Displaying items by tag: Infekcija

Jedan od najčešćih problema kod ženske dece je infekcija genitalnog regiona. To je ona česta, ali i dosadna infekcija praćena crvenilom, a neretko i sekrecijom u predelu vulve.
Zašto nastaje crvenilo “pike” kod devojčica u prvim godinama života?
Postoji nekoliko “slabih tačaka” na koži beba, a genitalni region je jedno od najproblematičnijih delova dečje kože. Kod devojčica je “pika” (medicinski naziv je vulva) posebno osetljiva. Jer, u njoj se nalazi završni deo mokraćnog kanala (uretra), a ona je veoma blizu guze (čmara – analnog otvora), pa može da se desi “bliski kontakt” sa stolicom, naročito kada je kašasta ili prolivasta. Tada bakterije, koje normalno žive u crevima, dolaze u predeo vulve, gde mogu da izazovu infekciju.
Ipak, glavni “promoter” infekcije vulve je loša higijena! Neredovno pranje mlakom vodom i sapunom (ili kupkom), ostavljanje pelene da predugo stoji, kao i pretovarivanje neadekvatnim kremama – može da doprinese nastanku ove vrste iritacije i infekcije.

Koji su najčešći prouzrokovači infekcije vulve?
Prve na listi uzročnika su bakterije, i to baš one koje normalno stanuju u debelom crevu i nalaze se u stolici (E. Coli, Enterobacter…). One ne smetaju detetu dok su u crevima, ali kada “zađu” u nežnu kožu vulve, lako naprave infekciju. Ona nastaje kada se broj bakterija toliko poveća da probiju zaštitni, površinski kožni sloj i prodru u dublje slojeve kože, gde se još više i lakše razmnožavaju.
Crvenilo i svrab su redovni pratioci infekcije. Kod sasvim malih beba, ojed – iritacija kože je, zaparavo, uvod u infekciju vulve!
Kada se koža jednom ošteti, onda u nju lako prodiru i bakterije koje normalno žive na njenoj površini (stafilokoke, ali i pojedine vrste streptokoka), pa mogu da se dese mešovite bakterijske infekcije.
Naravno, ovu kožnu nezgodu koriste i gljivice. Pa, ako se infekcija na vreme ne leči, dolazi do dugotrajne i uporne mešane, bakterijsko-gljivične infekcije.
Kod jednog broja male devojčica gljivica (kandida) može biti i glavni (primarni) uzrok infekcije vulve.

Da li se češće javlja tokom toplih dana?
Da, zato i pričamo o ovom problemu tokom letnjeg perioda.
Razlog je jednostavan – visoke temperature vazduha podižu “vrućinu” i ispod pelenice, što pogoduje razvoju infekcije. Naravno, to se daleko lakše dešava kada se “pika” ne pere redovno!

Zašto se ova infekcija ponavlja?
Čak i pored sprovođenja adekvatne higijene, infekcija može da se ponovi. To se obično dešava kod devojčica koje imaju osetljivu i nežnu kožu, pa se lakše razvija infekcija. I pored redovnog pranja i menjanja pelenica, ponovo nastaje crvenilo u predelu vulve.
Ponekad se terapija ne sprovede do kraja, pa se bakterije (ili gljivice) ne dotuku. Kako se radi o upornim i veoma dosadnim mikronapadačima – oni se, zbog preranog prekida lečenja, ponovo namnože i prouzrokuju infekciju.

Može li da se javi u kasnijim godinama?
Nažalost, može!
To su opet one devojčice koje imaju nežnu i osetljivu kožu, što je naročito izraženo u regionu vulve. Zato infekcija može da se javi i posle prve godine. Ponekad se infekcije često ponavljaju i traju sve do puberteta, kada koža vulve “ojača”, postane deblja, otpornija – pa infekcija daleko teže nastaje.

Da li infekcija može da se proširi?
little-girl-on-toilet_largeAko se ne leči, infekcija se brzo proširi po čitavoj koži genitalnog regiona, ali i na guzu.
Ta vrsta širenja infekcije mora brzo da se zaustavi adekvatnom terapijom, da se ne desi još gora komplikacija – širenje infekcije na mokraćne kanale. Tada je prva na udaru mokraćna bešika, ali bakterije mogu da dopru i do bubrega, kada nastaje veoma ozbiljna bolest.

Kako prepoznati infekciju mokraćne bešike i bubrega?
Kod beba i mlađih devojčica, povišena telesna temperatura je prvi znak infekcije mokraćnih puteva. Ako je temperatura veoma visoka, praćena drhtavicom i lošim opštim stanjem deteta (koje je bezvoljno, lošeg apetita, nezainteresovano za okolinu) – ogromna je verovatnoća da su i bubrezi zahvaćeni infekcijom.

Šta možemo sami da uradimo – kako pravilno prati i negovati genitalije devojčica
- Redovno pranje tekućom, mlakom vodom i blagim sapunom (kupkom). Vlažne maramice su dobar izbor kada nemamo pri ruci česmu sa toplom vodom i sapun (u šetnji, na putovanju…), ali nisu zamena za detaljno pranje “pike” pod mlazom tekuće vode.

- Čim se pojavi diskretno crvenilo, POSLE pranja vulvu treba “zaliti” 3% rastvorom borne kiseline (acidi borici 3%). Radi se o blagom (i bezbolnom) lokanom antiseptiku koji efikasno tamani bakterije kad su na površini kože (pre nego se “uvuku” u dublje slojeve). Ovo treba sprovoditi najmanje dva puta dnevno I UVEK posle pojave stolice u peleni.

- Ne treba preterivati sa mazanjem – ne “pretovarajte” vulvu velikim količinama kreme za negu kože! Velika količina kreme prodire duboko u vulvu i vaginu, tamo se zadržava i “raskiseli”, pa postaje idealna podloga za razvoj bakterija. Tanak sloj kreme oko čmara i u pregibima je sasvim dovoljna nega

- Redovno menjanje pelena se podrazumeva, ali ima roditelja koji se oslanjaju na kvalitet pelena (koji je zaista dobar), ali koji ne znači da je kapacitet apsorpcije neograničen.

- Ako vas crvenilo ipak iznenadi pre što pre uradite bris vulve! To će otkriti prouzrokovača infekcije i olakšati pedijatru odabir najbolje terapije.

Kada je potrebna pomoć pedijatra – kako se sprovodi terapija
- Kada se prvi put primeti crvenilo kože u predelu vulve, treba se posavetovati sa pedijatrom. Prvi put je najčešća zamka – tipa “samo će to da prođe”. Ako se čeka, infekcija može da se proširi i pogorša. Zato je prvi put obavezna bar konsultacija.

- Uvek kada se infekcija brzo proširi na veću površinu kože, iako je započeta terapija po savetu lekara. To obično znači da se radi o ozbiljnijoj infekciji, koja bi trebalo da se što pre leči “jačim” lekovima, ponekad i kombinacijom različitih krema. Pedijatar će da proceni da li treba konsultovati specijalistu za kožne bolesti.

- Ako se pojavi povišena temperatura – odmah kod pedijatra! Prethodno može da se uradi pregled mokraće, koji će pokazati da li ima infekcije mokraćnih kanala (tada se obavezno uradi i urinokultura, koja pokazuje koji je uzročnik infekcije, ali i koji je lek najefikasniji).

