Dete

Atopijski dermatitis kod dece

Atopijski dermatitis (ili ekcem) je jedna od najčešćih bolesti savremenog doba koja se javlja kod 15-25% dece. Češće se javlja u porodicama gde jedan ili oba roditelja imaju slične tegobe i predstavlja bolest savremenog doba čiji se broj iz godine u godinu povećava.

Atopijski dermatitis karakterišu promene na koži koje se javljaju u vidu suve kože koja decu svrbi i peruta se. Na koži je prisutno crvenilo i kraste a promene mogu da se komplikuju bakterijskom infekcijom

Dete koje ima sklonost za alergijske bolesti ima atopijsku konstituciju, obično pored atopijskog dermatitisa ima i alergijski rinitis, astmu ili alergiju na hranu. Alergeni iz spoljanje sredine izazivaju pogoršanje atopijskog dermatitisa kod genetski predisponiranih osoba.

Do pogoršanja atopijskog dermatitisa dovodi korišćenje neodgovarajućih sapuna i kupki, korišćenje sintetičkih materijala, pregrevanje deteta, praškovi i omekšivači koji ne prijaju koži deteta. Nekada promene na koži mogu da nastanu kao reakcija na hranu.

Prve promene se javljaju obično 2-6 meseci od rodjenja a kod 60% dece prolaze do 14 godine. Atopijski dermatitis se često vidja i kod odraslih.

Delovi kože kao što su pregibi, obrazi, laktovi, kolena, iza ušiju postaju hrapavi i suvi a koža se peruta. Vremenom koža na promenjenim delovima postaje crvena, javlja se svrab, dete se češe, zbog čega se javljaju ranice i krastice kao i moguća dodatna infekcija kože.

Nega kože od prvog dana rodjenja – šta svaki roditelj može da uradi

 Adekvatna nega kože beba je veoma važna od prvog dana od rodjenja. Posebno se odnosi na bebe koje imaju suvu i osetljivu kožu. Potrebno je da se koriste preparati prilagodjeni uzrastu koji čuvaju vlažnost kože i površinski zaštitni sloj, koji kožu ne oštećuju i čuvaju prirodnu kiselost. Najosnovniji i najvažniji korak u borbi protiv atopijskog dermatitisa je pravilna i svakodnevna prilagodjena nega kože.

Za prevenciju atopijskog dermatitisa potrebno je da se izbegava korišćenje neadekvatnih kupki i krema za bebinu kožu. Potrebno je da se koristi kontrolisana kozmetika od prvog dana rodjenja. Bebe i deca ne smeju da se pretopljavaju, ne treba da se koristi omekšivač, a odeću treba dva puta ispirati posle pranja.

Deca ne treba dugo da borave u vodi kada se kupaju i bolja opcija je tuširanje umesto kupanja. Soba u kojoj dete boravi treba da bude sa minimalnom količinom tepiha, zavesa, ćebadi i plišanih igračaka. Garderoba koju dete nosi treba da bude pamučna i dete ne treba da bude previše obučeno. Sobu u kojoj dete boravi ne pregrevati, potrebno je često provetravanje i prostor u kome boravi dete ne sme da bude ispunjen duvanskim dimom.

Terapija atopijskog dermatitisa

Najvažnija terapija je prevencija. Svedoci smo da deca za atopijski dermatitis u najvećem broju slučajeva kao terapiju dobijaju preparate na bazi kortikosteroida koji trenutno pomažu da se kože poboljša. Medjutim koritikosteroide treba koristiti minimalno i veoma oprezno, ograničeno strogo prema preporuci lekara i nikada na svoju ruku. Kao alternativa postoje preparati koji u sebi ne sadrže koritikosteroide i koji mogu svakodnevno da se koriste jer nemaju neželjena dejstva. Prevencija je najvažnija stavka za pojavu atopijskog dermatitisa.

AtopiSkin je linija proizvoda specijalno prilagodjena za negu osetljive kože zahvaćene ekcemom, atopijskim dermatitisom ili herpesom kod dece i kod odraslih. Svi AtopiSkin proizvodi poboljšavaju zaštitnu funkciju kože, hidriraju je i kožu čine glatkom i elastičnom. Aktivni sastojci su prirodnog porekla i potpuno su bezbedni za dugotrajnu primenu. Imaju hipoalergene sastojke bez boja parabena i mirisa. Formulacija bogata lipidima i beta glukanom iz ovsene kaše vraća zaštitnu barijeru kože, a neven i pantenol omogućavaju regeneraciju.

Sprej se koristi u akutnoj fazi kada su simptomi najintenzivniji zbog svog brzog delovanja na svrab i iritaciju, a kreme su dodatna nega uz sprej ili samostalno u fazi poboljšanja simptoma.

Sprej može da se koristi u svim uzrasnim kategorijama, ne sadrži kortikosteroide i bezbedan je za upotrebu, smanjuje svrab i crvenilo kože. Podstiče regeneraciju kože i štiti od sušenja.

AtopiSkin junior krem pravi na koži zaštitni film (“teflon” efekat) i sprečava prodor bakterija u već oštećenu i osetljivu kožu.Sama krema umiruje svrab i iritaciju pa se smanjuje potreba za češanjem i smanjuje mogućnost infekcije.

AtopiSkin proizvodi predstavljaju savremenu prirodnu i efikasnu terapiju atopijskog dermatitisa i olakšavaju negu suve kože sklone dermatitisu kod beba, dece i odraslih. Korišćenjem Atopiskin proizvoda smanjuje se potreba za korišćenjem kortikosteroida ili se u potpunosti izbacuju iz upotrebe, a bezbednost ovih preparata je pokazana brojnim kliničkim studijama.

Pronadjite prirodne preparate za negu kože vašeg deteta i potrudite se da svim merama prevencije smanjite mogućnost pojave atopijskog dermatitisa kod dece.

Atopijski dermatitis se može nastaviti i u starijoj dobi, naročito kod osoba sklonih alergijama.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Saveti nutricioniste: Kojim namirnicama ojačati imunitet i zaštiti se od virusa

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o zdravlju uglavnom počnemo da razmišljamo onda kada ono postane ugroženo.

Prehlade, kada do njih dođe zahtevaju određeno vreme mirovanja i saniranja , a sve veća brzina kojom živimo nam to vrlo često ne dozvoljava, pa period oporavka traje mnogo duže a kvalitet našeg dana drastično opada. Kako je prevencija pola zdravlja, upravo na ovom segmentu moramo raditi i pre nego što se neki od prvih simptoma pojavi.

Šta možemo da uradimo da ojačamo naš imunitet ?

Koliko je naš imunitet važan vrlo često počnemo da mislimo tek kada kao izgovor za česte prehlade, loše opšte stanje i manjak energije za svakodnevne obaveze okrivimo upravo njega. Imuni sistem je naš prirodni vid odbrane od različitih mikroorganizama ( virusa, bakterija, gljiva ) ali i atipičnih ćelija i karcinoma. Kako bismo ojačali naš organizam i pomogli mu da se sam izbori sa patogenima koji vrebaju sa svih strana moramo da vodimo računa o namirnicama koje unosimo, izbegavamo natrpavanje lošom hranom koja slabi naš organizam, izbegavamo stres ili ga barem kanališemo sa što manje posledica,redovno vežbamo i naravno dovoljno spavamo . Jedan od osnovnih imunostimulatora je hormon sna melatonin. Oko osam sati sna u proseku je dovoljno da se telo odrslog čoveka regeneriše i spremi za bitku sa novim izazovima sa kojima se susreće sledećeg dana.

