oktobar 27, 2020

Pregledi bebe se obavljaju već u porodilištu, u prvim satima nakon rođenja. Saznajte šta se sve proverava i protiv kojih bolesti se vakciniše novorođenče.
Vašu bebu će pregledati lekari prvi put već na rođenju. Cilj tog pregleda je da se utvrdi vitalnost bebe, koja se ocenjuje APGAR skorom i da se uoče eventualni problemi i anomalije sa kojima je rođena.
Prvi kompletan klinički i neurološki pregled će obaviti neonatolog nekoliko sati kasnije u sobi u kojoj ste vi i vaša beba smešteni ili u odeljenju za bebe. Ovaj pregled je sveobuhvatan i beleži se u dokumentaciju novorođenčeta.
Do otpusta iz porodilišta, pedijatar će svakodnevno pregledati bebu i razgovarati sa vama. Iskoristite priliku i pitajte ga sve što vas interesuje vezano za bebino zdravlje. Pedijatrijske sestre su sa vama 24 sata i možete ih pitati sve u vezi sa negom bebe i dojenjem.
APGAR skor
APGAR skor je univerzalni način da se proveri stanje vašeg deteta na kraju prvog i petog minuta po rođenju. Ocenama 0, 1 i 2 ocenjuje se pet karakteristika vitalnosti:

Aspekt - boja kože

Puls - broj srčanih otkucaja u minuti

Grimasiranje - reakcija na kateter: kašlje, kija, brani se

Aktivnost - tonus mišića, aktivni pokreti

Respiracije - disajni pokreti

Zbir ocena 7 i više znači da je beba u dobrom stanju. Bebama sa nižim ocenama biće potrebna dodatna nega, a ponekad i lečenje u odeljenju specijalne ili intenzivne nege. Većina beba će po završetku lečenja biti dobro.

Vitamin K
Svako novorođenče, odmah po prvom zbrinjavanju, dobija injekciju vitamina K u mišić guze ili butine, jer u prvim danima života novorođenčad nisu u stanju da stvaraju vitamin K koji je potreban za zgrušavanje krvi.
Injekcija vitamina K ih štiti od razvijanja retke, ali ozbiljne bolesti krvarenja koja može da im ugrozi život.

Kapi za oči
Prvo zbrinjavanje novorođenčeta podrazumeva i takozvanu prevenciju novorođenačke oftalmije, odnosno bakterijske infekcije očiju, uključujući i gonoreju i hlamidiju, koju bebe mogu dobiti u toku porođaja.
Oči se obrišu sterilnom vodom i u svako oko se ukapa po kap 1-2,5% povidon jodida ili 0,5% eritromicina.

Kupanje bebe u porodilištu
Novorođenčad se ne kupaju odmah po rođenju, niti tokom boravka u porodilištu. Sirasti maz na koži bebe se ne skida, jer je dobra zaštita od infekcije i obezbeđuje bolju regulaciju temperature vaše bebe. Taj zaštitni sloj se postepeno sam skida. Tako da, ako mislite da je vaša beba prljava - nije.
Babica ili pedijatrijska sestra će u određenim slučajevima (kada je na kosici bebe krv iz porođajnih puteva ili je koža umazana bebinom stolicom) nežno obrisati kožu toplom, sterilnom vodom. Bebu će okupati samo ako je plodova voda bila inficirana ili ako ste se porodili u vanbolničkim uslovima.
Skrining testovi
Odlukom o obaveznim vidovima zdravstvene zaštite, svakom novorođenčetu se uzima nekoliko kapi krvi iz petice u trećem danu života. Cilj je rano otkrivanje feniketonurije kongenitalne hipotireoze koje se običnim pregledom ne mogu utvrditi. Ove bolesti su veoma teške i manifestuju se trajnom, teškom umnom zaostalošćui usporenim telesnim razvojem deteta.
Kada se otkrije na vreme i lečenje započne odmah, bolest se neće ispoljiti. Ponekad se testiranje mora ponoviti, a iz laboratorije Instituta za majku i dete "Dr Vukan Čupić", gde se ovi testovi obavljaju, bićete pozvani za par dana ukoliko testovi nisu dobri.
Kako za sada ne postoje uslovi da se u porodilištima proverava i sluh bebe pre otpusta kući, pedijatar će vam savetovati da bebi proverite i sluh do kraja prvog meseca ukoliko je beba rođena pre vremena, ukoliko je imala probleme u porodilištu ili ukoliko vi, bebin otac ili neko od bliže rodbine slabo čuje.

Fiziološka žutica novorođenčeta
Oko 50 odsto zdrave novorođenčadi ispolji jedan stepen žutice, odnosno žute prebojenosti beonjača i kože tokom boravka u porodilištu. To nije zarazna žutica, pa se ne može preneti sa bebe na bebu. Radi se o pojavi koja se javlja od drugog do petog dana po rođenju, a posledica je usporenog oslobađanja bebinog nezrelog organizma od žute boje - bilirubina, koja se normalno stvara tokom nekih životnih procesa.
Nemojte se plašiti. Fiziološka žutica ne ugrožava zdravlje vašeg deteta. Svaku žuticu novorođenčeta pedijatar u porodilištu će ispitati. Ukoliko bude potrebno, primeniće se lečenje, najčešće fototerapijom.


Šta je fototerapija i kako se primenjuje?
Fototerapija je komforna za bebe. Golišave, sa "naočaricama" koje im štite oči, baškare se u inkubatoru obasjane plavom svetlošću koja snižava bilirubin. Razlog za primenu fototerapije objasniće vam pedijatar, a tokom njene primene, možete nastaviti sa podojima. Fototerapija se može sprovoditi u sobi pored majčinog kreveta ili, češće - na odeljenju za bebe.
Zbog fiziološke žutice novorođenčeta, otpust se obično odloži za dan - dva, ali ne mora da znači. Što beba bolje sisa i više kaki, pre će se obezbojiti. Beba koja doji može biti žućkasta i nekoliko nedelja, odnosno može imati produženu žuticu. Ne preporučuje se prekidanje dojenja, jer to nosi značajno veći rizik od prestanka prirodne ishrane.

Izvor: www.yumama.com

Iako su kapljice krvi kod beba obično bezopasne, ponekad mogu ukazivati na medicinski problem koji zahteva lečenje. Pogledajte moguće uzroke i simptome koji vam mogu pokazati da je vreme da se obratite doktoru.
koliko zavirite u pelenu vašeg mališana, možete mnogo naučiti o njegovom razvoju i zdravlju. Tokom prvih nekoliko meseci vaše bebe primetićete puno smeđe, žute i zelene kake - sve su to normalne boje koje se mešaju zbog dojenja i hranjenja beba adaptiranim mlekom. I krv u stolici, bilo da se radi o malim tačkicama ili velikim prugama, nekada može ukazivati na medicinski problem.
Imajte na umu: Crvena kaka ne znači uvek krv. Može nastati ukoliko vi jedete hranu crvenih nijansi poput paradajza, cvekle ili crvenog voća. Međutim, ako je stolica vašeg mališana krvava ili ako stalno postaje crvena, važno je utvrditi uzrok i potražiti odgovarajuću negu.

Mi smo izdvojili najčešće uzroke krvave stolice kod beba i simptome koji vam ukazuju da je vreme da posetite pedijatra.

Zatvor

Zatvor se retko javlja kod beba, ali može se desiti - obično zbog alergije na mlečne proteine, zbog uvođenja čvrstih supstanci ili nedovoljnog unosa tečnosti. Simptomi uključuju odsustvo stolice, tvrdu kaku koja izgleda poput kamenčića, neprijatnost, čvrst i napet bebin stomak. Zatvor može dovesti do sitnih analnih pukotina, zbog kojih nastaju krvave tačkice na površini stolice. Većina analnih pukotina se leči sama od sebe, ali ako sumnjate na zatvor, pokušajte da promenite ishranu bebe. Na primer, možete ukloniti mlečne proizvode, dodati više vlakana i dodati više tečnosti u dnevnu rutinu bebe. Razgovarajte sa svojim lekarom za više informacija o borbi sa konstipacijom.
Krvava stolica kod bebe može biti signal određene bakterijske i gljivične infekcije, uključujući gastroenteritis, salmonelu, stafilokoku ili helikobakteriju. To je zato što infekcije često uzrokuju zapaljenje creva i sitne pukotine koje propuštaju krv. Dijareja obično dolazi sa infekcijama, pa ako primetite proliv sa krvavom kakom, odmah obavestite svog lekara. On će najbolje znati o čemu se radi, a možda će i prepisati antibiotike koji pomažu u lečenju.

Alergije na hranu

Primetili ste krvavu kakicu nakon promene bebine ishrane? Alergijske iritacije na debelom crevu često mogu da dovedu do krvave stolice. Bebe su najčešće alergične na mleko ili soju, ali takođe mogu biti alergične na pšenicu, ovas, raž ili nešto drugo. Alergije na hranu obično se javljaju i sa drugim simptomima, uključujući kožni osip, povraćanje i dijareju. Lekar vam može pomoći u dijagnozi alergija i napraviti plan terapije.
Takođe i bebe koje doje takođe mogu reagovati na nešto u majčinoj ishrani. Ukoliko su mami koja doji ispucale bradavice, beba bi mogla da proguta malo krvi, što dovodi do tamnocrvenih ili crnih fleka u stolici. To obično nije razlog za zabrinutost.

Krvarenje iz gastrointestinalnog trakta

U retkim slučajevima, tamnocrvena ili crna stolica ukazuje na krvarenje duž gornjeg dela gastrointestinalnog trakta. Ovakvo krvarenje često dolazi od teške bolesti ili povrede, pa je od vitalnog značaja da odmah obavestite svog lekara.

Manje česti uzroci krvave stolice

Krvava stolica za bebe takođe može imati i manje poznate uzroke. Na primer, streptokokne bakterije bi mogle biti potencijalni problem, što bi dovelo do upale i krvavog izmeta. Vaša beba takođe može da pati od kolitisa (upale debelog creva), Kronove bolesti ili enterokolitisa.

Roditelji uvek treba da obaveste pedijatra o promenama u stolici kod bebe. Međutim, ukoliko dete ima sledeće simptome, lečenje je obavezno:

- prekomerna količina krvi u stolici,

- uznemirenost ili neutešno plakanje,

- crna stolica,

- umor,

- bol u stomaku,

- analna povreda

- krvava stolica sa dijarejom,

- krvava stolica sa groznicom,

- krvava stolica sa sluzi

Obavezno dajte svom lekaru detaljan opis simptoma vaše bebe. Da li je krv tamnocrvena ili jarko crvena? Da li su krvave linijice na spoljnoj strani stolice ili su pomešane sa kakom? Da li vaša beba ima temperaturu, dijareju ili druge neobične simptome?

Vođenje detaljnog dnevnika pomoći će lekaru da postavi dijagnozu. U ordinaciji, pedijatar takođe može analizirati stolicu vaše bebe i pregledati da li ima znakova infekcije ili bolesti. Lečenje zavisi od tačnog uzroka neobične stolice kod bebe. Najčešće krvava stolica ne bi trebalo da je povezana sa dugoročnim zdravstvenim problemima.

Izvor: www.yumama.com

Prva godina života bebe je ispunjena brzim fizičkim i mentalnim razvojem. Svaka beba je individua za sebe i ima svoj sopstveni ritam rasta i razvoja. Neke bebe razvijaju se brže od drugih, neke malčice sporije ali je važno da roditelji znaju da svaka beba ima svoj ritam.
Procene napretka uzimaju u obzir ne samo sve ono što dete u određenom periodu ume da uradi već i način na koji određenu stvar uradi. Pedijatar na redovnim pregledima svakog meseca proverava šta je sve beba u prethodnom periodu savladala od aktivnosti.
Tokom detinjstva postostoje tzv. “miljokazi” za razvoj dece koji nam govore o tome šta većina dece određenog uzrasta može da uradi u određenom periodu. Oni svakako ne znače da će svaka beba uraditi svaku od aktivnosti predviđenu za uzrast, ali bi trebalo da bebica može da uradi većinu predviđenih aktivnosti.

