septembar 28, 2020

Pojedine predškolske ustanove u Srbiji, od danas su pooštrile mere koje su tek malo olabavljene u vrtićima prethodnih dana kada se korona virus smirio.
U pojedinim vrtićima, deca se od danas dovode samo do ulaza, gde ih preuzimaju vaspitači i vode od grupe. Takođe, zaposleni u vrtićima su vratili vizire.
Majka čije dete ide u jedan privatni beogradski vrtić u Zemunu kaže da su im nove mere saopštene juče kada su preuzimali dete.
– Rečeno nam je da od danas predajemo dete vaspitačima na ulazu i oni će ga voditi u grupu, a sve sa ciljem da se ne bi velika količina ljudi šetala objektom, da ne bi ulazili potencijalni zaraženi i da se virus korona ne bi širio – kaže ona.
Dodaje da su se u vrtiću sve do sada, sve vreme pridržavali mera, nosile su se maske, rukavice, merila temperatura, a da je ovo najnovije.
Nije doneta preporuka na nivou cele Srbije, već su neke ustanove same pooštrile mere.

Procedura pri ulasku i izlasku iz vrtića
Sve vreme od početka rada u vrtićima su vaspitači i ostali zaposleni nosili maske, rukavice, vizire. Pravljene su male grupe dece, preporučeno je da i oni drže odstojanje, a igračke su im uklonjene.
Iako je prošlo tačno mesec dana kako su vrtići počeli sa radom, i dan-danas roditelji prolaze posebnu proceduru kada dovode i odvode dete iz vrtića.
Na samom ulazu u vrtić postavljene su dezobarijere. Kada dolaze, i roditeljima i deci se meri temperatura i dezinfikuju ruke. Roditeljima se to isto radi i kada dolaze po dete.
I u jednom i u drugom slučaju, pravi se razdaljina između pristiglih roditelja na ulazu, odnosno izlazu, a ispred soba gde su grupe zadržavanje je maksimalno kratko, da se ne bi stvarale gužve.
Korona ipak ušla u vrtiće, uprkos merama
Uprkos svim merama, s početkom rada vrtića, korona je ipak uspela da prodre i u ove ustanove.
Prve vesti da je korona ušla u njih, stigle su dva dana pošto su počeli sa radom iz Predškolske ustanove “Milka Dimanić” u Vlasotincu. U njoj je bila zaražena trijažna sestra koja je primala decu u vrtić. Ona je došla u ponedeljak, 11. maja na posao i radila, a rezultat da je pozitivna na koronu joj je saopšten tek nakon par sati provedenih na poslu, jer su u Domu zdravlja procenili da je kasno da je o tome obaveste u nedelju uveče.
Nakon Vlasotinca, COVID 19 je ušao i u Predškolsku ustanovu “Neven” u Prokuplju, gde je pozitivna bila vaspitačica, koja je pre nego što je utvrđeno da je pozitivna radila sa dvoje mališana i još jednom koleginicom, i oni su iz predostrožnosti izolovani.
Korona je uspela da zatvori i čuveni vrtić “Čika Jova Zmaj” u Pirotu jer se krajem maja zarazila servirka hrane, zatim vrtić “Lane” u Aleksincu gde je zaražena vaspitačica radila sa decom jedan dan.
Obolele su i četiri spremačice vrtića “Zvončica” na Zvezdari u Beogradu, a na jedan dan bila su zatvorena i vrata Predškolske uprave “Prva radost” u Žitorađi gde je zaražena jedna vaspitačica koja je bila u grupi sa troje dece.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak govori o preliminarnim i konačnim listama, ali i o broju mališana koja se upisuju u beogradske vrtiće.
U 17 beogradskih predškolskih ustanova danas su objavljene preliminarne liste dece za upis u vrtiće.
Kako je naveo gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak, žalbe roditelja koji nisu zadovoljni odlukom upisne komisije mogu se podneti do 18. juna elektronskom poštom ustanovi u kojoj su roditelji i konkurisali, a krajem meseca očekuje se konačna lista, saopštila je Gradska uprava.
Istakao je i da će tokom leta Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu odobravati dodatnih do 20 odsto povećanja kapaciteta tamo gde se proceni da je to moguće, te da će do septembra biti otvoreni i novi vrtići poput objekta u Surčinu, čija je adaptacija pri kraju.
Gak je podvukao da roditelji ne bi trebalo da se brinu, jer će biti još dodatnih mesta, precizirajući da se nastavlja saradnja sa privatnim vrtićima u kojima je omogućen boravak dece uz finansijsku pomoć Grada Beograda.
Kako kaže, nastavlja se rad i na daljem smanjenju liste čekanja za vrtiće na kojoj je u ovoj godini bilo oko 2 000 dece, u odnosu na 2017. kada ih je bilo oko 10 000.
Na konkursu za upis u beogradske vrtiće, koji je trajao od 30. marta do 15. maja, stigao je 20 251 zahtev.
Ove godine roditelji su mogli da konkurišu isključivo elektronskim putem za 12 702 mesta, i to za 5 777 mesta u jaslenim grupama, 2 207 mesta u vrtićkim grupama i nešto manje od 5 000 mesta za predškolce koji do sada nisu bili u sistemu.
Prioritet pri upisu imaju deca iz društveno osetljivih grupa, deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, kao i ona koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u porodici.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić objasnio je koje su to promene koje nas očekuju od ponedeljka.Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da od ponedeljka u vrtić mogu da idu sva upisana deca, a roditelji više neće moati da donesu potvrdu da moraju da biti prisutni kod poslodavca.
On je objasnio da su za to dobili saglasnost Ministarstva prosvete.
"Već od ponedeljka, 18. maja, Grad Beograd će dozvoliti da u vrtiće dođu roditelji dece koja su upisana, a nemaju potvrdu poslodavca da moraju da rade, a iz nekog razloga nemaju gde mališane", kazao je Vesić i dodao da je prva faza prošla dobro.Naveo je da je zaključno sa jučerašnjim danom u vrtićima u Beogradu bilo 3.966 dece.
"To je bilo petsto trideset šestoro dece više nego prethodnog dana. Pokazalo se da iako je najavljeno da će doći 25 odsto dece, bilo ih je manje. Tako da smo juče dobili saglasnost Ministarstva prosvete, koji nam je dozvolio da i deca koja su upisana, a roditelji nemaju potvrdu od poslodavca, da mogu da budu u vrtiću. Ono što je apel moji lični, i Grada Beograda, jeste da roditelji koji imaju gde sa decom da ih ne dovode do kraja maja, dok se situacija ne stabilizuje. Ali, ono što je sigurno jeste da nijedno upisano dete neće biti vraćeno", objasnio je Vesić.
Roditelji su u vrtiće od 11. marta, kada su otvoreni, mogli da vode decu samo sa potvrdama da roditelji moraju da budu fizički prisutni kod poslodavca.