Hidriranost organizma kao preduslov jakog imuniteta

Kada je organizam odmoran i spreman za novi dan, moramo ga adekvatno hidrirati, jer upravo dehidrirane sluzokože postaju laka meta mnogobrojnim virusima. Hidriranost znači konzumaciju vode i to u proseku osam čaša za normalno uhranjenu odraslu osobu. Šolja zelenog, belog ili crnog čaja koji su bogati polifenolima i flavonoidima doprinosi borbi organizma protiv slobodnih radikala i tako svojim antioksidansnim potencijalom čuva nas od prehlade.

Redovna i izbalansirana ishrana osnova našeg zdravlja

Da biste podigli svoj imunitet prirodnim putem neophodno je da vaša ishrana bude redovna i izbalansirana. Puno šećera, procesirane hrane, gaziranih napitaka i hrane bogate trans mastima, nepovoljno utiču na naš imuni sistem i slabe ga. Raznovrsna ishrana bogata vitaminima i mineralima u značajnom procentu pomaže odbrambene funkcije organizma i povećava njegovu otpornost na različite virusne i bakterijske infekcije.

Jogurt, prva linija odbrane protiv mikroba

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako poboljšava aktivnost imunog sistema.

Pečurke, carstvo proteina i minerala

Pečurke pored izrazito dobre nutritivne vrednosti, igraju važnu ulogu u prirodnom podizanju imuniteta. Bogate su selenom, riboflavinom, niacinom i antioksidansima koji predstavljaju važne nutritijente u borbi protiv patogena. Šitaki pečurke sadrže antivirusnu supstancu lentinan koja deluje kao snažan modifikator bioloških reakcija i poboljšava delovanje makrofaga i T limfocita.

Beli luk, prirodni penicilin

Nikako ne treba zaboraviti beli luk, vrlo često u narodu poznat kao prirodni penicilin.Alicin koji je sastojak belog luka zaslužan je za njegovo antivirusno, antigljivično i antiparazitarno dejstvo. . Da biste ublažili jak miris belog luka žvaćite koru od limuna, peršun ili presnu šargarepu

imunitet
Voće i povrće za zdravlje i otpornost

Potrudite se da unosite mnogo voća I povrća. Ova biljna hrana sadrži sve sastojke koji mogu da poboljšaju otpornost organizma. Namirnice bogate beta karotenom kao što su šargarepa, spanać, bundeva, kelj, krompir značajno poboljšavaju opšte stanje organizma. Brokoli je bogat sa sastojcima koji podižu imuni sistem – vitamin A , vitamin C i glutation. Kupus je izuzetno bogat C i A vitaminima koji jačaju imuni sistem.

Pored toga što su bogati vitaminima i mineralima, koštunjavo voće i semenke sadrže i nezasićene masne kiseline, esencijalne-omega masne kiseline i fitosterole koji na izuzetno efikasan način utiču na poboljšanje zdravlja.

Vitamin C, večiti borac za bolji imunitet

Vitamin C,cink i selen ne samo što su važni za normalan rasti i razvoj zdravog organizma,već su i važne karike u našem odbrambenom sistemu. Ukoliko želite da radite na svom imunitetu upravo namirnice koje sadrže cink i selen su pravi izbor za Vas. Selenom su bogate iznutrice I žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.Dok je cink dominantno prisutan u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Pušači moraju da obrate pažnju da su njihove potrebe za vitaminom C drastično veće, nego kod nepušača.

Kurkuma, žuto zlato iz Indije

Kurkumin ili glavni aktivni sastojak Kurkume , poseduje snažno antioksidativno , protivupalno, antivirusno,antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno dejstvo, stoga i ovaj začin treba uvesti u svoju kulinarsku rutinu.

Kao naše bake nekada

Domaća supa od kokoške i ljuta papričica su vekovima unazad najbolji saveznici u borbi protiv prehlade, ne samo što deluju bakteriostatski i ubijaju mikroorganizme pomažu nam u prirodnoj odbrani naših ćelija i stimulišu proizvodnju leukocita kao i endorfina.

Kako sebi olakšati , kada već dodje do prehlade ?

Kada do infekcije dođe evo nekoliko saveta da ubrzate i olakšate proces oporavka. Čajevi ne samo što ublažavaju simptome prehlade, mogu i da ubrzaju oporavak organizma. Nana, matičnjak i majčina dušica ubijaju mikrobe, čaj od žalfije je odličan za ispiranje usne šupljine, posebno kod bolova u grlu. Čaj od šipka i zove se koristi za bolje opšte stanje. Najbolja kombinacija je skuvati čaj od jednog korena đumbira, zatim kada se malo ohladi dodati kašiku prirodnog meda ( livadski, bor, žalfija) i sok od jednog ceđenog limuna. Limun nikada ne dodavati u vrelu vodu, pošto tako gubi svoja lekovita svojstva. Cimet kao jedan od osnovnih lekova u istočnjačkoj medicini, ima svoje važno mesto kako u snižavanju šećera u krvi, tako i u podizanju imuniteta zbog svog visokog sadržaja vitamina C. Kod nas su dostupne dve vrste cimeta, Kasija koji je najrasprostranjeniji i Cejlonski cimet koji je bolji i kvalitetniji. Pomešajte kašicicu meda sa cimetom i to dodajte preko pahuljica koje ujutru doručkujete ili preko banane ili jabuke.

Kašalj kao verni saputnik prehlada, ume da traje nedeljama, da otežava svakodnevno funkcionisanje i nervira. Može biti suv ili nadražajni i vlažan ili produktivan. Za suvi se preporučuje med sa saćem ( fenoli iz meda čiste disajne puteve ), sok od crne rotkve, kao i čaj od korena peršuna skuvan u čaši belog vina. Stari dobar recept je i kašika naseckanog belog luka sa kašikom topljenog svinjskog sala Za produktivan kašalj kombinacija belog sleza, majčine dušice i anisa.

Da bismo na najbolji način iskoristili svaki svoj dan, posvetite pažnju vašem imuno sistemu, koji će Vas za to itekako nagraditi dobrim zdravljem.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Terapija povišene temperature i bola

Povišena temperatura je najčešći simptom zbog koga roditelji dovode decu kod pedijatra. U doba pandemije povišena temperatura dobija još veći značaj zbog čestog svakodnevnog merenja temperature deci i odraslima na svakom koraku.

Povišena temperatura je jedan od simptoma sa kojim dete ne može da se vrati u kolektiv ukoliko je iz vrtića vraćeno sa povišenom temperaturom zbog čega predstavlja i najčešći razlog za javljanje pedijatru. Uzroci zbog kojih se javlja povišena temperatura su brojni, medju najčešćima su virusne i bakterijske infekcije, upale različitih organa ( grlo, uši, urinarni trakt,pluća), pregrevanje ili izbijanje zuba. Povišena temperatura je simptom zbog koga se roditelji najviše brinu.