- Naravno, kontrole su potrebne i sprovode se redovno, po savetu lekara. Ipak, ako i pored prepisane terapije posle tri do pet dana nema povlačenja znakova infekcije, treba obaviti vanrednu kontrolu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Prva infekcija virusom se događa dosta rano i uglavnom prolazi bez simptoma. Kod manjeg broja dece primarna infekcija se javlja u vidu burnog opšeg oboljenja (struči naziv GINGIVO-STOMATITIS HERPETICA) između prve i četvrte godine života. Prenosi se kapljičnim putem u kontaktu sa osobama koje imaju aktivirani povratni herpes.
Više od 90% odraslih osoba su tokom svog života inficirani virusom herpes simplex. On opstaje prikriven, najčešće uz nervna vlakna, da bi se u trenutku pada odbrambenih sposobnosti organizma (posle stresa, iscrpljenosti, bolesti, gladovanje, izlaganje suncu i sl.) aktivirao i izazvao promene na usnama i koži oko usta, popularno nazvanih “groznica” (povratni herpes). Antibiotici tu ne pomažu.
Prva infekcija virusom se događa dosta rano i uglavnom prolazi bez simptoma. Kod manjeg broja dece primarna infekcija se javlja u vidu burnog opšeg oboljenja (struči naziv GINGIVO-STOMATITIS HERPETICA) između prve i četvrte godine života. Prenosi se kapljičnim putem u kontaktu sa osobama koje imaju aktivirani povratni herpes.
Herpetični stomatitis je opšte oboljenje i počinje nespecifičnim znacima, poput malaksalosti, glavobolje, uznemirenosti, gubitka apetita i povišene temperature koja može da se penje i preko 40C. Zatim dolazi do otežanog gutanja, i promena na koži i sluznici usta. One se u početku prepoznaju kao crvenilo nepca i grla i mogu da se protumače kao angina, a primena antibiotika može da ima i nepovoljno dejstvo. Već posle nekoliko dana se razvija puna klinička slika oboljenja. Tada su usta u celosti zapaljena, i na sluznici i na koži se javljaju sitni mehurovi koji su u grozdovima. Oni brzo prskaju i stvaraju ranice po ustima. Od afti se razlikuju po tome što se javljaju i na desnima, koje su veoma osetljive i krvare i na najmanji dodir. Na koži oko usta ranice se prekrivaju malim krasticama, koža je ispucala i bolna. Dramatična klinička slika zabrinjava roditelje, a često zbunjuje i manje iskusne lekare.
Poseban problem je osetljivost sluznice i kože koja sprečava dete da se normalno hrani i može još više da iskomplikuje opšte stanje. Herpetični stomatitis, ma koliko izgledao zabrinjavajuće, u najvećem broju slučajeva nema ozbiljnije posledice. Uglavnom traje od 7 do 10 dana kada se ranice povlače. Osnovni zadatak stomatologa i pedijatra je da na vreme ispravno dijagnostikuju oboljenje.
Opšta terapija je ista kao i kod svih virusnih bolesti: dosta tečnosti, vitamini (multivitamini i vitamin C), kašasta ishrana koja nije masna i bogata šećerima. Dobro deluju i prirodni proizvodi koji podižu imunitet poput, alge spiruline, biljke aronije(sibirska borovnica), soka pšenične trave s sl. Sredstva za snižnje temperature i bolova prepisuje pedijatar. Antibiotici nemaju efekta i prepisuju se samo u slučajevima pojave bakterijskih komplikacija. Cilj opšte terapije je da se podigne imunitet i spreči razvoj komplikacija. Iako su one retke, neophodno je da dete bude pod kontrolom kako bi se izbegao bilo kakav rizik.
Od lokalnih komplikacija značajno je širenje infekcije po koži ruku i ostalih delova lica, a posebno na očiju, pa je poželjno da se onemogući detetu da ih dodiruje. Najčešća komplikacija u ustima je razvoj gljivice Candide albicans što se može videti po belim naslagama na jeziku. Gljivice se posebno razvijaju posle upotrebe antibiotika.
Treba što ranije započeti lokalnu terapiju! Usta se ispiraju blagim antiseptičnim rastvorima: hidrogen, acidum borici, žalfija i sl. Poželjan je i rastvor sode bikarbone da bi se sprečio razvoj gljivica. Ako se one razviju prepisuju se i sredstvo protiv njih (npr. Nistatin). Rastvorima za ispiranje se dodaje i Panthenol, koji predstavlja vrstu vitamina i pomaže zarastanje ranica na sluznici. Ispiranje usta može da sprovodi stomatolog, ali se preporučuje i roditeljima da to više pute dnevno rade kod kuće pomoću gazice ili vate namotane na dršku od kašike ili drvene špatuje(drška za sladoled). Ako se odmah započne ova terapija, brzo dola zi do olakšanja i dete može lakše da je de unosi tečnosti što je od izuzetnog značja za jačanje odbrambene snage organizma.
Koriste se i pojedini lekovi koji sprečavaju širenje virusa, ali su oni efikasni samo ako se uzimaju u samom početku bolesti. Njih prepisuje pedijatar.
Na herpetični stomatitis može da liči i aftozni stomatisis, kada se po ustima javlja veliki broj sitnih ranica sličnog izgleda(afte), ali ne u tolikom broju. Za afte nije utvrđen tačni uzročnik, retko su praćene opštim promenama i zapaljenjem ostalih delova sluznice i nikada se ne javljaju na desnima. U zadnjim delovima usne duplje, na nepcu i ždrelu, ponekada se javlja virusno oboljenje izazvano virusom koksaki-HERPANGINA. Simptomi su mnogo blaži i ranice su retke u prednjim delovima usta i na desnima. Infekcije ovim virusom su u poslednje vreme relativno česte i mogu da budu praćene ozbiljnim komplikacijama na srcu, pa je uvek potrebno odvesti dete kod lekara i preduzeti sve moguće mere da se podigne njegov imunitet (vitamini, zdrava ishrana, i dr).

Prof.dr Jovan Vojinović

 Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Visoka temperatura kod beba i dece

Iako se većina roditelja pribojava visoke temperature i groznice, povišena temperatura ne škode detetu, već čak mogu biti i od koristi, jer se na taj način organizam bori protiv infekcije.

Koji su simptomi?

Dete postaje nemirno
Toplo je na dodir
Oseća nelagodnost u telu
Pospano je
Obliva ga znoj

Šta da uradite?

Najbolje je dete ostaviti kod kuće da leži u krevetu i da ne ide u školu, odnosno u vrtić.
Dajte mu dosta tečnosti.
Dajte paracetamol ili brufen. Ne preporučuje se aspirin.
Nikada ne trljajte dete alkoholom.
Ne pretopljavajte dete.
Neka se što više odmara.
Istuširajte ga mlakom vodom.
Kada je potreba pomoć lekara?
Ako je dete mlađe od tri godine i ima temperature preko 38.5 stepeni Celzijusovih

Ako je dete starije od tri godine i pored temperature ima:
Konstantan proliv i povraćanje
Znake dehidratacijecije
Temperatura ne spada ni posle tri dana
Boluje od hronične bolesti

Mere prevencije

U slučaju temperature nema nekakve specijalne prevencije, jer temperatura kao i sama infekcija ili bolest deteta kreće naglo i bez najave.

Zbog čega nastaje pelenski osip?

Pelenski osip je uobičajeno stanje kože na guzi kod beba. Obično se osip javlja zbog iritacije izazvane pelenama, ali može imati i druge uzroke koji se ne odnose na upotrebu pelena.

Faktori rizika

Najčešći nadražujući osipi kod beba uzrokovani su kada je ona dugo u mokrim pelenama, kada se ne presvuče odmah posle velike nužde i kada se oznoji.

Koji su simptomi?

Velika crvena ispupčenja na koži
Koža je suva i peruta se
Beba je razdražljiva
Pelene nisu jedini uzrok osipa. Bebina koža se ospe ikada je reč o infekciji kože koja je izazvana raznim bakterijma. Ako je reč o infekciji, javljaju se:
Crvena ispupčenja na koži
Plikovi ili otvorene rane
Gnojne rane
Tečnost curka iz osipa

Šta treba da radite?

