Displaying items by tag: Genitalije

Jedan od najčešćih problema kod ženske dece je infekcija genitalnog regiona. To je ona česta, ali i dosadna infekcija praćena crvenilom, a neretko i sekrecijom u predelu vulve.
Zašto nastaje crvenilo “pike” kod devojčica u prvim godinama života?
Postoji nekoliko “slabih tačaka” na koži beba, a genitalni region je jedno od najproblematičnijih delova dečje kože. Kod devojčica je “pika” (medicinski naziv je vulva) posebno osetljiva. Jer, u njoj se nalazi završni deo mokraćnog kanala (uretra), a ona je veoma blizu guze (čmara – analnog otvora), pa može da se desi “bliski kontakt” sa stolicom, naročito kada je kašasta ili prolivasta. Tada bakterije, koje normalno žive u crevima, dolaze u predeo vulve, gde mogu da izazovu infekciju.
Ipak, glavni “promoter” infekcije vulve je loša higijena! Neredovno pranje mlakom vodom i sapunom (ili kupkom), ostavljanje pelene da predugo stoji, kao i pretovarivanje neadekvatnim kremama – može da doprinese nastanku ove vrste iritacije i infekcije.

Koji su najčešći prouzrokovači infekcije vulve?
Prve na listi uzročnika su bakterije, i to baš one koje normalno stanuju u debelom crevu i nalaze se u stolici (E. Coli, Enterobacter…). One ne smetaju detetu dok su u crevima, ali kada “zađu” u nežnu kožu vulve, lako naprave infekciju. Ona nastaje kada se broj bakterija toliko poveća da probiju zaštitni, površinski kožni sloj i prodru u dublje slojeve kože, gde se još više i lakše razmnožavaju.
Crvenilo i svrab su redovni pratioci infekcije. Kod sasvim malih beba, ojed – iritacija kože je, zaparavo, uvod u infekciju vulve!
Kada se koža jednom ošteti, onda u nju lako prodiru i bakterije koje normalno žive na njenoj površini (stafilokoke, ali i pojedine vrste streptokoka), pa mogu da se dese mešovite bakterijske infekcije.
Naravno, ovu kožnu nezgodu koriste i gljivice. Pa, ako se infekcija na vreme ne leči, dolazi do dugotrajne i uporne mešane, bakterijsko-gljivične infekcije.
Kod jednog broja male devojčica gljivica (kandida) može biti i glavni (primarni) uzrok infekcije vulve.

Da li se češće javlja tokom toplih dana?
Da, zato i pričamo o ovom problemu tokom letnjeg perioda.
Razlog je jednostavan – visoke temperature vazduha podižu “vrućinu” i ispod pelenice, što pogoduje razvoju infekcije. Naravno, to se daleko lakše dešava kada se “pika” ne pere redovno!

Zašto se ova infekcija ponavlja?
Čak i pored sprovođenja adekvatne higijene, infekcija može da se ponovi. To se obično dešava kod devojčica koje imaju osetljivu i nežnu kožu, pa se lakše razvija infekcija. I pored redovnog pranja i menjanja pelenica, ponovo nastaje crvenilo u predelu vulve.
Ponekad se terapija ne sprovede do kraja, pa se bakterije (ili gljivice) ne dotuku. Kako se radi o upornim i veoma dosadnim mikronapadačima – oni se, zbog preranog prekida lečenja, ponovo namnože i prouzrokuju infekciju.

Može li da se javi u kasnijim godinama?
Nažalost, može!
To su opet one devojčice koje imaju nežnu i osetljivu kožu, što je naročito izraženo u regionu vulve. Zato infekcija može da se javi i posle prve godine. Ponekad se infekcije često ponavljaju i traju sve do puberteta, kada koža vulve “ojača”, postane deblja, otpornija – pa infekcija daleko teže nastaje.

Da li infekcija može da se proširi?
little-girl-on-toilet_largeAko se ne leči, infekcija se brzo proširi po čitavoj koži genitalnog regiona, ali i na guzu.
Ta vrsta širenja infekcije mora brzo da se zaustavi adekvatnom terapijom, da se ne desi još gora komplikacija – širenje infekcije na mokraćne kanale. Tada je prva na udaru mokraćna bešika, ali bakterije mogu da dopru i do bubrega, kada nastaje veoma ozbiljna bolest.

Kako prepoznati infekciju mokraćne bešike i bubrega?
Kod beba i mlađih devojčica, povišena telesna temperatura je prvi znak infekcije mokraćnih puteva. Ako je temperatura veoma visoka, praćena drhtavicom i lošim opštim stanjem deteta (koje je bezvoljno, lošeg apetita, nezainteresovano za okolinu) – ogromna je verovatnoća da su i bubrezi zahvaćeni infekcijom.