Koje vrednosti izmerene temperature su značajne?

Povišena telesna temperatura je svaka temperatura preko 37 stepeni merena aksilarno (pod pazuhom) odnosno preko 37.5 merena rektalno. Temperature koje se mere bezkontaktnim toplomerom, koji danas predstavlja jedan od najčešćih načina merenja tempereture a koje se nalaze u opsegu 37C i 37.5 treba proveriti i na drugi način zbog mogućnosti da vlažnost vazduha utiče na precizno merenja. Postoje toplomeri u formi nalepnica koji precizno mogu pod pazuhom da mere temperaturu i bebama i maloj deci a mogu nekoliko dana da stoje na povšini kože.
Povišena temperatura vrednosti do 38.5 stepeni se ne spušta lekovima za povišenu temperaturu već samo tuširanjem i oblogama od vode. Za temperature koje su preko 38.5 i više je potrebno davanje lekova za spuštanje temperature – antipiretika bezbednih za dečiji uzrast kao što su ibuprofen i paracetamol u formi sirupa kod mladje dece, odnosno u formi tableta kod starije dece.Ibuprofen je jedan od najpoznatijih lekova koji je potrebno da se nadje u svakoj kući i može da se primenjuje kod dece uzrasta od 6 meseci i starije bez pregleda lekara a prilikom pojave povišene temperature preko 38,5C. Tokom dana je moguće ponoviti davanje leka na svakih 6-8 sati shodno potrebama. Ibuprofen možemo da damo detetu koje ima povišenu temperaturu u sklopu različitih virusnih i bakterijskih infekcija (upale grla, uha, urinarne infekcije…). Ibuprofen se primenjuje prilikom svih vrsta bolova
(glavobolje, bola u uhu, upale mišića, bolnog rasta zuba, sunčanice..). Ibuprofen se daje i kada je potrebno da dete prima antibiotik a sve dok dete ima povišenu temperaturu.

 Visoka telesna temperatura je skoro uvek znak neke bolesti ili poremećaja, a infekcije su najčešći uzrok povišene temperature. Većina virusa i bakterija po ulasku u dečji organizam, pokreću odbrambenu reakciju imunološkog sistema. Jedna od manifestacija borbe organizma sa infektivnim uzročnicima je povišena telesna temperatura.

Protiv bolova tokom noći a pre odlaska u dežurnu ambulantu

Lek ibuprofen je važan član svake kućne i putne apoteke zbog širokog spektra dejstva na različite tegobe i jednostavne primene. Ibuprofen će pomoći da ne morate da jurite u dežurnu ambulantu ukoliko dete dobije temperaturu tokom noći. Kod bola u uhu od kojeg dete ne može da spava, potrebno je prvo dati ibuprofen jer i samo jedna doza Ibuprofena će pomoći da dočekate jutro i na miru odete kod pedijatra. Kod većine dece po primeni spušta temperaturu i smanjuje bolove u prvih pola sata. Ako dete ima povišenu temperaturu potrebno je uz lek da pije i veće količine vode kako bi ubrzalo spuštanje povišene temperature. Dete koje ima povišenu temperaturu treba rashladiti i detetu treba dati da pije dovoljne količine tečnosti (povećane su potrebe za vodom u slučaju skoka temperature). Najvažnije je da je dete lepo raspoloženo kada se temperatura spusti. Hladjenje deteta je najbrži način spuštanja temperature i uvek ga treba koristiti dok se čeka da dete odreaguje na lek.

Kada je neophodno da se javite pedijatru?

Savet kada treba da se javite lekaru je svaka temperatura pri kojoj je dete lošeg opšteg stanja, svaka temperatura koja traje duže od 3 dana, svaka temperatura preko 38,5C ukoliko temperatura na primenu antipiretika neće da se spusti ili ako se temperatura vraća često, ukoliko je dete loše raspoloženo potrebno je da posetite svog pedijatra. Zadatak pedijatra je da otkrije uzrok povišene temperature a roditelja da zna kako da reaguje ako dete dobije povišenu temperaturu i kako da je spušta.

Obavezno je davanje adekvatne doze- pitajte pedijatra

Roditelji treba da se konsultuju sa svojim pedijatrom koja je prava doza za dete koja se daje u slučaju povišene temperature jer su na uputstvu obično date manje doze koje roditelj sme samostalno da daje ali koje nisu uvek dovoljne za spuštanje temperature. Najvažnije je da se da adekvatna doza po kilogramima težine i da se prati reakcija deteta da li se temperatura spušta i za koliko se sati vraća. Bez adekvatnog doziranja lekova protiv temperature može da se dogodi da nas informacija o povratku temperature za dva tri sata od davanja leka zavara i da se pomisli da lek ne spušta dovoljno dobro temperaturu. Najčešći razlog je mala doza koja nije dovoljna za dete. Lekovi se daju prema kilogramima telesne mase a ne prema uzrastu deteta.

Roditelji treba da budu obučeni za spuštanje povišene temperature i da uvek kod sebe imaju sirup za spuštanje temperature; treba da znaju koja je prava doza za spuštanje temperature i da primene lek kada je potrebno. Ukoliko roditelji pravilno znaju da odreaguju a dete bude dobro raspoloženo i aktivno kada temperatura padne, bezbrižnije će roditelji dočekati pregled kod pedijatra jer znaju da pomažu svom detetu.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Šta raditi sa bakterijama u nosu?

Da li žuto-zeleni sekret iz nosa zahteva antibiotsku terapiju? Bistar sekret – nije potrebna terapija! To je ispravan stav. Žućkast – potreban je antibiotik. To je ZABLUDA!

Kada dete nema drugih tegoba osim curenja iz nosa, žućkasto-zeleni sekret nije razlog za antibiotsku terapiju. Ima virusa koji utiču na stvaranje žućkasto-zelenog sekreta, ali i saprofitne bakterije (one što u nosu normalno žive) mogu da zamute sekret koji je bio bistar.

Brojne su dileme koje muče mame i tate kada su u pitanju njihovi mališani.

Moramo reći da većina dilema ne bi trebalo da to budu. Naime, za mnoge od tih “dilema” postoje odlično definisani medicinski stavovi (medicinska doktrina). Nažalost, ti stavovi teško dopiru do roditelja, a ponekad i do lekara.

Počinjemo sa jednim, veoma čestim pitanjem koje postavljaju roditelji.

ŠTA RADITI SA BAKTERIJAMA U NOSU?

Kod predškolskog deteta se s vremena na vreme izoluju bakterije u nosu. Prvo je to bila Stafilokoka (Staph. aureus), a posle meseca dana Moraxella catharalis. Dete često ima zapušen nos, slinavi… ali je bez temperature, veselo je i odličnog apetita.

Da li je potrebno lečiti dete od ovih bakterija?