Izvor: www.yumama.com

Profesor dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, pred polazak dece u vrtić, kaže da samo 4 odsto dece ima korona virus bez simptoma, što ukazuje na to da su male šanse da dete unese virus u ovaj kolektiv u Srbiji.
Još su manje šanse ako se uzme u obzir i to da je preduslov da dete prilikom dolaska mora da bude potpuno zdravo. On, međutim, ne isključuje mogućnost da se sa početkom rada vrtića, ne pojavi neki rep epidemije.
Na samom početku razgovora za naš portal objašnjava koji su sve preduslovi da dete krene u vrtić, ali i zašto deca ne treba da nose maske prilikom boravka u njima.
– Prvi preduslov je da sva deca potpuno zdrava uđu u vrtić, relativno je mala šansa da dođe neko ko je zaražen. Drugi uslov je da moraju da budu male grupe, nikako veće od 7, dakle petoro do sedmoro dece. To su sve iskustva onih koji nisu prekidali vrtić kao što je Švedska, i onih koji su ponovo krenuli kao što su Nemačka, Norveška… Čak su u nekim zemljama i škole počele – kaže prof. dr Konstantinidis i objašnjava zašto mala deca ne bi trebalo da nose maske:
– U uzrastu od 3 do 5 godina nije moguće nositi masku. Ta saradnja je moguća sa decom tek posle 6 godina. Oni maske ne treba da nose, jer u svojoj igri i načinu života, nije za očekivati da će se deca pridržavati nošenja maski, već će je skidati, stavljati, spuštati, i onda će ta maska, ukoliko negde na površini ima virus, u stvari, biti samo izvor zaraze. Dakle, deca ne treba da nose maske u vrtićima, vaspitačice treba. Takođe, deci bi trebalo meriti temperaturu na ulazu, proveriti da nije šmrkavo kada dođe, a može još jednom u toku boravka.

Rizik od zaraze i u kući
Podseća da prostorije moraju da budu potpuno dezinfikovane, čistije nego što je uobičajeno. Ističe da će deca biti u određenom riziku od zaraze i u kući, posebno što roditelji kreću na posao, koji će imati kontakte.
– Svega 4 odsto dece ima koronu bez simptoma, iako se verovalo da ih je više i to je ono što je dobro. Oko 56 odsto, prema svim anketama ima blažu kliničku sliku, više od jedne trećine ima srednju a veoma mali broj tešku. Niko do sada u Evropi, među decom do 10 godina, nije preminuo, bar prema podacima koje imam zaključno sa 28. aprilom. Inicijalno se mislilo da je mnogo više od 4 odsto dece koja nemaju simptome. Tako da, pošto samo potpuno zdrava deca mogu u vrtić, jako su male šanse da će oni sa sobom doneti virus – kaže naš sagovornik.
On dodaje da se tegobe i kod dece izražavaju u vidu malaksalosti, povišene temperature, kašlja, eventualno zapušenog nosa. Kaže da se kod dece može pojaviti i proliv, koji nije nešto posebno izražen, dok se upala pluća javlja znatno ređe.
Navodi da se pojavio i jedan relativno težak oblik zaraze koji se javlja jednom na 5.000 do 10.000 slučajeva, radi se o sistemskoj antiinflamatornoj bolesti, ili kavasaki sindromu.
– On je prvo opisan u Engleskoj, a zatim su ga opisali i Španci i Italijani. Taj oblik je veoma redak, kod nas je skoro pa na nivou statističke greške, ali postoji mogućnost da se javi. Niko, međutim, od njega nije preminuo. I, treba biti veoma oprezan sa davanjem te dijagnoze, koja svakako jeste povezana sa kovidom, ali kavasaki se javlja i usled drugih virusnih i bakterijskih infekcija – objašnjava prof. dr Konstantinidis.

Da li je 11. maj dobar datum za polazak?
Prema njegovim rečima, kako epidemija jenjava izvor zaraze u školici ne bi trebalo da bude mnogo i znatno veći nego u porodici, ali ističe da pedijatre čeka posao. Ne isključuje mogućnost pojave repa epidemije zbog početak rada ovih kolektiva.
– Školica treba da bude, pre svega, za one čiji roditelji rade, i koji to ne mogu izbeći. Primera radi, oko 30 odsto zdravstvenih radnika ima potrebu za vrtićem, tako da ga ne možemo izbeći iako postoji veliki i opravdan strah. Sad, da li je 11.maj pravi datum ja to ne bih licitirao, prepuštam to epidemiolozima da procene. Ali, mi kasnimo jednu do dve nedelje koji su 4. maja i koji, takođe, 11. maja otvaraju, pa mi se čini da nije velika stručna greška, a mislim da niko to ne zna – kaže on.
Navodi da je njihova preporuka bila da se subvencionira jedan od roditelja, da bi deca još bila kod kuće, ali je svestan da i mnogo jače ekonomije to ne mogu da izdrže:
– S tim što nije rešenje ni da radiš od kuće i da čuvaš dete.

