april 17, 2021

Nova studija Univerziteta u Finskoj pokazala je da zdrava ishrana dramatično utiče na nivo inteligencije kod dece.

Novo istraživanje pokazalo je da dečja dijeta (pod dijetom se misli na to da roditelji paze na zdravu ishranu deteta) utiče na bolje čitanje, pisanje i razumevanje gradiva.

Deca koja su, u prve tri godine školovanja, jela povrće, voće, ribu i integralne žitarice, ostvarivala su bolje rezultate u školskim zadacima od ostalih vršnjaka.

U studiju je bilo uključeno 161 dete, uzrasta između 6 i 8 godina, koje su istraživači pratili od prvog do trećeg razreda osnovne škole.

Kvalitet njihove ishrane analiziran je uz pomoć dnevnika hrane, a uspeh u školi uz pomoć standardizovanih testova.

Dijeta je podrazumevala dosta povrća, voća, ribe, integralnih žitarica, nezasićenih masti.

Deca koja su se pridržavala ovog načina ishrane najbolje su uradila testove čitanja, pisanja i razumevanja gradiva.

“Rezultati studije nisu povezani sa socijalnim statusom učenika, fizičkom aktivnošću i građom. Relevantnost rezultata povezana je isključivo sa zdravom ishranom”, kaže doktor Ero Hapala sa Univerziteta.

“Zdrava ishrana se ispostavila kao važan faktor u učenju i kognitivnim sposobnostima kod dece. Roditelji, ali i škole bi trebalo da omoguće deci zdravu hranu.”

Iako u mnogim pričama dominira natprirodno, ako se uspostavi ravnoteža biće korisne za decu i njihovu inteligenciju

AKO želite da vam dete bude inteligentno, čitajte mu bajke. A, ako želite da bude jako inteligentno, čitajte mu još bajki - govorio je Albert Ajnštajn. Međutim, one su nedavno uzrokovale polemiku među univerzitetskim profesorima. Ričard Donkins sa Oksforda tvrdi da su bajke štetne za obrazovanje, jer mališanima usađuje pogrešnu ideju o natprirodnom.

- Postoji veoma zanimljiv razlog zašto princ ne može da se pretvori u žabu - statistički je neverovatno - oštro je prokomentarisao profesor Donkins.

Ipak, profesorka Ivon Keli reagovala je na njegov stav, objasnivši da baš taj magični sadržaj utiče na razvoj imaginacije kod najmlađih, dok je Dominik Vajs sa engleskog Instituta za obrazovanje istakao da bajke pomažu deci da savladaju čitanje i bolje razumeju svet.

Posle niza osuda i kritika, Donkins je promenio stav i napisao da su one zaista korisne za razvoj kritičkog mišljenja, jer uče klince da zauzimaju stav. Iako, dodao je, u mnogim pričama dominira natprirodno, ako se uspostavi ravnoteža, biće korisne za decu i njihovu inteligenciju.

Pre 15 godina, dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi. Ranije se mislilo da se one stvaraju isključivo pre rođenja, a onda je utvrđeno da se 50% sinapsi razvija do pete godine, 75% do sedme, a sve do 12 godine.

Posle toga više ne možemo da utičemo na inteligenciju deteta ili možemo, ali jako malo.

Aktivnosti kao što su trčanje, skakanje, preskakanje, provlačenje i penjanje treba što više dozvoljavati mališanima jer je dokazano da je igranje važno za razvoj dece.

Kako spremiti decu za sutrašnji život, izazove? Kako ih naučiti korisne stvari, a da nemaju slabije razvijene centre u mozgu? Kako uskladiti potrebu deteta za kretanjem i izazov novih tehnologija koje ga doslovno mogu zarobiti?

Zato moramo pronaći interakciju škole, učenja kroz igru, učenja pomoću novih tehnologija, ali i nečeg što roditelji potpuno zaboravljaju – jednostavne dečije igre, kakva je bila uobičajena do pre 10 do 20 godina: trčanje, skakanje, preskakanje, provlačenje, penjanje… Igranje je važno za razvoj dece jer je osnovna karakteristika ljudi uspravan hod, koji nas je evolutivno razvijao, posebno naš mozak koji je zapravo organ za preživljavanje.