Neka koža vaše bebe uvek bude suva.
Kad god je moguće, pustite bebu da bude bez pelene.
Kad god menjate pelenu, operite bebu sa toplom vodom. Pokušajte u tom periodu da izbegnete sapun i vlažne maramice za bebe, jer to može da iritira kožu.
Koristite kreme ili pastu koja sadrži cink oksid kad god menjate pelenu.

Kada treba ići kod lekara?

Pelenski osip ne prolazi ni posle nekoliko dana.
Na području ispod pelena pojavljuju se bubuljice, plikovi ili otvorene rane.
Beba ima proliv sa groznicom ili izgleda dehidrirano.

Mere prevencije

Najbolji način da sprečite pelenski osip jeste da bebina koža uvek bude suva i čista i da što češće menjate pelene, najbolje odmah posle nužde, jer urin i kaka veoma iritiraju nežnu bebinu kožu.

Koje vrste infekcija kože kod beba i dece postoje?

Apscesi i plikovi na koži su površinske infekcije ili mesta na kojima se skuplja gnoj. Celulitis je upala dubljih slojeva kože ili tkiva ispod nje.

Ove bakterijske infekcije su uobičajene kod dece, izazivaju ih bakterije iz roda streptokokoa ili stafilokoka i zahtevaju ozbiljno lečenje.

Koji su znaci i simptomi?

Apsces
Oteklina ispod kože
Oteklina se postepeno povećava
Koža je topla i crvena
Boli kada se dodirne
Moguć je žućkast iscedak
Celulitis
Crvena, upaljena regija kože, izuzetno osetljiva na dodir
Može da se pojavi na mestu gde se dete ogrebalo ili poseklo
Crvenilo se brzo širi po površini kože
Dete ima temperaturu i ne izgleda dobro
Žlezde u okolini mogu da budu otečene

Šta treba da uradite?

Ne dozvolite detetu da dira i češe osip kako ne bi napravilo rane
Dajte mu paracetamol ili brufen, ublažiće i bol i svrab
Temeljno perite ruke svaki put kada dodirnete inficirano mesto. Obratite pažnju da i dete često pere ruke.
Operite regiju čistom vodom i sapunom, koristite kremu sa antibiotikom i pokrijte zavojem inficirano mesto.
Nemojte koristiti iste peškire, sunđere za kupanje ili garderobu.

Kada treba ići kod lekara?

Dete ima mučninu ili temperaturu, trese ga groznica i malaksalo je
Infekciju na koži se intenzivno širi
Ima jako crvenilo oko dela kože sa infekcijom

Mere prevencije

Higijena ruku je najvažnija kako ne bi došlo do neke infekcije.
Na vreme učite dete da ne dira i ne češe bilo kakve promene na koži, ujede komaraca ili bubuljice, kako bi se disciplinovalo ako do osipa ipak dođe.

Urinarni trakt (ponekad se skraćeno naziva i uro-trakt) čine bubrezi, mokraćni kanali (ureter i uretra) i mokraćna bešika. Bubreg, koji je jedan od najbitnijih organa u organizmu, filtrira krv, iz nje “izvlači” štetne materije u mokraći koja preko uretera stiže u mokraćnu bešiku, a odatle se, preko uretre izbacuje iz organizma

Izraz “mokraćni putevi” iako nije baš najprikladniji se odomaćio i uključuje sve navedene organe, pa ćemo ga koristiti u ovom tekstu.

U nomalnim okolnostima, dakle kod zdrave dece NEMA bakterija u mokraćnim putevima, pa bubreg i ostali delovi uro-trakta rade nesmetano!

• Koje su vrste infekcija mokraćnih puteva

Ako infekcija napadne samo mokraćnu bešiku naziva se cistitis, a ako je zahvaćen bubreg – pijelonefritis. On se ređe javlja, ali je ozbiljan, jer može da utiče na pojavu ožiljaka na bubregu i dovede do trajnih oštećenja njegovog tkiva. Kod dece se ređe sreće izolovani uretritis – infekcija završnog dela mokraćnih puteva (uretre).

• Kako nastaju infekcije uro-trakta kod dece

Jednostavno – bakterije prodru u mokraćne puteve, tamo se razmnožavaju i eto infekcije.

Postoje dva najčešća načina da bakterije stignu u mokraćne puteve i bubreg:

 Prvi je put bakterija SPOLJA preko uretre (kanal putem koga mokraća izlazi iz organizma), a najčešće vode poreklo iz debelog creva (Escherichia coli, Enterokoke…). Bakterije se zatim prenose do mokraćne bešike (organ u kome se mokraća skuplja pre mokrenja), a ponekad i do bubrega.

 Kada infekcije nastaju u prvim mesecima života u velikom broju slučajeva deca imaju neku anomaliju mokraćnog sistema. Tada infekcija nastaje “iznutra”. Najčešće su suženja (opstrukcije) mokraćnih puteva koje dovodi do blokiranja normalnog oticanja mokraće i vezikoureteralni refluks – stanje u kome se jedan deo mokraće vraća iz mokraćne bešike ka bubrezima, umesto da teče od bubrega ka bešici i van organizma. Čim postoji usporena eliminacija mokraće nastaje infekcija. Obe ove anomalije, ako se ne otkriju na vreme, mogu da dovedu do ozbiljnog oštećenja bubrega.

Daleko ređe se dešava da bakterije stigne iz nekog udaljenog dela tela (putem krvi) i naseli se u bubregu.

• Kada posumnjati na infekciju – koji su simptomi i znaci koji je prate

Na infekciju mokraćnog sistema kod beba uvek treba posumnjati ako dete ima povišenu temperaturu, a nema drugih tegoba kao što su: curenje nosića, kašalj, znaci upale grla… One su češće kod devojčica jer je izvodni mokraćni kanal (tzv. uretra) kod njih mnogo kraći nego kod dečaka. Bakterijama je mnogo lakše da kroz kratak kanal stignu u mokraćnu bešiku, nego ako je on duži (kao kod dečaka). Zato je pravilo da se svaka neobjašnjiva povišena temperatura kod beba MORA “ispratiti” pregledom urina!

Starija deca se uglavnom žale na pečenje prilikom mokrenja i bol u donjoj polovini abdomena i leđa, kao i učestao nagon na mokrenje. Međutim, manja deca ne mogu da kažu šta im smeta, pa je tada uloga roditelja u prepoznavanju ove infekcije veoma važna. Povišena temperatura, uznemirenost deteta, slab apetit, neprijatan miris urina, isprekidan mlaz mokraće, ili gnojav trag na peleni, su prvi znaci koji treba da izazovu sumnju roditelja.

• Kako se postavlja dijagnoza

Jednostavni laboratorijski testovi mogu da pokažu da li je u pitanju infekcija. Važan test je pregled mokraće. Uzorak urina mora da se uzme kako treba – prvo da se genitalije dobro operu (najbolje da se posle pranja isperu 3% rastvorom borne kiseline), i da se donese u sterilnoj bočici, unutar 60 minuta od mokrenja deteta. Ako je mališan loše pripremljen ili uzorak stoji duže vreme pre pregleda, rezultati mogu biti “lažno” pozitivni.

Kod beba se uzorak urina uzima u specijalnim samolepljivim kesicama. Kod beba je posebno važno da se dobro “odmasti” temeljnim pranjem, pre stavljanja kesice.

Lekar će prvo tražiti pregled sedimenta urina u kome se lako mogu videti brojni leukociti (leukociturija), ali i bakterije koje ukazuju na postojanje infekcije mokraćnih kanala. Ako se na osnovu sedimenta urina posumnja da postoji infekcija, lekar će tražiti da se iz urina uradi urinokultura. Njen zadatak je da se izoluje bakterija koja je uzrok infekcije, ali i da se odredi najefikasniji antibiotik za lečenje. Dakle, BEZ pregleda mokraće NEMA dijagnoze infekcije mokraćnih kanala.

Neretko je potrebno uraditi i krvnu sliku (sa CRP-om) koja pomaže u proceni težine infekcije.

