Onog trenutka kada detetu od šest meseci ili godinu date mobilni telefon da bi se umirilo, dobićete nekoliko minuta mira, ali ćete izgubiti mnogo toga

„Ekranitis“ kao dijagnoza zvanično ne postoji, ali ima tendenciju da se u nekom trenutku pojavi kao dijagnoza.

Ovu rečenicu defektolozi često izgovaraju roditeljima čija deca imaju govorno-jezičke probleme i poremećaj pažnje. Primetan je broj dece koja sve kasnije progovaraju. Dešava se i da deca progovore na engleskom, jer nisu gledala sadržaje na maternjem jeziku, kaže za RTS defektolog Marija Končar Ršumović.

Prema njenim rečima, deca najviše gledaju crtane filmove koji su u suštini tehnološki napredniji nego pre 20-30 godina.

— Deci se prerano daje ekran. Kada razmislimo o razvoju deteta do dve godine, dete u tom uzrastu nema potrebe da gleda u ekran, jer dete do godinu dana to ne razume. Ekrani se daju i deci mlađoj od šest meseci, u smislu uspavljivanja, da se umire i to je ono što hipnotiše, zato što su to slike koje se brzo menjaju, naglašene su boje, zvuci i nervni sistem dece prima tu informaciju — objašnjava defektolog.

Marija Končar Ršumović napominje da u nekom trenutku nervnom sistemu treba još takvih informacija pa se stvara zavisnost.

— Toliko stimulacija i impulsa ne može da dâ nijedna igračka. Ukoliko prerano damo ekrane, javlja se problem kasnije, jer dete će uvek pre birati ekran nego igračku.

Rešenje je u doziranju

Sagovornica RTS-a smatra da je rešenje u doziranju. Preporuke svetskih istraživača su da deca do druge godine ne bi trebalo da gledaju u ekran, zato što ne razumeju sadržaj. Posle druge godine savet je da to bude dozirano da sat vremena i preporuka je da dete duplo više vremena provede u slobodnoj igri nego pred ekranom, ukoliko je moguće napolju.

— Bitno je razgovarati sa decom o onome što su gledala, da vidimo šta je njima bilo bitno, jer tu možemo da saznamo i šta je dete primetilo u određenom crtanom filmu, možda nam može reći šta se desilo u vrtiću — ističe gošća RTS-a.

Prema njenim rečima, primetan je broj dece koja sve kasnije progovaraju, i kada se govori o razvojnim mapama koje se poštuju, veruje da će se u nekom trenutku korigovati, odnosno pomeriti, zato što ima sve više dece koje prve reči ili rečenice izgovaraju mnogo kasnije od očekivanog uzrasta, godinu, godinu i po dana.

— To, u neku ruku, može biti posledica ekrana. Dešava se da deca progovore na engleskom, jer nisu gledala sadržaje na maternjem jeziku. Postoji i problem sa pažnjom i ima sve više dece koja, kada dođu do predškolskog uzrasta, ne mogu da sede mirno, završe zadatak do kraja, napišu celu stranu grafomotornih linija, već na pola odustanu, iznerviraju se i burno reaguju. Burno reagovanje dece predškolskog uzrasta trebalo bi da je već na minimumu, jer su se deca već razvila da mogu da se samoregulišu — objašnjava Marija Končar Ršumović.

Poremećaj pažnje može da ih prati i u osnovnoj i srednjoj školi

Kao najekstremnije primere navodi da su deca razvila poremećaj pažnje koji ih prati i kasnije, u osnovnoj i srednjoj školi.

— Kada govorimo o govorno-jezičkom razvoju, ukoliko se ne krene sa stimulacijom na vreme, odnosno, ako se ne primeti problem na vreme, to može da ode u neku drugu krajnost, u smislu da dete ceo život ima problem sa govorom i komunikacijom — naglašava defektolog.

Savet roditeljima je, napominje, doziranost, koja je u osnovi svega.

— Kada bolje razmislimo, dete ne bi trebalo da bude dva, tri sata pred ekranom, pogotovo beba ne bi trebalo da gleda u ekran, jer ne razume sadržaj ekrana. Potrebno je da se pozovemo na logiku i onda to vreme pred ekranom, kada govorimo o starijoj deci, da se to vreme nadomesti zajedničkom igrom roditelja i dece, da bi komunikacija između njih bila dobra — poručuje Marija Končar Ršumović.

Izvor: rts.rs

Kod desetogodišnjeg deteta se pojavljuje bol u desnom uhu kada roni. Taj bol se obično pojavi kada je duže pod vodom, ili kada brzo zaroni do dna i nazad. Ne žali se da mu nešto smeta van ronjenja, ali ni da slabije čuje na to uvo. Zašto se ovo dešava, kome da se obratim za pomoć?

Šta može da boli u uhu?