Rep epidemije
Dodaje da očekuje da će pedijatri imati više posla.
– Nije nerelano očekivati da se neće pojavito rep epidemije kod dece. Vrlo je verovatno je da će do nekog doći, ali to je rizik u odnosu na korist, za pokretanje ekonomije. Međutim, to je prihvatljiv rizik. Mislim da se mi po broju obolele dece uklapamo sa svetom. Svuda u svetu je broj obolele dece ispod 10 godina, manji od 1 odsto. U Španiji je 0,8, u ostalim zemljama Evrope od 0, 4 do 0,6 odsto. Dakle, vrlo mali. Poslednji podaci izneti za nas su 100 dece. Čak i da je 200, naši statistiku vode do 19 godina, mislim da imamo 0,3 ili 0,4 odsto obolele dece do 10 godina – navodi Konstantinidis.
Za kraj naglašava da se ne sme prekida vakcinacija protiv drugih bolesti prema našem kalendaru obavezne imunizacije.
– To, u stvari, može da bude najveći rizik na jesen i na zimu, u tom slučaju bi deca platila danak od običnih bolesti, poput malih boginja i ostalih bolesti, protiv kojih imamo vakcinu – istakao je on.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Roditelji više neće moći da vode nevakcinisanu decu u vrtić, jer im pedijatri neće davati potvrde kojom se dokazuje da je dete zdravo za kolektiv. Ovo je prva, oštrija, mera koju je zdravstveni sistem primenio upravo zbog povećanog rizika od epidemije malih boginja.

Ovakvo obaveštenje iznenadilo je roditelje koji svoju decu leče na pedijatriji u Domu zdravlja Stari grad, opštini inače poznatoj po malom obuhvatu vakcinisanih MMR cepivom (male boginje, rubeole i zauške).

U Srbiji je inače smanjena vakcinisanost dece MMR vakcinom, zbog čega preti da se naruši kolektivni imunitet i na taj način poveća šansa za nastanak epidemije malih boginja.
Ova mera trebalo je da se primenjuje još ranije, ali su se mnogi pedijatri bunili i nisu želeli da na ovakav način ucenjuju roditelje.

Sve se, međutim, promenilo zbog opasnosti do epidemije malih boginja, koja već uveliko traje na Kosovu, a mogla bi vrlo brzo da se prelije i u Srbiju.

Zbog toga je naloženo svim domovima zdravlja u Srbiji da ne izdaju potvrde za vrtiće nevakcinisanoj deci, jer to nalaže Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, po kome mališani koja nisu primila sve obevezne vakcine ne mogu da borave u kolektivu.

Pa da prijavimo kad nam dete dolazi u istim gaćicama 7 dana na +40° , pa da prijavimo kad zaborave da dođu po dete. Pa da podnesemo lične tužbe kad dovedu dete sa prelomom iz parkića, optuže vaspitača i traže odštetu, iskrena je Ana Sarić.

U medijima se nedavno pojavila vest da je šestogodišnji dečak S.J. pretrpeo nasilje od strane vaspitača u vrtiću „Oblačak“ na Zvezdari. Tu informaciju je dala dečakova mama Ivana Anđelković tvrdeći da je jedan od njenih blizanaca pre dva meseca doživeo traumatično iskustvo.

"Moja sestra je dečake 20. maja odvela u vrtić. Jedan od sinova se bunio jer se rastužio kad je video da njegova vaspitačica nije tu, već ju je menjala Svetlana Đurić. Bio je uznemiren, hteo je da ide kući. Počela je da viče na njega, a potom ga je vukla. Mučenik je pao u igračke. Plakao je. Kad se podigao, počupala ga je za kosu! A onda mu je lupila šamar”, ispričala je Ivana koja, kako kaže, i dalje pokušava da istera pravdu.

Ipak, ova vest pogodila je vaspitačicu iz Beograda Anu Sarić, koja je odlučila da se putem društvene mreže Fejsbuk obrati javnosti i na neki način stane u odbranu svoje profesije, budući da ovo nije prvi put da roditelji optužuju vaspitače.

Prenosimo vam njeno pismo u celosti:

"Vaspitačica šamarala dete! Današnji naslov u novinama. Ovo će, verovatno, biti moj najduži status, ali bi mi mnogo značilo da ga pročitate.

Odavno sam prerasla onaj momentat da bez ikakve ranije provere iz petnih žila branim struku. Ne. Kao i u svakom poslu i nas ima svakakvih. Kao pripravnik menjala sam često i vrtiće i grupe, čak i opštine. Radila sam sa svakakvim vaspitačima. I nikad, i slovom nikad nisam videla da neko fizički kažnjava dete, čak ni ništa slično nisam videla.

E sad ima jedna ( zapravo više) neverovatna stvar. Kad se nešto desi na relaciji vaspitač dete, moje kolege se razapinju i pale na lomači, a ispod tih tekstova tek sledi horor u vidu komentara. Šta je bilo sa onom nesrećnom ženom što je optužena za pedofiliju? Ne znate? Na kraju se ispostavilo da je dete izmislilo, što , složićete se nije nikakvo čudo s obzirom na bujnu maštu u tom periodu života, a sa druge strane crnu hroniku, farme, parove i sl. čime se mi odrasli gadjamo pred njima... Da li je porodica, ustanova, vrtić izašao da se izvini uz istu pompu uz koju je jadnu ženu čerečio? Ne. Jer to nije senzacionalizam! To što su je obeležili za ceo život....nikom ništa. Pojeo vuk magarca.

Na žalost ovo nije usamljeni slučaj. Ima ih koliko hoćete.

Da li znate šta bi se dogodilo kad bi mi, vaspitači počeli da zovemo centre za socijalni rad ( i kada bi oni imali vremena time da se bave) pa da prijavimo svaku mamu koja do 6 sati bleji na Adi a dete joj u Julu i Avgustu nema nijedan izostanak, a ona nezaposlena. Pa da prijavimo kad nam dete dolazi u istim gaćicama 7 dana na +40° , pa da prijavimo kad zaborave da dođu po dete. Pa da podnesemo lične tužbe kad dovedu dete sa prelomom iz parkića, optuže vaspitača i traže odštetu. Da. Da. Verovali ili ne.