Šta možemo sami da uradimo – kako pravilno prati i negovati genitalije devojčica
- Redovno pranje tekućom, mlakom vodom i blagim sapunom (kupkom). Vlažne maramice su dobar izbor kada nemamo pri ruci česmu sa toplom vodom i sapun (u šetnji, na putovanju…), ali nisu zamena za detaljno pranje “pike” pod mlazom tekuće vode.

- Čim se pojavi diskretno crvenilo, POSLE pranja vulvu treba “zaliti” 3% rastvorom borne kiseline (acidi borici 3%). Radi se o blagom (i bezbolnom) lokanom antiseptiku koji efikasno tamani bakterije kad su na površini kože (pre nego se “uvuku” u dublje slojeve). Ovo treba sprovoditi najmanje dva puta dnevno I UVEK posle pojave stolice u peleni.

- Ne treba preterivati sa mazanjem – ne “pretovarajte” vulvu velikim količinama kreme za negu kože! Velika količina kreme prodire duboko u vulvu i vaginu, tamo se zadržava i “raskiseli”, pa postaje idealna podloga za razvoj bakterija. Tanak sloj kreme oko čmara i u pregibima je sasvim dovoljna nega

- Redovno menjanje pelena se podrazumeva, ali ima roditelja koji se oslanjaju na kvalitet pelena (koji je zaista dobar), ali koji ne znači da je kapacitet apsorpcije neograničen.

- Ako vas crvenilo ipak iznenadi pre što pre uradite bris vulve! To će otkriti prouzrokovača infekcije i olakšati pedijatru odabir najbolje terapije.

Kada je potrebna pomoć pedijatra – kako se sprovodi terapija
- Kada se prvi put primeti crvenilo kože u predelu vulve, treba se posavetovati sa pedijatrom. Prvi put je najčešća zamka – tipa “samo će to da prođe”. Ako se čeka, infekcija može da se proširi i pogorša. Zato je prvi put obavezna bar konsultacija.

- Uvek kada se infekcija brzo proširi na veću površinu kože, iako je započeta terapija po savetu lekara. To obično znači da se radi o ozbiljnijoj infekciji, koja bi trebalo da se što pre leči “jačim” lekovima, ponekad i kombinacijom različitih krema. Pedijatar će da proceni da li treba konsultovati specijalistu za kožne bolesti.

- Ako se pojavi povišena temperatura – odmah kod pedijatra! Prethodno može da se uradi pregled mokraće, koji će pokazati da li ima infekcije mokraćnih kanala (tada se obavezno uradi i urinokultura, koja pokazuje koji je uzročnik infekcije, ali i koji je lek najefikasniji).

- Naravno, kontrole su potrebne i sprovode se redovno, po savetu lekara. Ipak, ako i pored prepisane terapije posle tri do pet dana nema povlačenja znakova infekcije, treba obaviti vanrednu kontrolu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Ima mnogo latinskih reči koje mi, roditelji, ne razumemo, jer taj jezik nismo učili tokom školovanja, odnosno nismo studirali medicinu. Pošto se čovek uči dok je živ, nekada dijagnoze koje dobiju naša deca od pedijatara budu povod za učenje. Ovo je jedan takav tekst, koji će nam pomoći da razumemo dijagnozu: «fimoza».

Šta je, zapravo, fimoza?

Ukoliko koža prepucijuma (koža penisa koja se nalazi preko glansa – vrha penisa) ne može da se prevuče preko glansa – usled suženja vrha prepucijuma, onda dete ima fimozu.

Koja stanja liče na fimozu, a nisu fimoza?
Prepucijum je, u stvari, kožno-sluzokožna duplikacija (prepucijum ima unutrašnji sluzokožni list i spoljašnji kožni list), koja se razvija zajedno sa glansom. U ranom postnatalnom razvoju, ovako slepljen prepucijum štiti nežnu sluzokožu glansa od hiperkoncentrovanog urina. Kao i uvek, u prirodi ništa nije slučajno, samo je pitanje da li mi prepoznajemo prave uzročno- posledične veze.

Na rođenju se proces odvajanja unutrašnjeg od spoljašnjeg lista kod neke dece već završi, kod druge se nastavlja prvih meseci i godina, a kod više od polovine muške dece bude potpuno odlepljen i pokriva prepucijum do kraja treće godine.

Ovo stanje (slepljenost glansa i prepucijuma, odnosno adhezija glanoprepucijalna) se često meša sa fimozom. U suštini se radi o dva različita stanja, koja zahtevaju različit pristup i tretman.

Da li je dozvoljeno nasilno odlepljivanje prepucijuma od glansa?
Vrlo često roditelji dolaze na pregled zato što im nije jasno da li je potrebno nasilno odvojiti prepucijum od glansa, i ako jeste – kada to treba uraditi, i kako. Starije generacije (obično babe i dede, a i neki lekari) su insistirali da se ovo odlepljivanje uradi rano. Međutim, ta procedura je bolna. Ona vrlo često dovodi do cepanja kožno-sluzokožne granice i manifestuje se crvenilom, naprslinama i krvarenjem. Kasnije dolazi do zarastanja ovih naprslina, a ožiljno tkivo je znatno manje elastično, odnosno dovodi do nastanka fimoze. Iz toga jasno proizilazi da ovu proceduru treba da rade stručna lica, i to u određenom uzrastu deteta.