Uho može da boli “na više nivoa”.

Ako pođemo od spolja ka unutra, prvo mesto koje može da zaboli je spoljašnji ušni kanal. On je (posle ušne školjke) prvi u kontaktu sa spoljnjim svetom, pa je zato na udaru raznih “napadača” koji mogu da uzrokuju bol. Koža ovog kanala je bogata “primačima” (receptorima) bola, pa nije retko da se dete žali na bolove “spolja”. U ovom kanalu se normalno stvara cerumen – “smola” koje kod neke dece može biti zaista u velikim količinama. Ponekad je toliko ima da može da potpuno zatvori spoljašnji slušni kanal.

I bubna opna je puna nervnih završetaka, tako da i ona može da bude bolno žarište. Svaki nadražaj bubne opne je zaista bolan.

Daleko ređe boli uvo sa “unutrašnje strane” bubne opne – tu je broj “primača” bola mali, ali procesi koji nastaju u srednjem uhu mogu nadražiti bubnu opnu i tako stvoriti bol.

Kakva je veza između ronjenja i bola?
Kada ronimo pritisak vode na naše telo raste. Što smo dublje, pritisak je veći. Tako raste i pritisak u uhu, pa i pritisak na bubnu opnu koja može da zaboli.

Ređe se dešava da se tokom ronjenja cerumen (smola) u spoljašnjem ušnom kanalu “napije vode”, pa nabrekne i zaboli. Ipak, tokom ronjenja se ovaj bol može pojačati zbog pritiska vode na ovaj “čep” u uhu koji se može pomerati i zaista napraviti bolni nadražaj.

Zašto je ne boli dok pliva iako kvasi glavu?
Ovaj pokazatelj skoro sigurno isključuje “čep” od smole u spoljnjem slušnom kanalu. Da je to uzrok dete bi bolelo uho ne samo dok roni, već i kada pliva i uranja glavu. Takođe ste naglasili da se dete ne žali da slabije čuje na to uvo (mada se to mora uzeti sa rezervom), što takođe govori protiv cerumena (smole) kao uzroka bola. Kada bi prekomerna količina “smole” u uhu bila uzrok ovih tegoba dete bi se žalilo da “ima nešto u uvu” i kada nije u vodi. Taj osećaj punoće u uhu je veoma karakterističan i desetogodišnje detet ga jasno prepoznaje.

Kako precizno otkriti uzrok bola?
Skoro sigurno je nadražaj bubne opne uzrok tegoba kod Vašeg deteta. Činjenica da duže ronjenje, kao i naglo “zaranjanje” u dubinu pojačava bol ide u prilog bolu koja potiče od bubne opne.

Šta je pravi uzrok bola otkriće specijalista za uho grlo i nos. Zato se treba obratiti ORL specijalisti koji će kompletnim pregledom utvrditi pravi uzrok bola. Tada se obično proveri i sluh na oba uha, pa će se proveriti detetova tvrdnja da na to uho čuje normalno.

Dok ne stignete kod specijaliste ne dajte detetu da roni! Nema potrebe da se dete izlaže bolu, ali ronjenje može pogoršati proces koji je uzrok tegoba.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Kako idu topli dani , veći je rizik da deca dehidriraju dok se igraju na suncu. Zbog toga je važno unositi dovoljne količine tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Prema tome, treba naći neki balans.

Kako idu topli dani, veći je rizik da deca dehidriraju dok se igraju na suncu. Zbog toga je važno unositi dovoljne količine tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Prema tome, treba naći neki balans.
Dehidracija je stanje koje nastaje kada osoba gubi više tečnosti, nego što unosi i može nastati kod povraćanja ili proliva, kao i usled dugog izlaganja suncu ili napornih treninga.

Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe.

Ljudi koji često unose velike količine tečnosti tokom dugotrajnog vežbanja (oko četiri sata ili više), najviše rizikuju da budu prekomerno hidrirani.
Neki simptomi dehidracije i prekomerne hidriranosti se preklapaju, uključujući izmenjeno stanje svesti i glavobolju.

KAKO MOJE DETE MOŽE DA DEHIDRIRA?
Najčešći razlog je bolest tokom koje Vaše dete povraća ili ima proliv. Takođe, Vaše dete može da dehidrira tokom toplijih meseci ako se duže vreme igra napolju kada su visoke temperature i ako je direktno izloženo suncu ili ako je visoka vlažnost, a ne uzima dovoljno tečnosti.

DA LI DECA LAKŠE DEHIDRIRAJU OD ODRASLIH?
Da, deca lakše dehidriraju zbog činjenice da imaju veliku površinu tela za svoju telesnu težinu.
Veća površina tela znači veću izloženost toploti i veći gubitak tečnosti putem znojenja.
Pored toga, raniji problemi sa dehidracijom, gojaznost i nedavna bolest su dodatni faktori rizika.
Deca koja su u lošijoj fizičkoj formi, nisu navikla na toplotu ili uzimaju lekove iz grupe antihistaminika ili diuretika, takođe su u većem riziku da dehidriraju.

