septembar 29, 2020

Živimo u doba razvijenih tehnologija i naša deca i tinejdžeri sve više vremena provode uz pametne telefone, tablete ili računare, gledajući video zapise, igrajući igrice i slušajući muziku preko slušalica.
S tim u vezi, eksperti širom sveta sve češće ističu zabrinutost da prekomerna upotreba ovakvih uređaja može štetno da utiče na vid i sluh kod dece.
Oftalmolozi stalno upozoravaju da sve više dece na niskom uzrastu ima probleme sa vidom. To je najčešće kratkovidost (miopija), ali je sve veći i broj dece koja imaju problem suvog oka (keratoconjunctivitis sicca). Smatra se da je jedan od uzroka ovih problema upravo predugo gledanje u ekrane.
Sa druge strane, lekari audiolozi su takođe zabrinuti zbog svakodnevne upotrebe slušalica sa pojačanim zvukom, što može dovesti do problema sa sluhom kod dece i tinejdžera.
Evo šta roditelji treba da znaju i šta mogu da učine kako bi zaštitili vid i sluh svoje dece.

Kako ekrani deluju na oči deteta?
Bez obzira da je u pitanju gledanje u monitor računara, ekran televizora i mobilnih telefona, pa čak i čitanje knjige izbliza, sve ovo može uzrokovati promenu fokusa u oku, ističu stručnjaci iz Američke akademije za oftalmologiju.
Vremenom, preterano gledanje u ekran može dovesti do rastezanja same očne jabučice, što uzrokuje kratkovidosti ili još više pogoršava već prisutnu kratkovidost, bez obzira što dete već nosi naočare za vid.
Na Tajvanu je nedavno sprovedeno jedno opsežno istraživanje na uzorku od oko 2.000 dece školskog uzrasta. Ta studija je otkrila da su ispitanici koji su dva ili više sati dnevno dodatno provodili vreme učeći imali veći procenat kratkovidosti od dece koja nisu dodatno učila.
I mnoga druga istraživanja sprovedena u raznim zemljama sveta potvrdila su sličan porast procenta kratkovide dece zbog preteranog naprezanja očiju. U SAD je, recimo, broj skočio na čak 45%, dok je pre dve ili tri decenije bilo oko 20% dece sa miopijom.
Iako ne znamo tačan udeo koje moderna tehnologija i korišćenje ekrana imaju na povećanje kratkovidosti, potpuno je jasno da povećana upotreba uređaja sa ekranima, ali i dugotrajno čitanje iz neposredne blizine, bez nekih redovnih pauza, mogu dovesti do povećanja kratkovidosti.
Osim toga, zurenje u ekran sa bilo koje udaljenosti ima za posledicu da deca (i odrasli) imaju nekoliko puta manji broj treptaja očnim kapcima, što može dovesti do suvog oka. Vremenom, hronično suve oči mogu oštetiti površinu oka i oslabiti vid.
Brojna istraživanja novijeg datuma dokazala su da plava svetlost – koju emituju ekrani pametnih telefona, tableta, računara i televizora – vremenom može oštetiti mrežnjaču, tanko tkivo u unutrašnjosti oka sačinjeno od ćelija osetljivih na svetlost. Rezultati nekih studija nedvosmisleno pokazuju da plava svetlost sa ekrana oštećuje mrežnjaču do te mere da može prouzrokovati degenaraciju makule, središnjeg dela mrežnjače, što uzrokuje gubitak vida.
Osim toga, izlaganje plavoj svetlosti pred spavanje može uticati na prirodni ritam tela, supresiju hormona melatonina, što za posledicu ima probleme sa snom, a pre svega utiče na to da se dete teže uspava uveče.

