična kijavica, koju je dobio jedan od roditelja, ili starije dete – može da izazove ozbiljniji poremećaj disanja kod novorođenčadi i odojčadi. I to do te mere da dete mora da se odnese na pregled, a neretko i primi na bolničko lečenje.

Delovanje respiratorne infekcije
Novorođenčad i mlađa odojčad su takozvani obavezni «nosni disači», odnosno teško dišu na usta. Stoga zapušenje nosa za njih predstavlja ozbiljan problem, koji može da se manifestuje otežanim hranjenjem, zagrcnjavanjem i pomodrelošću kože. Osim toga, komplikacije respiratornih infekcija, kao što su zapaljenje srednjeg uva ili zapaljenje pluća – nastaju mnogo lakše kod dece uzrasta do nekoliko meseci, a traju duže nego kod starije dece i odraslih. Povećana «osetljivost» na respiratorne infekcije je posledica nezrelog, samim tim i slabijeg imuniteta u ranom životnom uzrastu. Ove činjenice ukazuju da ima smisla primeniti posebne mere prevencije respiratornih infekcija kod dece najmlađeg uzrasta.

Mere prevencije prvog reda
Infekciju najčešće prenese neko od ukućana (majka, otac, stariji brat ili sestra…). Stoga je najvažnije da se ukućani trude da ostanu zdravi. Često je to teško ostvarljivo, naročito izbegavanje velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru, jer roditelji odlaze na posao a starija deca u obdanište ili školu. No, postupak koji je ostvarljiv, jeste češće pranje ruku u sezoni prehlada, pogotovo ako u blizini ima osoba koje kijaju, kašlju, ili ih boli grlo. Razlog je jednostavan: ustanovljeno je da se ove infekcije prenose kapljično, ali i preko ruku, odnosno sekreta disajnih puteva koji dospeva na ruke.

Kada je reč o novorođenoj bebi, treba pomenuti naš tradicionalni običaj pozivanja rodbine i prijatelja po izlasku majke i bebe iz porodilišta. Verovatnoća da beba ili ukućani dobiju respiratornu infekciju u sezoni prehlada je velika. Odgovornost je na svakoj porodici da dobro razmisli kako će da organizuje slavlje, koje može da se pretvori u lečenje novorođene bebe.

Ako oboli starija sestra ili brat, mere prevencije zavise od uzrasta deteta. Znatno je lakše ograničiti kontakt starijeg deteta – uzrasta preko pet, šest godina. Ukoliko se radi o mlađem detetu, sve zavisi od organizacije porodičnog života, ali na svaki način treba pokušati prevenciju prenosa respiratorne infekcije na najmlađeg člana porodice.

Mere prevencije drugog reda
Ako neko od ukućana ipak oboli, treba primeniti mere prevencije drugog reda. Čak i ako je oboleli: majka, otac ili starije dete – primenjivanjem određenog režima postoji mogućnost da se beba poštedi respiratorne infekcije. Kada se radi o roditeljima, savetuje se da drugi roditelj preuzme brigu oko deteta, koliko je moguće. Ako majka sa respiratornom infekcijom doji bebu, treba da stavlja hiruršku papirnu masku i uredno pere ruke pre svakog prilaženja bebi. Dakle, u periodima bliskosti obolelog roditelja i deteta, važno je da se uvek zaštite disajni organi i tako spreči prenošenje infektivnog uzročnika (najčešće je to virus).

Ukoliko ste učinili sve, a vaša beba je ipak dobila respiratornu infekciju, ne očajavajte. Već je rečeno da od ovih infekcija veoma teško možemo da se zaštitimo u uobičajenim uslovima života. U svakom slučaju, dete treba odneti na pregled kod pedijatra. Ne treba unapred davati nikakve lekove (sirupe, kapi za nos, čajeve…), jer će pedijatar najbolje da odredi da li je lečenje potrebno i da propiše odgovarajuće lekove.

Dr Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Šest stvari koje treba da znate o postporođajnoj depresiji

Šest stvari koje treba da znate o postp…

Dolazak bebe i majčinstvo se uglavnom predstvljaju ru...

Trzaji bebe tokom sna

Trzaji bebe tokom sna

Od trenutka rodjenja beba se navikava na spoljni svet i...

Šta ako beba neće u auto sedište?

Šta ako beba neće u auto sedište?

Evo šta možete da učinite ako vaše dete odbija da s...

Laktacija: Kako povećati količinu mleka

Laktacija: Kako povećati količinu mlek…

Majčino mleko je najsavršenija hrana jer je prilagođ...

Zašto dete slabo jede i trikovi da to promenite

Zašto dete slabo jede i trikovi da to p…

Jedan od češćih problema sa kojima se roditelji susr...

Zašto je važno da beba boravi na podu /ravnoj podlozi

Zašto je važno da beba boravi na podu …

Koliko će dete imati razvijenu krupnu motoriku nogu, r...

Kako da otkrijete da li je vaše dete levoruko?

Kako da otkrijete da li je vaše dete le…

Kada deca pokazuju znake levorukosti? Deca veoma rano ...

Ovo ne govore zaposlenim mamama, a trebalo bi

Ovo ne govore zaposlenim mamama, a treba…

Neka od pitanja o kojima treba govoriti, a čiji odgovo...

Hiperaktivno dete

Hiperaktivno dete

Normalno je da su deca nemirna, da skaču, trče i da s...

Značaj lokalne terapije kod prolećnih alergija (polenskog rinitsa)

Značaj lokalne terapije kod prolećnih …

Broj dece koje pate od alergija se iz godine u godinu p...

Zimski problem sa očima

Zimski problem sa očima

Zašto kod skoro svake prehlade bebi okce zakrmelja? Č...

Dojenje: nega bradavica

Dojenje: nega bradavica

Neprijatno iskustvo bolnih bradavica bi sve mame volele...

Stridor – zvuk koji se pamti

Stridor – zvuk koji se pamti

Stridor je stručni naziv za neprijatan, vibratorni zvu...

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos, oko, uvo, probavni trakt ili kožu deteta

Prva pomoć kad strano telo dospe u nos…

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosi...

Kako da znam da li je beba dovoljno jela?

Kako da znam da li je beba dovoljno jela…

Još od perioda bebe, kroz davanje hrane bebi pokazujem...

10 montesori rečenica za zaustavljanje lošeg ponašanja deteta

10 montesori rečenica za zaustavljanje …

Jako je teško videti kako se neko dete loše ophodi pr...

Rani simptomi trudnoće - Test trudnoća

Rani simptomi trudnoće - Test trudnoća

Bez obzira da li želite zatrudneti ili mislite da ste ...

Da ljubimo da prođe: Istraživanja potvrdila da najstariji lek na svetu zaista deluje

Da ljubimo da prođe: Istraživanja potv…

Deca i roditelji znaju šta se uradi kada dete padne i ...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.