Pa da prijavimo kad ne odvode svoje dete kod logopeda koje sa pet godina ne zna da kaže polovinu azbuke, kad ih ne vode kod lekara i dovode mrtve bolesne u vrtić, a one sede kod kuće.... Da li znate da zlostavljanje i zanemarivanje spada u istu kategoriju?

A da zanemarivanje može biti higijensko, zdravstveno, emocionalno... Ovo možda nije neki argument...ali... Da biste radili posao vaspitača, morate imati najmanje višu školu ( strukovnu, fakultet ili master), morate proći test: inteligencije, ličnosti i opšte kulture.

Takođe pre prijema u stalni radni odnos, direktor od vašeg rukovodioca traži mišljenje o vama. S druge strane, da biste bili roditelj potrebno je da ispinjavate "samo" biološke uslove. A opet je reč roditelja 7 puta jača od reči vaspitača. Za šta smo i mi vaspitači u ogromnoj meri krivi... Eto. Ovo je jedan promil onog što bih na ovu temu imala da kažem.... I rado bih se, argumentovano obračunala sa svakim ko u ovom postu ima nešto da mi zameri....izvolite."

 

Saznajte kojim čudom sva deca u vrtiću jedu za stolom, spavaju i slušaju vaspitačice dok je kod kuće potpuno druga priča

Koliko god se trudili, ni u jednoj porodici nisu tako strikna i jasna pravila kao u vrtiću.

Dok se uporno trudite da naučite dete da vas posluša, da sedi dok jede, zaspi samo i nauči osnovna pravila, čini se da vaspitačice to rade uz pomoć nekog čarobnog štapića.

„Sećam se prvog roditeljskog sastanka u jaslicama i začuđenih izraza lica nas roditelja dok nam je vaspitačica pričala kako deca sama legnu u svoj krevet, pokriju se i spavaju. Tada se još ni jedno dete iz grupe kod kuće nije samo uspavljivalo“

„Kod kuće ništa neće da jede, osim kad ga vijam po stanu ili dok gleda televizor. Zanemela sam kad sam ga videla da sedi sa drugom decom u vrtiću i jede sam, kao veliki“

„Čini mi se da je nemoguć samo u mom prisustvu. Vaspitačice ga hvale i govore kako je divno dete i sve ih sluša. A ja ga kod kuće skidam sa plafona“

Ovo su samo neke od čestih izjava roditelja. Zašto je to tako i kako su vaspitačice nabavile te čarobne štapiće kojim učine da sva deca jedu u isto vreme i to za stolom, spavaju kad im se kaže da je vreme za spavanje, poslušaju iz prve šta im se kaže, a nama to nikako ne uspeva.

Otkrivamo vam samo neke tajne čarobnih vaspitačica.

Sigurna zona mame

Drage mame, opustite se. Niste krive i ne treba tako da se osećate. Majka je osoba koja dete voli bezuslovno i dete to oseti. Volećete ih kako god da se ponašaju. Takođe vi ste sigurna zona u kojoj dete napokon posle dugog dana i mnoštva doživljaja može da izbaci iz sebe sve ono što je trpelo i preživljavalo. Zato su deca često nemoguća u prisustvu mama, a ostale ljude moraju da pridobiju za sebe pa ih slušaju.

 

Vršnjaci- uticaj grupe

Grupa ima veliki uticaj na ponašanje deteta, a dete potrebu da se u tu grupu uklopi. Kad vidi da svi idu da spavaju ne želi da odstupa. Na predškolskom uzrastu česte su i imitacije pa dete oponaša ponašanje druge dece. Jedan od razloga zbog kojih tako mirno sede za stolom je zato što to i druga deca rade ali i zbog još jedne važne stvari, a to su stroga i dosledna pravila.

 Stroga pravila koja se ponavljaju- rutina

Vrtić je prava mala vojska za decu. Uvek se u isto vreme doručkuje, ruča, spava, užina, igra, a slobodnog, nestruktuiranog vremena je jako malo.

Koliko god se trudili, ni u jednoj porodici ne važe ovako striktna i čvrsta pravila. Panavljajući iste radnje svakodnevno stvara se rutina i dete više i ne razmišlja šta treba da radi.

Mada je u svakodnevnom životu teško držati se pravila i discipline, ukoliko uspemo barem donekle da ih se držimo i kod kuće, olakšaćemo našem detetu, a i sebi. Deca vole strukturu čak i ako vam se tako ne čini. Kad uplove u rutinu sve je mnogo lakše, a i adaptacija na vrtić će proći bolje.

Sa druge strane ako u kući ne postoje baš nikakva pravila, vrtićka disciplina za dete će biti veliki izazov.

Pokušavaju da oduševe vaspitačice

Verovatno ste već primetili to vrckavo zavođenje drugih ljudi. Deca su mali halapljivci za pažnjom i ljubavlju. Za razliku od udobnosti sopstvenog doma gde su uvek u centru pažnje ili eventualno imaju braću i sestre za konkurente, u vrtiću ima puno onih koji se takmiče da zadobiju pažnju autoriteta (vaspitačice).

Kako bi ih naučile lepom ponašanju vaspitačice će svojom pažnjom, pohvalom, osmehom, potkrepiti poželjno i sa druge strane povišenim tonom, ignorisanjem i sl. kazniti nepoželjno ponašanje.

Kada ih zavole, deca će učiniti sve kako bi zadobili ljubav svojih vaspitačica. Isto rade i kada odete u goste, kod babe i dete i svih onih ljudi koji nisu mama i ne vole bezuslovno već se njihova ljubav i pažnja zaslužuje.