1. MESEC
leži na ledjima savijenih ruku i nogu
kratko posmatra pogledom, zagleda se nekoliko sekundi u mamu kada je blizu, prepoznaje miris majke i čuje njen glas, ne vidi jasno osobe i boje
ležeći na stomaku okreće glavicu na jednu i drugu stranu, oslobadja disajne puteve
šake drži uglavnom zatvorene, vrat ne drži samostalno
refleksno hvata ručicama i nožicama
ima razvijen refleks sisanja, otvara usta i počinje da vrši pokrete sisanja kada se predmet približi ustima
trgne se tokom spavanja
povremeno se oglašava, plače snažno
spava u različitim intervalima do oko 20 sati dnevno

2. MESEC
nekoliko sekundi fiksira pogled u kontaktu sa majkom i članovima porodice, prepoznaje osobe koje svakodnevno vidja
na položaju na stomaku odiže glavicu i odvaja je od podloge
reaguje na svetlosne i zvučne nadražaje
šake povremeno otvara ali su i dalje uglavnom zatvorene
razvoj je brži na rukama nego na nogama
beba se smiruje kada plače na mirne glasove i u kontaktu sa roditeljima (nošenje, naslanjanje na grudi)

3. MESEC
primećuje predmete iznad glave, prati kretanje predmeta glavicom
ležeći na stomaku oslanja se na podlaktice, odiže glavicu i ramena od podloge
igra se rukama, otvara ih i posmatra, šake su uglavnom otvorene
povremeno guče
počinje da se javlja facijalna ekspresija – prvi osmesi, različite grimase
spava u različitim intervalima do oko 18 sati

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

U jesenjim i zimskim mesecima najčešći uzrok posete dečjem lekaru je pojačana sekrecija i zapušenost nosa i blago povišena telesna temperatura. Kod nas se najčešće ovaj skup simptoma naziva „prehladom“.

Šta je prehlada i kako nastaje ?

U jesenjim i zimskim mesecima najčešći uzrok posete dečjem lekaru je pojačana sekrecija i zapušenost nosa i blago povišena telesna temperatura. Kod nas se najčešće ovaj skup simptoma naziva „prehladom“. Ovo je najčešća infektivna bolest kod dece. Najčešći uzroci prehlade su virusi. Prenose se kapljično i zato se ova vrsta infekcije najčešće javlja kod dece u kolektivima.

Koji su simptomi bebine prehlade?

Simptomi bebine prehlade mogu biti:

Curenje iz nosa
Zapušenost nosa
Otežano I čujno disanje na nos, praćeno povremenim hrkanjem
Gubitak apetita i otežana ishrana (naročito kod beba )
Kašalj sa iskašljavanjem
Povišena telesna temperatura do 38C
Poremećaj opšteg stanja (uznemirenost, pospanost)
Koliko dugo može da traje prehlada?

Simptomi prehlade kod dece najčešće su prisutni 5-7 dana. Šta će se desiti nakon obične „prehlade“ kod bebe i mlađeg deteta zavisi pre svega od imuniteta deteta i patogenosti uzročnika. Znamo iz iskustva da većina dece fazu nazalne hipersekrecije brzo prođu bez značajnijih tegoba, neka deca ostaju „slinava“ dugo bez drugih tegoba, dok se kod treće grupe dece razvijaju ozbiljne kliničke slike infekcije gornjih disajnih puteva uz bakterijsku superinfekciju.

Da li se odmah obratiti lekaru?

Ukoliko se radi o bebi uzrasta do 6 meseci, treba se odmah javiti dečjem lekaru radi daljih saveta, naročito ako beba do tada nije bila bolesna. Ukoliko dete osim nazalne sekrecije (curenje iz nosa), zapušenosti ima i druge tegobe, obavezno se obratiti Vašem lekaru.

Da li može doći do komplikacija i kada?

Komplikacije prehlade se javljaju češće što je dete mlađe i što je imunitet deteta slabiji. Najčešće dolazi do širenja infekcije u okolne regije: Eustahijeva tuba, uvo, adenoid , ždrelo, bronhije… ili je moguća bakterijska superinfekcija. Zbog ovih komplikacija je bitno dete odvesti na vreme lekaru.

Da li je neophodan bris ždrela, nosa?

Bris nosa i ždrela treba raditi isključivo po savetu dečjeg lekara i to u situacijama kada prehlada traje duže od očekivanog ili ne reaguje na prepisanu terapiju.

Da li antibiotici mogu da pomognu?

Antibiotik ne pomaže kod prehlade izazvane virusima, već naprotiv povećava se mogućnost razvoja rezistencije određenih bakterija (otpornosti) na antibiotik. Ukoliko se sumnja na bakterijsku infekciju Vaš lekar će detetu uključiti antibiotik prema indikacijama.

Kako da olakšamo detetu disanje i ublažimo simptome prehlade ?

Prva mera je toaleta nosa tj.ispranje nosne šupljine sprejom morske vode i eliminacija prekomernog nosnog sekreta – izduvavanjem nosa ili aspiracijom kod beba i mlađe dece..
Kod virusnih prehlada koje su praćene povišenom telesnom temperaturom preko 38.5C, neophodno je snižavanje telesne temperature ( lekovi za snižavanje telesne temperature deluju i na bolove, ali i na samu virisnu upalu), kao i intenzivna rehidratacija (povećati količinu tečnosti koje dete unosi, jer se tečnost gubi zbog curenja sekreta iz nosa i znojenjem pri visokim temperaturama)
Kod dece treba biti izuzetno obazriv pri izboru sredstava za dekongestiju (otpušavanje nosa). Ukoliko je dete starije i ako Vam dečji lekar nakon pregleda posavetuje mogu se koristiti vazokonstriktorne kapi, ali maksimalno u trajanju do 5 dana. Ne savetuje se da roditelji po svom izboru koriste vazokonstriktorne kapi kod dece zbog neželjenih efekata. Takođe se ne savetuju inhalacije određenim lekovima koji se koriste za donje disajne puteve, jer nemaju efekta na nosnu sluznicu.
Uvek treba započeti terapiju preparatima koji mogu na biljnoj bazi smanjiti otok nosne sluznice ili hipertonom morskom vodom.
Kao prirodno rešenje za olakšano disanje beba(od 0 meseci) i male dece kod prehlade preporučuje se upotreba prirodnih balzam gelova koji sadrže kombinaciju biljnih ulja bora, srebrne jele i mirte jer na prirodan i bezbedan način otpušavaju gornje disajne puteve
Malu količinu balzam gela nanesite ispod nosića,na grudi i leđa deteta . Pod uticajem telesne temeperature aktivni sastojci iz balzam gela isparavaju i beba ih inhalira, smanjuje se otok sluznice nosa , razredjuje se gusti nagomilani sekret , smanjuje kašalj i olakšava bebino disanje . Tokom dana više puta ponoviti a naročito pred spavanje kako bi beba mirno spavala tokom noći. Na taj način možete mnogo da pomognete Vašoj bebi i olakšate joj disanje .

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Da bi smo bebi olakšali spontani proces sazrevanja i učenja kao i uspostavljanje različitih psihomotornih sposobnosti koje se razvijaju, koristimo funkcionalne igračke za stimulaciju. Sama činjenica da je igračka lepa i ne znači da je podsticajna.
Danas se zahvaljujući mnogim naučnim istraživanjima zna da je novorođenče u prvim danima života sposobno za suptilnu komunikaciju sa okolinom. To nije kao kod odraslih preko čula vida i sluha jer se ona kasnije razvijaju, već preko kožne osetljivosti pa je odatle dodir od izuzetne važnosti. Vremenom se razvija koordinacija očnih jabučica, sluh se izoštrava, beba počinje da hvata i manipuliše predmetima, a onda i da guče i “odgovara” kada joj se obraćamo.
Kada znamo da beba ima sposobnost ali i potrebu da se igra, uloga odraslih je da joj to omoguće na pravi način stvaranjem odgovarajuće atmosfere i nudeći igračke koje će je motivisati. Igračka je dobra ako ima tri funkcije:
da podstiče upražnjavanje, učvršćivanje i proširivanje sposobnosti na aktuelnom nivou razvoja
da omogućava zadovoljenje potreba na prethodnom, regresivnom nivou
da podstiče razvoj ka narednim nivoima
Prva bebina igračka od davnina pa do današnjih dana je zvečka. Nekada je to podrazumevalo kuglu koja zveči kada se protrese, danas su različitih formi, oglašavaju se melodijama i imaju svetlosne efekte. Ovakve moderne zvečke zbunjuju bebu bombardujući sva njena čula istovremeno.
Prva zvečka treba da bude u obliku kugle prečnika 5 cm na dršci od 10 do 13cm, crvene boje da bi beba mogla da je fiksira i prati. Može da bude i crveno-žuta ili crno-bela jer su to kontrasti koje može da uoči . Kada u prvom mesecu pomeramo zvečku po horizontali ispred bebinog lica ona će je pratiti do 45 stepeni u stranu.
U drugom i trećem mesecu uz veće interesovanje i živahne pokrete moćiće da je isprati do 90 stepeni. Zvuk treba da bude jasan kako bi se izdvojio u odnosu na naš glas i ostale zvuke koji dolaze iz okoline. Melodije nisu pogodne jer ne deluju podsticajno, odnosno beba neće pratiti zvečku dok je pomeramo na jednu i drugu stranu.
Uloga zvečke u prvim mesecima je podsticajna, izaziva određeno ponašanje (praćenje pogledom) sa težištem na percepciji. Kroz igru sa bebom praćenjem vidnih i zvučnih stimulansa stimulišemo doživljavanje vlastitog tela.
Bebe se rađaju sa čvrsto stisnutim šakama zbog refleksa koji savija prste kada dodirnemo dlan. U drugom i trećem mesecu sve češće otvara šake i opruža prste. Ako joj stavite zvečku u ruku čvrsto će je stegnuti, naglo će je privući ustima i ispustiti. Ovo su refleksne aktivnosti u ranom uzrastu pa otuda takva reakcija, nikako ne znači da se bebi ne dopada igračka.
Druga zvečka koju beba treba da ima je složenija, u obliku kotura, šarena, živih boja (pastelne boje su manje podsticajne). Krajem četvrtog meseca za razliku od refleksnog koji je do tada postojao počinje da se razvija voljni hvat rukom. Ako ponudimo bebi sa starane zvečku u obliku kruga ona će pružiti ruku do nje, uhvatiće je i dovesti do usta. Sa ovim činom beba počinje svesno da hvata predmete. Sada se mogu dati složenije zvečke jer se funkcija hvatanja u petom mesecu proširuje na opipavanje kada treba ponuditi različite mekane materijale koje će dodirivati rukama . Sa sve većim interesovanjem beba posmatra i premešta zvečku iz ruke u ruku razvijajući tako koordinaciju oko-ruka. Obavezno nuditi zvečku sa obe strane kako bi se razvijao hvat podjednako i desnom i levom rukom. Igrajući se beba stiče iskustvo koje za nju postaje saznanje, a sve to zajedno za rezultat ima bebin razvoj.
Sa šest meseci bebi nudimo kocku i gumene igračke, ali i dalje dajemo zvečke koje ona koristi sve do 10-11 meseci. Osim što ima značajnu ulogu u podsticaju određenog ponašanja i percepcije, a kasnije u razvoju hvata i manipulacije, zvečka pomaže emotivnom razvoju. Dete će posezati za njom kad god se oseti nesigurno, u situacijama kada treba da pređe u narednu razvojnu fazu ili u peridima regresije igraće se zvečkama jer mu to dobro poznato iskustvo daje osećaj sigurnosti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Vaša beba traži mnogo više pažnje nego druga deca? 'Beba sa velikim potrebama' nije dijagnoza, ali je važno da znate o čemu se radi.Možemo se složiti sa činjenicom da je roditeljstvo naporna uloga, ali kada vam beba neprekidno zadaje zadatke koje bi jedva postiglo dvoje ljudi, normalno je da se zapitate da li je sve u redu sa bebom ili je problem u vašoj organizaciji. Dešava se često da beba bude previše napeta, nervozna i to traje duži vremenski period. U tim situacijama deca svoja negativna osećanja iskazuju tako što izbegavaju spavanje, postaju nemoguća tokom vožnje automobilom i ne mogu samostalno da spavaju.
Izdvajamo nekoliko osnovnih pitanja i odgovora koje bi roditelji "beba sa velikim potrebama" trebalo da znaju.

Šta je to beba sa velikim potrebama?