Svi delovi mozga su na taj način usklađeni, povezani, sinhronizovano rade. Ako dete puno vremena provodi u ležećem ili sedećem položaju sigurno otvara vrata za kasniju pojavu kognitivnih ispada. Treba uvesti neka pravila za decu, a ona glase – jedan sat sedenja mora se kompenzovati s dva sata igranja (van kuće, negde u parku, igralištu).

Oni uče kroz igru

U sadašnjoj tački evolucije prestali smo da se krećemo, najveći deo dana sedimo i mozak dobija manje stimulacija i to u važnim regijama, što ostavlja posledice i na fizički razvoj. Na primer, danas 60%, a u nekim gradovima i više od 70% dece ima ravna stopala.

Do pre dve decenije taj procenat kretao se između 10 i 14% i nije rastao. Toliko je genetski preodređeno, a svi ostali imaju razvojne smetnje. Isto je i sa smetnjama u govoru, čitanju, koncentraciji. Neka deca su jednostavno postala nesposobna za učenje.

Dete se ne kreće, mozak dobija manje impulsa i tako nastaje problem. Tu roditelji treba da forsiraju motoričke igre, u kojima deca skaču, hvataju loptu, preskaču vijaču… zapravo dečja igra definiše naše kasnije sposobnosti, zato je ona jako važna.

Razvoj sinapsi

Pre 15 godina, dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi. Ranije se mislilo da se one stvaraju isključivo pre rođenja, a onda je utvrđeno da se 50% sinapsi razvija do pete godine, 75% do sedme, a sve do 12 godine. Posle toga više ne možemo da utičemo na inteligenciju deteta ili možemo, ali jako malo.

Prvu grešku pravimo čim dete iznesemo iz porodilišta. Devojčice stavimo u potpuno roze, a dečake u plave sobe. Prva stimulacija razvoja sinapsi dolazi od kontrasta. U sobi mora da postoji više boja. Čim dete prohoda, roditelji ga sputavaju u kretanju, ne daju mu da trči, skače, vrti se. I time sprečavaju stimulativne aktivnosti.

Roditeljski uticaj na razvoj broja sinapsi njihovog mališana moguć je već od dana rođenja. Dete mora da ima stimulativnu sredinu u svakoj fazi razvoja. U najranijoj fazi „meke”, pastelne boje nisu dobar izbor. Mnogo je bolje da boje i oblici, koji dete okružuju, budu kontrasni, kako bi oko jasno razaznavalo predmete i oblike. Najveći uticaj roditelja moguć je u fazi kada dete već sluša i razume šta mu se priča, a to je sa dve i po, najkasnije tri godine.

Puzle su jedna od “pametnih” igrica

Dete intuitivno radi vežbe koje stimulišu razvoj sinapsi, ali roditelji ga u tome sprečavaju, nesvesni da mu time nanose štetu.

Na listi korisnih aktivnosti nalaze se:

Rotacija oko svoje ose (deca vole da rašire ruke i vrte se u krug)

Skakanje (deca se raduju dok skaču po svojim krevetićima)

Igre sa održavanjem ravnoteže (deca uživaju hodajući po bankinama ili
ivičnjacima, a roditelji im to brane, plašeći se da će pasti)

Penjanje po drveću, nameštaju, stolovima (to im, takođe, branimo, jer se plašimo da će pasti i povrediti se)

Dakle, iako brane ovakvo igranje koje je važno za razvoj dece, sa druge strane roditelji deci dozvoljavaju igre koje su štetne i potpuno nepotrebne sa evolutivnog stanovišta.

Mi smo potpuno okrenuli leđa prirodi, a zbog toga plaćamo veliku cenu.
Sve je više razvojnih poremećaja na šta nam ukazuju statistike na državnom nivou u većini država u okruženju. Sve je više disleksije, disgrafije, diskalkulije i raznih smetnji koje onemogućavaju decu u normalnom učenju i postizanju rezultata u skladu sa svojim genetskim potencijalom.

Puno tih problema bismo sprečili kada bismo se normalno ponašali prema deci, tj. kao naši roditelji prema nama. Ne znam odakle toliki strah da će se dete povrediti u igri!? Previše brinemo, štitimo decu, udovoljavamo njihovim zahtevima i tako ih zapravo biološki oštećujemo.