Umeće učenja kroz igru

Jedini ispravan način učenja dece je učenje kroz igru i zabavu. Samo prijatne emocije koje se vezuju za ono što dete radi, učvstiće željeno ponašanje. A u vrtiću je sve upravo tako osmišljeno. Kada prođu fazu adaptacije i prihvate odvajanje od roditelja, vrtić za decu postaje pravi mali raj. Tamo su njihovi drugari, nove igračke, uvek nove igre i aktivnosti, igre bez granice..

Vaspitačice znaju hiljadu igrica i znaju da osmisle još toliko kako bi zadobile pažnju dece i naučile ih i onim stvarima koje se kod kuće čine toliko teškim.

Dakle, više faktora dovodi do toga da se vaše dete poželjnije ponaša u vrtiću nego kod kuće. To ne treba da vas brine ali po nešto od vrtića možemo da naučimo i da primenimo i kod kuće, zar ne?

Mada će kod kuće to sve ići malo teže, važno je da ih učimo navikama i lepom ponašanju. Ako se barem trudimo da radimo slično, bićemo partneri vrtiću na zajedničkom zadatku, samo će u vrtiću ići malo lakše i brže.

Sa druge strane, roditelji koji vaspitanje prepuste vrtiću, a kod kuće rade suprotno, stvoriće kod deteta konfuziju, ono će se teško uklapati u socijalno okruženje i na kraju krajeva roditelji će teško izaći na kraj sa takvim detetom jer ipak se ono iz vrtića svaki dan vraća kući u jezgro iz kog sve potiče.

Izvor: bebac.com

Kada dete ide u vrtić i ako je elegantno pri tome obučeno, kao da je krenulo u pozorište, mislite li da je prirodno da mu šaljete poruke tipa, pazi da se ne isprljaš, budi pažljiv dok jedeš, to su ti nove stvari.

Vrtić, kao druga kuća, drugi dom, sigurnost. Je li vam to, ako ne prva, onda jedna od asocijacija na boravak u istom? Jer, ako nije, čak ni u najavi, razmislite da li uopšte želite da vaše dete bude deo kolektiva?

Musavi, prljavi, umazani, lepljivi, a zaaaadovoljni dečji osmesi i pune duše sreće, radoznale oči, otkrivalice. To bi trebalo da je esencijalno osećanje i prva potreba deteta pri pomisli na vrtić. Da zna da je u vrtiću dobro došlo, da će ga tamo dočekati sa osmehom i zagrljajem i dati mu na važnosti. Da zna da će moći da istražuje, saznaje, druži se, iznad svega. Ako svega toga, dragi roditelji, nema u vašem srcu, zaobiđite vrtić, a ako vam je vrtić, što često čujem, nužno zlo, pokušajte u sebi da pronađete mesta za pomenute osećaje i doživljaje.

Kada dete ide u vrtić i ako je elegantno pri tome obučeno, kao da je krenulo u pozorište, mislite li da je prirodno da mu šaljete poruke tipa, pazi da se ne isprljaš, budi pažljiv dok jedeš, to su ti nove stvari. Ili je možda prirodnije, provedi prijatan dan sa drugarima, volim te, dolazim čim završim s poslom i onda snažan zagrljaj. Ima mnogo dece lepo obučene, koja ne znaju da se igraju, zagledaju svoju garderobu i kao svetinju čuvaju igračku od par hiljada dinara, jer je imperativ da je vrate kući čitavu. Ko uživa u toj garderobi i igračkama, dete ili roditelj? Ima dece koja toliko kasno ležu, a onda mimo pravila kasno dolaze u vrtić, pa, po prirodi stvari ne mogu da spavaju kada ostala deca to čine, ili bar ne remete drugu decu. Mislite li da je tom i takvom roditelju bitna grupa i pravila iste? Samo taj roditelj ima dete-boga i samo su njegove potrebe važne. O, kako se brzo preokrenu te stvari upravo protiv tog roditelja, jer ako dete kao malo nije naučilo za granicu i poštovanja pravila, kao starije će izazivati određene nepoželjne situacije u školi, napolju i naravno u kući. Na žalost, roditelj o tome ne razmišlja, a onda, po nepisanom pravilu, okrivljuje sve druge, sistem, društvo, školstvo, lakše mu je tako nego da se suoči sa sobom i nadljudskim naporima, ako treba, krene da ispravlja grešku. Svaka je popravka bolja, onda zanemarivnja problema ili prebacivanja krivice.

Dalje, šta znače pitanja upućena detetu, bilo pred prisustvom vaspitača, bilo nasamo, pri prvom susretu, nakon boravka u vrtiću, kao što su, je li te neko dirao, kaži mami, opet si se isprljao, ljubavi, pa šta ti je, ko te je naljutio? A dete veselo, na primer. Je li bolje to ili opet snažan zagrljaj, uz komentar, jedva sam čekao da te vidim, kakav je bio tvoj dan u vrtiću, šta ti se danas najviše dopalo? Veoma često roitelj samo pita, je li jeo, spavao, ne i da li se smejao, koja mu je igra prijala, o, nešto ste danas bojili, je li to moj umetnik zato danas tako slatko umrljan? A tek padanje u nesvest, jer to mali bog nikada ne radi, ako njega ili nju neko udari, ogrebe, padne ili najgore ugrize. Pa i vaše dete ume da čini, ako ne iste, onda slične nestašluke, jer je dete, a nestašluci idu uz taj pojam, neraskidivo su vezani, ako detetu dozvolite da bude dete.