Važno je naglasiti da pojam beba sa velikim potrebama nije medicinska dijagnostika. To je termin koji roditelji često pripisuju svojoj bebi na osnovu određenih očekivanja o tome kako bi trebalo da se ponaša, u odnosu na to kako su se ponašala njihova druga deca ili kako se ponašaju bebe drugih.
Svaka od ovih beba je prepoznatljiva na svoj način i drugačija. Bebe sa velikim potrebama karakteriše neprastano plakanje za svaku sitnicu, stalno im je potrebna dodatna pažnja. Neredovni i nepredvidivi obrasci spavanja, kao i neredovna ishrana su takođe neke od osobina ovih beba. Kao rezultat toga bebe su nemirne i anksiozne.
Roditelji često tada postanu uzemireni, nezadovoljni i ne znaju da li je problem u njima ili u bebi.

Koja je razlika između bebe sa velikim potrebama i nervozne bebe

Veoma je velika razlika između ova dva pojma. Ukoliko beba pored uobičajenog načina spavanja, hranjenja i ostalih potreba plače više od tri sata dnevno i više od tri puta nedeljno i tako nedeljama zaredom, znači da je u pitanju nervozna beba. Bebe u određenom periodu, dolaze u fazu kada su iz nepoznatog razloga nervoznije, odjednom počinju da joj smetaju zvukovi oko nje, kada je dojite ona je nervozna grize vas i plače. To je normalno, većina beba se tako ponaša u tom periodu, ali posle devetog meseca bi trebalo da ti simptomi prođu.
Da li inteligencija ima bilo kakve veze sa bebinim velikim potrebama?
Ne postoji jasna korelacija između bebinih prohteva i inteligencije, te stručnjaci ističu da da inteligencija nije u vezi sa ovim bebinim potrebama.

Šta dovodi do toga da beba ima velike potrebe?

Neke bebe su samo prirodno osetljive. One zahtevaju dodatnu utehu i pažnju, ističu svetski stručnjaci. Njihovo okruženje može lako da ih uznemiri, ali može i da im pruži i udobnost i sve što im je potrebno zabavu i ljubav.

Da li će beba sa velikim potrebama u starijem uzrastu biti anksiozna?

Baš kao ni kod inteligencije, ne postoji način da se prepozna da li će biti beba sa velikim potrebama odstasti u anksiozu osobu. Odavno je poznato da okruženje ima veliki uticaj na dete, nekada dovodi do sreće i radosti, a nekada do loših osećanja.

Kako se nositi sa ovakvim bebinim ponašanjem?

Znamo da roditeljima ovakve situacije veoma teško padaju, ali važno je da ostanete mirni i da zatražite pomoć. Presudno je da se naoružate strpljenjem i da ostanete pozitivni. Pazite i na sebe, nađite vremena za vaše aktivnosti kada beba spava, dobro se hranite i pokušajte da vežbate kad god možete.

Koje pomoći bebi sa velikim potrebama?

Nisu sve bebe iste, neke su fleksibilne, mirne, dok su druge bebe temperamentne i tvrdoglave. Najbolje bi bilo da imate ustaljen raspored obaveza koje su vam neophodne za negu bebe. Takođe je važno da i vi budete prilagodljivi bebinim potrebama i odgovarajte na njihove znake. Budite prilagodljivi potrebama svoje bebe, ali bez pokušaja da se prilagodite nerealnim očekivanjima koje mogu da vam postave članovi porodice ili prijatelji. Važno je da imate granicu.

Izvor: www.yumama.com

Gastroezofagealnirefluks (GER) je stanje u kojem se želudačni sadržaj i hrana vraćaju iz želuca u jednjak, zbog prolazne slabosti mišića na spoju jednjaka i želuca.
Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačna kiselina mogu lako da se vrate nazad u jednjak i da izazovu tegobe. Jačina ovog mišića je obično bolja kako dete raste a u prvoj polovini prve godine je slab i tegobe su izraženije.
Neposredno posle obroka kod bebe dolazi do vraćanja hrane, bljuckanja i povraćanja. GER se smatra normalnom pojavom kod odojčadi do osmog meseca, najduže do kraja prve godine života. To je fiziološka pojava koju ima više od 50% beba u prva dva meseca života. GER se smatra normalnom pojavom ukoliko beba i pored bljuckanja normalno napreduje, ako nema pratećih respiratornih smetnji.
Faktori koji dovode do pojave refluksa kod beba su tečna ishrana, kratak jednjak, ležeći položaj, želudac smanjene rastegljivosti, česti obroci i privremeno nezreli mišić na spoju jednjaka i želuca. Kako odojče raste ono sve duže sedi, jednjak se izdužuje, hrana postaje gušća, želudac sve rastegljiviji a sazreva funkcija mišića sfinktera i simptomi GER-a prolaze u najvećem broju slučajeva do kraja prve godine života.

Koji su simptomi pedijatrijskog GER-a?
Simptomi zbog kojih se roditelji javljaju pedijatru su bljuckanje manje ili veće količine hrane posle svakog obroka, povraćanje i nemirno spavanje posle hranjenja, razdražljivost bebe i neprekidni plač. Može da se dogodi da beba odbija hranu iako je gladna i da unosi malu količinu mleka, posle čega odmah počinje da bljucka.

Kako pomoći bebi koja ima GER ?
Bebe koje pate od refluksa, se stavljaju u krevetić pod uglom od 60 stepeni kako bi sila Zemljine teže pomogla da hrana ne izlazi iz želuca. Savet je da se beba drži uspravno kada je budna. Osnovu za lečenje GER-a čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. GER se redje javlja kod dojenih beba a bebama i deci se daju češći, manji i gušći obroci.
Za bebe koje su na prirodnoj ishrani potrebno je držati bebu u usprvanom položaju posle podoja (10 do 15 minuta). Spavanje na levom boku (uz lako podignuto uzglavlje) najbolji je položaj za prevenciju GER-a.

U slučaju da je beba na ishrani mlečnom formulom pedijatar će posle pregleda savetovati adekvatnu formulu prilagodjenu ovim simptomima.
Kod većine beba sa blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Krajnji rezultat je najčešće zdravo dete.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

 

Bilo bi da se dodoruju 'tamo dole' ili neprestano lažno kašlju, ne nervirajte se - to su normlane stvari.
Sve čudne stvari koje smo izdvojili, bebe najčešće rade u prvoj godini života. Ako malo razmislite, vaše dete se takođe igra rukavima i nogama, ali vam ne privlači pažnju dok ne dodirne svoje genijalije. Više uočavamo neke neobične radnje neko one svakodnevne. Ipak, u većini slučajeva tu nema razloga za brigu.

Bebe istražuju svoje telo

Kada dođe trenutak za menjanje pelena, primetićete da se vaša beba dodiruje po genitalijama. To u principu počinje da se dešava u petom bebinom mesecu i nije ništa začuđujuće. Većina roditelja odmah pomisli da se beba skriva od njih, da je stid. Nema razloga za brigu ističe dorektorka Instituta za razvoj dece u Arizoni Dajen Dejvis. Ako vam to smeta ili vas uznemiruje, odvratite joj pažnju: "Dajte detetu igračku kad je bez odeće, tako da ima nešto drugo na šta se fokusira. Možete to raditi često ili je prosto animirajte kako biste joj odvratili pažnju. Deca uče o svom telu, istražuju, to skoro sve bebe rade i ne bi trebalo da vas opterećuje", kaže Dejvis.

Učenje novih strategija

Bebe u toku razvoja formiraju razne strategije, jedna možda najvažnija jeste strategija protiv pada. Ne bi trebalo da vas začudi kada beba raširi obe ruke i izgleda kao da pokušava da leti. Dejvis smatra da beba tako održava ravnotežu i pokušava da se održi u stabilnom položaju. To im je pogotovo važno kada pokušavaju da prohodaju ili uče neke nove veštine.

Učenje novih veština

Otprilike u desetom mesecu starosti beba pokušava da uspostavi nove pokrete i nove aktivnosti. Dešava se da se uhvati za nameštaj i da se podigne na noge. Bebini pokušaji da hoda su napredak i trebalo bi da budete srećni zbog toga, ali povratak u sedeći položaj iziskuje napore, vežbu i koordinaciju. Dejvis ističe da možete da pomognete bebi da se vrati u položaj sedenja tako što ćete joj dati ruku, ali pokušavajte da izbegnete to kako bi što pre samostalno naučila. "Položaj sedenja je veština koja se uči", istakao je doktor Piter Viston i dodao da bebe imaju pelene pa i ako padnu na zadnjicu neće se povrediti jer imaju "podmetače". Najbolje bi bilo da bebu stavite na bezbednu površinu i da postavite jastuk, videćete za karatak vremenski period će vaša beba lepo sedeti, istakao je Viston.
Nekontrolisano drhtanje
U jednom trenu vaša beba mirno leži tamo, a već sledećeg ona drhti veoma uznemirujuće, kao odrasli ljudi kada ih pogodi neka situacija. Šta se dešava? To je poremećaj nervnog sistema. Zapravo, bebe u početku jednostavno nisu baš najbolje u regulisanju pokreta. To je samo deo procesa sazrevanja. Naravno, proverite nekada bebine ruke da biste videli da li joj je možda hladno. Svima je poznato da i odrastao čovek zadrhti ukoliko ga uhvati jeza, pa to ne treba da vas začudi ni kod novorođančadi. Oni čak mogu i više drhtati od nas odraslih.
Takođe, beba ne može da radi stvari koje rade odrasli, kao što su prekrivanje grudi rukama, uzimanje dukserice i slično. Ako niste sigurni da li je bebi hladno ili se samo stresla neartikulisano, obucite joj dodatnu odeću i vidite pomaže li, ne može škoditi. Ako vaše dete često drhti i ujedno i plače, to je znak da bi trebalo da se posaveujtete sa pedijatrom.

Kašalj kao navika

Obavljate svakodnevne stvari po kući i odjednom začujete da vaša beba kašlje, otrčite do nje i vidite da se ona smeška i teatralno ponovo kašljuca, čekajući vašu rekaciju. Kašalj u takvim situacijama je lažan! Ne bi trebalo da previše pažnje posvećujete tome, neretko oni to rade iz navike ili kako bi privukli vašu pažnju. Najbolje bi bilo da u tim situacijama izaberete jednu od dve opcije ili koristite "poker fejs" kako bi situacija prošla kao lažna uzbuna ili se nasmejte i okrenite situaciju na šalu kako biste oraspoložili svoju bebu.

Ima juniorski trenutak

Protekle nedelje ste bili oduševljeni jer je beba konačno zveckala zvečkom i puzala, a danas ste joj dali igračku sa kojom se inače igra i vaša beba je samo drži, ne igra se. Dešava se da bebe stvari zaboravljaju, iako vama naizgled jednostavne stvari za njih su vrlo složene. Bebe kao i deca u kasnijim uzrastima brzo uče, pa im neće trebati puno da savladaju te stvari. Može im se desiti situacija kada su dezorjentisani. Na primer, dete će se u bakinoj kući ponašati kao da ste ga prvi put tu doveli. Može se desiti da oni to nisu zaboravili, već im je potrebno da se ponovo prisete mesta i situacije koja se nije dogodila tako davno.

Izvor: www.yumama.com

Štucanje je česta pojava kod beba. Pedijatri i od ranije objašnjavaju roditeljima da je štucanje novorođenčeta normalna pojava, iako su zbog nje roditelji nekada i zabrinuti.

Ipak, sprovedene su nove studije koje su pokazale da štucanje može da bude korisno i za razvoj dečijeg mozga. Svaki put kada beba štuca pokrenu se tri moždana talasa, jedan veliki i dva manja, koji pomažu bebama da nauče da regulišu disanje, objavili su lekari u novom istraživanju u časopisu Clinical Neurophysiology.

Postoje pretpostavke da štucanje nije samo smetnja, nego da ono igra važnu ulogu u razvoju mozga, posebno onih delova koji su zaduženi za disanje. Prema sprovedenoj studiji, bebin mozak memoriše osećaj štucanja, oseća kretanje dijafragme i na taj način tokom života mozak kontroliše disajne pokrete.

U sprovedenoj studiji posmatrano je 13 beba od kojih su neke bile terminske, a neke prevremeno rođene. Elektrode su merile moždanu aktivnost putem EEGa. Senzori pokreta su bili postavljeni na stomaku deteta i pružali su informacije o štucanju. Snimci ove dve vrste merenja su vremenski povezani kako bi istraživači mogli da utvrde povezanost između štucanja i određene vrste moždanih aktivnosti. Posle detaljne analize ovih snimaka pokazalo se da je svaki pokret štucanja povezan sa složenim obrascem moždane aktivnosti.