Na primer, radili smo veliko istraživanje sa puno parametara koji su važni da procenimo razvoj deteta, a jedan od testova je bio da li znaju da vežu pertle. Preko 70% šestogodišnjaka to nije znalo. Pitali smo roditelje zašto im kupuju cipele na čičak, a odgovor je glasio – “da se dete ne muči”. Čuo sam da u radnjama skoro i nema normalne obuće na pertle za taj uzrast jer ih niko skoro ni ne kupuje! Zapravo smo mi roditelji najveći krivci za sve ovo što se događa našoj deci.

Crtanje i seckanje razvijaju motoričke sposobnosti

Moramo pomoći deci da školu shvate kao vid zabave, jer učenje je igra. Ne možemo, na primer, čitanje gledati izvan konteksta učenja i metoda rada u školi. Ono što je važno znati je to da ako teramo decu na reproduktivno učenje, to je protiv fiziologije i neminovno vremenom dovodi do otpora prema školi, prema takvom načinu učenja i prema samom čitanju.

Po nekim istraživanja deca u školi više i ne čitaju lektiru nego nalaze skraćene verzije na internetu, čitaju samo pojedina poglavlja, a samo 20% dece stvarno čita knjige! To se razlikuje od države do države, ali realno problem je sve veći. Moguće je da deca žive brže i da se sve događa u kratkom vremenu – nakon video igrice u kojoj pređu sve postavljene probleme za jedan sat dožive puno nerviranja, sreće, iščekivanja, uzbuđenja teško je čitati neku knjigu gde se sve odvija prilično sporo.

Drugi problem je što ako deca imaju usporenu akomodaciju oka (reakcija oka na približavanja i udaljavanje predmeta) onda mogu imati problem prilikom čitanja, pa se događa mešanje slova u rečenici, pa čak i čitavih redova. Onda čitanje nije samo dosadno, nego predstavlja i problem. Dete nema koncentraciju, događa sa da nešto što pročita ne može da ponovi, zaboravlja puno toga i onda mora ponovo da čita. Ranije nije bilo tako, a negde smo, izgleda, jako pogrešili.

Pomoć kroz igru:

Klasifikacije – dete klasifikuje predmete po nekom obeležju, npr. crvene lopte odvaja od belih. Za naš program smo osmislili drugačiji način klasifikacije, tj. dete to čini u svojim mislima, sa simbolima apstraktnih pojmova;

Kockice su obavezne

Serijacije – dete predmete ređa po veličini (npr. velika lopta, srednja i mala);

Analogije – npr. pitamo dete šta je zajedničko zastavama Irske i Italije, a nije zastavama Rusije i Francuske. Dete analizira u glavi te četiri zastave i odgovora: “Zelena boja”.A – pomažu u svakodnevnom životu. Preko 30 odsto neurona su asocijativni neuroni, a čitava mreža sinapsi razvijena je zbog ovog izuzetno važnog biološkog dela, koji je, jednostavno rečeno – sistem za memoriju, prepoznavanje, povezivanje i analizu.

Nažalost, ovaj vrhunski sistem sposobnosti mozga, naša deca u toku školovanja ne koriste, i zato se dešava da brzo zaborave ono što nauče ili, čak, i ne znaju da povežu ono što su naučili (kada je reč o funkcionalnom znanju, Srbija je među poslednjima u Evropi.) Ovaj sistem može svesno da se koristi i vežba (putem niza igara) već od treće godine života.

Asocijacije – pomažu u svakodnevnom životu. Preko 30 odsto neurona su asocijativni neuroni, a čitava mreža sinapsi razvijena je zbog ovog izuzetno važnog biološkog dela, koji je, jednostavno rečeno – sistem za memoriju, prepoznavanje, povezivanje i analizu.

Apstrahovanje – prepoznavanje simbola apstraktnih pojmova.

Stres kao posledica reproduktivnog učenja

Deca kod nas i u Evropi uče reproduktivno – čitaju više puta, ponavljaju i tako zapamte. Posle samo dve nedelje, međutim, zaborave čak 80% naučenog. Ali već od trećeg razreda deca imaju toliko gradiva da ne mogu sve da stignu da ponove. Onda kada treba da odgovaraju, znoje im se dlanovi, lupa im srce, dožive pravi akutni stres i to se ponavlja u proseku jednom u deset do 15 dana. Mozak reaguje na akutni stres tako što dete postepeno počinje da mrzi školu. Tako dolazimo do podatka da 30% dece već od trećeg osnovne ima otpor prema školi.