• Da li se mora uzeti isključivo prvi jutarnji urin

NE MORA!

Dete može dobiti simptome i znake urinarne infekcije u bilo koje doba dana, pa je besmisleno (i opasno) čekati do sutrašnjeg jutra da bi se postavila dijagnoza!

• Kako se infekcija leči

Infekcije mokraćnih puteva se leče antibioticima čiji je zadatak da unište bakterije koje se nalaze u mokraćnim kanalima. Postoje brojni antibiotski sirupi, ali i injekcije antibiotika za lečenje infekcije mokraćnih kanala.

Laboratorijskim testovima se određuje osetljivost izolovane bakterije na razne antibiotike (antibiogram), na osnovu koga lekar zatim može da odredi najefiksniju terapiju. Dete će se osećati mnogo bolje već 12-24 sata posle početka odgovarajuće terapije.

• Mora li se čekati nalaz urinokulture i antibiogram da bi se započela terapija antibiotikom

NE ČEKA se nalaz urinokulture jer je obično potrebno dan – dva da stigne, a to je predugo! Na osnovu sedimenta urina (povećan broj leukocita – leukociturija) koji je gotov za par sati, se započinje terapija antibiotikom za koji se pretpostavlja da je najefikasniji. Kada antibiogram stigne onda se menja terapija samo ako već prepisani lek ne deluje na izolovanu bakteriju.

Dete (naročito manja deca) sa pijelonefritisom (zapaljenje bubrega) neretko povraća i odbija tečnost i hranu, pa tako nije u mogućnosti da popije lek, može, u manjem ili većem stepenu, i da dehidrira. U tom slučaju je neophodna primena lekova kroz venu (ređe intramuskularno), a u slučaju potrebe za intravenskom nadoknadom tečnosti i bolničko lečenje.

• Kako znamo da je antibiotik odradio posao

Brzo dete živne kad se da adekvatan antibiotik! Ipak, po završetku lečenja antibioticima potrebno je ponoviti analizu mokraće kako bi se proverilo da li je infekcija sanirana. U sedimentu urina ne bi trebalo da bude bakterija i drugih znakova infekcije, a urinokultura bi trebalo da bude sterilna. Obično se ovi nalazi urade dan posle prekida tretmana, a ponove tri dana po obustavljanju antibiotika.

• Kada treba uraditi dodatna ispitivanja

Infekcija urinarnog trakta može biti posledica nekog ozbiljnijeg problema – anomalije urotrakta. Zbog toga je nekada potrebno da se urade detaljnija ispitivanja mokraćnog sistema. Kod svakog deteta kod koga se prva infekcija javi po tipu pijelonefritisa (infekcija bubrega koju prati povišena temperatura) ili ako se javi više puta, neophodno je sprovesti dalja ispitivanja

Prvo ispitivanje koje lekar traži jeste ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog sistema. Normalan nalaz na ovom pregledu ipak ne isključuje postojanje anomalije mokraćnog sistema, pa ako se infekcije i dalje ponavljaju potrebna su i dodatna ispitivanja.

U slučaju da se na ultrazvučnom pregledu postavi sumnja da postoji neka anomalija mokraćnog sistema i/ili oštećenje bubrega, ili se infekcije javljaju i dalje, lekar će tražiti da se uradi neko od rendgenoloških snimanja, ili ispitivanje funkcije mokraćne bešike. Na ovaj način će se sa sigurnošću pronaći pravi uzrok nastanka infekcija mokraćnog sistema.

• Da li infekcije mokraćnih puteva mogu dovesti do oštećenja bubrega

Nažalost infekcija, naročito ako se NE otkrije na vreme, može ošteti bubreg i ostavi ožiljak. Što je više ovakvih infekcija, to je mogućnost za nastajanje više ožiljaka i slabljenje bubrežne funkcije veća. Ožiljak na bubregu može da bude uzrok problema (na primer povišenog krvnog pritiska) mesecima i godinama posle infekcije.

Ponavljane infekcije su naročito opasne, pogotovo kad je dete neispitano pa promakne neka od anomalija uro-trakta koja bi mogla da se izleči i tako spreči dodatno oštećenje bubrega,.

• Šta roditelji mogu da urade

Od malena je važno sprovoditi redovnu i temeljnu higijenu genitalija i kod dečaka i kod devojčica. Tekuća mlaka voda uz blagu baby kupku (ili sapun) je nezamenjiv način pranja genitalnog regiona (uključujući i analni deo). Vlažne maramice treba korisiti kad nema mogućnosti da se beba opere (put, boravak u prirodi…). To je najbolji način da se bakterije iz spoljašnjosti “popnu” kroz uretru do mokraćanih kanala.

Sa druge strane, važno je znati da se SVAKA povišena temperatura za koji nema vidljivih znakova infekcije mora shvatiti kao sumnjiva infekcija urinarnog trakta.

Kod dece koja su već imala urinarnu infekciju SVAKA febrilna epizoda (čak i kad ima simptoma i znakova respiratorne infekcije) mora biti ispraćena pregledom mokraće. Ovo je naročito važno kod beba i predškolaca.

Sprovođenje terapije je veoma važno, kao i kontrola uspešnosti lečenja antibioticima. Dobra saradnja roditelja i pedijatra je ključ uspešnog lečenja i prevencije urinarnih infekcija. Kod anomalija uro-trakta u dijagnostiku i lečenje se uključuje pedijatar – nefrolog i dečji hirurg – urolog u specijalizovanim dečjim bolnicama.

Ass.dr Goran Vukomanović

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Najvažnije da deca u obdaništu i školi redovno peru ruke sapunom, a potom ih obrišu papirnim ubrusom

NAJVEĆI broj gastrointestinalnih, kao i respiratornih infekcija (80 odsto slučajeva) prenosi se prašinom i prljavim rukama, što je više nego kapljičnim putem uzrokovanim kijanjem i kašljanjem. Zato je najvažnije da deca u obdaništu i školi redovno peru ruke sapunom (posle kijanja, kašljanja i brisanja nosa, pre i posle jela, posle svakog izlaska i nakon odlaska u toalet), a potom ih obrišu papirnim ubrusom, kako bi se sprečila zaraza, ističu pedijatri.

Čistoća je pola zdravlja, kaže poslovica, a redovno održavanje higijene u dečjim ustanovama je preduslov da se spreči širenje bolesti. Da bi se izbegle infekcije u obdaništima, neophodno je blagovremeno krečenje i detaljno čišćenje, kao i redovna promena dotrajale posteljine, koja je savršeno “stanište” mnogih uzročnika zaraznih bolesti. Podovi, na kojima su dušeci gde mališani spavaju, moraju se svakodnevno prati, i to odgovarajućim sredstvima.

Roditelji se odmah uspaniče kad dete zaboli stomak jer to, skoro istog trenutka, povezuju sa zapaljenjem slepog creva ili nekim opasnim poremećajem. Međutim, bol u trbuhu je najčešće bezazlen, ili je posledica virusne i bakterijske infekcije.

Dete najčešće odjednom i snažno zaboli stomak u toku noći, za vreme praznika, neretko daleko od pedijatra. Roditelji se odmah uspaniče, brzo se spreme i požure kod dežurnog doktora. Teško da postoji porodica koja nije prošla kroz ovakav scenario. Ipak, nije uvek tako dramatično, pa smo rešili da vam rasvetlimo ovaj, zaista čest problem.

*Koji su najčešći uzroci bola u trbuhu?
Iako većina roditelja strahuje od zapaljenja slepog creva, to zaista nije najčešći uzrok bola u trbuhu kod dece. Kada bi nabrajali sve razloge koji mogu da dovedu do bolova u trbuhu kod dece, bio bi to nepregledan spisak. Zato ćemo se zadržati na najčešćim, a ujedno i najvažnijim.