KOJI SU SIMPTOMI DEHIDRACIJE?
Kada je dete dehidrirano, telo nije u mogućnosti da obavlja sve potrebne funkcije. Što je teža dehidracija, telo teže funkcioniše.
Žeđ je često najraniji simptom i može da se javi već kod jako blage dehidracije.
• Zamor
• Suve usne i jezik
• Tamnije žuta prebojenost urina
• Slabije mokrenje
• Osećaj vrućine
Mnogi ljudi ne znaju za to, ali dehidriranost može da ima kumulativan efekat. Ako je Vaše dete dehidrirano prvog dana, i ako se dovoljno ne rehidrira, u naredni dan će ući već dehidrirano. Taj efekat može dovesti do još teže dehidracije.
Međutim, ako se blagovremeno sprovede nadoknada tečnosti, stanje dehidriranosti se lako može sprečiti.

KOJI SU DRUGI ŠTETNI EFEKTI IZLAGANjA SUNCU?
Grčevi trbušnih mišića, grčevi u rukama i nogama su najmanje ozbiljni efekti dugotrajne izloženosti visokoj spoljašnjoj temperaturi.
Sunčanica je ozbiljniji problem i može da uzrokuje vrtoglavicu, mučninu, glavobolje, povraćanje, slabost, bolove u mišićima, a ponekad i gubitak svesti.
Toplotni udar je najozbiljnija posledica dugotrajne izloženosti visokoj spoljašnjoj temperaturi. Telesna temperatura tada može da dostigne 40 ili preko 40C, mogu se javiti mučnina, povraćanje, konvulzije, dezorijentisanost ili bunilo, prestanak znojenja ili gubitak daha. U nekim slučajevima, dete može biti bez svesti ili čak upasti u komu.

DA LI JE MOGUĆE DA DETE BUDE PREKOMERNO HIDRIRANO?
Prekomerna hidracija može da se javi, ali ne predstavlja veliki problem. Nekad se roditelji brinu da će se dete previše naliti tečnošću, zbog čega dete ne unosi dovoljno vode, a to opet vodi ka dehidraciji. Poenta je u tome da treba biti umeren.

KOJI SU SIMPTOMI PREKOMERNE HIDRIRANOSTI?
Simptomi prekomerne hidriranosti su često nespecifični. Čak postoji i izvesno preklapanje sa simptomima dehidracije.
U rane znake spadaju mučnina i opšta slabost.
Kako se stanje pogoršava, mogu se javiti poremećaji stanja svesti i povraćanje
Zbog prekomernog unošenja tečnosti može doći do pada nivoa natrijuma u krvi što može dovesti do otoka mozga, konvulzija, kome i smrti.
Ako mislite da je Vaše dete prekomerno hidrirano, treba da potražite medicinsku pomoć.

KO JE U RIZIKU DA BUDE PREKOMERNO HIDRIRAN?
Ljudi koji jako često piju prekomerne količine tečnosti tokom vežbanja koje dugo traje (oko četiri sata i više) su u najvećem riziku. Hiponatremija je retka kod male dece. Tinejdžeri koji se bave sportom često imaju jednodnevne pripreme tokom leta i treba da paze da unose odgovarajuće količine tečnosti. Danas su treneri dosta svesni opasnosti od prekomernog ili nedovoljnog unošenja tečnosti i proveravaju koliko tečnosti dete unese.

KAKO MOGU DA SPREČIM PREKOMERNO UNOŠENjE TEČNOSTI?
Pijte oko pola čaše vode na otprilike svakih sat vremena, ili kad ste žedni.
Ako pijete na svakih 10 minuta, verovatno unosite previše tečnosti.
Ako pijete tek na svakih par sati, u riziku ste da dehidrirate.
Sve je stvar umerenosti.
Iako sportska pića sadrže elektrolite koji mogu da pomognu da se nadoknade nivoi natrijuma u krvi, ona u principu ne štite od nastanka hiponatremije (niski nivoi natrijuma u krvi) koja prati prekomerno unošenje tečnosti. O tome sportisti treba da vode računa.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Anemija nije tako retka pojava kod male dece, ali jako je važno uočiti simptome na vreme.

Manjak gvožđa kod dece mlađe od dve godine može imati značajan i nepovratan uticaj na razvoj mozga. To može dovesti do negativnih posledica na učenje i rezultate prilikom školovanja kasnije u životu.

Na kognitivni razvoj deteta takođe može uticati i ako je majci otkriven manjak gvožđa u poslednjem tromesečju trudnoće.