Evo dileme koja to zaista ne bi smela da bude. Bakterije u nosu, kod inače zdrave dece, NISU bauk. Naprotiv. Neverovatno je kako iz godine u godinu ovo pitanje ne prestaje da se ponavlja. Pođimo redom…

Da li nos može da bude “dom za bakterije“?

On to stvarno i jeste!

U nosu žive bakterije kojima je tamo mesto. Stručno se nazivaju saprofiti, a u brisu se vide kao fiziološka flora. Što se tiče navedenih vrsta bakterija (u postavljenom pitanju) – radi se o bezazlenim bakterijama koje “stanuju” u nosu i ne prave deci ama baš nikakve probleme. Pošto te bakterije nisu naša tema, nećemo mnogo o tome.

Kako “opasne“ bakterije stižu u nos?

Kao istureni deo tela, nos je na udaru svega što se oko deteta nalazi. Da ne pominjemo kako je nos uvek zanimljiva destinacija za dečje prstiće, a oni su često prljavi. Uostalom, nos ponekad iznutra svrbucka (svrab nije “privilegija” samo dece koja su alergična na polen), pa je spas u češanju. Zato je jasno da bakterije iz detetove okoline preko ruku veoma lako dospevaju u nos.

Otkud različite bakterije istovremeno kod istog deteta?

Kada bakterije spolja stignu u nos, nailaze na povoljnu podlogu, pogotovo ako je dete već slinavo. Sluz koja curka iz nosa je odlična podloga za razmnožavanje bakterija, pa je bris nosa često pozitivan. Još ako dete ide u vrtić, spektar “razmenjenih” bakterija je širok, pa nije retkost da se kod jednog deteta nađu različite bakterije!

Da li žuto-zeleni sekret iz nosa zahteva antibiotsku terapiju? Bistar sekret – nije potrebna terapija! To je ispravan stav. Žućkast – potreban je antibiotik. To je ZABLUDA!

Da li su bakterije u nosu uzrok čestog i produženog “slinjenja” kod dece?

NISU – kod ogromne većine dece!

Dete, naročito predškolsko, slini pre svega zbog virusa, koji vole da se “uvale” u nosić. To su respiratorni virusi, kojih ima skoro 200 tipova. Oni veoma lako “preleću” iz jednog u drugo dete, pa skoro dve trećine dece u vrtićima šmrcka. Radi se o bezazlenim virusima koji su, zapravo, uzrok obične prehlade.

Drugi razlog curenja nosa smo obradili kao alergijsku (polensku) kijavicu, pa da se ne ponavljamo…

Bakterije nisu razlog curenja nosa kod ogromne većine dece, ali “imaju pravo” da se nađu u nosu koji curka. Dakle, najčešće se radi o istovremenom prisustvu virusa (koji je uzrok sekrecije – curenja) nosa i bakterije koja je stigla spolja.

Mogu li bakterije da se iz nosa raseju po organizmu i naprave veću štetu?

Sluznica nosa je obdarena tzv. lokalnom odbranom – “vojskom” ćelija imunološkog sistema, koja koristi antitela u borbi sa mikronapadačima. Ovaj imunološki (odbrambeni) “bedem” nosa ograničava bakterije na površni deo sluzokože. Zbog toga one ne mogu da se dalje raseju, pa nema razloga za strah da će se desiti neka veća šteta u organizmu deteta.

Izuzetno retko se dešava da je odbrambeni (imunološki) sistem deteta toliko slab da ga i ove, inače bezazlene bakterije savladaju i prodru iz nosa u organizam. Uglavnom je to slučaj kod dece koja pate od imunodeficijencija – teških bolesti imunološkog sistema (srećom, veoma retko se javljaju). Takvi mališani imaju poseban režim života i zaštite od infekcija.

Zašto neka deca i dalje imaju bakterije u nosu iako su “ispila“ antibiotik koji je po antibiogramu “pravi” lek?

S obzirom da se bakterije nalaze u površinskom delu sluznice, do njih antibiotik (uzet na usta) veoma teško stiže. Zbog toga se često dešava da deca koja su “isprimala” antibiotik – posle par nedelja ponovo imaju iste bakterije u nosu. U stvari, one su se samo pritajile, pa ponovo aktivirale (što, naravno, ne znači da ponovo treba dati antibiotik).

Lečiti oralnim antibiotikom “površinske“ bakterije u nosu je isto kao kada biste spolja zaprljan prozor brisali krpom sa unutrašnje strane.

Ima li smisla “gurati“ deci antibiotsku mast ili antibiotske kapi u nos?

Ova “terapija” je odavno napuštena! Za to postoje bar dva dobra razloga:

Prvo, pokazalo se da je kod mališana lokalna primena antibiotika u nos neefikasna. Rezultati su privremeni, a potpuno je neprimereno nedeljama stavljati antibiotik u nos.

Sa druge strane, ova lokalna antibiotska terapija može da bude opasna. U nosu se nalaze brojne ćelije imunološkog sistema koje mogu da indukuju (izazovu) alergiju na lekove koji se aplikuju preko nosne sluznice. Zato može da se desi da organizam deteta postane alergičan na “nosno dat” antibiotik. Ako se isti antibiotik ponovo da detetu, ali u formi sirupa ili injekcije – može da dođe do veoma opasne alergijske reakcije.

Da li žuto-zeleni sekret iz nosa zahteva antibiotsku terapiju? Bistar sekret – nije potrebna terapija! To je ispravan stav. Žućkast – potreban je antibiotik. To je ZABLUDA!

bakterije u nosu fl
Šta onda da se radi sa bakterijama u nosu?

Kao što rekosmo, radi se o bakterijama koje NISU opasne! Decu koja nemaju visoku temperaturu, ne kašlju, a imaju bakterije u nosu – NE TREBA lečiti antibiotskim sirupima (kao ni injekcijama). Radi se o zdravoj deci, a ne o pacijentima. Curenje nosa je rezultat virusne infekcije (ređe alergije), a tu antibiotik nema šta da radi.

Kada ima potrebe za antibiotskom terapijom?

Ako dete ima glavobolju, povišenu temperaturu, nadražajno kašlje, a iz nosa mu curi gnojav sekret – situacija je drugačija. Tada se najverovatnije radi o zapaljenju sinusa (sinusitis), što zahteva poseban tretman – često i antibiotike.

Međutim, to su situacije kada je obavezna konsultacija sa pedijatrom. Ne treba davati antibiotike “na svoju ruku”. To je u isključivoj nadležnosti lekara!

izvor:mojpedijatar.co.rs

Ishrana dece kod kandide u crevima

Kandida je kod dece kao i kod odraslih normalni stanovnik, koji dok je u fiziološkom opsegu ne pravi nikakve probleme. Kada nabuja, pravi niz simptoma koji zahvataju različite sisteme organa. Iako kod odraslih jako uporna i izazovna za lečenje, kod dece se srećom mnogo brže i efikasnije leči.

Pored standardne terapije, kao i jačanja imuniteta, jako važan aspekt u njenom lečenju predstavlja ishrana.