Plastelin razvija maštu i motoriku

Koja su rešenja?

Prvo moramo dete uvesti u knjige, tj. slikovnice već u najranijem dobu i tako ga zainteresovati za čitanje. Čitati mu priče za laku noć. Uzeti slikovnice koje ćemo zajedno bojiti, naučiti ga ljubavi prema svojim knjigama. Kada idemo u trgovački centar ili slično možemo mu jednom u mesec dana i kupiti neku knjigu. Ako voli zastave kupite mu knjige te tematike, ako voli životinje onda te tematike. Tako im stvaramo ljubav prema knjigama.

Ne smemo zaboraviti ni albume sa sličicama, ali tu moramo paziti da ne kupimo svaki dan po 10-20 sličica, jer to nije dobro. Puno je bolje kupiti svaki dan po 4-5 sličica, da dete iščekuje sutrašnji dan i sakuplja taj album 2 ili 3 meseca. Jer ako kupujemo deci puno sličica oni sakupe album za 10 do 15 dana i od toga nemaju nikakve koristi. A to je vezano za razvoj misaonih klasifikacija, serijacija i asocijacija, koje traju nekoliko meseci u aktivnostima kao što su sakupljanje sličica, salveta ili igranje klikera. Izuzetno je važno razvijati misaone klasifikacije i serijacije, jer one su uz asocijacije osnova funkcionalnoga znanja.

Posao roditelja, pa i učitelja, je da znaju koje su to igre, ali nažalost vidimo da su te korisne igre sve manje u opticaju. Ako se i odlučimo (ponekad slučajno) da uvedemo dete u neku korisnu igru, uglavnom je mi roditelji pokvarimo, jer recimo ako dete voli klikere, roditelji kupe 50 komada, za vikend dođu rođaci, pa možda kupe još 100 komada, a onda dete ima u kutiji 100-200 klikera i ne želi više ni da se igra, a ako slučajno i igra tu nema razvoja misaonih klasifikacija i serijacija, jer ga ne interesuje da li je izgubio ili odneo klikere, jednostavno nema motiv da pamti i analizira svoju igru. Zato je bitno da roditelji shvate da iako je igranje važno za razvoj dece, od puno igračaka dete baš i nema neke koristi.

Izvor: Happy children

Najjednostavnije igre, kao što su prebacivanje duvanjem ping-pong loptice iz ruke u ruku, doprinose smanjenju stresa, opuštanju i otvaranju deteta za usvajanje gradiva - tvrdi terapeut Klaudio Moki

Čak 90 posto mozga se razvije do pete godine života, a na njegovu veličinu i razvijenost utiče, pre svega, slobodna, nestruktuirana igra - tvrdi Klaudio Moki, terapeut i supervizor pri Asocijaciji za terapiju igrom. On nekoliko godina sprovodi projekat "Rastimo zajedno" u Nigeriji, gde obučava učitelje i nastavnike kako i na koji način da primenjuju igru u radu sa decom. Klaudijeva teorija je da nesputana mašta i kreativnost deluju neverovatno na um.


- Najjednostavnije igre, kao što su prebacivanje duvanjem ping-pong loptice iz ruke u ruku, doprinose smanjenju stresa, opuštanju i otvaranju deteta za usvajanje gradiva - tvrdi terapeut. - Kada se klinac oseća sigurno i opušteno, on je spreman za učenje i uspešno usvajanje znanja.

Klaudio je naveo primer eksperimenta sa pacovima kojim je to dokazano i koji je bio inicijalna kapisla za nastavak istraživanja sa decom kao učesnicima. Životinje koje su bile u kavezima sa igračkama bile su inteligentnije i za suprotni pol poželjnije od onih u praznim kavezima.

Izvor: Novosti

Tema o kojoj svi roditelji vole da raspravljaju, kako ozbiljno, tako i u šali, jeste od koga su deca nasledila svoju inteligenciju.

Ali zapravo postoji naučni razlog zbog kog deca nasleđuju svoju inteligenciju od svojih majki. Više studija, naime, pokazuje da je X hromozom odgovoran za 'prenos' inteligencije.