Svi roditelji dobro znaju da su grupe, u kojima njihova deca borave – brojne, tridesetoro i više dece. Dobijaju i jasna uputstva šta je prikladna odeća za vrtić, komad nečega koji dete neće sputavati, već će u njemu moći da se valja, ako ima prilike za to, puzi, sedi na podu i naravno lako obuče i svuče. Zna se i da je poželjno ne nositi skupocene igračke, ako vam je već do njih mnogo stalo, jer deca u igri mogu i da pokvare iste. Igraju se, a i dele, zašto bi inače doneli igračku, ako će je sve vreme grčevito stezati? Dete je deo grupe, a u grupi se i drugoj deci dozvoljava da vide ili dodirnu igračku, a uloga vaspitača, gde je mnogo dece, jeste da vodi računa o deci, da brine o njima, uči ih prvim elementarnim stvarima i mnogo se igra sa njima. Suvišno je i spominjati da nema ni vremena, ni prostora za nadgledanje dečjih igračaka, šnala, gumica. Koga vi želite da vaspitač, a pod tim mislim isključivo na onog vaspitača koji voli svoj posao i nadasve decu sa kojom radi, podučava i čuva u vašem odsustvu, dete ili predmete?

Volite i uvažavajte svoje dete i njegove prirodne potrebe, to je vaše pravo i obaveza. Probajte da volite i mesto gde ono provodi dosta vremena, dok vi zarađujete za život. Izbegavajte ulogu lovca na greške, jer tako i sami gajite budućeg lovca. Radujte se, smejte se sa detetom, igrajte se što više možete, umesto da ste za kompjuterom ili pred tv ekranom. Nikada neviniju i jasniju sliku o svom detetu nećete imati, uživajte u plodu vaše ljubavi. Onda znate da radite dobru stvar, gajite srećno i zadovoljno dete, koje će umeti da voli i ceni sebe i svet koji ga okružuje. I uvek, uvek, poštujte pravila, postavljajte jasne granice, na taj način učite svoje dete da, kada odraste, ume i samo da prepozna i razlikuje dobro od rđavog.

Piše: Ivana Vana Stanisavljević

Izvor: Roditeljstvo i odrastanje

Ukoliko ste primetili da vaš mališan često odbija da ide u vrtić ili školu, pati od određenih „bolesti“ poput glavobolje ili bola u stomaku, poteškoće s nesanicom ili ima preterani strah od životinja i čudovišta, verovatno se boji gubitka roditeljske blizine.

Histeričan plač i panika ako roditelja ispuste iz vida kod dece se javlja već u uzrastu od osam meseci, kaže pedijatar Aron Kuper, autor knjige „Zašto ne reći: Želim da mi deca budu srećna“. Simptomi straha od odvajanja mogu da traju nekoliko nedelja ili meseci dok dete ne shvati da ga ne napuštate zauvek, a koren detetove panike je strah od gubitka ljudi s kojima je emotivno blisko.

– Stvar je u tome što deca shvataju da možete da odete, ali ne shvataju da ćete se vratiti – kaže Kuper. Kod starije dece predškolskog uzrasta i školskog uzrasta (od treće do desete godine) teskoba razdvajanja pojavljuje se nakon svakog dužeg razdoblja provedenog s roditeljima ili ljudima kojima veruju – objašnjava on.

Ovo je najčešće povezano s osećanjem nezaštićenosti u novoj sredini i s nepoznatim ljudima, kao i sa strahom da će se mami i tati dogoditi nešto loše ako ih dete ne „čuva“. Odbijanje odlaska u vrtić ili školu, „bolesti“ poput glavobolje ili bola u stomaku, poteškoće s nesanicom i preterani strah od životinja i čudovišta upućuju da se dete boji gubitka roditeljske blizine. Ako se ovaj strah ignoriše, histerija iz prve faze prelazi u ravnodušnost prema roditeljima. Spomenutom nezainteresovanošću dete „kažnjava“ roditelje zbog „napuštanja“. S obzirom na to da je reč o normalnoj fazi odrastanja, strah od odvajanja može se ublažiti, planiranjem odlaska, ritualima poput slanja poljubaca i dužeg mahanja pri odlasku, detetov strah polako će nestati.

Prvi dan je veliko uzbuđenje i poseban je i za decu i za roditelje, za vaspitače je važno da prvi dan protekne u najprijatnojoj atmosferi, da bude spontan kaže vaspitačica u vrtiću Kralj Petar Prvi Vesna Mladenović.

Vesna Mladenović kaže da je uoči polaska u vrtić važno imati psihološki pripremu.

"O tome se priča unapred, pa neki detalji kakve patike, kakav ranac. Dođe se da se vidi prostor, da se vidi vaspitačica, ako je dete išlo u jaslice može da bude malo lakše", navodi ona.

Pedagog predškolske ustanove Savski venac Gordana Mladenović kaže da je adaptacija proces prilagođavanja deteta na nove okolnosti i da, kao i kod svake novine, tu je dosta toga na šta dete treba da se navikne.

"Odvajanje od roditelja, nepoznata nova sredina, mnogo novih lica, i dece i odraslih, novi rtiam života, neke drugačije navike", ističe ona.

Gordana Mladenović ističe da moramo da budemo svesni osećanja koje dete ima kad dođe u novu sredinu.

"Prvo strah, jer dete dolazi u novu sredinu, u nepoznato, dete to izražava kroz plač i roditelju nije svejedno. Mora roditelj da nađe snage da bude pozitivan, nežan, pažljiv, to uveravanje da ga volite daje detetu sigurnost da zna da neće biti u toj novoj sredini ostavljeno".

Vaspitačica Vesna Mladenović kaže da u tom uzrastu deca nemaju predstavu velike ljubavi roditelja i da zaista imaju strah od odvajanja i da li će roditelji doći.

"Oni nemaju predstavu koliko ih volimo i da će roditelji sigurno doći. Mi im uvek odgovaramo da će roditelji doći brzo, možete recimo starijem uzrastu da nacrtate šta ćete raditi tokom dana - igranje, spavanje i mama ili tata dolaze. Ali, ako nešto kažete detetu, gledajte da tako i bude, ako kažete doći ću posle užine onda dođite. U suštini, nemate recept koliko će trajati adaptacija", kazala je.

Ona kaže da se jaslice drugačije pripremaju, u smislu da nema toliko pripreme kod kuće.