Tehnologija i dečije čulo sluha
Predugo i preglasno slušanje muzike ili drugih zvukova može potencijalno da šteti dečijem sluhu, kažu stručnjaci. „Izlaganje buci je sve češće zbog prenosive tehnologije, bilo da je u pitanju telefon, namenski uređaj za slušanje muzike ili računar“, tvrde audiolozi iz Američke asocijacije za govor, jezik i sluh (ASHA).
Ipak, stepen otećenja sluha koji je posledica buke nije još uvek tačno utvrđen.
U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije za 2015. godinu procenjeno je da je oko 1,1 milijarda tinejdžera i mladih bila u riziku od delimičnog gubitka sluha zbog preterane izloženosti prejakom zvuku. Dok slušaju muziku na pametnom telefonu ili iPodu, ali i na bučnim koncertima i u noćnim klubovima, tinejdžeri vole da to bude preglasno. Isto je i sa decom nižeg uzrasta.
Sa druge strane, jedna studija iz 2017. objavljena u časopisu Pediatrics otkrila je da se stopa oštećenja sluha kod adolescenata ne povećava drastično. U stvari, ona se kreće na istom nivou kao i 1990-ih godina.
Nažalost, za sada nema dovoljno istraživanja o riziku od oštećenja sluha usled izlaganja prekomernoj buci, pa neke konkretne zaključke o tome kako buka može naškoditi sluhu dece i tinejdžera teško možemo izneti, bar za sada. Ipak, sasvim je sigurno da konstantna izloženost preglasnoj muzici negativno utiče na sluh kod dece.

Kako zaštiti dečiji vid i sluh od tehnologije?
Stručnjaci se slažu da je dečijim očima i ušima potreban redovan odmor od aktivnosti koje su vezane za nove tehnologije. Evo nekoliko korisnih strategija.

Ograničite vreme korišćenja.
Sledite pravilo 20-20-20: Američka oftalmološka akademija predlaže da nakon 20 minuta gledanja u ekran dete 20 sekundi gleda kroz prozor ili u objekat udaljen najmanje 6 metara od njega. Tokom igranja video igara deca bi trebalo da odmore svoje oči nakon svakog nivoa. Kada slušaju muziku preko slušalica ili drugih izvora zvuka, insistirajte da prave pauzu na svakih sat vremena.
Ako dete čita knjigu, neka pravi pauzu nakon svakog pročitanog poglavlja, ili nakon pročitanog određenog broja stranica.

Savet plus: Neki proizvodi novije tehnologije, poput rutera sa tajmerom, koji mogu isključiti wi-fi pristup tokom večeri ili u vreme spavanja, mogu biti od velike koristi.

Naučite dete da pravilno koristi uređaje sa ekranom.
Podstaknite decu da se trude da telo drže u pravilnom položaju, pre svega leđa, dok gledaju nešto na svom uređaju. Učite ih da bilo koji uređaj koji ima ekran treba da bude na najmanjoj razdaljini od 60 cm od očiju. Podstičite ih da trepću dok gledaju u ekran. Zabranite im korišćenje ekrana u jako osvetljenim prostorijama – jer u takvim uslovima vidljivost ekrana može da bude dosta smanjena pa dete instiktivno napreže oči više nego što je normalno.
Ako želite da smanjite izlaganje plavoj svetlosti, iskoristite podešavanja za noćni rad na pametnim telefonima, tabletima, monitorima. Međutim, iako ova podešavanja filtriraju plave zrake ekrana, imajte na umu da se tako ne uklanja u potpunosti plava svetlost, već se samo smanjuje njegova emisija.

Više vremena napolju.
Brojna istraživanja pokazuju da deca koja svakodnevno provode određeni deo vremena napolju, imaju niži rizik od razvoja kratkovidosti. Svako dete voli igru na otvorenom, i sigurno se neće buniti ako želite da ga izvedete van. Osim toga, boravak i igra na otvorenom imaju i mnoge druge zdravstvene benefite.

Smanjite jačinu tona.
Jedan od glavnih uzroka slabljenja sluha je izloženost buci. Čak i jedan nalet preglasnog zvuka, poput petarde, može oštetiti sitne ćelije u unutrašnjem uhu. Ako dete ne čuje šta mu govorite dok sluša muziku preko slušalica ili preko zvučnika, insistirajte da smanji jačinu zvuka.

Kupite detetu kvalitetne slušalice.
Razmislite o slušalicama koje bi vaše dete trebalo da koristi kada sluša muziku u bučnom okruženju, na primer u automobilu ili autobusu. Kvalitetne slušalice koje prigušuju spoljašnju buku omogućavaju slušanje muzike bez potrebe da se previše pojačava ton.
Na tržištu možete pronaći slušalice koje su namenjene deci i za koje prodavci tvrde da ograničavaju jačinu zvuka koji se reprodukuje.
To može biti dobra opcija, ali imajte na umu da se proizvođači takvih uređaja ne pridržavaju baš uvek strogih standarda. U ponudi se nalaze i slušalice koje reprodukuju zvuk čija je jačina veća od one koja je navedena na pakovanju. Kao i kod bilo kog drugog proizvoda, nikada nije garantovano da ćete imati zvuk baš onakav kakav piše u specifikaciji.