Istraživači su otkrili da su kontrakcije mišića dijafragme povezane sa tri moždana talasa, od kojih je treći sličan onome koji se javlja kada dete čuje buku. Svaka kontrakcija dijafragme izazvala je dva početna negativna potencijala povezana sa dogadjajima pretežno u središnjoj regiji mozga, dok treći talas ima snažan pozitivni potencijal u središnjoj regiji, povezan sa čulom sluha. Postoji predpostavka da mozak novorđenčeta možda povezuje zvuk štucanja sa osećajem koji dete ima kada se kontrahuju mišići dijafragme tokom štucanja. Prva dva talasa prema predpostavkama iz ovog istraživanja mogu da budu povezana sa sa aktivnošću mozga i centrima koji kontrolišu disanje.

Sprovedena studija je pokazala da kontrakcija dijafragme možda na neki način stvara značajne sinapse u mozgu već tokom trudnoće, posebno na kraju trudnoće i do deset nedelja pre rodjenja, a poznato je da bebe štucaju i u stomaku.

Štucanje – česta pojava kod novorodjenčadi pruža aferentni doprinos razvoju senzornog korteksa kod prevremeno rodjene dece i kod dece rodjene u terminu. Nema dokaza da je štucanje posle perioda odojčeta korisno jer se zapisi ove vrste u mozgu kreiraju tokom detinjstva u najranijem periodu.

Ova studija daje mogućnosti za sprovodjenje nekih narednih studija koje bi pokazale značaj drugih pokreta tokom perioda novorođenčeta za razvoj mozga.

Priredila Dr Milena Nikolić, pedijatar

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Dete se vraća pelenama nakon što ste ga naučili da koristi nošu? Pogledajte o čemu se radi i da li treba da se zabrinete.
Privikavanje deteta na nošu je naporan posao i roditelji često osećaju olakšanje kada beba konačno napusti pelene. Ipak, neki mališani često umeju da nazaduju i vrate se na staro.
Zašto se deca ponovo samovoljno vrate pelenama? Doktor Skot Goldstejn otkriva da je često glavni razlog vraćanju pelenama taj što roditelji prerano pokušavaju dete da naviknu na korišćenje noše.

Otpor privikavanju na nošu

Postoje mnogi razlozi bebinog otpora odvikavanju od pelena i privikavanju na nošu. Ukoliko ste dete naučili da koristi nošu, a ono vam otvoreno iskazuje otpor, najbolje bi bilo da istražite uzrok. Možda bi jedan od uzroka bilo prevremeno odvikavanje od pelena, a u tom slučaju najbolje bi bilo da sa svojim pedijatrom popričate o tome kada je vašem detetu vreme za nošu. Često deca osećaju stres kada dođe do trenutka tranzicije, mnoga deca u tom periodu imaju razne promene, a one im izazivaju neku vrstu stresa. Za mališane je to isto kao i polazak u školu, dolazak bate ili seke.

Period privikavanja

Deci je potreban period privikavanja. Neke stvari moraju da se slegnu kako bi sve došlo na svoje mesto, pa i odluka o privikavanju na nošu. Ukoliko vaše dete ima zdravstvenih problema, oni takođe mogu imati veliki uticaj na bebu. Ako dete ima poteškoća sa pražnjenjem creva, obavezno povedite računa o njegovoj ishrani, da li pije potrebne količine vode, da li redovno jede i unosi zdrave namirnice. Jedan od najboljih načina za privikavanje jeste da redovno upozoravate dete na fiziološke potrebe i da insistirate da vas obavesti kada oseti potrebu.
Često se deca isključe u igri, ignorišu potrebu, a dešava se i da nekada nemaju vremena da dođu do kupatila kada se stvari pokrenu. Ponekad, deca se plaše noše i imaju stvaran strah od kupatila, plaše se da će upasti, plaše se zvukova vodokotlića, a često izmišljaju čudovišta iz toaleta. Međutim, imajte na umu da su nezgode česte tokom noći i da nisu nužno znak da dete odbija privikavanje na nošu. "Mnoštvu dece se godinama dešavaju nezgode noću, iako im se iste ne dešavaju i danju", kaže doktor Goldstejn i ističe da se kontrola tokom noći veoma razlikuje od dnevne kontrole.

Ponovni povratak na pelene

Otpor se dešava kada dete naučeno da ide na nošu počne da ima redovne nezgode, što može zahtevati povratak na pelene. Često ovakve situacije mogu biti stresne za roditelje. Znajte da je to sasvim normalno i obično se može otkloniti pronalaženjem uzroka. Pokušajte da identifikujete razloge za ignorisanje vašeg truda, jer će napori roditelja u toj misiji pomoći detetu da se vrati tamo gde je bilo.

Kako pomoći detetu da prevaziđe strah i otpor

Srećom, otpor dece je često kratkotrajan i roditelji mogu vratiti svoje dete na pravi put za nekoliko dana ili nedelja. "Uprkos frustraciji zbog povratka nezgoda i ponovnog korišćenja pelena, učinite sve kako biste ostali pribrani i ponovo obučili dete na nošu", kaže Vendi Svenson doktorka medicine i pedijatar u Dečjoj bolnici u Sijetlu. Važno je da sa svojim detetom razgovarate, ukažete mu na važnost korišćenja noše, možete mu na edukativan i zabavan način pomoći da strah i stres vezan za odvikavanje od pelena prevaziđe.
Nikada ne kažnjavajte svoje dete za nezgode
Ako se vašem detetu desi nezgoda, nemojte pokazivati razočaranje, jer dete može postati uznemirenije, što dovodi do dodatnih problema. Kada proverite da li je dete suvo, pljeskajte ga nežno i radujte se što nije napravilo nesreću.
Ukoliko se to ipak dogodi, nemojte ga osuđivati i recite: "Ups. Imali smo nezgodu. Idemo da sednemo na nošu."Ne zaboravite da budete optimistični i trudite se da ne vičete i ne grdite dete. " Nikada ih ne kažnjavajte ukoliko iz prve ne prihvate nošu i ukoliko vaši napori ne urode odmah plodom. Nemojte biti razočarani. Cilje je da se vaši mališani osećaju hrabro i ne plaše se da će biti kažnjeni ukoliko pogreše", objašnjava doktorka Lisa Asta sa Univerziteta u San Francisku.

Podsećajte često dete

Često se nesreće dešavaju jer se dete previše zabavlja igrajući se ili radeći neku aktivnost i ne želi da zastane kako bi otišlo u kupatilo. Da biste rešili ovu situaciju, objasnite da je normalno da ponekad dete zaboravi da koristiti nošu i ulijte mu samopouzdanje da je i dalje "velika devojčica" ili "veliki dečak". "Odnesite ih na nošu svakih nekoliko sati kada su kod kuće i zamolite vaspitače u obdaništu da se pobrinu da to isto urade" ističe doktorka Lisa i dodaje: "Podstaknite dete da bar pokuša da koristi nošu kad se ujutru probudi, pre obroka i pre spavanja."

Isprobajte sistem nagrađivanja

Dajte svom detetu nekoliko podsticaja da posluša vaše napore. Na primer, dajte svom mališanu sličice ili neko maleno iznenađenje kada god vas posluša i koristi nošu. Posle nekoliko uspešnih dana zaredom, možete im priuštiti veću poslasticu, poput odlaska u prodavnicu sladoleda, male igračke, dodatnih nekoliko minuta čitanja pred spavanje itd.
Imajte na umu da nagrade ne deluju na svako dete i u nekim slučajevima, mogu stvoriti strepnju kao i kazne. Zato su često najefikasnije nagrade vaše reči: "Ti si velika devojka" ili "Tako si samostalan". Ovakva ohrabrenja mogu biti najbolji podsticaj.

Izvor: www.yumama.com

U uzrastu od oko 6 meseci mleko postaje nepotpuna hrana za vaše odojče, jer više ne može da zadovolji njegovu dnevnu potrebu za pojedinim mineralima i mikroelementima, pre svega za gvožđem i cinkom.
Ovo se naročito odnosi na bebe koje su isključivo dojene – uprkos tome što je iskoristljivost gvožđa iz majčinog mleka odlična, kada beba počne da unosi nemlečnu hranu, često dolazi do reakcije između sastojaka te hrane i gvožđa iz mleka, i nastaju soli, koje su slabo rastvorljive, pa je i njihovo “preuzimanje” iz creva mnogo manje. S druge strane, iskoristljivost gvožđa iz mesa, tzv. “hem-gvožđa”, takođe je velika, za razliku od iskoristljivosti drugih oblika gvožđa iz biljnih izvora, koja je vrlo mala (spanać, kopriva, leguminoze…).
Upravo to je razlog da se doskorašnja preporuka da se sa uvođenjem mesa u bebinu ishranu započne kada beba napuni 7 meseci malo izmeni, te prema najnovijim stavovima meso treba da bude među prvim namirnicama koje se uvode u bebin meni sa punih 6 meseci. Praktično bi to značilo da, odmah nakon uvođenja jedne ili dve vrste povrća, treba uvesti i meso. I dalje se za početak preporučuje piletina ili ćuretina, a zatim i junetina, teletina i jagnjetina.
Što se ribe tiče, preporuke su se i ovde izmenile. Naime, iako se riba svrstava u osam namirnica koje su najčešći uzročnici alergija na hranu, smatra se da odlaganje uvođenja u ishranu do punih 12 meseci ne dovodi do smanjenja učestalosti ove alergije.
Aktuelna preporuka je da se već sa 9 meseci može početi sa davanjem tzv. „bele ribe“ (to su ribe koje sadrže manje masnoća: oslić, zubatac, škarpina, pastrmka, list, smuđ, deverika, štuka, u odnosu na „plave ribe“: sardela, sardina, tuna, bakalar, skuša, losos, haringa i šaran). Riba je bogata proteinima, sadrži male količine „loših“ masnoća, i neprevaziđen je izvor esencijalnih masnih kiselina, naročito omega-3 masnih kiselina. Zbog svega navedenog, preporučljivo je da se najmanje dva puta nedeljno nađe na meniju, kako odraslih, tako i onih najmlađih.

Kako pripremati meso?

Uvođenje mesa obično počinje davanjem „supice“, tj. povrća i tečnosti koje se kuvalo/pripremalo sa mesom. Svrha ovakvog davanja jeste postepeno „upoznavanje“ sa proteinima iz mesa, koji su novi za bebin organizam. Nakon 3-4 dana „supice“, može se početi sa blendiranjem komadića mesa sa povrćem. Obzirom da su bubrezi odojčeta još uvek nezreli, ne treba preterivati sa ukupnom dnevnom količinom mesa. U početku je dovoljno 10-15g, zatim 30g, a krajem prve godine oko 50g. Obroku koji sadrži meso (ručak) ne treba nikada dodavati mlečne proizvode, jer se tako stvaraju slabo rastvorljive soli, koje smo već spomenuli, i sprečava resorpcija gvožđa i drugih minerala iz creva. Iz istih razloga ne treba davati bebi mleko (niti je dojiti) pola sata pre i sat vremena posle ručka (izuzetak od ovog pravila su bebe koje su na samom početku uvođenja nemlečne hrane, sve dok ne počnu da uzimaju prave nemlečne obroke, nego samo probaju po kašičicu-dve; za njih je i dalje mleko glavni obrok).
Najbolji način za pripremu mesa (i povrća) je svaki koji omogućava čuvanje što većeg procenta hranljivih sastojaka – pečenje u foliji ili kuvanje na pari. Pečenje u foliji ima još jednu prednost – nakon ručka nema sudova za pranje!
Da bi meso bilo sočnije, možete ga marinirati pre termičke obrade. U nekim nacionalnim kuhinjama, meso se marinira u jogurtu ili mleku pre pripreme, ali, obzirom na remećenje resorpcije gvožđa, mi preporučujemo da probate sa sokom od jabuke. Ne samo što će omekšati meso, nego će mu dati i lep i privlačan ukus. Osim toga, bebe vrlo rado jedu meso u kombinaciji sa voćem, sa ili bez povrća. U “marinadu” možete dodati i začine koje je beba već probala (mislimo na začinsko bilje, ne na fabričke, gotove začine).
Prilikom pripreme mesa, bitno je voditi računa da meso ni u kom slučaju ne ostane sirovo. To je jedan od razloga zašto se ne preporučuje priprema mesa u mikrotalasnoj pećnici (jer se u njoj neravnomerno kuva).
U početku, meso treba nakon termičke obrade dobro usitniti, tj. ispasirati, i to ne samo da bi beba bezbedno mogla da ga pojede, nego i zato što se iskoristljivost hranljivih materija na taj način povećava. Meso je najlakše izblendirati nakon što se dobro ohladi i iseče na komadiće. Ukoliko blendirate toplo meso, dodajte malo tečnosti koja vam je preostala nakon pripreme, kako biste dobili glatkiju teksturu kašice.