Crevna kandidijaza je sve češći problem koji se javlja u modernom svetu, kako zbog prevelike upotrebe antibiotika, tako i zbog sve lošije ishrane, koja je uglavnom brza, prerađena, oskudna u hranljivim sastojcima a bogata šećerima, lošim mastima i aditivima. Upravo porast trenda brze, industrijske i prerađene hrane, dovodi i do sve većeg procenta dece koja pate od kandide u crevima, koja pored digestivnih tegova, može da izazove promene na koži, alergijske reakcije, pa čak i smetnje u procesu mišljenja i učenja.

Osnova borbe protiv kandide je izbalansirana ishrana

Osnova borbe protiv svakog patološkog stanja pa i kandide je svakako izbalansirana zdrava ishrana koja organizmu treba da obezbedi značajne nutritijente. Pored toga što ishrana bogata voćem, povrćem , ribom utiče na jačanje imunog sistema i na taj način doprinosi borbi protiv kandide, ona i organizmu daje korisne vitamine i minerale koji ga jačaju tako onemogućavajući dalji rast patogena. Kako kao vid preventive, tako i kao prva stepenica u lečenju zdrava ishrana je prvi korak za očuvanje i poboljšanje zdravlja Vašeg deteta.

Šećeri kao osnovna hrana za patogene

Kao što i mi volimo da pojedemo nešto slatko, virusi, bakterije i gljivice, svoju energiju crpe iz šećera. Upravo ono što se prvo iz ishrane deteta mora izbaciti su svi oblici šećera, posebno oni koji su industrijski, puni aditiva. Zabranjeno je konzumirati torte, kolače, razne forme biskvita, gazirana ili zaslađena pića, kao i dodavati bilo koju formu šećera u napitke. Kada je voće u pitanju, treba izbegavati sva jako slatka voća, tj dozvoljeno je konzumirati samo ono voće koje ima nizak procenat šećera. To su na primer zelene jabuke, citrusi, limun, limeta, bobičasto voće, i kod količine ovog voća treba biti obazriv, ne konzumirati više od jedne porcije dnevno.Sušeno voće je zabranjeno. Pored ovih već prepoznatih šećera posebnu pažnju treba obratiti na one skrivene šećere, koji se kriju u dresinzima salata, supama iz kese, voćnim jogurtima ili napravljenim ovsenim kašama.

Pekarski proizvodi pomažu razmnožavanje Kandide

Kada govorimo o zdravoj ishrani, pekarski proizvodi se retko kada nalaze na meniju. Upravo i kada pokušavamo da se izborimo sa kandidom oni nisu na spisku povoljnih namirnica. Iako određeni autori smatraju da je gluten zapravo zaslužan za razmnožavanje kandide, mnoga istraživanja su pokazala da zapravo tu važnu ulogu ima imuni sistem koji po sistemu reakcije preosetljivosti stvara reakciju organizma na njeno preterano prisustvo i tako pravi alergijsku manifestaciju kandide u organizmu. Jako važan sastojak pekarskih proizvoda je i kvasac koji nije povoljan kod nijedne gljivične infekcije. Upravo treba izbegavati sve proizvode koje se prave od pekarskog i pivskog kvasca.

Večito pitanje mleko da ili ne?

Večita dilema mleko i mlečni proizvodi da ili ne. Kao i u opštoj ishrani mišljenja stručnjaka na ovu temu su podeljena. Iako se svi podjednako slažu da punomasne sireve, treba izbegavati kada se borite sa kandidom, posebne debate se vode oko mleka ali i jogurta i kefira. Iako mnogi smatraju da domaće mleko, kefir i jogurt mogu čak biti blagodetni, svakako svi prerađeni oblici mogu poprilično da odmognu. Ne samo da zbog svog sastava mleko može da oteža varenje, laktoza može biti dodatna hrana kandidi, stoga treba izbegavati i mleko i mlečne proizvode osim domaćeg kefira, za vreme trajanja terapije.


Šta još treba izbegavati u borbi sa kandidom?

Mahunarke, povrće bogato skrobom kada se razgradi u organizmu, deluje slično kao i šećer, stoga u ovom periodu ih treba izbegavati. Razne mesne prerađevine, rafinisana biljna ulja, mešavine začina, krompir, pečurke, kao i korenasto povrće nisu pogodni u borbi protiv kandide.

Koje namirnice su pogodne?

Pored toga što u borbi sa kandidom, morate voditi računa o urednim obrocima, važno je znati i koje namirnice nam mogu pomoći u njenoj što efikasnijoj eliminaciji. Riba utiče povoljno na stanje celog organizma a omega 3 masne kiseline će nam biti dobar saveznik u borbi protiv kandide. Kada je meso u pitanju sve osim prerađevina dolazi u obzir, naravno da je i način pripreme jako važan. Zabranjeno je pohovanje i prženje u rafinisanim uljima. Domaći kefir ali i kiseli kupus mogu da svojim sastojcima značajno pomognu u ovoj borbi. Od začina možete koristiti beli i crni luk, kurkumu, đumbir i origano.

Iako često kada pričamo o specifičnoj ishrani za određena stanja to uvek deluje jako komplikovano, kada je kandida u pitanju neophodno je držati se osnovnih postulata zdrave ishrane, samo u ovom slučaju ne treba dozvoliti takozvane „cheat day“ opcije, jer je u borbi sa kandidom jako važno biti disciplinovan i revnostan. Treba voditi računa kada sami ne spremate namirnice, jer u restoranima se koristi dosta začina i sosova koji u sebi sadrže šećer i mlečne proizvode koji doprinose razvoju kandide. Iako na tržistu postoji niz suplemenata za decu koja se bore sa kandidom, treba pokušati je se rešiti samo istrajnom dobrom hranom. I kada prestanu simptomi i nema je više u stolici treba nastaviti sa rigoroznim pravilima još makar dve nedelje.

Ne zaboravite da uredna i zdrava ishrana deteta i kada nema kandidu je preduslov za zdraviji organizam koji je manje pogodan za napade različitih mikroorganizama.

izvor:mojpedijatar.co.rs

 

Kako izbaciti sekret iz disajnih puteva

Sekret u disajnim putevima česta je situacija kod mališana tokom hladnih dana. To je rezultat većeg broja virusa koji napadaju disajne organe.

Petogodišnja ćerka od sedmog meseca života ima problema sa plućima. Tada je imala bronhiolitis koji se ponovio još tri puta u narednih šest meseci. Skoro svaka virusna infekcija je praćena sekretom u nosu koji se često spuštao na pluća, pa su nam inhalacije bile od velike pomoći.