Bezazleni bolovi
Ovi bolovi su, srećom, najčešći kod dece. Radi se o bolovima koji se obično javljaju u “napadima”, prilično su jaki, imaju “probadajući” karakter, a dete uglavnom nije u stanju da lokalizuje mesto u stomačiću gde ga najviše boli. Mališani su često veoma uznemireni, manja deca plaču, a veća viču, bez suza. Sve to ne traje duže od nekoliko minuta, a kada bolovi prođu, detetovo stanje se naglo popravlja, kao da se ništa nije dogodilo.
Obično se sve ponavlja nekoliko puta, ali se ne javljaju dodatni problemi, pa se mališan veoma lepo oporavlja i bez pomoći lekara. Ovaj fini obrt – brzi nestanak neprijatnih bolova je jedna od karakteristika bezazlenih (funkcionalnih) bolova u trbuhu. Tačan uzrok ove vrste bolova nije do kraja razjašnjen, ali postoje situacije kada ih možemo očekivati:

* Jedna od tih neprijatnosti je aktuelna baš ovih dana. Virusi, uključujući i virus gripa, vole da “udare” i na stomačić i creva, tako da skoro svaki mališan ima stomačne ili crevne tegobe tokom težih virusnih infekcija. Stomak (želudac) je direktna meta virusa, pa nastaje pravo virusno zapaljenje – gastritis. Zato dete gubi apetit, ponekad povraća, a često se žali na bolove u gornjem delu trbuha. Pored želudačne i crevna sluzokoža može da bude mesto ataka virusa, mada aktuelni virusi više vole da se razbaškare u limfnim čvorovima koji se nalaze u trbuhu. Kao što postoje na vratu, i u unutrašnjosti trbuha se nalazi veliki broj limfnih “žlezda”. Kada virus napadne limfni čvor, nastaje zapaljenje a limfne žlezde se uvećavaju. Veliki limfni čvor pritiska crevo, dovodi do njegovog suženja, pa crevni sadržaj otežano prolazi kroz taj suženi segment. Crevo se muči da “pročisti” suženi deo, pa se njegov rad ubrzava, crevo se naizmenično skuplja (spazam) i opušta, a to veoma boli. Kada crevni sadržaj prođe taj deo, crevo se opušta i bol prolazi kao rukom odnešen. Ovo uvećanje limfnih čvorova u trbuhu (stručno se naziva mezenterijalni limfadenitis) je relativno čest pratilac brojnih infekcija disajnih organa i nije privilegija virusa, već se javlja i u sklopu bakterijskih infekcija. Zato nije retkost da se dete žali na bolove u trbuhu kada ima, na primer, streptokoknu anginu.

* Jedan broj mališana zaista ima bolove u trbuhu, iako nema pravog organskog razloga za to. Kod starije dece, naročito u predpubertetskom i pubertetskom dobu, bolovi u trbuhu mogu biti uzrokovani burnim promenama u psihološkom profilu deteta. Deca često proživljavaju konflikte sa okolinom kroz različite “bolove”. Uz glavobolju i grudobolju, bolovi u trbuhu su najčešće mesto gde se projektuju problemi koje dete proživljava. Nekada je to način da se skrene pažnja na sebe, a inteligentna deca brzo nauče da manipulišu suptilnim osećanjima roditelja koji su zabrinuti za “strašne” bolove u stomaku. I ovi bolovi spadaju u funkcionalne (znači bezazlene) i prolaze kada se reši psihički problem koji muči dete. Naravno, pedijatar treba da isključi neku od bolesti koje mogu biti uzrok bolova, a tek onda se savetuje odlazak kod dečjeg psihologa.

* Postoje bolovi u trbuhu i kod dece koja nemaju ni znake bolesti, a ni psihološke probleme. I oni su bezazleni (funkcionalni), a javljaju se periodično, sa dužim intervalima bez ikakvih tegoba. Kada se dese, veoma su jaki ali, srećom, brzo prolaze. Ako se ispita – svi nalazi su uredni, ali dete i dalje povremeno boli stomak. Posle nekog vremena obično nestaju, pa im ne treba pridavati veliki značaj. Važno je u tim trenucima ohrabriti dete, objasniti mu bezazlenu prirodu bolova, pa će lakše prebroditi neprijatnost.

* Bolovi u trbuhu udruženi sa prolivom
Skoro uvek, kada dete ima proliv, ima i bolove u trbuhu. Razlog je veoma očigledan, jer je proliv i nastao zbog problema u crevima koji se manifestuju prebrzim crevnim radom. Pojačana peristaltika (kako se medicinski zove rad creva) je ujedno i bolna, jer se u zidu creva nalaze nervni završeci koji su zaduženi za prenos bolnih osećaja. I ovi bolovi su prilično bezazleni, jer je njihov uzrok očigledan, pa kada proliv prođe, nestaje i bol u trbuhu. Pedijatri vole kada dete koje ima bolove u trbuhu dobije proliv, jer tada najčešće nestaje strah da se radi o nekom hirurškom oboljenju. Kao i svako pravilo i ovo ima izuzetaka, ali većina hirurških oboljenja trbuha ipak nije praćena prolivom.

* Bolovi u trbuhu koji “traže” pregled hirurga
Trbuh je najčešće mesto u dečjem organizmu u koje “zaviruje” hirurg. Teško je naći nekoga u familiji, među komšijama i prijateljima ko nije operisao “slepo crevo”. Ova negativna popularnost zapaljenja slepog creva je i uzrok straha od hirurških oboljenja koja mogu biti uzrok bola u trbuhu.

* Druge hirurške bolesti
I druge, brojne hirurške bolesti mogu biti uzrok veoma jakih bolova u trbuhu. Ipak, za skoro sve je karakteristično da se bol progresivno pojačava, a opšte stanje deteta pogoršava.
…
Trbuh nema prozor pa da se vidi šta se unutra zbiva, zato je važno pratiti dete i konsultovati lekara blagovremeno. Nekada je neophodno pregledati dete više puta za dan – dva, a često se rade i rutinske laboratorijske analize (krvna slika i pregled mokraće) koje pomažu u postavljanju prave dijagnoze.
Većina dece sa bolovima u stomačiću ne završi kod hirurga, ali je potrebno biti strpljiv i pažljiv u praćenju bolesnika, naravno, uz stručnu pomoć lekara. Čak i kada se čini da je sve u redu, a mame i tate strepe za dete, treba bar porazgovarati sa pedijatrom koji će umiriti uplašene roditelje i proceniti da li je neophodan pregled.

Virusi, uključujući i virus gripa, vole da “udare” i na stomačić i creva, tako da skoro svaki mališan ima stomačne ili crevne tegobe tokom težih virusnih infekcija.

Zapaljenje slepog creva obično počinje povišenom telesnom temperaturom, mukom i povraćanjem, kao i bolom u predelu pupka. Dete je naizmenično razdražljivo i klonulo, a stomak polako postaje sve tvrđi.

Apendicitis – upala “slepog creva
To je jedna od najčešćih hirurških bolesti koje uzrokuju bolove u trbuhu kod dece. Iako se ovaj naziv – slepo crevo, prilično odomaćio, on je anatomski pogrešan (ali ćemo ga ipak koristiti). Naime, slepo crevo je jedan kraj debelog creva koji se “slepo” završava. Na njemu se nalazi apendiks – crvuljak crevnog tkiva koji nema drugu funkciju nego da pravi probleme. Ovaj deo creva je zaista beskoristan u funkcionalnom smislu, ali se u njemu nalazi dosta tkiva koje je podložno zapaljenju.