Koja mesa treba izostaviti sa bebinog menija?

Suhomesnati proizvodi, viršle, paštete, kao i meso iz tzv. „fast-food“ restorana nije prikladno za bebu, jer, osim prevelike količine soli, sadrži i brojne aditive, konzervanse i slične štetne dodatke, a često i proteine mleka ili tragove drugih potencijalno alergogenih materija. Osim toga, način pripreme, čuvanja, rok trajanja i termička obrada često su nedovoljno poznati i nepouzdani.

Alergijske reakcije na meso?

Kao i nakon uvođenja svake namirnice u bebinu ishranu, moguća je pojava blaže ili intenzivnije alergijske reakcije. Izuzev ribe i morskih plodova, ostala mesa ne spadaju u česte uzročnike alergija. Da bismo bili sigurni, i na ove namirnice treba primeniti „pravilo četiri dana“- jedna nova namirnica na svaka četiri dana. Na ovaj način ćemo lakše utvrditi na koju namirnicu je beba loše odreagovala.
Simptomi i znaci alergije su: otok usana, jezika i lica, crvenilo, osip po koži, zviždanje u grudima, bolovi u stomaku, povraćanje i proliv. U slučaju pojave otoka lica, problema sa disanjem i intenzivnog povraćanja i/ili proliva, neophodno je dete što pre odvesti u dežurnu pedijatrijsku ustanovu.

Dr Ivana Veljić

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Da li kravlje mleko može biti glavna namirnica bebi?
Osnovna namirnica za dobro zdravlje bebe i malog deteta je mleko, i to mamino mleko, a ukoliko mama ne doji zbog medicinskih indikacija ili bilo kog razloga rešenje je adaptirana mlečna formula.

Zašto ?

Upravo zbog svih hranljivih sastojaka koji predstavljaju osnovu, koji pomažu detetu na njegovom putovanju, otkrivanju i istraživanju.
Kravlje mleko može biti bebina glavna namirnica? Da li je tako?
Ne, zbog niza nedostataka.

O čemu je reč ?

Neadaptirano kravlje mleko sadrži visoku koncetraciju belančevina, ali njihova hranljiva vrednost ne podmiruje potrebe bebe.

1. Najveći deo belančevina čini kazein (u majčinom mleku i formuli dominantni su proteini surutke), koji se teško vari. Takođe, creva beba su još uvek u razvoju, pa sam prolazak polusvarenih ili nesvarenih proteina kroz bebina creva može izazvati krvarenje.
To krvarenje može biti nevidljivo golim okom, može biti u tragu, žiličasto, do pojave sveže krvi u stolici. Posledično može izazvati anemiju jer se bilo kakvim gubtikom krvi gubi i gvožđe.
Kazein i ostale belančevine kravljeg mleka imaju veliki potencijal da izazovu alergiju (velika alergenost) koja se definiše kao alergija na proteine kravljeg mleka.

2. Kravlje mleko ima nizak nivo nezasićenih masnih kiselina – neophodne za pravilan razvoj mozga, vida, nervnog sistema uopšte, imuniteta.

3. Nivo laktoze je znatno niži u odnosu na mamino mleko i formulu.

*Laktoza (mlečni šećer) omogućava bolju iskoristljivost mikroelemenata u organizmu i učestvuje u stvaranju nervnih omotača.

4. Visok sadržaj natrijuma, kalijuma, hlorida opterećuje bubrege bebe koji su još uvek u fazi razvoja.

5. Visoka koncentracija fosfora u kravljem mleku ometa uzimanje gvožđa iz hrane, što može dovesti do anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa.

6. Kravlje mleko je jako siromašno vitaminima A, B, C, D, E, koji su apsolutno nepohodni za pravilan razvoj imuniteta, rast i razvoj organizma uopšte.

Svi ovi nedostaci potvrđuju da kravlje mleko ne može biti bebina glavna namirnica u odojačkom periodu, a ne savetuje se ni u kasnijoj dobi.

-Jednostavno - bebu ćemo opteretiti volumenom, količinom, a suština je da time neće dobiti neophodne hranljive materije.
Zašto nam je bitno da se nutritivni benefiti dobijeni u dojenačkom periodu nastave i u prvoj, drugoj, trećoj godini života?

Zbog intenzivnog rasta i razvoja do trećeg rođendana!
Brzina napredovanja postepeno opada do kraja treće godine, i ulazi u fazu stabilizacije, da bi kako počinje period puberteta ponovo počela da raste.
Kravlje mleko nije rešenje. Po završetku dojenačkog perioda, baza - osnova dalje može biti adaptirana formula koja će ispratiti potrebe deteta u prvoj, drugoj, trećoj godini.

Izvor: www.yumama.com

"Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju", ispričala je dvadesetogodišnja mama Nataša.
Termin mi je bio 28. juna, na Vidovdan. Svakog petka u devetom mesecu sam išla na ctg, i uvek sam imala jednu veliku kontrakciju ali uvek su mi pričali neću ja još, mada sam to i sama znala jer sam lažne kontrakcije imala od četvrtog meseca. Moja doktorka je bila na odmoru, pa mi ultrazvuk nisu ni radili.
U ponedeljak, 22. su počela leđa jako da me bole, a zatim i kukovi, karlica, ali ja sam mislila to je sve normalno, širi se, sprema se za porođaj. Kontrakcije nikakve nisam osećala, eventualno jednu dnevno. Sutradan su bolovi bili još jači, i trajali su ceo dan. U sredu sam se čula sa drugaricom koja mi je rekla da brojim koliko su kontrakcije česte i čim počnu da me bole da krenem u porodilište. Ipak, moje kontrakcije nisu bile bolne, jer su me leđa bolela sve vreme bez prestanka. Mogla sam samo da legnem i skoncentrišem se na to kad mi se stvrdne stomak. I prvo je bilo na 15 minuta pa na 7, ali zatim na 45 min i onda su postale jako neredovne, pa sam ja bila ubeđena da je to lažna uzbuna i nisam htela da odem u porodilište da me ne bi vratili.
Ipak, uveče me je muž nekako ubedio da krenemo makar na kontrolu. Čim sam sela u kola, kontrakcije su krenule na 5 minuta, a dok smo stigli bile su na 4. Ispred porodilišta su nam rekli da mogu da uđem samo ja, tako da sam ja otišla na pregled, a muž je ostao da čeka ispred. Unutra su me prvo izgrdili što čekam tri dana da dođem, a onda su rekli da sam otvorena 3 prsta i da ostajem. Uradili su mi test na koronu i ja sam se šetala po praznom hodniku čekajući rezultate. Uzela sam kesu koju sam spakovala za salu i dogovorila se sa mužem da ujutru donese ostatak, jer nisam više ništa smela da unesem.
Onda su došli po mene i odveli me na ctg. Zakačili su mi kaiševe i ostavili me bar 45 minua da da ležim sama u sobi, dok su bolovi postajali sve jači. Doktori su prolazili ispred, ali niko nije došao mene da proveri. Počela sam da pevam na krevetu da bi mi bilo lakše, ali sam ubrzo počela i da se okrećem sa strane na stranu. Onda je neka sestra napokon došla i pitala me zašto sam tu tako dugo, kao da sam ja kriva. Pogledala je rezultate ctg-a i rekla da nemam uopšte kontrakcije, pa su zaključili da aparat ne radi.
Onda su me odveli na ultrazvuk, gde su bebu jedva izmerili jer mi je stomak bio užasno tvrd. Kasnije su mi rekli da sam imala mnogo plodove vode. Onda su me odveli na klizmu i tu su me pitali da li želim epidural, ja sam pristala, pa su mi uzeli krv za krvnu sliku. Kako su mi uradili klizmu, počeli su baš jaki bolovi, mislila sam da ću se na šolji poroditi. Odmah posle su me odveli u salu.
U tom trenutku se žena pored porađala, i rodila je bebu koja nije disala, pa su se svi skupili i pokušali da ga ožive. Na kraju je mali počeo da plače i brzo su ga odveli. Iako sam zbog toga htela da plačem, silno sam se trudila da ostanem pozitivna i opuštena. Kada sam dobila epidural, sve je prošlo. Ostala sam još dva sata da ležim čekajući da se otvorim, usput se pitajući smem li da zaspim. Doktori su bili jako fini i redovno su me pitali da li sam dobro.
Kada sam se skroz otvorila, pitala sam doktora da li ću brzo, a on je rekao da ću za sat vremena već biti porođena, jer je bebina glava u kanalu. Tada sam dobila ekstra energiju! Legla sam na bok i kad god sam osetila pritisak, ja sam se napinjala. Onda sam legla na leđa i kontrakcije sam slabije osećala pa sam morala da gledam na ctg kada kreću. Ja sam se napela 3-4 puta, doktor mi je legao na stomak da mi pomogne da izguram bebu i za desetak minuta je bilo gotovo, a ja ništa nisam ni osetila! Prvo što sam pomislila je bilo "Vau, kolika beba!", jer je imao 3,850 a ja sam sitna. Onda su mi ga stavili na grudi i tu je ležao bar pola sata, dok su čekali da izađe posteljica, a onda su krenuli da me ušivaju i njega su odneli. Posle sam ležala tu još sat i po pa su me odveli u sobu gde sam prespavala koliko sam mogla.
Oko 12 popodne su me prebacili u drugu sobu sa ostalim trudnicama i doneli su mi moju bebu! Svi su jako fini i sve su mi objasnili, čak i kad su ga odneli na sunčanje zbog žutice, donosili su mi ga na podoj, a noću sam mu ja nosila svoje mleko. Ipak, i pored lepog iskustva i dobrih doktora, imala sam neopisivu želju da odem kući i napokon vidim svog muža!

Izvor: www.yumama.com

Vežbe za bebe pomažu u korekciji deformiteta koji se javljaju u najranijem uzrastu i mogu imati ozbiljne posledice u daljem razvoju.
Ciljanim vežbama mogu se uspešno korigovati deformiteti kao što su:

torticolis
kriva stopala (varus i valgus)
plitke čašice kukova itd.
Pored ovih vežbi, Centar pruža i program vežbi za stimulaciju normalnog i usporenog motornog razvoja: priprema za puzanje, sedenje, ustajanje, hodanje, prohodavanje.

Zašto vežbati?

Danas se pouzdano zna da rani rast i pravilan razvoj motorike nije rezultat samo procesa organskog sazrevanja, već i učenja određenih radnji. Ne možemo da utičemo na redosled pojave pokreta i aktivnosti, što znači da ne možemo da naučimo dete da sedi ili ustaje pre nego što dostigne određeni stepen zrelosti.
Ali zavisno od stimulansa koje dete dobije postojaće razlika u kvalitetu njihovog izvođenja. Angažovanje roditelja i odraslih u njegovom okruženju može da omogući maksimalan razvoj njegovih potencijala.
Osnovne potrebe novoređenčeta nisu samo hrana, nega i ljubav, već i zadovoljenje potrebe za kretanjem. A to može da se ostvari fizičkim vežbanjem. Roditelji sa nestrpljenjem očekuju svaki novi bebin pokret, ali to uglavnom pasivno posmatraju iz straha da će je povrediti ili zato što ne znaju da je njoj potrebna pomoć da bi savladala određenu aktivnost. U najranijem uzrastu, zbog ograničene mogućnosti kretanja, bebe možda deluju bespomoćno, ali to ne znači da ih je lako povrediti. Vežbanje za bebu nije veći napor od onog kome je izložena prilikom povijanja ili kupanja. Ali se od tih aktivnosti razlikuje po cilju, a to je uspostavljanje rada i jačanje koštano-mišićnog sistema. Ciljanim vežbama se postiže potrebna čvrstina zglobova i mišića, kao i pravilno oblikovanje tela. Za rast i razvoj je neophodno i dobro funkcionisanje unutrašnjih organa, što se postiže pravilnom ishranom, ali i vežbanjem. Preporučuje se da se za vreme vežbanja roditelji direktno obraćaju detetu, pričom, pesmom, dodirivanjem, ohrabrivanjem, jer se na taj način uspostavlja dobra komunikacija sa detetom.