Znakovi i simptomi manjka gvožđa kod dece mogu uključivati:

bledu kožu
umor
hladne ruke i noge
usporeni rast i razvoj
slab apetit
ubrzano disanje
Preporuke dnevnog unosa gvožđa za dečiji uzrast

Potrebe za gvožđem kod beba u prvih 6 meseci iznose 0.27 miligrama. Majčino mleko sadrži visoko bioraspoloživo gvožđe.

Od 7 do 12 meseci treba 11 miligrama gvožđa dnevno.

Deci u uzrastu od 1 do 3 godine potrebno je 7 miligrama gvožđa svakoga dana.

Deci od 4 do 8 godina potrebno je 10 miligrama.

Starija deca od 9 do 13 godina potrebno je 8 miligrama za pravilan rast i razvoj.

Dečaci u uzrastu od 14 do 18 godina trebali bi unositi 11 miligrama gvožđa na dan, dok devojke 15 miligrama. Adolescencija je vreme brzog rasta, a potrebe za gvožđem su veće za devojke u ovom uzrastu zbog menstruacije koja tada nastupa.

U ishrani deteta sa anemijom usled nedostatka gvožđa, moraju nužno biti prisutni sledeći proizvodi:

• jetra;
• meso ćurke ili piletine
• govedina;
• breskve, kajsije, jabuke, borovnice;
• pasulj, grašak;
• žitarice (heljda, zobene pahuljice);
• hleb (pšenica, raž);
• plodovi mora ili riba

Namirnice koje sadrže bakar (sir, žumance, morski plodovi, jetra, integralne žitarice, povrće zelene boje, kajsije, trešnje i sušene smokve) pomažu u apsorpciji gvožđa. Integralne žitarice su dobar izvor gvožđa, ali ih ne treba jesti istovremeno sa ostalim namirnicama koje su bogate gvožđem. Takođe, spanać je bogat oksalnom kiselinom koja smanjuje apsorpciju gvožđa.

Upotreba namirnica sa dosta vitamina C podstiče apsorpciju gvožđa, tako da je dobro uz obrok popiti čašu ceđenog narančinog soka ili dopunjavati ishranu vitaminom C (do 2 g dnevno).

Korisno je izbegavanje kombinovanja namirnica bogatih gvožđem sa mlekom i mlečnim proizvodima. Najbolje je da svaki obrok sadrži ribu, meso ili živinsko meso, kao i vitamin C. Takođe, treba provoditi što više vremena na svežem vazduhu i pešačiti barem jedan sat dnevno.

izvor:yumama.mondo.rs

Antipiretici su lekovi koji efikasno obaraju povišenu temperaturu kod beba. Ibuprofen (Brufen) i Paracetamol (Paracet, Eferalgan, Febricet…) su dva najčešće korišćena preparata. Ibuprofen se daje oralno, a Paracetamol može da se primeni i kao supozitorije (čepići).

Uobičajeni dozni interval – vremenski razmak između dve doze istog leka je šest sati. Kada je temperatura visoka i često «skače», taj interval može da se smanji na četiri sata. To znači da isti lek može da se da maksimalno šest puta za 24 sata (na četiri sata).

Naravno, potrebno je poštovati doziranje, koje je najbolje precizirati sa pedijatrom. Uz lekove se preporučuje i rashlađivanje bebe – lagano oblačenje i tuširanje mlakom vodom (kada zatreba).

Ibuprofen i Paracetamol mogu da se kombinuju kod beba, kada je temperatura veoma visoka i često raste. Radi se o dva različita leka, koji se različito eliminišu iz organizma (metabolišu), a imaju sličan efekat što se tiče skidanja temperature.

Naravno, i kod kombinacije ovih lekova mora da se vodi računa o dozi i razmaku između doza.

Najbolje je davati naizmenično ibuprofen i paracetamol – na svaka četiri sata.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Prva infekcija virusom se događa dosta rano i uglavnom prolazi bez simptoma. Kod manjeg broja dece primarna infekcija se javlja u vidu burnog opšeg oboljenja (struči naziv GINGIVO-STOMATITIS HERPETICA) između prve i četvrte godine života. Prenosi se kapljičnim putem u kontaktu sa osobama koje imaju aktivirani povratni herpes.

Više od 90% odraslih osoba su tokom svog života inficirani virusom herpes simplex. On opstaje prikriven, najčešće uz nervna vlakna, da bi se u trenutku pada odbrambenih sposobnosti organizma (posle stresa, iscrpljenosti, bolesti, gladovanje, izlaganje suncu i sl.) aktivirao i izazvao promene na usnama i koži oko usta, popularno nazvanih “groznica” (povratni herpes). Antibiotici tu ne pomažu.