Kod novorođenčeta je dovoljno da se vidi meatus (otvor uretre na vrhu penisa) i da dete može da mokri bez «baloniranja» prepucijuma (prvo se napuni prepucijum kao balon, a zatim mokraća izlazi napolje).

Ukoliko je kod deteta prisutna slepljenost unutrašnjeg lista prepucijuma i glansa, ne treba ga odlepljivati do predškolskog uzrasta, osim ako nije došlo do zapaljenja kože glansa i unutrašnjeg lista prepucijuma (balanopostitis). Zapaljenje se manifestuje crvenilom, bolom, gnojnom sekrecijom i otežanim mokrenjem. Ukoliko dođe do zapaljenja, potrebno je da roditelji odmah odvedu dete kod doktora, koji će da odredi adekvatnu terapiju.
Pojavom lokalnih anestetika koji dobro deluju u ovoj regiji, delimično su izmenjeni stavovi. Kod dece koja dobro sarađuju (mališani koji prihvate objašnjenje roditelja i doktora o ovoj proceduri), moguće je relativno bezbolno, primenom lokalnih anestetika, a time i bez psihičke traume – uraditi ovu proceduru u uzrastu od tri do pet godina. U slučaju da dete ne sarađuje, potrebno je odložiti proceduru za kasnije.

Imam dva sina. Jedan ima fimozu, a drugi ne. Zašto?
Fimoza može da nastane usled primarnog anomaličnog razvoja kože penisa. Ipak, najčešće nastaje usled prethodnog pokušaja nasilnog prevlačenja kože prepucijuma preko glansa i stvaranja ožiljka. Takođe, hronična infekcija tog kožno-sluzokožnog prelaza može da dovede do fimoze. Važno je reći da postoje deca koja imaju sklonost ka nastanku fimoze – kod njih se obično fimoza manifestuje skoro potpunim zatvaranjem prepucijuma (otvor na vrhu prepucijuma je sužen, beličast i veoma zadebljao). Ova forma fimoze zahteva posebnu pažnju prilikom tretmana.

Da li se fimoza može rešiti bez operacije?
U slučaju fimoze, prvo se može pokušati konzervativni tretman. On podrazumeva primenu kortikosteroidnih masti (betametazon 0,05 odsto, mometazon furoat 0,1 odsto). Ova mast se utrljava u suženi, ožiljno izmenjeni deo prepucijuma, uz blagu trakciju (istezanje) prepucijuma. S obzirom da se radi o maloj površini i niskom nivou kortikosteroida, ova primena se smatra bezopasnom. Međutim, potrebno je naglasiti da ovakav način lečenja isključivo indikuje lekar, kao i da ga ne treba nekritično i dugo primenjivati. Inače, njegova uspešnost je otprilike oko 75 odsto. Po prestanku terapije, kod izvesnog broja pacijenata, naročito ako se prepucijum ne povlači redovno (pri svakodnevnom kupanju), može ponovo da se javi fimoza.

Kada se fimoza operativno leči?
U slučaju neuspelog konzervativnog lečenja, primenjuje se operativno lečenje, odnosno operacija – koja se naziva cirkumcizija. Ona je smatrana lakom operacijom, ali postoji priličan broj pacijenata sa veoma naruženim penisom posle nestručno urađenih operacija ovog tipa. Mogu da nastanu krivljenja i drugi deformiteti penisa – što može da uzrokuje psihičke probleme, dok teže forme mogu da prouzrokuju i funkcionalne probleme.

Neophodno je da odluku o konzervativnom ili operativnom lečenju fimoze donese lekar koji se bavi tom problematikom, a ne nestručna rodbina i lekari koji se ovim problemom bave «usput». Ovo još jednom dokazuje da u medicini nema malih problema i da svemu (i onome što na prvi pogled izgleda jednostavno) treba prilaziti krajnje ozbiljno.

Kako se održava higijena ove regije kod dece?
Generalni savet je da se ova regija neguje kao i drugi delovi tela, i da se pere blagim sapunom. Savetuje se nošenje pamučnog veša. U slučaju iritacije ove regije, ili lokalne infekcije prepucijuma i glansa, savetuje se primena obloga od mlakog čaja od kamilice, bez primene dezinficijensa ili antibiotskih masti – koje bi mogle da unište normalnu i korisnu floru te regije.

Potrebno je povlačiti kožu prepucijuma nežno (tamo gde je to moguće), da bi mogla da se održava redovna higijena. U slučaju da nije moguće povući kožu prepucijuma, ili ako posumnjate da postoji anomalija ove regije, odnosno anomalija veličine kože penisa i glansa – potrebno je konsultovati dečjeg urologa, koji će vas posavetovati kako da se ponašate u konkretnom slučaju.