Kako vežbati?

U najranijem uzrastu na stimulaciju dobijamo refleksni odgovor, ali kako dete sazreva i uvežbava pokrete, ubrzo prepoznaje šta od njega očekujemo i počinje da odgovara. To će biti brže i uspešnije ako se odvija na obostrano zadovoljstvo. Zato sa bebom treba vežbati isključivo kada je zdrava i raspoložena, a isto važi i za roditelje.
Preporuka je da se vežba svakodnevno, u trajanju 15 do 30 minuta, nekim ustaljenim ritmom, pre kupanja ili pre povijanja, poštujuci bebino raspoloženje. Ako tokom vežbi primetite promenu u ponašanju deteta, prekinite ih. Jedan od razloga može da bude i premor. Svaki roditelj već nakon nekoliko dana može da prepozna šta detetu prija i koliko dugo vežbe treba da traju. Takođe ne treba vežbati sa detetom neposredno posle jela, ali ni kada je gladno.
Najbolji uvod u vežbe je masaža. Može se primenjivati od najranijeg uzrasta kada utiče na opuštanje mišića koji su bili zgrčeni zbog položaja koji je beba zauzimala još u majčinom stomaku. Prema uzrastu deteta, praćenjem njegovog psihomotornog razvoja, prilagođava se i program vežbi.
Iako se ne mogu povući jasne granice, u prvoj godini života možemo da izdvojimo nekoliko karakterističnih perioda razvoja:

u prva tri meseca života vežbe imaju za cilj da bebu opuste, posebno ruke i noge
od trećeg do šestog meseca aktiviraju se i jačaju velike grupe mišića, leđa, vrata, stomaka, ruku, nogu
od šestog do devetog meseca rade se vežbe kao priprema za puzanje i održavanje stabilnog sedećeg položaja
od devetog do dvanaestog meseca bebu treba pripremiti za uspravan položaj i hod.
Redosled pojave određenih aktivnosti je isti kod svih mališana, ali nije i vreme njihovog javljanja. Ono zavisi, ne samo od individualnih razlika, već i od spoljašnjih stimulansa kojima je beba izložena, kao i angažovanja roditelja. Takođe, ne treba porediti trenutne mogućnosti deteta sa njegovim vršnjacima, jer to može da poveća očekivanja roditelja ili da ih obeshrabri i utiče na to da odustanu od vežbanja sa bebom.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Koliko god se roditelji trudili da održavaju higijenu kuće, igračaka, garderobe, ne postižu uvek sve. Bakterije su neprijatelji svake mame, pogotovo kada su u blizini njene bebe.
U svakodnevnoj žurbi, obavezama, desi se da zaboravite da obratite pažnju na predmete u okolini vaše bebe koje ona svakodnevno dodiruje. Uprkos činjenici da stalno vodite računa da bebi rukice i okolina budu čisti, konstantno idete po kući i sterilišete sve što se nalazi oko bebe. Postoje stvari na koje možda ne obraćate pažnju, a sa sobom nose velike količine bakterija.

Igračke

Bilo da su plišane, gumene, plastične, igračke su veoma podložne površine za skupljanje bakterija. Desi se da ih dete baci na pod, ispod kreveta, stola, da na njih pada prašina, da se druga deca igraju sa njima i u tom začaranom krugu bakterije kruže i razmnožavaju se. Budite oprezni sa tim, često ih perite, štaviše, ne bi bilo loše da jednom u toku dana alkoholom prebrišete omiljene igračke svoje bebe.

Telefoni, tableti, daljinski

Deci posebno zanimljiva kategorija. Naročito telefoni koje koristimo i izvan kuće, u parku, prodavnici, obdaništu, tržnom centru, igraonici podložni su bakterijama. Tableti i daljinski većinom koriste svi ukućani, gde dolazi do razmene bakterija. Posebno je važna higijena ovih uređaja s obzirom da tableti i mobilni telefoni imaju tip bakterija koje mogu uzrokovati infekcije na otvorenim ranama. S toga jednom u nekoliko dana prebrišite ove uređaje alkoholom.

Kvake na vratima

Štetni mikrobi i bakterije su stalni stanari kvaka u našem okruženju, stoga brisanje sredstvom za dezinfekciju ili alkoholom prilikom sređivanja kuće je neophodno.

Flašica, cucla

S obzirom na to da bebi ništa ne drži pažnju na duži vremenski period, dešava se da stvari koje joj dosade baci, pa tako je i sa cuclom i flašicom. Kao i sve ostalo što je u bebinoj okolini, i ove dve stvari moraju biti dezinfikovane. Posebno je važno da se vodi računa jer su ove dve stvari direktno povezane sa bebinim organizmom.

Ključevi

Bebe posebnu pažnju pridaju ključevima, bilo da su od stana, automobila i slično. Zanimljivo im je zveckanje, pogotovo ukoliko svežanj ključeva ima privezak. Ipak, predstavljaju veliku opasnost jer se ključevi zaturaju svuda. Na metalnim površinama ključeva nalaze opasne bakterije koje mogu izazvati pad imuniteta kod beba.

Izvor: www.yumama.com

Šta je to alergija?
Alergija je reakcija imunog sistema na supstancu iz okruženja koja se zove alergen.
Kada date koje je alergično dođe u kontakt sa alergenom – dodirom, udisanjem, jelom, ili injekcijom – njegovo telo tu novu supstancu greškom doživljava kao opasnu i otpušta histamine i druge hemikalije kako bi se odbranilo.
Te hemikalije iritiraju telo i uzrokuju simptome kao što su curenje iz nosa, kijanje, svrab i kašalj. Sipmptomi mogu biti blaži ili jaki, sezonski ili hronični (ukoliko je telo konstantno izloženo alergenima).
U nekim slučajevima alergen izaziva veoma jaku reakciju, koja se zove anafilaktički šok. Ovo stanje zahteva hitni medicinski tretman, jer simptomi, među kojima su teškoće u disanju i gutanju, mogu biti pogubni po život.
Koji su primeri alergena?
U potencijalne alergene spadaju hrana, lekovi, insekti, životinjska perut, grinje, buđ i polen. Alergeni izazivaju respiratorne simptome, kao što su nazalne infekcije ili alergenski rinitis, simptome na koži (ekcem) ili probleme sa varenjem – od alergija na hranu, na primer.

Šta izaziva nosnu alergiju?
Glavni krivci za alergije kod beba su:

• Grinje — mikroskopski organizmi koji bujaju na ljudskoj koži. Skoro 85% svih ljudi koji imaju alergije, alergični su na grinje.

• Životinjska perut — ona bela zrnca od kože i dlake koja odbacuju mačke, psi i druge životinje sa krznom.

• Buđ — gljivice u vlazi i vlažnim mestima kao što su kupatilo ili podrum.

Neka deca su alergična na perjane jastuke ili vunenu ćebad. Većina stručnjaka smatra kako deca ne mogu biti alergična na dim cigareta, međutim, dim svakako može da pogorša simptome alergije.

Kako da razlikujem da li moja beba ima nosnu alergiju ili samo prehladu?
Pošto su simptomi nosne, ili nazalne alergije slični simptomima prehlade – curenje iz nosa, vodene oči, zapušen nos, kijanje – vrlo je teško uočiti razliku. Postoje, ipak, znaci koji odaju alergiju.

Zapitajte se sledeće:

• Da li vam izgleda da je vaša beba uvek prehlađena? Prehlada se povlači posle nedelju ili deset dana, alergija ne.
• Da li je nos vaše bebe stalno zapušen ili curi?
• Da li vaša beba stalno češka ili trlja nosić?
• Da li su izlučevine iz nosa vaše bebe providne i tanke (ili žute do zelenkaste i debele)?
• Da li beba mnogo kija?
• Da li bebu svrbe oči, da li su crvene i vodene?
• Da li je koža ispod bebinih očiju tamna (ljubičasta ili plava)?
• Da li beba diše na usta?
• Da li beba ima suv kašalj?
• Da li je bebina koža iziritirana ili ima crveni osip?


Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili više od ovih pitanja, postoji velika mogućnost da je vaša beba alergična na nešto iz okoline. Deca sa nazalnim alergijama podložnija su infekcijama ušiju, astmi i sinusnim infekcijama.

Da li se alergije nasleđuju?
(Ne)postojanje alergijske reakcije kod dece se može promeniti kako rastu

Dete nasleđuje tendenciju da bude alergično, ali ne mora obavezno da nasledi i konkretnu alergiju.

Na primer, ako jedno od roditelja ima alergiju na polen ili na kućne ljubimce, postoji 40 do 50% šanse da će vaše dete razviti istu alergiju. Te šanse se povećavaju na 75 do 80% ako oba roditelja imaju alergije.

Članovi jedne porodice mogu biti alergični na mnoge različite stvari.

Ako je moja beba alergična, da li ću to odmah prepoznati?
Verovatno ne. Za razvoj alergije je potrebno vreme. Svaka osoba sa alergijom ima prag tolerancije koji se mora dostići pre nego što alergeni izazovu reakciju, što može trajati i po nekoliko meseci.
Tako da ako je vaša beba nasledila tendenciju da bude alergična na mačju perut, možda neće imati nikakvih problema prvih nekoliko meseci u kontaktu sa macom, ili će možda imati smanjenu reakciju. Ali, jednog dana, kada nivo izloženosti dostigne onaj prag koji smo pomenuli, bebino telo će reagovati i započeti odbranu.
Sezonske alergije na stvari kao što su polen i trava, obični se ne primete sve dok dete ne napuni tri ili čak četiri godine. To je zato što izloženost polenu traje samo nekoliko nedelja svake godine.

Kako da znam na šta je alergična moja beba?
Za dokaz o postojanju alergije kod dece - potrebno je da pratite stanje deteta i njegove reakcije na potencijalne alergene iz okruženja, ali i da uradite potrebne testove
Potreban je dobar detektivski posao, a ponekad i pomoć medicinskih testova da bi se ustanovilo šta je izazvalo alergiju. Najjači dokaz alergije je – alergijski napad.
Alergije na buđ se obično javljaju kada je vreme vlažno i kišno, i teško se razlikuju od prehlada. Alergije na prašinu i ljubimce uzrokuju jutarnje zapušene nosiće tokom cele godine. Alergije vezane za polen su učestalije u proleće, leto i jesen.
Nažalost, ako macu pošaljete iz kuće na nekoliko dana, to neće biti siguran pokazatelj da vaša beba ima alergiju na životinje. Potrebno je da beba provede čak više od godinu dana bez mace u svom okruženju kako bi se njena perut povukla iz kuće i smanjila do te mere da više ne predstavlja smetnju.
S druge strane, ako bebu odvedete od ljubmica (na odmor, na primer) i vidite da se beba bolje oseća, onda imate dobar – ali ne definitivan – dokaz. Morate uzeti u obzir i mogućnost da je beba alergična na nešto drugo u kući.
Ako vam špijuniranje dokaza ne da dobar odgovor, onda je vreme da posetite lekara. On će pregledati bebu i postaviti gomilu pitanja. Ako lekar sumnja na alergije, poslaće vas kod specijaliste, ili će vam predložiti test krvi kako bi se izmerio nivo antitela kod bebe.
Testovi krvi mogu biti manje tačni od testova na koži, naročito ako su u pitanju male bebe. Tako da ako test krvi ukazuje na alergije, sledeći korak za vašeg malog slinavca je test na koži. Za to vam je potreban specijalista.
Tokom tog testa, na bebinu kožu se stavljaju male doze najčešćih alergena. Ako je beba alergična na neku supstancu, imaće reakciju sličnu ujedu komarca na tom mestu. Male bebe će imati blaže reakcije od starije dece, ali je test svakako vrlo koristan.
Nemojte zaboraviti da će vam ovi testovi ukazati na alergije koje postoje u tom momentu, ali sve to može da se promeni kako dete raste. Ako beba ima negativan test na koži, ali i dalje ima simptome, ponovite test za šest ili 12 meseci.