Bolest obično počinje povišenom telesnom temperaturom, mukom i povraćanjem. Veće dete prvo prijavi da ga stomačić boli u predelu pupka. Bol se potom seli u donji desni deo trbuha i najčešće pojačava. Ono što je prilično karakteristično je da dete za dan – dva prilično “kljokne”. Naizmenično je razdražljivo i klonulo, neće da jede, jedva i pije, a stomak polako postaje sve tvrđi. Ako pokušamo da ga pipnemo, dete oseća jak bol i brani se. Najveći broj mališana sa apendicitisom nema proliv, već obično zatvor. Nije retko da je stolica u početku uobičajene konzistencije.
Ovo su tegobe koje su karakteristike tipičnog zapaljenja slepog creva. Treba imati u vidu da jedan broj dece ima netipični oblik bolesti, kada se slepo crevo ne nalazi na uobičajenom mestu. Tada se i tegobe razlikuju od tipičnih. Što je dete manje, teže je postaviti dijagnozu, jer su i simptomi manje karakteristični.

Na sreću, najveći broj svih bolesti ovog uzrasta su banalne respiratorne infekcije, manifestovane kao sekrecija nosa, kašalj, povišena temperatura.

Sledi pitanje jedne mame : imam dečaka od dve godine i dva meseca koji od 13. meseca ide u kolektiv. Jednom u dva meseca se razboli, srećom do sada nije bilo težih oboljenja, uglavnom se sve završava na zapušenom nosu, kratkotrajnoj temperaturi i kašlju. Često posećujemo pedijatra, mada sam i sama naučila da prepoznam banalne probleme. Zanima me kako da prepoznam neku ozbiljniju infekciju kod mog sina?

Evo detaljnog odgovora Dr Zoran Brajkovića, specijaliste pedijatrije i anesteziologije.

 Svaki uzrast deteta, posmatrano sa strane pedijatara, ima svoje specifičnosti. Razlike među pojedinim uzrasnim grupama predstavljaju osnov za različite dijagnostičko terapijske pristupe i doktrine u pedijatriji, što upotpunjuje dinamičku sliku razvoja deteta kroz čitavo odrastanje.

Važan period – od tri meseca do tri godine

Najveće dileme i izazove u pristupu zahteva uzrast izmedju 3 meseca i 3 godine, dakle, uzrast koji obuhvata odojče i malo dete. Specifičnosti ove uzrasne grupe su brojne, u socijalnom i pedijatrijskom smislu, najkraće rečeno, to je doba kada se dete susreće sa najviše iskušenja kada je zdravlje u pitanju. Razlozi za to su mnogobrojni, pomenućemo samo najvažnije: odbrambeni sistemi deteta u ovom uzrastu još uvek nisu kompletirani, a dete gubi pasivno stečeni imunitet, dobijen od majke tokom trudnoće, to je doba kada se deca susreću sa najčešćim uzročnicima bolesti (respiratornim virusima), u tom uzrastu se deca po prvi put susreću sa specifičnostima koje nosi kolektiv (vrtić). Svi ovi činioci dovode do toga da su deca, statistički posmatrano, najčešće bolesna upravo u ovom uzrastu.

Najveći broj ovih bolesti spontano i brzo prolazi, bez velike potrebe za dijagnostikom, lekovima i lekarima uopšte. Neke od ovih infekcija, što je mnogo ređe, mogu biti izazvane bakterijama, u formi neinvazivnih bakterijskih infekcija ždrela, srednjeg uha ili donjih disajnih puteva, ovu vrstu infekcija treba prepoznati, otkriti i lečiti kauzalno, antibioticima.

Koje su infekcije najopasnije

Poseban problem predstavljaju potencijalno ozbiljne, invazivne bakterijske infekcije, kod kojih se bakterije preko lokalnog mesta ulaska u relativno kratkom roku probijaju u krvotok deteta, dajući sistemske infekcije (kada govorimo o septičnom stanju), sa mogućim nastankom ozbiljnih sekundarnih fokalnih infekcija (meningitis, osteomijelitis, septični artritis). Uzročnici ove vrste infekcija su četiri potencijalno opasne bakterije – Pneumokok, Meningokok, odredjeni sojevi Salmonele i Hemofilus influence. Ograničene odbrambene sposobnosti dece kritičnog uzrasta i imunološka svojstva samih bakterija čine potencijalno opasnu kombinaciju koja nekada može dovesti do pojave ozbiljnih infekcija.

Stvari, naravno, ne moraju da izgledaju zastrašujuće, zato nudimo sledeća razjašnjenja:

– Pneumokok (posebno), kao i Hemofilus influence su gotovo redovni stanari gornjih respiratornih organa kod zdrave dece. Pozitivan nalaz brisa kod zdrave dece ne treba tretirati antibioticima, treba dozvoliti normalnoj flori da se sama izbori sa ovim sustanarima. Nije tačno razjašnjeno kako i zašto nekada ove bakterije postaju invazivne, a time i opasne. Pozitivan bris treba tretirati samo ako korelira sa znacima bolesti, dakle ako dete ima simptome infekcije. Meningokok se takođe doduše retko, može naći u brisu ždela potpuno zdravog deteta.

– vakcinacija Pentaxim vakcinom koja sadrži komponente koje stvaraju imunitet pema Hemofilusu sprečava nastanak invazivnih i ozbiljnih infekcija ovom bakterijom, dakle, vakcinisano dete ne može oboleti od ozbiljnih infekcija Hemofilusom, pa pozitivan nalaz brisa još više gubi na važnosti. Vakcine protiv Pneumokoka i Meningokoka nisu u redovnom kalendaru vakcinacije u našoj zemlji, iz brojnih razloga, ali su infekcije ovim bakterijama ipak ređe.

– stvar sa sojevima Salmonele je ipak nešto drugačija, jer “invaziji” po pravilu prethode simptomi crevne infekcije, pa, iako je moguće širenje ove bakterije putem krvi, obzirom na prethodeće simptome, na ovog potencijalnog uzročnika se lakše pomisli.

Signali za uzbunu

Pristup bolesnom detetu uzrasta od 3 meseca 3 godine ima svoja striktna pravila, pa se, slično kao kod slaganja slagalice koja se samo na jedan način uklapa, treba toga pridržavati:

Potencijalno invazivne i ozbiljne infekcije su po definiciji praćene visokom temperaturom bez „fokalnih znakova infekcije” – dakle nema znakova respiratorne ili crevne infekcije, a dete ima visoku temperaturu, obično preko 39 stepeni. To je prvi signal za uzbunu. Ukoliko pak, dete ima izraženu sekreciju iz nosa, akutni kašalj ili proliv kao prethodni ili prateći znak, vrlo je verovatno da imamo razlog zašto ima temperaturu, pa je retko potrebno ići dalje u detaljnu dijagnostiku. Ukoliko je izmerena temperatura niža, npr. oko 38 stepeni ili niže, bez obzira na postojanje ili nepostojanje simptoma, retko kada je potrebno sprovoditi dalje dijagnostičko terapijske protokole.
Kategorija „opšteg stanja deteta” (ili u zapadnoj literaturi „Appearance”) je prilično pouzdan kriterijum. Ovo se odnosi na izgled, aktivnost, raspoloženje, ponašanje i apetit deteta nakon obaranja temperature antipireticima. Ukoliko se nakon efikasne primene lekova za obaranje temperature dete uobičajeno ponaša, velika je verovatnoća da bolest nije potencijalno ozbiljna. Naravno, i od ovog pravila postoje izuzeci, koji na sreću, nisu česti – statistika kaže da 2-3 % dece, posebno uzrasta od 3 do 12 meseci i pored uobičajenog ponašanja možda ima ozbiljnu infekciju.

Dakle, ukoliko dete navedenog uzrasta ima temperaturu preko 39 stepeni, a kod koga se pregledom ne vide jasni znaci infekcije, posebno ako je i nakon obaranja temperature ponašanja koje odstupa od uobičajenog (razdražljivo ili letargično), neophodno je uraditi osnovne pretrage: analizu krvne slike i mokraće, eventualno CRP kao pokazatelj infekcije.