Dete je bilo preko 12 meseci na profilaksi Singulairom i situacija se značajno popravila – opsturkcije su se proredile, a od 4. rođendana ih više nema. Pošto ide u vrtić često zakači neki od virusa i opet nam se javlja sekret koji dugo izbacuje, nekada i dve nedelje od početka bolesti. Tada su pluća čista, pedijatar redovno prati dete i nikad nema opstrukcije, ali kašalj ume da bude uporan. Kako stigne hladnije vreme sve se ovo češće javlja. Probali smo razne sirupe i lekove, ali bez nekog ozbiljnijeg efekta. Zato imam nekoliko pitanja o tome kako izbaciti sekret iz disajnih puteva:

• Zašto dete zimi ima više sekreta disajnim organima?
To je rezultat većeg broja virusa koji napadaju disajne organe. Njima prija hladno vreme, ali zatvoreni prostori, u kojima boravi mnogo ljudi i dece, pogoduje njihovom širenju. To su respiratorni virusi, ima ih mnogo vrsta, a neretko se dešava da se slično ispoljavaju kod dece u vidu curenja nosa, kašlja, a ponekad i u brzanim i otežanim disanjem.
Skoro svi imaju jednu zajedničku karakteristiku – stvaranje sekreta (mukusa) u disajnim putevima

• Da li je ovo u stvari astma?
NIJE!
Astma je bolest gde se javlja suženje disajnih puteva – bronhoopstrukcija! Kad se ove brojhoopstrukcije ponavljaju nastaje astma. Kako su pluća Vašeg deteta čista, to znači da nema suženja disajnih puteva – bronhoopstrukcije, pa to nije astma

• Kakva je razlika između astme i bronhitisa?
Bronhitisa ima više vrsta, ali ako se bronhitisi ponavljaju i praćeni su bronhoopstukcijom onda to zapravo jeste astma. Kad se bronhitis javlja retko, a izazvan je nagomilavanjem sekreta u broonhijama, onda to nije astma, već virusno zapaljenje bronhija.

• Može li se ovo pretvoriti u upalu pluća?
Teško – mala je šansa!
Očigledno je da Vaše dete NEMA sekret u donjim disajnim putevima, jer bi to onda bio bronhitis ili opstrukcija, ali tada pluća NISU čista!
Kad se sekret dugo zadrži u bronhijama (ili bronhiolama) i NE izbaci se kako treba, postoji rizik od nastanka upale pluća – pneumonije. Ipak, ovo očigledno nije Vaša “priča”.

• Da li inhalacije mogu da pomognu?
Mogu, tu nema sumnje!
Iako je sekret “visoko” (u nosu, grlu i traheji – dušniku) inhalacije mogu da pomognu,čak i kod starije dece. Pogrešno se misli da su inhalatori samo za bebe – to nije tačno.

• Čime da se dete inhalira?
Za početak je dovoljno da to bude inhalacija običnim fiziološkim rastvorom (0,9% NaCl). On će pomoći da se sekret “razredi” i tako lakše izbaci (iskašlje ili proguta). Ovo izgleda banalno, ali je sjajan način da se pomogne detetu.

• Koliko dugo i koliko često da se sprovode inhalacije?
Tu nema striktnih pravila – tri puta dnevno, po oko pet minuta je sasvim dovoljno pa da se vidi kako će dete reagovati. Inhalacije se sprovode PRE (ili između) obroka, a NIKADA posle jela. Po potrebi se broj inhalacija se može povećati – nema opasnosti da se se pretera.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Brnu virus u obdaništima

Reč je o bolesti ruku, nogu i usta koja se manifestuje osipom i aftama u usnoj duplji i pogađa decu mlađu od pet godina. – Simptomi prolaze za pet do sedam dana

Osip na šakama i stopalima, i afte u ustima glavni su simptomi virusa BRNU (bolesti ruku, nogu i usta) koji se poslednjih nedelja pojavio među beogradskim mališanima. Reč je o oboljenju koje pogađa decu mlađu od pet godina, odnosno baš one koji idu u vrtiće. Bolest se brzo i lako prenosi, ali i brzo prolazi, najčešće bez komplikacija.

– BRNU nije ništa novo, javlja se s vremena na vreme među decom. Glavni simptomi su osip i afte u ustima, ali može biti praćen i povišenom telesnom temperaturom, otežanim gutanjem, a deca budu nervoznija nego inače. Može da se desi i da dobiju dijareju – objašnjava Aneta Jovanović, pedijatar Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković” sa Palilule.

Problemi prolaze za pet do sedam dana, a terapija je, kaže ona, simptomatska, odnosno deci se ne daju antibiotici, već se brine o higijeni usne duplje, prskaju se sprejovi za zasušivanje ranica i afta, dok se temperatura obara paracetamolom ili brufenom.

Deca ne bi trebalo da budu u kontaktu sa vršnjacima bar sedam do deset dana, odnosno dok promene na koži i u ustima ne prođu, iako se dešava da se virus još duže može izlučivati preko stolice.

– Virus se prenosi kapljičnim putem, direktnim kontaktom ili preko prljavih ruku. Uglavnom ga dobijaju deca, mada se može desiti i kod odraslih, iako se to retko dešava. Najbolji načini prevencije su pranje ruku, dezinfikovanje igračaka, higijena prostorija… – navodi dr Jovanović, podsećajući da je odgovornost za sprečavanje širenja virusa i na roditeljima koji ne bi trebalo da šalju decu u kolektiv, ali i na medicinskim sestrama predškolskih ustanova koje bi bolesnu decu trebalo da vraćaju kući.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje potvrdili su da su dosad prijavljene dve epidemije BRNU virusa u Beogradu. Jedna je, kažu, bila sedmog maja kada je zaraženo osmoro dece, dok je druga zabeležena u junu kada je obolelo 15 mališana. Oni dodaju da je možda bilo i još slučajeva koji njima nisu prijavljeni.
Iz Sekretarijata za obrazovanje kažu da je BRNU virus u junu potvrđen u Predškolskim ustanovama „Rakovica”, „11. april”, „Sima Milošević”i „Boško Buha”, dok je u julu zabeleženo da je zaraženo samo jedno dete u PU „Čukarica”.

– Zdravstvene mere koje se uvek preduzimaju u svim predškolskim ustanovama su zdravstveni nadzor i kontrola razloga njihove odsutnosti, savetovanje roditelja, svakodnevno praćenje zdravstvenog stanja mališana koji su prisutni, ali i praksa da se grupa dece u kojoj se registruje neka zarazna bolest ne spaja sa drugim grupama u vrtiću u narednih nekoliko dana, odnosno onoliko koliko traje period inkubacije za svako oboljenje, kao i kontrola povratka deteta u kolektiv – kažu iz Sekretarijata za obrazovanje.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Dijabetes kod dece – nema čekanja

U pandemiji koronavirusa kontakti dece sa pedijatrom su proređeni, što može da oteža pravovremenu dijagnozu dijabetesa i ima nesagledivo loše posledice. Ukoliko se jave simptomi dijabetesa (često mokrenje, žeđ, gubitak u telesnoj masi), ne treba odlagati odlazak kod lekara, jer može doći do pogoršanja metaboličkih poremećaja i dijabetesne ketoacidoze.

Ketoacidoza je akutna, teška komplikacija dijabetesa, koja je najčešći razlog za prijem u bolnicu dece sa dijabetesom. Kod više od trećine dece (35 odsto) sa novootkrivenim dijabetesom, a čak 48 odsto dece mlađe od 5 godina, prvi znak bolesti je ketoacidoza. Najteži oblici ovog metaboličkog poremećaja javljaju se kod dece predškolskog uzrasta, jer se kod njih opšte stanje brzo pogoršava. Ketoacidoza predstavlja hitno stanje, koje može da ugrozi pacijenta, jer se opšte zdravstveno stanje naglo pogoršava i praćeno je simptomima mučnine, povraćanja, bolovima u stomaku, ubrzanim disanjem, a kasnije i poremećajem svesti.