Kako da zaštitim moju bebu od alergena?
Evo najboljih načina kako da smanjite izloženost bebe najčešćim alergenima:

Grinje
Grinje žive u tkanini i tepisima i čest su gost u skoro svakoj sobi u kući. Deca su najčešće izložena grinjama u spavaćoj sobi, gde su dušeci i jastuci koji najviše sakupljaju grinje.

Sledeći koraci će vam se možda učiniti kao mnogo posla, ali će vam zaista pomoći. Na sledeći način možete u velikom procentu smanjiti alergije kod deteta.

• Prekrijte bebin dušek nepromočivim tkanim prekrivačem (od debele tkane tkanine). Za razliku od najlona, ovaj prekrivač pravi barijeru za grinje, kroz koju ipak prolazi vazduh. Izbegavajte velike mekane, vunene prekrivače i koristite ćebad.

• Perite posteljinu jednom nedeljno u vreloj vodi, kako biste ubili grinje.

• Izbegavajte gomilanje punjenih igračaka u bebinoj sobi – oni su magneti za grinje. Perite nekoliko bebinih omiljenih igračaka, bez kojih ne može da živi, u vreloj vodi jednom nedeljno ili ih strpajte u zamrzivač preko noći (zamrzavanje ubija grinje, takođe).

• Brišite prašinu i usisavajte svake nedelje, ali neka beba ne bude u sobi kada to radite. Brisanje prašine i usisavanje podiže prašinu u kući. Brisanjem vlažnom krpom možete donekle sprečiti to.

• Ako beba ima jaku alergiju na grinje razmislite o tome da izbacite tepihe.

• Menjajte filtere u klima-uređaju i pećima, ako ih koristite, svakog meseca tokom sezone.

Životinjska perut
Ako vam je beba alergična na ljubimce, jedino rešenje je da životinju nekom poklonite. To naravno, nije lako, ali jasno je da je to poslednje rešenje, ako ništa drugo ne upali.
Kako biste smanjili perut, često kupajte ljubimca. Postoje šamponi koji smanjuju perut u prodavnicama za ljubimce. Takođe, naučite ljubimca da se ne penje na nameštaj i neka ne ulazi u bebinu sobu.

Buđ
Koristite klima-uređaj kada je vreme toplo, naročito u prostorijama u kojima beba boravi.
Ako je u vašem kupatilu farma buđi, redovno ga čistite i dezinfikujte protiv buđi. Razmislite o tome da uložite u bolji ventilacioni sistem.
Buđ se razvija u ostavama, tavanima, podrumima, frižiderima, tuš-kabinama i kantama za đubre, kao i ispod tepiha. Čak i lažna jelka može biti leglo buđi.

Da li postoje lekovi koji mogu pomoći mojoj bebi?
Da, ali nemojte davati bebi lekove koje ste kupili bez recepta. Uvek se prvo konsultujte sa lekarom.
Lekar će vam možda predložiti antihistamine. Mnogi novi lekovi za alergije imaju manje neželjenih efekata od drugih proizvoda, mada ovi lekovi nisu odobreni za decu mlađu od šest meseci.

Šta da uradim da sprečim pojavu alergije kod moje bebe?
Postoji dosta oprečnih mišljenja o prevenciji ili odlaganju alergija odlaganjem ili ubrzavanjem izlaganja deteta potencijalnim alergenima.
Ako ste vi, ili vaš partner, alergični na mačke, onda vam životinja stvarno ne treba u kući. (Ovo važi i za sve ostale životinje ili supstance koje izazivaju alergiju).
Dobra ideja je da kuću održavate čistom od buđi i grinja, a naročito bebinu sobu, bez obzira na to da li je vaše dete alergično ili ne.

Izvor: www.bebac.com

Pripreme za bebu bi trebalo da budu jedan lep period života za mamu i za tatu. Ukoliko se opredelite da svom detetu od početka omogućite najbolje uslove za rast i razvoj, Montesori pedagoški metod je idealan za vas.
Kao i u sportu i u mnogim oblastima života, priprema je pola posla. Da biste se pripremili za dolazak mališana u Montesori duhu, nekoliko osnovnih smernica iz klasičnog Montesori repretoara će vam puno pomoći u tim ranim danima koji su već sami po sebi prepuni izazova. Idealno je da i vi budete pripremljeni i da okruženje za bebu takođe bude unapred promišljeno i pripremljeno. Prvi dani su od velikog značaja, pa će svaki detalj koji ste unapred osmislili imati velike pozitivne efekte na život vašeg mališana. Montesori pristup uvek ukazuje na to da pored funkcionalnosti i reda uključimo i princip lepote i jednostavnosti u okruženje malog deteta, jer ono upija svoje okruženje samim svojim postojanjem.
Montesori okruženje prepoznaje četiri različita segmenta okruženja za bebu, a to su prostor za spavanje, prostor za ishranu, prostor za negu i prostor za aktivnost.

Prostor za spavanje
Na početku bebe puno spavaju, ali se taj period smanjuje kako one rastu. Izvorni Montesori pristup preporučuje da bebe imaju madrac na podu za spavanje, kako bi imale dovoljno prostora za pokret. Ako vam je ovo suviše radikalno, svakako ćete morati da obezbedite krevetac za vašeg mališana i odredite mesto za njega.
Marija Montesori je patentirala topponcino, malu pokretnu mekanu podlošku, koja obuhvata bebu dok je držite ili dok leži, kad je spuštate na spavanje ili kada je dodajete nekome, činjeći je bezbednom, a to sasvim malim bebama veoma prija.
Montesori metod savetuje da bebe idu na spavanje kad su pospane, da se bude kad su odmorne i da ustanu kada žele.
Zato je između ostalog i savet da bebe spavaju na niskom krevetu-madracu da bi ovu slobodu mogle da ispolje. Ideja Montesori pristupa je da se i kod spavanja, kao i kod svih aktivnosti, razvija samostalnost, pa što pre naučite bebu da se sama uspava, to ćete joj učiniti veću uslugu. Ovo je savet koji najteže prihvatamo, jer intuicija mamama govori da bebu maze najviše na svetu. Zdrav san svakako je temelj naše dobrobriti ne samo u tom najranijem uzrastu, nego tokom čitavog života.

Prostor za hranjenje
Bebama prvo treba mleko, pa onda čvrsta ishrana. Za podoje je potrebno naći mirno mesto. Mirno mesto znači mesto bez buke, gde mama i beba mogu da budu fokusirane na sam čin dojenja ili pijenja mleka iz flašice. Montesori metoda prepočuje da to vreme ne koristite za neku drugu aktivnost, nego da se upravo fokusirate na vašu bebu. To mesto treba da bude i veoma udobno za vas. Znamo da to nije lako, jer podoji na početku traju i do 40 minuta, i veoma su česti, ali to je za dobrobit vaše bebe, a i vama će biti ne samo korisno već osnažujuće da se povezujete sa malim bićem.
Sa 6 meseci kada beba polako počinje da sedi, može da se počne sa malim stolom i stolicom koji su takođe specijalno dizajnirani u Montesori duhu za potrebe mališana. Visina stola i stolice je prilagođena najranijem uzrastu i može da se koristi do treće godine. Stolica može da se podvuče pod sto i time je beba «osigurana» da ne padne. Omogućivši detetu da sedi za stolom koji je prilagođen njemu, čime postaje ravnopravniji sa odraslom osobom, šaljete poruku da cenite njega kao ličnost i da želite da podstičete njegovu samostalnost, što su vrednosti Montesori pristupa.

Prostor za negu
Periodi kada prepovijamo bebu su idelani za interakciju. Bebama se obraćamo pravilnim jezikom, pričamo sa njom kao da nas razume. To postavlja temelje za kasniji pravilan razvoj govora i psihosocijalni razvitak. Bebe su društvena bića od samog rođenja, a odnos sa mamom ima direktan uticaj na ceo život. Ono što nas Montesori pristup podseća je da budemo dobro pripremljeni, odnosno da unapred pripremimo sve što je potrebno za kupanje, prepovijanje i negu bebe. Bebine stvari treba da stoje uredno složene, jer time utiremo put ka kasnijem usvajanju reda kao jednog od fundamentalnih vrednosti.
Rituali nege i spavanja deo su stvaranja predvidivih obrazaca, koji rezultuju u osećaju sigurnosti i predvidivosti za bebu.
Beba treba da bude obučena jednostavno, tako da može da se kreće nesmetano. Najbolje je bebu oblačiti u komotne stvari od prirodnih materijala. Montesori metod inače preporučuje korišćenje pamučnih pelena, zato što bebe tako osećaju da li su mokre ili ne, što će kasnije omogućiti lakše navikanje na nošu. Ne treba zaboraviti da je mamina dobrobit takođe veoma bitna za bebu, pa treba proceniti šta je u vašem slučaju bolja opcija. Skidanje pelena je rezervisano za drugu godinu, kada je senzitivni period za to najizraženiji.
Bebin napor da održi pažnju počinje već u prvim nedeljama života. Naš zadatak je da primetimo i zaštitimo senzitivni period za formirnanje pažnje, jer time postavljamo temelje za kasniji uspeh u učenju i socijalizaciji.

Prostor za aktivnost
To je veoma bitan deo života jedne bebe. Stanovi i kuće nam uopšte nisu prilagođeni mališanima. Zato treba učiniti svestan napor da se deo sobe ili stana/kuće opredeli za bebinu aktivnost.

Na počeku je mamino lice glavna igračka. Takođe, mamin glas i mamino pevanje, bez obzira na vokalne sposobnosti, najvažnija je muzika za bebine uši na samom početku. Bebe već sa 2 meseca počinju da izgovaraju prve glasove, pa je brbljanje u ovom najranijem uzrastu, zapravo početak učenja i izražavanja sposobnosti govora.
Montesori okruženje je nezamislivo bez ogledala. Beba se od najranijeg uzrasta ogleda i stiče sliku o sebi i prostoru oko sebe. Tada je bitno i bebu držati na stomaku, jer to pouzdano utiče na dalji razvoj.
Kako beba napreduje, iz dana u dana, igračke i aktivnost su prilagođeni njenom uzrastu – razvoju mozga i šake. Montesori pristup zastupa ideju da je bebi potrebno omogućiti podsticajno okruženje, ali to nikako ne znači šareno i bučno, već upravo na samom početku, mirno, tiho, neutralnih boja. Postepeno se u bebin život uvode visilice, zvečke, loptice, i tako dalje. Pažljivo promišljanje šta bebi dajemo znači da razumemo da je njen um upijajući, i neselektivan, pa upija sve ono što ga okružuje te da se razvija u ritmu koji je priprodno determinisan, nezavisno od naših želja. Na primer, na samom početku bebi su potrebne visilice koje omogućavaju fokusiranje pogleda – crno bele Munari visilce, a kasnije, od 2. ili 3.meseca visilice u različitim nijansama boje – Gobi visilice. Od 3. meseca beba može da dohvati predmete, pa se tako i visilice menjaju. Više o Montesori igračkama pisaću u sledećem tekstu.
Sposobnost održavanja fokusa i zadržavanje pažnje jedno je od najvažnijih tekovina detinjstva.
Bebin napor da održi pažnju počinje već u prvim nedeljama života. Naš zadatak je da primetimo i zaštitimo senzitivni period za formirnanje pažnje, jer time postavljamo temelje za kasniji uspeh u učenju i socijalizaciji.
Za malo dete, igra je zapravo učenje. Obezbeđujući bebi optimalno okruženje, stvarate prostor da joj pružite upravo ono što joj je potrebno da bi se pravilno razvijala. Ono što je najvažnije i što samo vi možete da joj pružite – beskonačnu ljubav, razumevanje i zadovoljavanje njenih potreba tako će biti još skladnije i lepše, jer ćete i vi biti odmorniji da joj sve to na najbolji način pružite. Nagrada koja sledi je dete koje razvija svoje pune potencijale, zadovoljno i radosno.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Američka akademija pedijatara istakla je svoj sud o tome da li beba treba da spava u ljuljašci ili ne.
Mnogi roditelji muku muče sa bebinim spavanjem, te traže različite opcije koje će pomoći njihovoj bebi. Jedno od pitanja koje se često postavlja jeste to Da li je sigurno za bebu da spava u ljuljašci?
Ljuljaške su odlična prilika za bebino uživanje i opuštanje, uz razne vrste ljuljanja, vibracije i slično. One se mogu premeštati vrlo lako, kako bi vam dete bilo blizu.