Model dobrog ponašanja.
Jedan od najvažnijih koraka, kažu stručnjaci, jeste usvajanje navika za bezbedno korišćenje tehnologije. Ako ih vi kao roditelji naučite tome na vreme, deca i kasnije tinejdžeri, će imati naviku da pažljivije koriste tehnologiju, i da više brinu o svojim očima i ušima.
Zato budite najbolji primer svojoj deci i učite ih od malena da se odogovorno ponašaju prema svom zdravlju!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Šta može da ukaže na to da beba ima problem sa vidom i kada je potrebno obaviti prvi oftalmološki pregled, savetuje vas pedijatar Prim. dr Maja Skender.Razvoj čula vida traje dugo, ali je već u prvoj godini moguće utvrditi da li beba ima urođeno oboljenje kao što je strabizam ili retinopatija. Novorođena beba obično drži zatvorene oči i samo povremeno ih otvara, ali ne razume ono što vidi i pogled joj "pluta", pošto još nije u stanju da ga fiksira. Nakon mesec dana će biti sposobna da na kratko fiksira vaš lik. Tek posle trećeg meseca, beba počinje da gleda binokularno (sa oba oka istovremeno). Razvoj čula vida traje do desete, dvanaeste godine, ali je najintenzivniji između druge i četvrte.

Kada je potrebno obaviti prvi oftalmološki pregled?
Idealno bi bilo da se prvi očni pregled obavi još u porodilištu. U svakom slučaju, potreban je bar jedan pregled u prvoj godini života, a kod rizične dece i češće. Ako vaša beba ni u drugom mesecu ne prati kretanje izvora svetlosti i ne fiksira pogled, ili naginje glavu stalno na jednu stranu a vežbe vratnih mišića ne pomažu, obratite se lekaru! Nije dobro da dete prvi put ode na očni pregled pred upis u školu.

Koje su najčešće urođene anomalije oka?
To su: urođena katarakta (zamućenje očnog sočiva), glaukom (povećan očni pritisak), anomalije očne jabučice i kapaka, i suženje suzno-nosnog kanala.

Da li beba koja ima začepljenje suznog kanala mora da se operiše?
Kod nekih novorođenih beba, oko trećeg dana života se pojavljuje obilan gnojni sekret u jednom ili oba oka, kao posledica suženja ili potpunog začepljenja suzno-nosnih kanala. Ovi uzani kanalići služe da sprovode suze iz unutrašnjeg ugla oka u nos. Ukoliko to nije moguće, nastaje zastoj suza i neminovna bakterijska infekcija. Po saniranju infekcije, potrebno je obaviti oftalmološki pregled. Pritiskom na kanal - dobija se gnoj, ali ovim manevrom nekad može i da se kanal "produva". Roditeljima se pokazuju vežbe za masažu kanala, koji će na taj način da se proširi. Ukoliko je začepljenje potpuno, potrebno je sondiranje, koje se obavlja tupom iglom u kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Intervencija je veoma uspešna i rešava dete upornih infekcija oka.

Šta je retinopatija?
Retinopatija nedonoščeta je poremećaj razvoja krvnih sudova mrežnjače oka, koji dovodi do oštećenja, pa i gubitka vida. Uzroci ove bolesti su brojni, a najvažnija su dva: nezrelost i prekomerna terapijska primena kiseonika. Osnovni simptom je progresivan gubitak vida. Bolest ima pet stadijuma. Prva tri su reverzibilna, što znači da je moguć spontani oporavak, a rano primenjenom terapijom - promene na krvnim sudovima mrežnjače mogu da se donekle zaustave. Zato je obavezan oftalmološki pregled od strane iskusnog stručnjaka za svu novorođenčad čija je gestacijska zrelost manja od 33 nedelje, a telesna masa manja od dva kilograma, kao i za onu koja je pretrpela asfiksiju bilo kog uzroka. Ovaj pregled treba obaviti u drugom mesecu života. U lečenju retinopatije se primenjuje metoda krioterapija, koja se sprovodi u malom broju centara, a daje dobre rezultate ako se obavi na vreme, i ako bolest nije uznapredovala dalje od trećeg stadijuma.

Izvor: www.yumama.com

I pre nego što se rodi, beba ima prilično razvijena sva čula. Otkrivamo vam kako se dodir, sluh, ukus, miris i vid razvijaju u maminom stomaku.