Prva infekcija virusom se događa dosta rano i uglavnom prolazi bez simptoma. Kod manjeg broja dece primarna infekcija se javlja u vidu burnog opšeg oboljenja (struči naziv GINGIVO-STOMATITIS HERPETICA) između prve i četvrte godine života. Prenosi se kapljičnim putem u kontaktu sa osobama koje imaju aktivirani povratni herpes.

Herpetični stomatitis je opšte oboljenje i počinje nespecifičnim znacima, poput malaksalosti, glavobolje, uznemirenosti, gubitka apetita i povišene temperature koja može da se penje i preko 40C. Zatim dolazi do otežanog gutanja, i promena na koži i sluznici usta. One se u početku prepoznaju kao crvenilo nepca i grla i mogu da se protumače kao angina, a primena antibiotika može da ima i nepovoljno dejstvo. Već posle nekoliko dana se razvija puna klinička slika oboljenja. Tada su usta u celosti zapaljena, i na sluznici i na koži se javljaju sitni mehurovi koji su u grozdovima. Oni brzo prskaju i stvaraju ranice po ustima. Od afti se razlikuju po tome što se javljaju i na desnima, koje su veoma osetljive i krvare i na najmanji dodir. Na koži oko usta ranice se prekrivaju malim krasticama, koža je ispucala i bolna. Dramatična klinička slika zabrinjava roditelje, a često zbunjuje i manje iskusne lekare.

Poseban problem je osetljivost sluznice i kože koja sprečava dete da se normalno hrani i može još više da iskomplikuje opšte stanje. Herpetični stomatitis, ma koliko izgledao zabrinjavajuće, u najvećem broju slučajeva nema ozbiljnije posledice. Uglavnom traje od 7 do 10 dana kada se ranice povlače. Osnovni zadatak stomatologa i pedijatra je da na vreme ispravno dijagnostikuju oboljenje.

Opšta terapija je ista kao i kod svih virusnih bolesti: dosta tečnosti, vitamini (multivitamini i vitamin C), kašasta ishrana koja nije masna i bogata šećerima. Dobro deluju i prirodni proizvodi koji podižu imunitet poput, alge spiruline, biljke aronije(sibirska borovnica), soka pšenične trave s sl. Sredstva za snižnje temperature i bolova prepisuje pedijatar. Antibiotici nemaju efekta i prepisuju se samo u slučajevima pojave bakterijskih komplikacija. Cilj opšte terapije je da se podigne imunitet i spreči razvoj komplikacija. Iako su one retke, neophodno je da dete bude pod kontrolom kako bi se izbegao bilo kakav rizik.

Od lokalnih komplikacija značajno je širenje infekcije po koži ruku i ostalih delova lica, a posebno na očiju, pa je poželjno da se onemogući detetu da ih dodiruje. Najčešća komplikacija u ustima je razvoj gljivice Candide albicans što se može videti po belim naslagama na jeziku. Gljivice se posebno razvijaju posle upotrebe antibiotika.

Treba što ranije započeti lokalnu terapiju! Usta se ispiraju blagim antiseptičnim rastvorima: hidrogen, acidum borici, žalfija i sl. Poželjan je i rastvor sode bikarbone da bi se sprečio razvoj gljivica. Ako se one razviju prepisuju se i sredstvo protiv njih (npr. Nistatin). Rastvorima za ispiranje se dodaje i Panthenol, koji predstavlja vrstu vitamina i pomaže zarastanje ranica na sluznici. Ispiranje usta može da sprovodi stomatolog, ali se preporučuje i roditeljima da to više pute dnevno rade kod kuće pomoću gazice ili vate namotane na dršku od kašike ili drvene špatuje(drška za sladoled). Ako se odmah započne ova terapija, brzo dola zi do olakšanja i dete može lakše da je de unosi tečnosti što je od izuzetnog značja za jačanje odbrambene snage organizma.

Koriste se i pojedini lekovi koji sprečavaju širenje virusa, ali su oni efikasni samo ako se uzimaju u samom početku bolesti. Njih prepisuje pedijatar.

Na herpetični stomatitis može da liči i aftozni stomatisis, kada se po ustima javlja veliki broj sitnih ranica sličnog izgleda(afte), ali ne u tolikom broju. Za afte nije utvrđen tačni uzročnik, retko su praćene opštim promenama i zapaljenjem ostalih delova sluznice i nikada se ne javljaju na desnima. U zadnjim delovima usne duplje, na nepcu i ždrelu, ponekada se javlja virusno oboljenje izazvano virusom koksaki-HERPANGINA. Simptomi su mnogo blaži i ranice su retke u prednjim delovima usta i na desnima. Infekcije ovim virusom su u poslednje vreme relativno česte i mogu da budu praćene ozbiljnim komplikacijama na srcu, pa je uvek potrebno odvesti dete kod lekara i preduzeti sve moguće mere da se podigne njegov imunitet (vitamini, zdrava ishrana, i dr).

izvor:mojpedijatar.co.rs

Kad god se zahuktavaju infekcije, mnogo je pitanja oko “pojačanja imuniteta”. Vitamini su zaista od izuzetnog značaja za dete (pa i za odbrambenu sposobnost organizma), pa je red se malo pozabavimo ovom temom.