U Srbiji raste broj dece sa dijabetesom tip 1 (insulin zavisnog), procenjuje se da porast iznosi do šest odsto godišnje, a prema podacima iz 2019. godine oko 1.750 dece ima dijagnostikovan dijabetes. Na globalnom nivou stopa rasta je nešto niža i iznosi od tri do četiri odsto, pa sa ovim procentima, Srbija spada u red zemalja sa visokom učestalošću dijabetesa kod dece. Roditelji i deca sa novootkrivenim dijabetesom često se kasno javljaju lekaru i zbog toga je veoma važna njihova edukacija

Svako dete koje mnogo mokri, pije puno vode, oseća da je gladno, a istovremeno gubi na kilaži, mora što pre da se javi lekaru. Roditelji ne čekajte, posmatrajte svoje dete i reagujte na vreme ukoliko primetite simptome dijabetesa.

Ketoacidoza može biti veoma opasna (potencijalno smrtonosna), ako se dete ne odvede kod lekara i terapija ne počne na vreme. Važno je rano prepoznavanje znakova i simptoma, a kako bi se izbeglo ovo stanje potrebno je edukovati sve one koji provode vreme sa decom i odgovorni su za njih, a ne samo roditelje. Bilo bi dobro da simptome dijabetesa prepoznaju i bake i deke, nastavno osoblje u vrtićima i školama, treneri u sportskim klubovima i odgovorne osobe u svim oblicima kolektivnih aktivnosti koje deca pohađaju.

Merenje nivoa šećera u krvi danas je veoma jednostavno uz pomoć glukometra (aparata za određivanje glikemije) i zato apelujemo pre svega na roditelje, ali i one koji o deci vode računa da u slučaju simptoma (mokrenje, žeđ i gubitak u telesnoj masi) neodložno reaguju. Nemojte da mislite da ako dete puno mokri, uvek mora da ima urinarnu infekciju ili da pije puno vode zbog toga što je leti napolju vrućina. Ustajanje noću i česti odlasci u toalet tokom dana zahtevaju pregled urina i određivanje šećera u krvi.

U Srbiji su dostupni svi efikasni načini da se dijabetes drži pod kontrolom. Bez obzira na dijagnozu bolesti u ranim fazama života, deci se uz adekvatnu terapiju i redovne kontrole može omogućiti pravilan razvoj i ostvarenje najzahtevnijih ličnih i životnih ciljeva.

izvor:najboljamamanasvetu.com

NEOČEKIVANE NAMIRNICE KOJE SU BOGATE KALCIJUMOM: Mnogi ne znaju koliko su dobre za zdravlje deteta

Kalcijum je mineral koji gradi naše kosti, a uz to pomaže telu i na druge načine. U ishrani dece je neophodan, kako bi pravilno rasla i razvijala se.

Zašto je deci potreban kalcijum?

Kosti jačamo samo u detinjstvu i tokom adolescentskog perioda. Deca koja su unosila dovoljno kalcijuma imaće jake kosti kada odrastu. Bebama i deci su kalcijum i vitamin D potrebni kako bi se sprečila pojava rahitisa. To je bolest kada kosti omekšaju, te mogu nastati deformiteti.

Kako uneti kalcijum u organizam?

Kalcim se nalazi u hrani, a najviše ga ima mlečnim proizvodima:

mleko
jogurt
tvrdi sir

Postoje i deca koja ne mogu da jedu mlečne proizvode, pa bi kalcijum mogla da dobiju iz drugih izvora:

tofu sa kalcijumom
sojino mleko sa kalcijumom
brokoli, kineski kupus, zeleno listano povrće
bademi i susam
pasulj, leblebije
pomorandže, smokve, suve šljive
Koliko kalcijuma je potrebno?

Kalcijum se meri u miligramima, a potrebna količina zavisi od životnog doba osobe. Najbolje je da deca kalcijum dobijaju iz hrane, a ako to iz nekog razloga nije moguće, lekar će vam reći kako da ga nadoknadite.

Bebe kalcijum dobijaju iz majčinog mleka ili formule.

Bebama mlađim od 6 meseci je potrebno 200 mg kalcijuma dnevno
Bebama od 6. do 12. neseca treba 260 mg kalcijuma dnevno
Nemojte bebama davati kravlje mleko ili bilo koje drugo. Treba da piju majčino ili formulu.

Deca i tinejdžeri

Kako rastu, tako im je potrebnije više kalcijuma, jer se kosti u tom periodu razvijaju.
Deca od 1. do 3. godine treba da unose 700 mg kalcijuma dnevno (iz 2-3 puta)
Deca od 4. do 6. godina treba da unose 1 000 mg kalcijuma dnevno (iz 2-3 puta)
Deca i tinejdžeri od 9. do 18. godine treba da unose 1 300 mg kalcijuma dnevno (iz 4 puta)
Kako da pomognem detetu da unosi više kalcijuma?

Bebe potrebnu količinu kalcijuma dobijaju dojenjem ili formulom. Mlađa deca koja se hrane kvalitetno i jedu mlečne proizvode takođe dobijaju dovoljno. Ipak, morate pripaziti kad je ishrana školaraca i tinejdžera u pitanju. Možete pokušati na ovih nekoliko načina:

Za doručak detetu dajte ovsene pahuljice sa jogurtom i voćem
Pravite smuti sa mlekom ili sojinim mlekom obogaćenim kalcijumom
Uz ručak poslužite sir sa manje masti
Dodajte susam na pecivo koje pripremate
Napravite humus
Umesto kikriikija, grickajte bademe
Uz svaki obrok poslužite svežu salatu i zeleno listano povrće
Ako dete ima intoleranciju na laktozu ili alergiju na mleko, razgovarajte sa lekarom kako da nadoknadite količinu kalcijuma.

Zašto je vitamin D važan?

Vitamin D je neophodan kako bi se kalcijum apsorbovao. Bez njega, kalcijum neće doći gde je potrebno da bi izgradio zdrave kosti. Vitamin D se retko nalazi u hrani, a dobijamo ga boravkom na suncu. Nekada će lekar predložiti suplementaciju ovim vitaminom. Često i bebe odmah po rođenju dobijaju vitamin D.

izvor:yumama.mondo.rs

Kako se boriti protiv dosadnog kašlja

Sunce, pa kiša, pa zahladi, pa odjednom bude toplije nekoliko dana – ove promene pogoduju virusima koji napadaju disajne organe. Jedan od glavnih znakova respiratornih infekcija je kašljanje, pa sledi detaljnija priča sa akcentom na nadražajni (“suvi”) kašalj.

Kako nastaje kašalj?

Kašalj je odbrambena reakcija – refleks!

Svaki refleks započinje nadražajem koji ga pokreće. Nadražaj disajnih organa je pokretač refleksa kašlja. Posle nadražaja sledi dubok udah, pa snažan izdah praćen suženjem dušnika i grkljana što se čuje kao kašalj. Izdah je neverovatno snažan, tako da izbačene kapljice iz disajnih organa lete brzinom od preko 150 km/sat!