 

Prvih nekoliko meseci po rođenju, organski razvoj čula se dovršava. Pod uticajem nadražaja iz bebinog okruženja, odvija se proces njihovog funkcionalnog osposobljavanja.

DODIR

 Koža je čudesno složen organ. Sadrži stotine različitih ćelija, koje su posebno osetljive na toplotu, hladnoću, pritisak, bol.

Razvoj prvog čula dodira započinje još u materici. Lice, dlanovi, tabani, kao i polni organi su područja kod kojih se prvo razvija čulo dodira, a u kasnijem periodu – ove regije će imati najviše, i to najraznovrsnijih receptora za dodir. Oko osme nedelje od začeća, pojavljuju se prvi “odbrambeni” pokreti – izbegavanje dodira vlastite ručice ili pupčane vrpce na obrazu.

Istraživanja pokazuju da se osetljivost kože brzo proširuje na područje polnog organa (oko 10. nedelje), dlanova (11. nedelja) i tabana (12. nedelja). Ali, beba tada još uvek izbegava dodir. Ona će da povuče ručicu ili da savije nožicu ako je nešto dotakne.

U kasnijem periodu trudnoće, beba otvara usta na pritisak ručice na obrazu, ili blizu usta, a glavu okreće prema šaci, pokušavajući da sisa.

Oko 17. nedelje, svi delovi stomaka i guze su osetljivi, a u 32. nedelji su skoro svi delovi tela osetljivi na lagani dodir.

SLUH

Kada se rodi, beba najviše voli glas svoje mame, jer ga je “slušala” dok je bila u njenom stomaku. Iako postoji čitav niz prepreka između bebe i spoljnog sveta: plodova voda, plodovi ovojci, materica i, na kraju, mamin stomak – plod živi u vrlo podsticajnoj okolini, punoj zvukova, vibracija i pokreta. Pre svega, tu su zvukovi koji dolaze od majčinog organizma: rad srca, vazduh koji prolazi kroz pluća, rad creva…

Mnoge studije potvrđuju da i glasovi iz spoljne sredine uspevaju da dopru do bebe u stomaku, a da šumovi majke i posteljice ne mogu da ih nadjačaju. Intonacija, naglasak, ritam, melodija – dopiru do fetusa bez značajnog izobličenja. Majčin glas je posebno snažan, jer dopire iz samog tela majke, pa do bebe dolazi u snažnijem obliku od ostalih.

Mnoge majke su primetile da su njihove bebe mirnije na levoj dojci. To je zato što tu čuju poznat zvuk – otkucaje majčinog srca. Na dete umirujuće deluje i snimljen zvuk rada srca ili nekog drugog šuma koji je prisutan u materici.

Zanimljivosti

Muzika utiče na bebin razvoj

Zvukovi imaju iznenađujući uticaj na rad srca nerođenog deteta: pet sekundi nadražaja može da uzrokuje promenu u brzini rada srca i pokretima deteta, koja traje jedan sat. Neke melodije mogu da izazovu promene u metabolizmu.

Prevremeno rođena deca, koja slušaju Bramsove uspavanke – šest puta na dan, po pet minuta, brže dobijaju na težini od dece koja prema istom rasporedu slušaju ljudski glas.

UKUS

Stručnjaci veruju da se oko 14. nedelje trudnoće javlja čulo ukusa. Istraživanja pokazuju da fetus češće guta slatko, a broj gutanja će se smanjiti uz gorak i kiseo ukus. Novorođenče ima snažno razvijeno čulo ukusa i odmah jasno pokazuje koje ukuse više voli.

Zanimljivosti

Bebe uživaju u slatkišima

Još u stomaku, beba ima razvijeno čulo ukusa, a najviše joj se sviđa sladak ukus.

MIRIS

Zahvaljujući brojnim istraživanjima koja se odnose na razvoj i sposobnosti nerođene bebe, danas se pouzdano zna da je čulo mirisa dobro razvijeno pre rođenja. Kada se rodi, beba odmah svoju majku prepoznaje po mirisu. Dokazano je da plodova voda može da bude različitog mirisa, kao i da ga plod oseća. U jednom istraživanju, zabeleženo je čak 120 uzoraka plodove vode različitog mirisa. Osim toga, preko posteljice i krvi, do detetovih kapilara sluzokože nosa dolaze i sastojci majčine ishrane. Iskustvo sa mirisima nerođenog deteta najverovatnije priprema ovaj osetljiv sistem za traženje određenih (poznatih i ugodnih) mirisa ili grupa mirisa. Novorođene bebe privlači miris majčinog mleka, iako nemaju prethodnog iskustva. Izgleda da je to “posledica” učenja pre rođenja.