Na tržištu je veliki izbor voća i povrća, a i apoteke pune multivitamnskih sirupa, pa da vidimo šta da se radi.

Za i protiv… mi smo za Protiv ?

ZA:

Najbolje je detetu dati multivitaminski sirup, u njemu ima sve što treba detetu, a ne mora da se muči i da žvaće voće i povrće.

PROTIV:

Da odmah razjasnimo – NISU multivitaminski sirupi štetni za decu (kada se poštuju preporučene doze i mere predostrožnosti), ali je dobro odabrano i uzgojeno sveže i povrće “zakon” kada je unos vitamina i minerala u pitanju!

Iako većina proizvođača koristi prirodne izvor vitamina, to NIJE isto kao kada dete jede sveže voće i povrće. Ovo je jednostavno za razumeti, imajući u vidu da se vitamini i minerali u voću i povrću nalaze u idealnom odnosu. Zato nema opasnosti da se pretera ili “podbaci”!

Vitamini u voću i povrću su tako “upakovani” da se veoma lako vare, pa se tokom procesa varenja iskorišćavaju u najboljoj mogućoj meri!

Sveže ili ceđeno – stvarno je najbolje!

ZA:

Nikad ne znam odakle je stiglo voće i povrće, a multivitaminski sirup je proverenog kvaliteta

PROTIV:

Činjenica je da ima “veštaka” među voćem i povrćem, ali to nije alibi za bežanje u apoteke!

Zaista je ogroman izbor na pijacama, a ne treba biti ekspert da se prepozna ono što je stvarno dobro i prirodno. Ima bakica i seljaka koji prodaju svoju robu koju i sami koriste, samo se malo treba potruditi.

Ako postoji sumnja, sve više je mesta gde se može kupiti sertifikovana organska hrana, tako da je to zaista olakšalo odabir zdravih namirnica za ishranu dece (ali i nas starijih).

ZA:

Sveže voće i povrće se brzo pokvari, a multivitaminski sirup ima baš dugačak rok trajanja

PROTIV:

Tačno je da se sveže (“neprskano” pogotovo) voće brzo pokvari, ali to nije razlog da se ne daje deci! Dok je sveže treba ga dobro oprati, pripremiti i pojesti – tako nema opasnosti da se dete, daleko bilo, otruje ili inficira.

ZA:

Ko će stalno da “vuče” sveže namirnice, pa da ih pere i čisti – sirup je uvek tu

PROTIV:

Ovo nije argument, već lenjost!

Ipak, ima objektivnih okolnosti kada se ne može nabaviti i spremiti sveže voće i povrće: vremenske neprilike, putovanja…

U takvim okolnostima nismo protiv multivitaminskih sirupa, to je sasvim u redu! Naravno, ovo su okolnosti koje mogu potrajati, ali čim se steknu uslovi, treba se vratiti najboljem izvoru vitamina i minerala – svežem voću i povrću!

izvor:mojpedijatar.co.rs

Evropsko istraživanje o potrošnji antibiotika (ESAC Projekat) pokazalo je da se 80% svih antibiotika daje za lečenje infekcija gornjih disajnih puteva, iako je poznato je da je čak 85% takvih infekcija uzrokovano virusima, a ne bakterijama. To znači da se oko 65% svih antibiotika prepiše za virusnu infekciju.

Roditelji najčešće iz pedijatrijske ordinacije sa receptom za antibiotik u rukama izađu iz nekoliko razloga:

lekar nije siguran da li dete ima bakterijsku ili virusnu infekciju, pa antibiotik prepisuje za svaki slučaj
lekar je recept izdao zbog očekivanja i pritiska pacijentovih roditelja
lekar je izdao recept zato što je analizama provereno da dete ima bakterijsku infekciju.
Samo je poslednji od tri navedena razloga, zapravo opravdan, ali i najređi, kako pokazuju statistike.

Evropsko istraživanje o potrošnji antibiotika (ESAC Projekat) pokazalo je da se 80% svih antibiotika daje za lečenje infekcija gornjih disajnih puteva, iako je poznato je da je čak 85% takvih infekcija uzrokovano virusima, a ne bakterijama. To znači da se oko 65% svih antibiotika prepiše za virusnu infekciju.

Virusi, za razliku od bakterija, izazivaju infekcije, odnosno bolesti koje imaju svoj tok i trajanje, a antibiotici nemaju nikakvo dejstvo na njih.

Kako onda prekomerna i nepotrebna upotreba antibiotika utiče na detetov organizam i na njegov imuni sistem?