Žene imaju dva ta hromozoma (XX), a muškarci imaju samo jedan (XY) - tako da je dvostruko verovatnije da će deca od njih naslediti inteligenciju nego od očeva.

Bilo je nekoliko studija koje su se time bavile tokom prošlih nekoliko godina. Jedna studija u Odseku za medicinska istraživanja za društvene i javno zdravstvene delatnosti u Glazgovu otkrila je da deca 'imaju tendenciju da inteligencijom budu sličnija majkama'.

Istraživači su intervjuisali decu svake godine od njihove 14 do 22 godine, uzimajući u obzir različite činioce poput obrazovanja i društveno-ekonomskog statusa. Otkrili su da su najbolji prediktor inteligencije upravo njihove majke - IQ mladih ljudi bilo je oko 15 bodova različito od IQ-a majke.

No, ne slažu se svi naučnici s ovim osnovnim principom X hromozoma. Ostali istraživači naglasili su da genetika nije jedini faktor u određivanju inteligencije deteta.

Prema Psychology Spotu, procenjuje se da je 40-60 odsto inteligencije nasledno - ostatak dolazi iz našeg okruženja. Tako majke i tate mogu da igraju važnu ulogu u emocionalnom i intelektualnom razvoju svoje dece izgradnjom samopouzdanja, igranjem i podučavanjem novih veština, prenosi RTL.

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Vežbanje u trudnoći

Vežbanje u trudnoći

Trudnoća je po mnogo čemu posebno razdoblje. Tada pos...

Problematični treći krajnik

Problematični treći krajnik

Da li je potrebno vaditi treći krajnik, kada skoro svi...

Dojenje blizanaca – neiskustvo i uticaj okoline doprineli su uvođenju dohrane

Dojenje blizanaca – neiskustvo i utica…

Ja sam od samog početka odlučila da želim da dojim s...

Prvorođeni su gojazniji

Prvorođeni su gojazniji

Metabolizam bebe ne dobija dovoljno nutrijenata, pa izg...

Ishrana beba: Kada se u bebin jelovnik uvodi grožđe

Ishrana beba: Kada se u bebin jelovnik u…

Slatko i ukuno, puno antioksidanasa i vitamina, grožđ...

Moj bebiron gubi na težini

Moj bebiron gubi na težini

Telesna masa s kojom se beba rodi obično se snižava u...

Slike beba na Fejsbuku: Za ili protiv?

Slike beba na Fejsbuku: Za ili protiv?

Čak 75 odsto novopečenih roditelja objavljuju slike b...

Istine i zablude: Davanje antibiotika deci sa virusnim infekcijama

Istine i zablude: Davanje antibiotika de…

Nedvosmisleno je jasno da antibiotici NE mogu izlečiti...

Da li deca treba da budu vegetarijanci

Da li deca treba da budu vegetarijanci

Dok roditelji insistiraju da se u vrtićima obezbede ob...

Deca uče uz crtane filmove

Deca uče uz crtane filmove

Za dete od dve godine proces ponavljanja u pričama i c...

Zatvor kod beba

Zatvor kod beba

U prvim godinama, a naročito tokom prvih meseci život...

Šest stvari koje treba da znate o postporođajnoj depresiji

Šest stvari koje treba da znate o postp…

Dolazak bebe i majčinstvo se uglavnom predstvljaju ru...

Šta utiče na težinu vašeg deteta?

Šta utiče na težinu vašeg deteta?

Kad postanete roditelj, vaša je najvažnija briga koli...

"Ko detetu nametne vegansku ishranu treba da ide u zatvor"

"Ko detetu nametne vegansku ishranu…

Roditelji u Italiji koji svojoj deci nameću vegansku i...

Ishrana dece u drugoj godini

Ishrana dece u drugoj godini

Kada dete napuni jednu godinu, pravila u ishrani se ne ...

Bebe vole rutinu

Bebe vole rutinu

Bebi je od prvog dana potrebna rutina, okvir u koji su ...

Konjuktivitis (crvene i suzne oči) kod novorođenčadi

Konjuktivitis (crvene i suzne oči) kod …

Konjuktivitis (crvenilo očiju) kod tek rodjenih beba j...

Male boginje

Male boginje

Naizgled paradoksalna tema: male boginje u 21. veku! Na...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.