Da li beba treba da spava u ljuljašci?
Američka akademija pedijatara je protv te odluke. Beba treba da spava na leđima, na ravnoj površini. Spavanje na ovakvoj površini može povećati rizik od sindroma iznenadne smrti deteta, ističe Akademija.
Dr Džejms Han, pedijatar iz Indijane, objasnio je kako bebe, naročito novorođenčad, nemaju dovoljno jake mišiće ruku i vrata kako b se podigle. "Mogu se slučajno prebaciti u sedeći položaj, što može dovesti do gušenja", ističe on. Govori kako su ljuljaške odlične kada roditeljima treba nekoliko minuta da završe nešto, ali uvek treba da budu na oprezu.
Ističe se i opasnost od bebinog ispadanja iz ljuljaške kada zaspi.

Šta ako beba zaspi u ljuljašci?

Doktor predlaže da je tada polako premestite na mesto gde inače spava. "Ljuljaška ne treba da bude zamena krevecu."
Pedijatri takođe ne preporučuju spavanje u auto-sedištu, već isključivo u krevecu.
Naravno, napominju da, iako nije dobra odluka da beba spava u njoj, ljuljaška je odličan izbor za umirenje bebe. Nema razloga da izbegavate njenu upotrebu.

Izvor: www.yumama.com

Stručnjaci su saglasni sa time da do šestog meseca beba dovoljnu količinu vode dobija putem majčinog mleka. Ako vodu dajete malom detetu, postoji mogućnost od razvijanja mnogih zdravstvenih problema.
Temperature tokom leta dosežu vrhunac, pa stručnjaci apeluju na roditelje novorođenčadi da budu na oprezu. Naime, normalno je osvežiti se i napiti vode kako organizam ne bi dehidrirao, ali bebama to može naškoditi, prenosi Index.
Čak i male količine vode mogu za njih biti fatalne. Samo gutljaj vode kod beba mlađih od šest meseci može biti previše za njihove bubrege. To može dovesti do hiponatremije, odnosno brzog pada količine natrijuma u telu.
"Bubrezi su nezreli kod beba mlađih od šest meseci i voda može uzrokovati trovanje, jer njena konzumacija dovodi do neravnoteže elektrolita. Komplikacije usled hiponatremije su oticanje mozga, napadi, a u ekstremnim slučajevima i smrt", tvrdi farmaceut Abas Kanani za Yahoo UK.
Preporuka stručnjaka za bebe do navršenih šest mjeseci je konzumacija isključivo majčinog mlijeka ili formule.
"Kao i odrasli, bebe i mala deca imaju potrebu za puno tečnosti da izbegnu dehidraciju. Ako dojite bebu, ne treba da joj dajete vodu, a kad je žedna, možda će prosto više sisati. Bebe mlađe od šest meseci ne izlažite direktnom suncu", upozorio je pedijatar dr Maks Dejvi.
Kad beba navrši šest meseci možete joj ponuditi koji gutljaj vode, ali to nije nužno. Naime, dijetetičarka Keti Zeratski iz Klinike Mejo za BuzzFeed pojašnjava da "bebe sve potrebne nutrijente dobijaju kroz majčino mleko ili formulu, čak i kad je vruće".

Izvor: www.yumama.com

Grčevi kod beba (infantilne kolike) se mogu javiti bilo kada u prvim mesecima života, a izgleda da su najčešće u prvih šest nedelja.
Teško je tačno proceniti učestalost (prevalencu) infantilnih kolika, a pokazalo se da čak do 40% beba ima grčiće.
Ovo je uvek aktuelna tema, pa evo odgovora na 11 najčešćih pitanja roditelja.

Da li su bebini grčevi bolest?
Infantilne kolike (grčevi kod beba) NISU bolest! Radi se o bezazlenoj i prolaznoj pojavi koja spada u funkcionalni poremećaje, a NE u bolesti! Većina roditelja (naročito kod prvog deteta) reaguje velikim strahom i uznemirenjem zbog dugotrajnog bebinog plakanja, 15-20% roditelja konsultuje lekara zbog kolika, a neretko se bebe u prvim nedeljama života bezrazložno vode u dežurne pedijatrijske bolnice.

Šta uzrokuje grčeve kod beba?
Pošteno je reći da se NE zna tačan uzrok! Ipak, šta god da je primarni uzrok (nezrelost bebinih creva, poremećaj mikrobioma – crevne flore, nepodnošenje ili alergija na hranu…), finalna posledica jesu gasovi u crevima – nagomilani „gasni mehurovi“ rastežu zid creva, nadražuju nervne završetke koji prenose bol i tako počinje plakanje i uznemirenost! Ova nadutost može pogoršati i bljuckanje. Jedan broj beba razvija snažne kolike u prvim minutima podoja, a praćene su plačem i prekidanjem obroka, što frustrira i mamu i bebu, iako se radi o bezazlenoj pojavi!

Kako ih prepoznati?
Od 1954. postoji dobro poznata definicija infantilnih kolika koje je sažeto u pravilu trojke: dete plače bar tri sata dnevno, najmanje tri dana nedeljno, tokom najmanje tri nedelje, a ubrzo se nadovezala i „trojka“ da sve ovo traje u prva tri meseca života. Poslednjih godina je „pravilo trojke“ modifikovano, a eksperti su se složili i napravili Rimske kriterijume, koji su zapravo modifikacija starog „pravila trojke“: smanjeno je trajanje na jednu nedelju (umesto tri), a produženo je trajanje kolika do uzrasta od 5 meseci.

Treba li bebu voditi na pregled?
Kad beba lepo jede i napreduje (dobija u težini) NE treba ići na pregled, pošto grčići NISU bolest! Dobar apetit i dobro napredovanje bebe je glavna karakteristika FUNKCIONALNOG poremećaja i to JESTE razlika u odnosu na bolesti koje uzrokuju slabiji napredak bebe!

Kako pomoći bebi?
NEMA dileme da se bebi MORA pomoći, a tretman kolika ima TRI važna aspekta podrške roditeljima (uz objašnjavanje manevara koji mogu pomoći bebi sa kolikama), korekcija ishrane i terapija lekovima.
Prvi korak je da roditelji razumeju da se NE radi o bolesti, već o funkcionalnom poremećaju koji će proći i da se roditelji nauče manevrima koji mogu pomoći bebi: ruka na stomačić (lako ugrejan termofor može da pomogne), „nosanje“ bebe, lagano ljuljuškanje, savijanje nožica ka grudima, takozvana „bela buka“. Beba NIKAKO ne sme da se snažno drmusa – to je opasno! Pokazalo se da skretanje paženje – igranje sa bebom takođe pomaže!
Korekcija ishrane je drugi aspekt borbe sa kolikama. Pre svega odnosi na majku koja doji bebu – pokazalo da se kod beba sa izraženim kolikama majka treba da smanji unos hrane (ili još bolje da potpuno izbaci) koja ima izražen alergijski potencijal: jaja, orašasti plodovi, soja, riba, pšenično brašno…posle nekoliko dana (ponekad i duže) se može očekivati boljitak! Kod beba koje koriste mlečnu formulu je retko potrebna promena formule, a to mora proceniti pedijatar, a roditelji NE treba na svoju ruku da menjaju formulu kod bebe koja dobro napreduje!

Ima li leka koji može da potpuno suzbije grčeve?
Ne postoji lek (ili čaj ili biljni ekstrakt) koji POTPUNO može eliminisati infantilne kolike! Preparati mogu da ublaže kolike i to je cilj – da se pomogne bebi da ih lakše prebrodi.
Dve grupe preparata se (na osnovu istraživanja, ali i višedecenijskog iskustva) široko koriste u tretmanu kolika kod beba probiotski preprarati (ova terapija više pomaže bebama koje su na majčinom mleku, nego bebama koje koriste mlečnu formulu) i simetikon – Infacol

Kako pomaže Infacol?
Infacol sadrži simetikon – lek koji je anti­flatulent. Deluje tako što pomaže da se mali mehurići gasa spajaju u veće koje beba u vidu vetrova onda lako izbacuje.Ovako se smanjuje rastezanje crevnog zida, a to ublažava bol koji kolike izazivaju. Ovaj efekat smanuje i nadutost bebinog stmačića, a to pomaže da beba manje podriguje i bljucka.

Kod oko tri četvrtine beba efekat nastupa u prva 24 sata terapije, a kod skoro 90% beba posle 7 dana terapije.

Kad se može početi sa davanjem Infacola?
Radi se izuzetno bezbednom leku, koji ne sadrži šećer, alkohol i boje! Resorpcije iz creva NEMA, pa nema ni bilo kakvih sistemskih efekata, a neželjni efekti su na nivou placeba! Zato je Infacole odobren za davanje od prvog dana života, a tretman se obično počinje kada počnu infantilne kolike.

Kako se daje Infacol?
NEMA više brojanja kapi!
Jedna puna kapaljka (0,5 ml) se daje pre svakog obroka, a u retkim situacijama (kod ekstremnog plakanja i uznemirenosti) se doza kratkotrajno može duplirati – 1 ml pre obroka.

Koliko dugo se može davati Infacol?
NE postoji vremensko ograničenje, a treba ga davati bar 7 dana u kontinuitetu, čak iako se čini da su grčevu prestali.

Može li se Infacol kombinovati sa probioticima?
Imajući u vidu mehanizam dejstva simetikona, on se može bezbedno kombinovati sa probiotskim preparatom! Moglo bi se reći da imaju sinergistički efekat – zajednički pomažu bebi koja ima grčeve!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Strana 1 od 6

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Bcg vakcina – protiv tuberkuloze

Bcg vakcina – protiv tuberkuloze

Odlučili smo da se «sistematski» bavimo vakcinacijom...

Šta smete, a šta ne smete od vežbi tokom trudnoće

Šta smete, a šta ne smete od vežbi to…

Trudnoća ne mora nužno značiti da se više ne smijet...

Dehidratacija kod bebe

Dehidratacija kod bebe

Kako pomoći detetu ako dehidrira? Do dehidratacije ob...

Prenatalni test dostupan za veći broj trudnica

Prenatalni test dostupan za veći broj t…

Kompanija Veritas Genetics iz SAD, koja posluje i na te...

10 saveta za bezbedni početak uvođenja nemlečne ishrane

10 saveta za bezbedni početak uvođenja…

Beba lepo raste i napreduje, vreme je za uvođenje neml...

Nesanica u trudnoći - saveti da poboljšate san i opustite se

Nesanica u trudnoći - saveti da pobolj…

Insomnija može biti česta pojava u svim segmentima tr...

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Kako da beba spava duže i kvalitetnije?

Što ranije bebe dobiju svoje sobe, u proseku će spava...

Mlečni proizvodi u ishrani dece

Mlečni proizvodi u ishrani dece

Mleko je važna namirnica za rast i razvoj dece, a na n...

Aromaterapija za trudnice: Mirisi koji olakšavaju porođaj

Aromaterapija za trudnice: Mirisi koji o…

Ovaj deo alternativne medicine postao je veoma populara...

Prvi put u prirodi

Prvi put u prirodi

Dokazano je da je za decu boravak na svežem vazduhu po...

Zdrava ishrana - zdravo i pametno dete

Zdrava ishrana - zdravo i pametno dete

Pravilna ishrana u prvih 1000 dana od začeća od presu...

8 nerealnih očekivanja roditelja

8 nerealnih očekivanja roditelja

Imati decu može biti velika nagrada, a ponekada može ...

Da san ništa ne remeti

Da san ništa ne remeti

Važno da beba stekne rutinu i da se uvek opusti pre sp...

Masaža beba

Masaža beba

Masaža je jedno od najstarijih terapeutskih sredstava ...

Najpopularnija srpska imena za dečake u poslednjih 70 godina

Najpopularnija srpska imena za dečake u…

U periodu od 1931. godine pa do danas jedno muško ime ...

Nenapredovanje bebe - šta sve novi roditelji treba da znaju

Nenapredovanje bebe - šta sve novi rodi…

Jedan od glavnih pokazatelja zdravlja bebe je dobar 'pr...

Deca koja stalno traže društvo odraslih

Deca koja stalno traže društvo odrasli…

Često ćete na obiteljskim proslavama vidjeti djecu ka...

Noćno mokrenje

Noćno mokrenje

Noćno umokravanje predstavlja simptom nekoliko poreme...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.