Uticaj antibiotika na odbrambena svojstva ćelija

Neutrofili su najuobičajeni tipovi fagocida, ćelija, odnosno tipova belih krvnih zrnaca čija je uloga da otkriju patogene, da ih opkole, savladaju i apsorbuju (“pojedu”).

Neutrofili regulišu nespecifični imunitet, ali i ograničavaju i regulišu reakcije stečenog imuniteta. Značajni su i u procesima regulacije anafilaktičkih i alergijskih reakcija.

Kao nosioci zaštitne uloge imuniteta, neutrofili su osnova zaštite i odbrane beba i male dece i zbog toga u periodu koji obuhvata prve tri godine života, poremećaj neutrofilne funkcije rezultira većom sklonošću ka infekciji.

Zato što predstavljaju prvu liniju odbrane od nepoznatog agensa, neutrofili prvi dolaze u kontakt sa antibioticima i zbog toga su prvi u riziku da se kod njih nešto promeni.

Sve je više kliničkih ispitivanja i studija koje ispituju šta se zapravo dešava kada fagocid, odnosno neutrofil “proguta” antibiotk. Da li antibiotik ima samo selektivnu toksičnost, uništavajući samo bakterije ili ostvaruje uticaj i unutar ćelije?

Istraživači sa Virdžinijskog univerziteta su predstavili rezultate studije koji pokazuju da se redukcijom mikroorganizama u crevnoj flori, usled upotrebe antibiotika, utiče na sposobnost imunog sistema da se bori sa infekcijama. Rezultati su otkrili i potvrdili da pod dejstvom antibiotika slabe odbrambena svostva crevne mikrobiote i specifično, da antibiotici utiču na slabljenje efikasnosti odgovora neutofila kada dođe do infekcije.

Još jedna studija iz 2017. godine u kojoj su učestvovali istaživači sa Harvarda, MIT-a i sa još nekih eminentnih instituta, ispitivala je na koji način antibiotici deluju na bakterije, ali i na domaćinove imune ćelije. Rezultati nisu bili ohrabrujući.

Oni su otkrili da antibiotici slabe efikasnost imunog sistema. Naime, tokom eksperimenata koje su izvodili na miševima oni su otkrili da neki od tipova belih krvnih zrnaca, pod dejstvom antibiotika bivaju sprečeni da ispolje svoja odbrambena dejstva. Na osnovu toga su zaključili da antibiotici mogu da oslabe imuni sistem.

Kliničko ispitivanje sa pedijatrijskim pacijentima

Jedno kliničko ispitivanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi da li su antibiotici uzročnici sve češće pojave neutrofilna disfunkcije kod dece.

Ispitivanje je obuhvatilo period od 6 godina, a u okviru njega je praćeno stanje 300 dece, pedijatrijskih pacijenata, kao i kontrolne grupe od 200 dece. Ovo ispitvanje je rađeno je u Skoplju na Univerzitetskoj klinici za dečje bolesti, a sproveo ju je medicinski tim na čelu sa Prof. dr Kristinom Mironskom pedijatarom imunologom.

Za početak je napravljena analiza neutrofilne funkcije kod pacijenata koji su bili često bolesni i primali su dugotrajnu antibiotsku terapiju. Praćeno je 82 parametara kako bi što preciznije bili uključeni svi mogući uticaji. Neki od parametara su: anemija, neuhranjenost, infekcija, antibiotici, upotreba kortikosteroida… Sve to u cilju što bolje procene celokupne imunološke funkcije organizma.

Rezultati su bili poražavajući – neutrofilna disfunkcija je otkrivena kod 213 pacijenata što je 71% od ukupnog broja dece.

“To znači da neutrofili kao prva linija odbrane ne mogu biti aktivirani kada se infekcija javi, odnosno kada se dete razboli. Dakle, javlja se sekundarna imunodeficijencija sa nemogućnošću brzog izlečenja, sklonošću ka produženom toku bolesti, komplikacijama i hronicitetu”- rekla je profesorka dr Mironska.

Nakon dobijanja rezutata sprovedene su analize u cilju određivanja jačine negativnog uticaja svih prediktornih faktora pojedinačno, uz istovremenu analizu delovanja svh faktora zajedno. Analize su pokazale slabu korelaciju i utvrđeno je da nema značajnog negativnog uticaja svih parametara, osim jednog – a to je parametar “dugotrajno i često korišćenje antibiotika”.

Zaključak ovog kliničkog ispitivanja je da česta i dugotrajna upotreba antibiotika povećava mogućnost za pojavu sekundarne neutrofilne disfunkcije.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Urinarne infekcije su zapravo prilično česte kod dece, mogu biti vrlo neprijatne i bolne, ali dobra vest je da se mogu lečiti antibioticima.

Šta uzrokuje infekcije urinarnog trakta?