Zanimljivosti

Za čulo mirisa nije potreban vazduh

Do nedavno, stručnjaci su verovali da je za čulo mirisa potreban vazduh i mogućnost disanja. Međutim, poslednja istraživanja su pružila uvid u jedan potpuno neistražen svet. Naime, nosni hemoreceptivni sistem je puno složeniji nego što se do sada znalo. Nos se razvija između 11. i 15. nedelje trudnoće. Mnoge hemijske supstance prolaze kroz posteljicu i mešaju se sa plodovom vodom koja okružuje fetus, ulazeći mu u nos, usta i ždrelo. Dete je udiše i guta, pa na taj način u direktan kontakt sa ukusima i mirisima dolaze “pupoljci” hemoreceptivnog sistema, “zaduženi” za ukus i miris.

VID

Nakon rođenja, od svih čula čovek najviše koristi vid. To čulo se lagano razvija tokom cele trudnoće. Međutim, nije lako proučavati njegov razvoj. Iako neposredna ispitivanja vida u majčinoj utrobi nisu izvodljiva, moguća su testiranja prevremeno rođene dece. Sposobnost izoštravanja slike, kao i vodoravnog i vertikalnog praćenja – kod njih se pokazuje od 31. do 32. nedelje gestacije. Vežbom vrlo brzo napreduju, tako da sa 33 do 34. nedelje mogu da prate kretanje predmeta u svim smerovima, a pažnju mogu da zadrže koliko i deca rođena u terminu.

Na vreme rođena novorođenčad poseduje začuđujuće vizuelne mogućnosti: oštrinu, prilagođavanje oka, poimanje prostora, dubine i udaljenosti, razlikovanje boja, osetljivost na svetlucanje i kretanje uzorka. Ali, mada bebe imaju sposobnost izoštravanja, slika im je najjasnija na udaljenosti 20-30 centimetara, što odgovara razmaku do majčinog lica kada sisa.

Zanimljivosti

Bebe sanjaju u maminom stomaku

Stručnjaci su ustanovili da i bebe u maminom stomaku sanjaju. Već sa 23 nedelje, prisutni su brzi pokreti očnih jabučica (takozvana REM faza sna), a do 30. nedelje trudnoće, dete provodi skoro 100 odsto vremena spavajući. To vreme se postepeno smanjuje, da bi sa 40 nedelja iznosilo otprilike 50 odsto.

Izvor: Yumama

Sve više dece ima problem s vidom, što je posledica genetike, boravka u zatvorenom prostoru, nedostatka vitamina u ishrani, kao i predugog sedenja za računarom.

Ne kaže se uzalud da, kada je nešto vredno, treba da se čuva „kao oči u glavi“. Vid je jedno od pet čula kojima spoznajemo svet oko nas. Smatra se da beba još u majčinoj utrobi oseća promene svetla, a kad se rodi, primećuje svetlost i senku i pokrete. Čak i ako je s vašom bebom sve u redu, odvedite je oftalmologu na pregled kad napuni godinu dana, a sledeći put oko drugog rođendana. Važno je znati da se kod dece vid postepeno razvija. Smatra se da je u većini slučajeva formiran između četvrte i pete godine, a razvijen na oba oka u vreme polaska u školu. O ovoj temi razgovarali smo sa dr Gordanom Perić, specijalistom oftalmologije u DZ Voždovac.

Inkubator kao opasnost
“Posebnu pažnju treba obratiti na prevremeno rođene bebe, jer se u inkubatoru koristi veća koncentracija kiseonika, koja može da ošteti mrežnjaču, tj. unutrašnju opnu oka, odgovornu za vid. Usled velike koncentracije kiseonika dolazi do proliferacije krvnih sudova, na pojedinim mestima odiže se retinalna membrana i zato se kod beba koje su duže vreme provele u inkubatoru kao posledica javlja slabovidost. Naravno, uvek ima izuzetaka. Nakon izlaska iz bolnice, pedijatar prati njihovo stanje i redovno ih šalje kod oftalmologa u sklopu redovnih sistematskih pregleda. Takođe, pod velikim rizikom su bebe čije su majke imale komplikovan porođaj, jer često dolazi do pucanja kapilara i hematoma (modrica) na kapcima. Tada se bebe odmah upućuju oftalmologu”, ističe dr Perić.