"Ta deca traže dodir, da imate muziku i neku prijatnu atmosferu u sobi, to je jako bitno za jasle".

"Kada je polazak jaslene dece u pitanju, onda ne možemo da pričamo o spremnosti deteta nego o potrebi. Dete na tom uzrastu ima potrebu za odraslim, koji prati njegove potrebe, stimuliše ga na istraživanje svojih mogućnosti. Kada govorimo o polasku u jasle govorimo o potrebi roditelja, zbog posla da smesti dete negde gde će biti bezbedno i sigurno, gde će mu biti lepo u okruženju dece koja se tu nalaze", rekla je Gordana Mladenović.

Vaspitačica Vesna Mladenović navode da postoje razlozi i za i protiv upisa dece u jaslice.

"Za - to je potreba roditelja, dobra strana je što deca koja izađu iz jaslica mi vaspitači vidimo ogromu razliku u odnosu na decu koja dolze iz porodice - ona su samostalna, sama jedu, oblače se, znaju da se obrate drugom detetu, vaspitaču, oni su adaptirani. Nedostaci su česte infekcije, to naravno nije pravilo, ali deca se često razboljevaju, ali su recimo imunološki mnogo jača kasnije", navodi vaspitačica.

Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekcije? Veliki broj dece se muči sa jesenjim virusima – jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv, a treći nikako da se izbore sa visokim temperaturama.

Taman se dete oporavi, par nedelja bude dobro, pa opet sve ispočetka – neki novi virus, opet kod pedijatra, pa terapija, a neka deca “zaglave” u bolnici!

Kad se vratimo par decenija u prošlost stvarno nije bilo ovako! Tada su kolektivima uglavnom postojale tri do četiri infektivne bolesti: upala grla, kašalj, poneki proliv i grip kad dođe zima. Sve se to nekako brzo lečilo, a virusi obično trajali u skladu sa starom izrekom “sedam dana bez terapije, a nedelju dana uz uz lekove”. Deca su se nekako ređe razboljevala – bilo je onih osetljivih mališana koji su češće odsustvovali iz vrtića ili škole, ali je ogromna većina dece retko viđala pedijatra.

Sada je nekako sve drugačije, virusne infekcije se “vuku” nedeljama, čekaonice su prepune, baš kao i dečje bolnice. Tako je svake jeseni, a ovo promenljivo leto (ako se uopšte tako može nazvati) je izgleda samo pogoršalo situaciju.

Mnogo je pitanja roditelja koje pokriva ovo sa početka teksta, pa idemo redom:

Zašto detetu stalno curi nos i kašljuca nedeljama kašlje, a nema visoke temperature?
Postoji ogroman broj – preko 200 tipova virusa koji napadaju disajne organe dece! Na žalost, među tim virisima nema unakrsnog imuniteta.

To znači da dete može da dobije virus tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) “zaradi” tip 24, pa 8, pa 101 i tako do proleća! Iako se radi o različitin tipovima virusa ono imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o serijskoj infekciji. Srećom, kod ogromne većine dece se radi o bezazlenim prehladama, koje veoma retko izazivaju komplikacije. Slivanje sekreta iz nosa u grlo izaziva kašalj, ali većina dece ipak nema problema sa bronhijama i plućima.

Kako to da je prehlada virusna infekcija – zar ne nastaje zbog promaje?

Prehlada jeste virusna bolest!

Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju. Promaja ne izaziva prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se šire kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. Zato je veliki broj dece (ali i odraslih) koji imaju prehladu ovih dana i nedelja.

Kako vreme utiče na infekcije?
Nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Topliji jesenji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje koje idu sa povraćanjem i prolivom, a hladnije dane uglavnom vole virusi koji napadaju disajne organe.

Na žalost ima i bakterija kojima prija “toplo – hladno” pa to dodatno komplikuje situaciju. Sa druge strane treba znati da su i deca meteropate – zna se da i nerođene bebe osećaju klimatske promene.

Zašto se deca u vrtićima i školama češće razboljevaju?
To je logična posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom – zatvorenom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to nije uvek i svuda tako. Što je veća grupa veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale.

Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To naprosto nije u redu zbog druge dece, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo (zbog pada imuniteta u infekciji) biti u opasnosti da zakači novi virus ili bakteriju od drugog bolesnog deteta koje je ipak dovedeno u vrtić.

Može li bolesno dete u kolektiv?
Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Bolesno dete je opasno za zdravu decu, ali je i imunitet tog deteta oslabljen pa u kolektivu može lakše “zakačiti” neki novi virus.

Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su. Postoji opšte prihvaćen stav da ova deca mogu u vrtić. Tada se radi se o banalnim prehladama pa je “razmena virusa” prihvatljiva jer se deca polako imunizuju na viruse pa vremenom postaju otpornija. Naravno to ne važi za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka). Za njih nije kolektiv dok ne ozdrave.

Donose li odrasli viruse u kuću?
Pogledajte ponekad sebi grlo u ogledalu – videćete da je često crveno, a tegoba nema. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest, ali to nije glavni uzrok značajnog porasta broja infekcija kod dece. Izuzetak su bebe u prvim mesecima života – njih treba striktno poštedeti kontakta sa bolesnima, pa i sa članovima porodice koji imaju običnu prehladu. Ne dajte bolesnima da ulaze kod bebe, pa neka se ljuti ko ne može da razume – bolje ljuta familija nego bolesno dete!

Da li je hitno potrebno ići kod pedijatra čim procuri nosić i dete počne da kašljuca?
Nije hitno!

Ako dete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo – nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati “servis” nosa, eventualno dati neki biljni sirupić koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dete oporavi.

Kad je vreme za pregled kod pedijatra?