Kako tumačiti dobijene rezultate:

krvna slika: oprez zahteva ukupni broj leukocita veći od 15.000, (posebno ako je apsolutni broj neutrofila iz leukocitarne formule veći od 10.000), ili broj leukocita manji od 5.000. Broj nezrelih leukocita u perifernoj krvi („band count”) uglavnom nije prihvaćen kao objektivni kriterijum. Ukoliko je broj leukocita manji od 5.000 ili veći od 15.000, verovatnoća da dete ima invazivnu ozbiljnu bakterijsku infekciju je 1:20. Ukoliko je broj leukocita 5 do 15.000, verovatno se ne radi o ozbiljnoj infekciji.
Pregled urina (analiza sedimenta mokraće i urinokultura): statistika govori da u proseku svako deseto dete ovog uzrasta bez fokalnih znakova infekcije ima urinarnu infekciju, učestalost je veća u prvoj godini života.
CRP (C reaktivni protein) – jednostavan pokazatelj, ali sa nekim ograničenjima: može biti povišen i kod drugih oboljenja, tipa zapaljenskih oboljenja vezivnog tkiva (dečji reumatizmi), a ne samo kod infekcija; vrlo često je u granicama normale ako je od prvog skoka temperature do uzimanja uzorka proteklo manje od 12 sati, bez obzira na vrstu infekcije

Kako pristupiti detetu sa temperaturom:

ukoliko izostaje bilo koji od kriterijuma za potencijalno ozbiljnu bakterijsku infekciju – uzrast, visina temperature, postojanje fokalnih znakova infekcije – uz neophodno praćenje, drugi elementi dijagnostičko terapijskog protokola nisu neophodni. Uz pravilno prepoznavanje simptoma fokalne infekcije i pravilno usmerenu terapiju, bolest se brzo okončava.

ukoliko dete kritičnog uzrasta ima temperaturu višu od 39 stepeni, a bez vidljivih znakova infekcije, posebno ako je izmenjenog opšteg stanja, odmah i obavezno uraditi krvnu sliku i pregled mokraće
ukoliko je kod deteta koje ispunjava kliničke kriterijume broj leukocita manji od 5.000 ili veći od 15.000, potrebno je uzeti dodatne dijagnostičke analize, na prvom mestu analizu urina i hemokulturu kojom se direktno dokazuje prisustvo bakterija u krvi. Do dobijanja rezlutata hemokulture, za šta je potrebo minimalno 24 do 48 sati, dete treba tretirati antibioticima, potentnim oralnim ili parenteralnim (intravenskim), uz poželjnu kontinuiranu opservaciju, zbog čega se ova deca obično zadržavaju u bolničkim ustanovama, na kraće vreme. Kao što je rečeno, svako dvadeseto dete koje ispunjava kliničke i laboratorijske kriterijume, zaista ima potencijalno vrlo ozbiljnu bakterijsku infekciju, zbog koje se primenjuje antibiotska terapija.
U prepoznavanju i lečenju ovih problema, svaka karika ima svoje mesto – počev od roditelja, ka pedijatru koji prvi i po potrebi ponavljano pregleda dete, do dijagnostičkih službi i kliničara, koji u konačnoj instanci rešavaju ove probleme.

Umesto zaključka, treba reći još jednom da su ove bolesti, na sreću vrlo retke, ali da njihova ozbiljnost i moguće vrlo teške posledice zahtevaju stalni oprez kod svih koji se bave zdravljem dece.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Iznenadni, neutešan plač, odbijanje sisanja ili flašice, mogu da budu neki od znakova da beba ima upalu uva. Iako se taj bol javlja uglavnom noću, bolje je sačekati jutro kako biste odveli dete kod lekara

Promenljive vremenske prilike povećavaju opasnost od infekcija, naročito gornjeg respiratornog trakta, zbog čega je povećan i rizik od upale uva.

- Mališani koji idu u jaslice ili obdanište više su izloženi infekcijama, a svaka kijavica kod njih može da dovede i do upale ušiju - objašnjava dr Marija Tavčar, otorinolaringolog. - To se dešava zato što je kod beba i male dece komunikacija između srednjeg uva i gornjeg sprata ždrela (gde se nalazi treći krajnik), odnosno, Eustahijeva tuba, kratka i široka. Bolesna deca ne bi smela da idu u kolektiv, a u predškolskim ustanovama bi trebalo da se rade redovne kontrole briseva kod dece.

To je, nažalost, i sociološki problem, jer roditelji nemaju kome da ostave dete, a ne mogu da uzmu bolovanje, pa ga odvedu u obdanište.

- Iznenadni, neutešan plač, odbijanje sisanja ili flašice, mogu da budu neki od znakova da beba ima upalu uva. Iako se taj bol javlja uglavnom noću, bolje je sačekati jutro kako biste odveli dete kod lekara - savetuje naša sagovornica. - U međuvremenu, dajte detetu neki lek protiv bolova, na primer, "paracetamol" ili "febricet" i stavite mu tople obloge spolja, tako što ćete da zagrejete gazu ili da flašicu s toplom vodom umotate u čistu pamučnu krpu. Nemojte da sipate ništa u detetovo uvo, ni "čuvarkuću", ni toplo ulje, jer to maskira kliničku sliku.

Izvor: novosti.rs

Sledi pitanje jedne mame : imam dečaka od dve godine i dva meseca koji od 13. meseca ide u kolektiv. Jednom u dva meseca se razboli, srećom do sada nije bilo težih oboljenja, uglavnom se sve završava na zapušenom nosu, kratkotrajnoj temperaturi i kašlju. Često posećujemo pedijatra, mada sam i sama naučila da prepoznam banalne probleme. Zanima me kako da prepoznam neku ozbiljniju infekciju kod mog sina?

Evo detaljnog odgovora Dr Zoran Brajkovića, specijaliste pedijatrije i anesteziologije.

Svaki uzrast deteta, posmatrano sa strane pedijatara, ima svoje specifičnosti. Razlike među pojedinim uzrasnim grupama predstavljaju osnov za različite dijagnostičko terapijske pristupe i doktrine u pedijatriji, što upotpunjuje dinamičku sliku razvoja deteta kroz čitavo odrastanje.

Važan period – od tri meseca do tri godine

Najveće dileme i izazove u pristupu zahteva uzrast izmedju 3 meseca i 3 godine, dakle, uzrast koji obuhvata odojče i malo dete. Specifičnosti ove uzrasne grupe su brojne, u socijalnom i pedijatrijskom smislu, najkraće rečeno, to je doba kada se dete susreće sa najviše iskušenja kada je zdravlje u pitanju. Razlozi za to su mnogobrojni, pomenućemo samo najvažnije: odbrambeni sistemi deteta u ovom uzrastu još uvek nisu kompletirani, a dete gubi pasivno stečeni imunitet, dobijen od majke tokom trudnoće, to je doba kada se deca susreću sa najčešćim uzročnicima bolesti (respiratornim virusima), u tom uzrastu se deca po prvi put susreću sa specifičnostima koje nosi kolektiv (vrtić). Svi ovi činioci dovode do toga da su deca, statistički posmatrano, najčešće bolesna upravo u ovom uzrastu.

Naravno, i na sreću, najveći broj svih bolesti ovog uzrasta su banalne respiratorne infekcije, manifestovane kao sekrecija nosa, kašalj, povišena temperatura. Najveći broj ovih bolesti spontano i brzo prolazi, bez velike potrebe za dijagnostikom, lekovima i lekarima uopšte. Neke od ovih infekcija, što je mnogo ređe, mogu biti izazvane bakterijama, u formi neinvazivnih bakterijskih infekcija ždrela, srednjeg uha ili donjih disajnih puteva, ovu vrstu infekcija treba prepoznati, otkriti i lečiti kauzalno, antibioticima.