Obratite pažnju
Do četvrte-pete godine manje nepravilnosti se tolerišu jer je vid u fazi formiranja, osim kod upadljivog strabizma (razrokost) i tada treba reagovati što pre. Najčešće se zatvara jedno oko, zdravo, da bi se ono drugo ispravilo. Deci se često daju korekciona stakla, a ponekad kontaktna sočiva. U ovom uzrastu je vreme i za prvi sistematski pregled. Kod dece školskog uzrasta javljaju se kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam. Deca to primete kad ne mogu da čitaju s table iz treće ili četvrte klupe, boli ih glava, slova su im iskrivljena ili umanjena i previše približavaju knjigu kada čitaju, što samo pogoršava stanje.

Čuvajte se povreda
Deca često ne znaju koliko pojedine igre mogu biti opasne. “Imali smo slučaj dečaka koji je uperio laser sebi u oko i izgubio vid; opasno je i gađanje olovkama, otvaranje flaša pod pritiskom i igranje kućnim ljubimcima, jer mogu slučajno da ogrebu dete po oku”, ističe dr Perić

“Miopija ili kratkovidost obično se javlja između desete i dvanaeste godine. Najčešće se koriguje naočarima i kontaktnim sočivima. Posebno su joj sklona deca čiji roditelji takođe imaju visoku miopiju, preko minus 5. Ako oba roditelja imaju veliki minus, velika je verovatnoća da će ga i dete naslediti, a ako je samo jedan roditelj kratkovid, verovatnoća je manja. Rano otkrivanje i lečenje kratkovidosti je veoma važno da detetu jedno od nekorigovanih očiju ne bi ostalo slabodivido”, objašnjava dr Perić.

Što kraće ispred računara
Poslednjih godina sve više dece ima potrebu za korekcijom vida, što je posledica genetike, zatim boravka u zatvorenom prostoru, nedostatka vitamina u ishrani i predugog sedenja za računarom.

Noć nije za učenje
Noćni rad je posebno poguban za oči jer je veštačko osvetljenje zahteva da se zenica jače otvara a zraci se prelamaju drugačije. To prouzrokuje još veće naprezanje i zamor očiju. Najbolje vreme za rad je prepodne, kada prirodna svetlost pada s leve strane na radnu površinu.

“Od ranog uzrasta deca se virtuelno zabavljaju, što je veoma opasno. Usled predugog sedenja za računarom manje se trepće, suše se oči, što smanjuje ishranu prednjeg segmenta oka, pa nema dovoljno suza. Očne jabučice i kapci su stalno u istom, prinudnom položaju, a ne prirodnom, što podrazumeva pogled u daljinu. Zbog toga se izdužuje očna jabučica, nastaju astigmatizam, zamor i poremećaj koncentracije, pa mnoga deca koja inače ne bi nosila naočare u tom uzrastu, moraju da ih nose. Zato kompjuter treba koristiti samo onoliko koliko se mora”, ističe dr Perić.

Naočare nisu bauk
Iako više nije neuobičajeno nositi naočare, neka deca ipak ne žele da ih nose da ih drugari ne bi zadirkivali. Ipak, to je neophodno jer se manja dioptrija koriguje naočarima, a veća kontaktnim sočivima.

“Važno je da naočari budu udobne, lagane, da daju dobro vidno polje i da budu plastične, da se deca ne bi povredila pri padu ili udarcu. Mada, preporučujem da dete skine naočare dok se igra loptom ili trči. Kontaktna sočiva mogu da se nose tek kada oko zauzme svoj oblik, što je oko 15-16. godine. Sočiva, koliko god da su korisna, imaju i štetne efekte. Naime, sočivo se ponaša kao strano telo u oku, ponekad ne može potpuno da koriguje vid, zatim rožnjača nema dovoljno kiseonika, a zahtevaju i posebno održavanje i higijenu. Novije generacije sočiva, međutim, imaju neznatne štetne efekte, a u nekim situacijama najbolji efekti postižu se upravo sočivima. Preporučuju se kod velike kratkovidosti ili dalekovidosti, kod astigmatizma koji ne može da se koriguje dovoljno dobro naočarima i kod urođenih anomalija i bolesti rožnjače”, ističe dr Perić.