Urinarni sistem vašeg deteta je obično sterila, ali ponekad klice koje žive u crevima putuju kroz uretar.

Češće se javlja kod devojčica, a mogu biti posledica brisanja nakon upotrebe toaleta. Ako se dete briše od pozadi ka napred, odnosno od anusa prema vagini i uretru, bakterije se mogu povući sa toalet papirom i preneti ka bešici.

Kod mlađe dece mogu se javiti i zbog pelena, posebno ako su deca nemirna dok ih menjate.

Takođe, može se desiti i zbog toga ako deca dugo zadržavaju urin.

Dečaci imaju manje šanse da dobiju urinarnu infekciju jer su njihove uretre duže, pa je bakterijama potrebno da pređu duži put.
Koji su simptomi urinarne infekcije?

Simptomi mogu biti malo nejasni kod dece koja ne znaju da komuniciraju i kažu šta ih boli, ali mogu da uključuju:

- Groznica
- Smanjen apetiti
- Osećaju se umorno i iscrpljeno
- Odlaze u toalet češće nego inače
- Peckanje pri mokrenju
- Bol u stomaku
- Krv u urinu ili na gaćicama

Kako se leči?

Važno je da infekciju ne lečite sami nego da se uputite lekaru. On će napisati uput za proveru urina u labaratoriji.

Ukoliko se potvrdi da je u pitanju urinarna infekcija, lekar će prepisati terapiju antibioticima.

Da li mogu da sprečim pojavu urinarneinfekcije?

- Objasnite im da treba da odu u toalet čim za to osete potvrdu, a ne da zadržavaju urin.
- Neka piju dovoljno vode
- Naučite ih da se uvek brišu od napred ka pozadi

izvor:yumama.mondo.rs

Bolest ogrebotine mačke je bakterijska infekcija do koje dolazi usled ogreba mačke, najčešće mačića. Uzrok bolesti je bakterija bartonella henslae, koja se nalazi ispod noktiju mačaka i kod mačaka ne izaziva nikakve tegobe. Retko do bolesti dolazi i posle ujeda mačke. Ove bakterije su prisutne u svim delovima sveta, a češće su u toku jeseni i zime.

Nekoliko dana (3 do 10 dana) nakon ogreba mačke javljaju se otok ili papula crveno prebojena koja se može pomešati sa ubodom insekta. Najčešće se nalazi na rukama ili nogama, redje na glavi. U narednih 1-4 nedelje može doći do uvećanja limfnih čvorova u blizini ogrebanog mesta kada limfni čvor ili grupa limfni čvorova nateknu i postanu bolni i osetljivi. Na primer, ukoliko je ogreb na ruci, dolazi do uvećanja limfnih čvorova na laktu ili pazuhu iste ruke. Oni mogu biti uvećani preko dva centimetra, otečeni, bolni, topli prilikom dodira. Kod većine dece glavni siptom i jeste uvećanje limfnih čvorova koje zabrine roditelje, a koji ni ne primete ogreb mačke kao uzrok.

 Ovo je jedan od čestih uzroka limfadenopatije (uvećanja limfnih čvorova). Bolest je uglavnom blaga, a pored uvećanja regionalnih limfnih čvorova, dete može imati i povišenu temperaturu, slabost, gubitak apetita, glavobolju i ponekad ospu.

Kao mera prevencije savetuje se izbegavanje kontakta sa nepoznatim mačkama, a ako do ogreba dodje ispiranje rane vodom, blagim sapunom i dezinfekcionim sredstvom (na primer Povidon jodom).

Da bi rana zarasla obično treba oko 3 nedelje što zavisi od dubine rane, a limfni čvorovi mogu ostati uvećani i 2-4 meseca, nekad i duže, što stvara veliku brigu kod roditelja, a nekad se na ogreb mačke i zaboravi, ako su tegobe bile blage.

U većini slučajeva terapija nije potrebna, eventualno lokalno antibiotska mast na mesto ogreba. Ukoliko se uvećanje limfnih čvorova održava ponekad su potrebni i sistemski antibiotici. Lekaru se uvek treba javiti ukoliko se rana od ogreba mačke inficira, ukoliko je duboka, ukoliko se crvenilo širi i ne zarasta uobičajeno dugo kao i ako se jave povećani limfni čvorovi.

Bolest ogrebotine mačke je nešto što treba imati na umu ukoliko dodje do uvećanja limfnih čvorova, jer je to stanje koje izaziva veliku brigu i paniku kod roditelja a sa znanjem da je ovo jedna blaga bolest sa dobrom prognozom, ako je prethodno dete bilo u kontaktu sa mačkom, može umiriti roditelje da nije reč o nekim “strašnim” bolestima na koje roditelji prvo pomisle pri uvećanju limfnih čvorova.

izvor:mojpedijatar.co.rs