Ubedljivo najčešći pokretači refleksa kašlja su infekcija i alergija. Daleko ređe se dešava da strano telo bude uzrok kašlja, ali je to jedna dramatična situacija praćena drugim tegobama, koja se srećom ne dešava često.

Koje su vrste kašlja?

Postoje dve osnovne vrste kašlja: “suvi” (neproduktivni ili nadražajni) i “vlažni” – produktivni! Ova podela je dobra za razmevanje problema, iako ima raznih prelaznih formi kašlja.

Suvi kašalj
Naziva se i nadražajni, ili neproduktivni, a nastaje kao rezultat direktnog oštećenja gornjih disajnih puteva. To rade skoro svi respiratorni virusi, neki više, neki manje, ali je rezultat njihovog rada “ranjena” sluzokoža disajnih puteva.

Zato su krajevi nervnih završetaka koji “prenose” nadražaj (receptori za kašalj) ogoljenji pa dete često “ripa” u napadima.

Jedan od najčešćih razloga nadražajnog kašlja je slivanje sekreta iz nosa “nizbrdo” u grlo i dušnik. Tamo se sekret “zalepi” a dete (uglavnom bezuspešno) pokušava da ga izbaci.

Dete kašlje u napadima, “sve se ori”, a nema šta da izbaci pa često bolno plače posle napada kašlja. Ponekad dete povrati zbog ovog nadražajnog napinjanja. Što dete više kašlje sve se više oštećuje već ranjena sluznica disajnih puteva. Zato dete još više kašlje i tako se ovaj začarani krug zavrti i traje sve dok ga ne prekinemo i dok dete ne pobedi virus – najčešči uzrok ove vrste kašlja.

Suvi kašalj je retko pratilac nekog veoma ozbiljnog respiratornog oboljenja kod dece, a ako je dete bez visoke temperature, bez otežanog (“svirajućeg”) i ubrzanog disanja i dobrog apetita – skoro sigurno se radi o bezazlenoj virozi!

Šta znači kad dete jače kašlje noću?

Obično se radi o nadražajnom – “slivajućem” kašlju. Preko dana, dok je dete aktivno deo sekreta iz nosa izlazi “unapred” (kroz nos) ili dete proguta sekret koji se sliva niz grlo. Noću, kada spava sekret nema gde već se sliva ka dušniku i provocira kašalj. Naravno, i drugi uzroci kašlja mogu biti “noćne ptice”, ali je slivanje sekreta iz gornjih partija disajnih organa ubedljivo najčešći.

Produktivni ” – vlažni” kašalj
Javlja se kada su pluća (u stvari se radi o bronhijama) puna sekreta pa se kašljem sekret “ispumpava”, pa se zato kašalj naziva produktivni. Obično se radi o bronhitisu, ređe o upali pluća. Veća deca mogu da iskašlju sekret, a manja obično progutaju ili povrate sluz.

Da li je svaki “vlažan” kašalj iz pluća?

NIJE!

Obilan sluzav sekret iz nosa i “gornjih partija” grla može da se zaglavi u grlu i dušniku pa dete “vlažno” kašlje iako nema ništa u plućima. Ovo daje lažnu sliku produktivnog kašlja, a zapravo se radi o nadražajnom kašlju sa “vlažnim” prizvukom.

Lekar, posle pregleda (auskultacije – slušanja deteta) veoma lako reši ovu dilemu koja neretko zbunjuje roditelje.

Kako se kašalj leči?

Postoji jednostavno medicinsko pravilo: ne leči se kašalj već uzrok kašlja!

Zato je vrlo važno postaviti dijagnozu bolesti koju kašalj prati. Izlečenjem osnovnog oboljenja i kašalj će proći. Zato roditelji ne treba na svoju ruku da leče kašalj pre konsultacije sa pedijatrom.

Jasno je da većina dece ima nadražajni (suvi kašalj) koji ponekad toliko uznemiri dete (pa i roditelje) jer se javlja u napadima da mora da se brzo krene u akciju i daju:

Antitusici – lekovi koji smanjuju nadražaj, pa tako umiruju suvi kašalj. Važno je znati da se ne radi o medikamentima koji će izlečiti uzrok kašlja, već samo smanjuju posledice – “dosadni” nadražaj koji tera dete da kašlje.

Oni se daju samo ako kašalj remeti normalno spavanje deteta, ili ako je toliko dosadan da se dete iscrpljuje od napada kašlja. Ima ih više vrsta, a ne treba ih uzimati bez konsultacije sa pedijatrom! Daju se kratko – ne duže od nekoliko dana, a od njih ne treba očekivati čudo – da potpuno neutralizu kašalj – to je nemoguće dok se ne otkloni (izleči) uzrok bolesti koja je praćena kašljanjem.

Da li pomažu sirupi na biljnoj bazi?

Pomažu!

Oni se mogu dati deci i bez pregleda ukoliko je dete koje nadražajno kašlje dobro rapoloženo, dobrog apetita, bez povišene temperature, i bez otežanog i ubrzanog disanja, a kašalj se pojačava u ležećem polaju. Tada se skoro sigurno radi “slivajućem” kašlju zbog virusne upale nosa i grla.

Beli slez se vekovima koristio kao lek za kašalj koji prati upale gornjih disajnih organa.

Sirup belog sleza oblaže sluzokožu grla, “pokriva” ogoljene nervne završetke koji prenose nadražaj na kašalj, i tako pomažu detetu da se izbori sa dosadnim, suvim neproduktivnim kašljem, ali i pomaže isceljenje (iako ne deluje na virus koji uzrokuje kašalj).

Kako?

Tako što dete ređe kašlje (jer je beli slez “pokrio” i zaštitio oštećenu sluznicu), pa se na taj način smanjuje efekat “dranja” sluzokože koja je već razorena virusom. Naime, svaka epizoda suvog kašlja dodatno oštećuje ranjenu sluznicu disajnih organa, tako da receptori za kašalj bivaju još više ogoljeni i nadraženi, pa se kašalj pojačava i zatvara se “začarani krug” koji vodi u pogoršanje bolesti. Zato smanjenjem nadražaja, sirup belog sleza pomaže regeneraciju obolele sluzokože detetovih disajnih puteva.

Kada je vreme za pregled pedijatra?

Pregled je obavezan ako:

- dete dobije visoku temperaturu i kašalj se pogoršava – ovo ukazuje na ozbiljniju infekciju!

- izgubi živost i postane nezainteresovano i pospano – takođe nagoveštava da se nešto ozbiljnije dešava.

- se javi otežano (svirajuće) i ubrzano disanje – to onda ukazuje na bronhitis.

- se javi kašalj kao lavež psa praćen “struganjem” pri udahu i izdahu. Tada je skoro sigurno u pitanju laringitis.

- izgubi apetit i počne uporno da povraća – možda je virus napao želudac.

Valjalo bi obaviti pregled ukoliko nema baš nikakvog napretka posle tri do pet dana korišćenja sirupa.

izvor:mojpedijatar.co.rs