Najčešći problemi
Kod beba se najčešće javljaju intrahospitalne infekcije. Beba se preko porođajnog kanala inficira od majke, što se manifestuje slepljenim kapcima i krmeljivim očima.

Ambliopija ili lenjo oko

Kada jedno oko slabo vidi, dete se koristi praktično jednim okom, što rezultira vidljivim strabizmom. Ako se problem ne otkrije i ne leči na vreme, mozak izabere da ignoriše oko koje slabije vidi, a to može da prouzrokuje trajni gubitak vida.

Katarakta

Često se javlja kod dece. Do druge-treće godine obično je urođena, pa očni hirurg donosi odluku o intervenciji. U kasnijem uzrastu javlja se najčešće kao posledica povrede, udružena s drugim problemima.

Glaukom

To je stanje relativno retko kod dece, a karakteriše ga visok očni pritisak. Uzrok može biti preterano ili preslabo lučenje suza, a upozoravajući znaci su povećanje oka, pojačano suzenje, preosetljivost na svetlost, glavobolja, mučnina, povraćanje, pojava aure oko izvora svetlosti. I kod dece i kod odraslih glaukom obavezuje na redovnu kontrolu.

Pojačano suzenje

Javlja se kod novorođenčadi kad je sistem za normalno lučenje suza blokiran i sprečava prirodan tok suza. Suze se nakupljaju i slivaju niz obraze čak i kada dete ne plače. Može se javiti i nakupljanje krmelja u uglu oka, kao i oticanje i crvenilo očnih kapaka.

Zaustavite porast miopije

Ako roditelji imaju malu dioptriju i dete to nasledi, njen porast može da se spreči ako dete redovno nosi naočari, vodi računa, kreće se, ne čita noću i dobro se hrani. Međutim, uprkos tome nekad se kratkovidost ipak poveća, što je nasledni faktor i posledica preterane upotrebe kompjutera. To znači da, ako roditelj ima minus 3, dete može da dobije minus 4

Tekst: Vanja Ostojić

Nije lako prepoznati da dete, naročito ako je malo, ima probleme sa vidom. Evo koje znake treba da prepoznate ...

Evo koje znake treba da prepoznate:

"Ukoliko važe dete žmirka, okreće glavu ili je naginje na stranu kada gleda nešto, zatvara jedno oko, menja položaj u kojem sedi, najverovatnije ima problem sa vidom," kaže specijalista Ejlin Gejbl.

Ona naglašava da deca koja ne vide dobro gube interesovanje za aktivnosti, pa i to može biti znak.

"Deca vam se neće žaliti na zamagljen vid, ali će brzo gubiti interesovanje za neke vizeulne aktivnosti jer će imati poteškoća", kaže Gejbls.

Kada je reč o bebama, evo kako kod njih da prepoznate problem.

Bebe starije od tri meseca trebalo bi da mogu da prate očima pomeranje objekata - igračke ili loptice. Ako vaše dete do ovog uzrasta ne može da uspostavi kontakt očima sa vama ili ne može da prati pomeranje objekata, obavezno je vodite na pregled.

Pre četvrog meseca života, bebama oči povremeno nisu u istom položaju, odnosno izgleda kao da su razroke. Međutim, ako se to dešava posle četvrtog meseca bebinog života, trebalo bi da obavestite lekara.

Izvor: www.mondo.rs

Kada u kuću “stigne” nova beba, sve oči su uprte u nju. Ali, koliko su novorođenčad svesna lica odraslih?

Kombinujući tehnologiju, matematku i prethodno znanje o vizuelnoj percepciji beba, istraživači su uspeli da odgonetnu kako izgleda okolni svet gledan bebinim očima.

Naučnici su otkrili da bebe stare samo dva, tri dana mogu da percipiraju lica odraslih osoba, kao i da razlikuju facijalnu ekspresiju – ali, samo na udaljenosti do 30 centimetara. Na tolikoj udaljenosti, otprilike, nalazi se lice majke kada u naručju drži bebu.

Međutim, ukoliko se udaljenost poveća na 60 centimetara, bebama slika, odnosno lice osobe, postaje zamagljeno, zbog čega otežano prepoznaje lica i izraze lica.

Studiju su sproveli istraživači sa Instituta za psihologiju Univerziteta u Oslu i Stokholmu.