Evo situacija koje traže pedijatrijski pregled:

 - Pojava visoke temperatura koja prati kašalj i sekreciju iz nosa

- Ubrzano i otežano (“svirajuće”) disanje

- Kašalj ima prizvuk “laveža psa” a disanje je “grubo” (stridor)

- Dete naglo izgubi živost – postane neraspoloženo, nervozno i samo bi da leži

- Odbijanje obroka, pojava mučnine povraćanja (sa prolivom ili bez njega)

- Napadi kašlja koji se ne smiruju i pored davanja biljnih sirupa

Kako ojačati imunitet deteta?
Zatrpani smo raznim preparatima koji “pojačavaju” imunitet, a prečesto se zaboravljaju stubovi zdravog imuniteta: zdrava hrana, zdrav san i zdrava fizička aktivnost! Za ovo NEMA zamene! Ko osmisli i proizvede efikasan stimulator imuniteta koji će garantovati pobedu nad virusim dobiće Nobelovu nagradu za medicinu i mnogo para od farmaceutskih kompanija! Toga sada naprosto nema.

Zdrava ishrana je glavni stub zdravog imuniteta! Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, nerafinisano ulje, prirodni – ceđeni sokovi od voća i povrća su prava podrška imunitetu. Ovo je optimalan način da dete dobije neophodne vitamine i minerale koji su u idealnoj ravnoteži i najbolje se iskorišćavaju u orgnizmu. Ovo je naprosto nemoguće dostići sirupima i tabletama.

Detetova potreba za snom je tako jaka da je samo treba ispratiti. Sport je u predškolskom uzrastu treba da bude organizovana igra koja će udariti temelje zdrave sportske aktivnosti u kasnijem dobu.

Da li vitamin C može da izleči virusne infekcije?
Na žalost, ne!

Potpuno je jasno da vitamin C ne može da izleči virusne infekcije. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. To može da bude i opasno, jer može da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva), imajući u vidu da je vitamin C askorbinska kiselina koja može nadražiti želudac kod dece. Zaključak se sam nameće – dobro je da deca jedu sveže voće i povrće, pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno, pre svega u smislu prevencije virusnih oboljenja.

A probiotici, znamo da su efikasni kod proliva, ali zar mogu da pomognu i kod respiratornih infekcija?
Da, mogu da pomognu u PREVENCIJI virusnih infekcija disajnih organa!

Na prvi pogled logično pitanje – kako crevni imunitet utiče na imunitet za borbu protiv virusnih infekcija? Odgovor je jednostavan i logičan – creva su najveći organ odbrambenog sistema čoveka, jer se u njihovom zidu nalazi preko 70% ukupnog broja imunih ćelija organizma. Dakle, jasno je da NEMA imunološkog procesa u organizmu koji se može izolovati od najvećeg imunološkog organa našeg tela!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

BabyMed kozmetika za bebe

Dermosens sprej

Postoje dokazi da bebe BOLJE SPAVAJU uz muziku, a evo koji je žanr najbolji

Postoje dokazi da bebe BOLJE SPAVAJU uz …

Umirujući tonovi Betovena pre spavanja uvek prijaju. I...

Stidljivost ili problem: Ne vole ni pohvale ni kritike

Stidljivost ili problem: Ne vole ni pohv…

Ako na lepe reči dete spušta i okreće glavu, a na gr...

Birajte igračke prema uzrastu deteta

Birajte igračke prema uzrastu deteta

Većina roditelja kupi igračke pre pre samog porođaja...

Dobiću bebu: Praktični saveti za svaki trimestar

Dobiću bebu: Praktični saveti za svaki…

Ako test kaže da ste trudni, osećanje sreće i radost...

Zdrava deca ne smeju da izbegavaju gluten

Zdrava deca ne smeju da izbegavaju glute…

Izbegavati gluten samo u slučaju autoimune bolesti cel...

Trovanje hranom kod dece: Kako prevenirati i lečiti crevnu zaraznu bolest

Trovanje hranom kod dece: Kako prevenira…

Kampilobakterioza je crevna zarazna bolest koja je vode...

Zablude o prolećnim alergijama

Zablude o prolećnim alergijama

Poslednjih nekoliko decenija je došlo prave mini-revol...

Dermatolog objašnjava kako PRAVILNO da negujete nežnu BEBINU KOŽU

Dermatolog objašnjava kako PRAVILNO da …

Koža predstavlja prirodnu barijeru protiv mikroorganiz...

Konjuktivitis (crvene i suzne oči) kod novorođenčadi

Konjuktivitis (crvene i suzne oči) kod …

Konjuktivitis (crvenilo očiju) kod tek rodjenih beba j...

Kako beba pokazuje ljubav prema mami?

Kako beba pokazuje ljubav prema mami?

Bebe imaju svoj način pokazivanja ljubavi prema mami i...

Svađe u izolaciji: 4 strategije za održavanje mira među decom

Svađe u izolaciji: 4 strategije za odr…

Kako ste svi u istom prostoru 24/7, sasvim je logično...

Pranje zubića mora biti navika

Pranje zubića mora biti navika

Mnogi roditelji insistiraju da njihovi mališani svako ...

Deca sa astmom i sport

Deca sa astmom i sport

Roditelji imaju brojne dileme vezane za odabir sportske...

Ciste jajnika na rođenju

Ciste jajnika na rođenju

Jedan od prvih vidljivih problema koji može da se desi...

Refleksi kod bebe

Refleksi kod bebe

O refleksima Novorođenče nije baš tolika neznalica ...

Da li je zaista loše uspavljivati bebu u naručju?

Da li je zaista loše uspavljivati bebu …

Na pitanje koje muči roditelje još otkako se beba rod...

Razlike između dojenja i hranjenja bebe adaptiranom formulom - iskrena priča jedne mame

Razlike između dojenja i hranjenja bebe…

Dok se neke mame odlučuju za dojenje, druge radije bir...

AAP upozorava roditelje: Dečije flašice i pribor za jelo nikako nemojte koristiti na ovaj način

AAP upozorava roditelje: Dečije flašic…

Plastika od koje su napravljene dečije flašice i prib...

© 2020 Biti roditelj - Portal za buduće i sadašnje roditelje. All Rights Reserved. Web by Chilli media.