Koje su infekcije najopasnije

Poseban problem predstavljaju potencijalno ozbiljne, invazivne bakterijske infekcije, kod kojih se bakterije preko lokalnog mesta ulaska u relativno kratkom roku probijaju u krvotok deteta, dajući sistemske infekcije (kada govorimo o septičnom stanju), sa mogućim nastankom ozbiljnih sekundarnih fokalnih infekcija (meningitis, osteomijelitis, septični artritis). Uzročnici ove vrste infekcija su četiri potencijalno opasne bakterije – Pneumokok, Meningokok, odredjeni sojevi Salmonele i Hemofilus influence. Ograničene odbrambene sposobnosti dece kritičnog uzrasta i imunološka svojstva samih bakterija čine potencijalno opasnu kombinaciju koja nekada može dovesti do pojave ozbiljnih infekcija.

Stvari, naravno, ne moraju da izgledaju zastrašujuće, zato nudimo sledeća razjašnjenja:

– Pneumokok (posebno), kao i Hemofilus influence su gotovo redovni stanari gornjih respiratornih organa kod zdrave dece. Pozitivan nalaz brisa kod zdrave dece ne treba tretirati antibioticima, treba dozvoliti normalnoj flori da se sama izbori sa ovim sustanarima. Nije tačno razjašnjeno kako i zašto nekada ove bakterije postaju invazivne, a time i opasne. Pozitivan bris treba tretirati samo ako korelira sa znacima bolesti, dakle ako dete ima simptome infekcije. Meningokok se takođe doduše retko, može naći u brisu ždela potpuno zdravog deteta.

– vakcinacija Pentaxim vakcinom koja sadrži komponente koje stvaraju imunitet pema Hemofilusu sprečava nastanak invazivnih i ozbiljnih infekcija ovom bakterijom, dakle, vakcinisano dete ne može oboleti od ozbiljnih infekcija Hemofilusom, pa pozitivan nalaz brisa još više gubi na važnosti. Vakcine protiv Pneumokoka i Meningokoka nisu u redovnom kalendaru vakcinacije u našoj zemlji, iz brojnih razloga, ali su infekcije ovim bakterijama ipak ređe.

– stvar sa sojevima Salmonele je ipak nešto drugačija, jer “invaziji” po pravilu prethode simptomi crevne infekcije, pa, iako je moguće širenje ove bakterije putem krvi, obzirom na prethodeće simptome, na ovog potencijalnog uzročnika se lakše pomisli.

Signali za uzbunu

Pristup bolesnom detetu uzrasta od 3 meseca 3 godine ima svoja striktna pravila, pa se, slično kao kod slaganja slagalice koja se samo na jedan način uklapa, treba toga pridržavati:

Potencijalno invazivne i ozbiljne infekcije su po definiciji praćene visokom temperaturom bez „fokalnih znakova infekcije” – dakle nema znakova respiratorne ili crevne infekcije, a dete ima visoku temperaturu, obično preko 39 stepeni. To je prvi signal za uzbunu. Ukoliko pak, dete ima izraženu sekreciju iz nosa, akutni kašalj ili proliv kao prethodni ili prateći znak, vrlo je verovatno da imamo razlog zašto ima temperaturu, pa je retko potrebno ići dalje u detaljnu dijagnostiku. Ukoliko je izmerena temperatura niža, npr. oko 38 stepeni ili niže, bez obzira na postojanje ili nepostojanje simptoma, retko kada je potrebno sprovoditi dalje dijagnostičko terapijske protokole.

Kategorija „opšteg stanja deteta” (ili u zapadnoj literaturi „Appearance”) je prilično pouzdan kriterijum. Ovo se odnosi na izgled, aktivnost, raspoloženje, ponašanje i apetit deteta nakon obaranja temperature antipireticima. Ukoliko se nakon efikasne primene lekova za obaranje temperature dete uobičajeno ponaša, velika je verovatnoća da bolest nije potencijalno ozbiljna. Naravno, i od ovog pravila postoje izuzeci, koji na sreću, nisu česti – statistika kaže da 2-3 % dece, posebno uzrasta od 3 do 12 meseci i pored uobičajenog ponašanja možda ima ozbiljnu infekciju.

Dakle, ukoliko dete navedenog uzrasta ima temperaturu preko 39 stepeni, a kod koga se pregledom ne vide jasni znaci infekcije, posebno ako je i nakon obaranja temperature ponašanja koje odstupa od uobičajenog (razdražljivo ili letargično), neophodno je uraditi osnovne pretrage: analizu krvne slike i mokraće, eventualno CRP kao pokazatelj infekcije.

Kako tumačiti dobijene rezultate:
krvna slika: oprez zahteva ukupni broj leukocita veći od 15.000, (posebno ako je apsolutni broj neutrofila iz leukocitarne formule veći od 10.000), ili broj leukocita manji od 5.000. Broj nezrelih leukocita u perifernoj krvi („band count”) uglavnom nije prihvaćen kao objektivni kriterijum. Ukoliko je broj leukocita manji od 5.000 ili veći od 15.000, verovatnoća da dete ima invazivnu ozbiljnu bakterijsku infekciju je 1:20. Ukoliko je broj leukocita 5 do 15.000, verovatno se ne radi o ozbiljnoj infekciji.

Pregled urina (analiza sedimenta mokraće i urinokultura): statistika govori da u proseku svako deseto dete ovog uzrasta bez fokalnih znakova infekcije ima urinarnu infekciju, učestalost je veća u prvoj godini života.

CRP (C reaktivni protein) – jednostavan pokazatelj, ali sa nekim ograničenjima: može biti povišen i kod drugih oboljenja, tipa zapaljenskih oboljenja vezivnog tkiva (dečji reumatizmi), a ne samo kod infekcija; vrlo često je u granicama normale ako je od prvog skoka temperature do uzimanja uzorka proteklo manje od 12 sati, bez obzira na vrstu infekcije

Kako pristupiti detetu sa temperaturom:

ukoliko izostaje bilo koji od kriterijuma za potencijalno ozbiljnu bakterijsku infekciju – uzrast, visina temperature, postojanje fokalnih znakova infekcije – uz neophodno praćenje, drugi elementi dijagnostičko terapijskog protokola nisu neophodni. Uz pravilno prepoznavanje simptoma fokalne infekcije i pravilno usmerenu terapiju, bolest se brzo okončava.
ukoliko dete kritičnog uzrasta ima temperaturu višu od 39 stepeni, a bez vidljivih znakova infekcije, posebno ako je izmenjenog opšteg stanja, odmah i obavezno uraditi krvnu sliku i pregled mokraće
ukoliko je kod deteta koje ispunjava kliničke kriterijume broj leukocita manji od 5.000 ili veći od 15.000, potrebno je uzeti dodatne dijagnostičke analize, na prvom mestu analizu urina i hemokulturu kojom se direktno dokazuje prisustvo bakterija u krvi. Do dobijanja rezlutata hemokulture, za šta je potrebo minimalno 24 do 48 sati, dete treba tretirati antibioticima, potentnim oralnim ili parenteralnim (intravenskim), uz poželjnu kontinuiranu opservaciju, zbog čega se ova deca obično zadržavaju u bolničkim ustanovama, na kraće vreme. Kao što je rečeno, svako dvadeseto dete koje ispunjava kliničke i laboratorijske kriterijume, zaista ima potencijalno vrlo ozbiljnu bakterijsku infekciju, zbog koje se primenjuje antibiotska terapija.
U prepoznavanju i lečenju ovih problema, svaka karika ima svoje mesto – počev od roditelja, ka pedijatru koji prvi i po potrebi ponavljano pregleda dete, do dijagnostičkih službi i kliničara, koji u konačnoj instanci rešavaju ove probleme.

Umesto zaključka, treba reći još jednom da su ove bolesti, na sreću vrlo retke, ali da njihova ozbiljnost i moguće vrlo teške posledice zahtevaju stalni oprez kod svih koji se bave zdravljem dece.