Istraživanje je potvrdilo i da novorođenčad mogu da imitiraju facijalnu ekspresiju roditelja već prvih dana života, pre nego što im se vid toliko razvija da mogu da zapažaju detalje iz okoline.

Ključ je, kažu naučnici, u pokretima.

“U prethodnim studijama, kada su naučnici istraživali šta i kako bebe vide, koristili su fotografije u stanju mirovanja”, kaže profesor Švajn Magnusen. “Međutim, stvarni svet je dinamičan, i zato je naša ideja bila da koristimo slike u pokretu.”

Naučnici dalje otkrivaju da je novorođenčadima lakše da prepoznaju osobu kada se kreće, pomera, nego kada je u stanju mirovanja.

Istraživači su studiju sproveli tako što su snimili promene nekoliko facijalnih ekspresija različitih lica, a zatim su i odraslima pokazali snimak. Smatrali su da, ukoliko oni nisu u stanju da prepoznaju da li je osoba u videu srećna, ljuta, iznenađena ili ima neutralan izraz lica, ni mališani neće biti.

Odrasli su dali tačne odgovore na facijalnu ekspresiju kada su gledali snimak na udaljenosti od 30 centimetara, dok je teže bilo kada su video gledali na udaljenosti od 120 centimetara.

Nakon toga, zaklučili su da novorođenčad mogu da prepoznaju izraze lica samo na udaljenosti od 30 centimetara.

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Da san ništa ne remeti

Da san ništa ne remeti

Važno da beba stekne rutinu i da se uvek opusti pre sp...

Fizičko kažnjavanje dece ostavlja posledice na njihovu psihu

Fizičko kažnjavanje dece ostavlja posl…

Deca koju roditelji fizički kažnjavaju sklonija su pr...

Znaju kada su gladne

Znaju kada su gladne

Mame i tate nastoje da novorođenče odmah uobroče, al...

Čim zamuckuju kod logopeda

Čim zamuckuju kod logopeda

GOTOVO da nema deteta koje nije prošlo kroz fazu ponav...

Koliko je vaša beba druželjubiva?

Koliko je vaša beba druželjubiva?

Koliko su mališani druželjubivi? Nema sumnje da su b...

Bezbedan položaj za spavanje odojčadi

Bezbedan položaj za spavanje odojčadi

Nebezbedan položaj bebe u krevetiću i posteljina kao ...

3 opravdana razloga da uvedete mlečnu formulu u ishranu bebe

3 opravdana razloga da uvedete mlečnu f…

Kada je vreme da, pored dojenja, mališanu ponudim i ad...

Beba se zarumenila

Beba se zarumenila

Zašto koža «pati» na hladnoći?Koža je uvek prva n...

Zašto se beba budi noću?

Zašto se beba budi noću?

“Kako je beba? Budi li se tokom noći?” – u ovim ...

Virusne infekcije u ustima

Virusne infekcije u ustima

Prva infekcija virusom se događa dosta rano i uglavnom...

Zanimljivi vremeplov: Kako je izgledao porođaj u vreme naših baka i prabaka

Zanimljivi vremeplov: Kako je izgledao p…

Možete li da zamislite porođaj bez epidurala, antibio...

Istraživanje: Ovo je najbolji način da umirite dete

Istraživanje: Ovo je najbolji način da…

Ako postoji nešto što roditelji uvek pokušavaju da i...

Saveti seksologa: 4 razloga zbog čega trudnice treba da imaju orgazme

Saveti seksologa: 4 razloga zbog čega t…

Saznajte zašto je važno da budete seksualno aktivne i...

Bebin govor tela

Bebin govor tela

Ima li lepšeg osećaja od držanja u naručju tek rođ...

Zašto su deca anemična?

Zašto su deca anemična?

Postoji mnogo vrsta anemija, ali sve imaju jednu zajedn...

Kako prevenirati alergijsku astmu kod dece?

Kako prevenirati alergijsku astmu kod de…

Među brojnim alergijskim bolestima astma ipak zauzima ...

AAP upozorava roditelje: Dečije flašice i pribor za jelo nikako nemojte koristiti na ovaj način

AAP upozorava roditelje: Dečije flašic…

Plastika od koje su napravljene dečije flašice i prib...

Sada znamo šta nasleđujemo od mame, a šta od tate

Sada znamo šta nasleđujemo od mame, a …

Jabuka ne pada daleko od stabla, pa od roditelja možem...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.