Povezujuće roditeljstvo je velika obaveza i nije predodređena samo za majke. Detetu je potrebna i očeva ljubav, poseban način utehe i zabave koju samo očevi znaju da pruže.
Jedan od načina kako otac pomaže u odgajanju deteta jeste pružanje ljubavi podržavajući majku svog deteta.
Povezujuće roditeljstvo ne funkcioniše jednako dobro bez nežnog oca koji ravnopravno učestvuje u odrastanju deteta. Bez obzira što je mama prirodno više angažovana oko deteta u ranim godinama, otaci ipak ima veoma važnu ulogu.
Tata je važan jer svojom podrškom stvara uslove u kojima se mama može potpuno posvetiti potrebama deteta. Osim što svu energiju usmerava na dete, mnoge majke se trude da udovolje potrebama i drugih ukućana, trude se nda što pre nakon porođaja nastave sa “starim”načinom života.
Preterano “trošenje” se javlja baš kod majki koje su najpredanije u novoj ulozi.
Često razmišljaju ovako: “Moje dete me toliko treba da nemam vremena da se istuširam.”
Jedna majka zahtevnog deteta se poverila “Ne bi preživela bez pomoći supruga”
Uzmimo na primer dojenje, jedini aspekt brige o detetu u kome otac ne može direktno učestvovati. Ipak, može pomoći tako što brine za majku koja hrani dete. Jedan otac je rekao: “Ne mogu dojiti, ali mogu kreirati okruženje u kome će mojoj supruzi biti lakše i bolje”
Iako su u prvim mesecima života deteta može učiniti kako očevi imaju sporednu ulogu, nije tako. Očevi nisu samo zamena za mamu kada odsustvuje. Oni daju jedinstven doprinos u razvoju svog deteta. Dete ne voli jednog roditelja više nego drugog, ne voli oca manje od majke. Deca oca vole drugačije nego majku. Ništa ne menja muškarca toliko, koliko ga menja transformacija u bržnog oca.

Napisao: Dr William Sears

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Čitanje priča za laku noć je omiljena aktivnost dece, ali kada tu priču ispriča tata ona dobije posebnu čar. Naučnici sa Harvarda su pokazali da je vrlo važno da baš tate treba da čitaju priče deci.
Za dete je korisnije da mu priču za laku noć čita tata nego mama.
Prema novom istraživanju Univerziteta Harvard, tatina interpretacija priča deci pomaže da više koriste maštu. Istraživači tvrde da je to bolje i za razvoj govora. Nakon što su im godinu dana čitali priče za laku noć, kod devojčica je primećen napredak u razvoju govora, i to kod onih kojima je priče čitao muškarac.
"Uticaj je ogroman, posebno ako su tate počele čitati svojoj deci priče pre navršene druge godine", rekla je istražiteljka Elizabeta Djurma. "Budući da se čitanje najčešće smatra ženskom aktivnošću, deca su više uključena kada im tate čitaju, to im je posebno iskustvo", objasnila je. Otkrila je i da muškarci i žene imaju drugačiji pristup ovom zadatku. Žene više postavljaju konkretna, pitanja kao što su "Koliko jabuka vidiš?", dok je muškarcima draže da postavljaju apstraktna pitanja. "Tate će pre reći: 'Pogledaj, daske. Sećaš li se kad sam u kamionu vozio daske?' Ovo je odlično za razvoj govora kod deteta jer mora više da koristi mozak. Veći je izazov", objasnila je Elizabeta.
Džastin Kolsn, stručnjak za roditeljstvo, objasnio je da čitanje proširuje vokabular kod dece. "Pomažemo im da se osećaju sigurno, a to može imati pozitivan uticaj na njihovu sposobnost učenja". Stručnjaci se slažu da dobra knjiga obogaćuje rečnik i razvija maštu, a čitanje donosi i mnoge druge pogodnosti. Čitanje pomaže deci u poboljšanju koncentracije, ali i u sabiranju misli, jer priče imaju strukturu koja podstiče mozak da povezuje uzroke sa posedicama i odvaja bitne događaje od nebitnih. Priče za laku noć deo su odrastanja mnogih, a ova tradicija ima mnoge prednosti za sam razvoj deteta.

Istakao je 5 prednosti čitanja priča za laku noć.

1. Stvaranje rituala i rutine uspavljivanja

Uspavljivanje deteta često je težak izazov za roditelje. Stručnjaci za razvoj dece kažu da im može pomoći doslednost i uspostavljena rutina pre spavanja, a priče za laku noć dobar su način za to. One ispunjavaju želje i potrebe svakog deteta.

2. Miran prelaz iz dana u noć

Vreme odlaska na spavanje može biti nezgodno vreme, posebno ako oba roditelja rade puno radno vreme, a deca imaju puno vanškolskih aktivnosti. Nakon večere i domaćih zadataka, kupanja i pranja zuba, odlazak na spavanje može biti teška gnjavaža. Čitanje i pričanje priča za laku noć pomoći će i deci i roditeljima u mirnom prelasku iz budnog stanja u stanje spavanja.

3. Pomoć roditeljima da se zbliže sa detetom nakon napornog radnog dana

Vreme koje roditelji sa decom provode mazeći se u krevetu, razgovarajući, čitajući i pričajući priče, dobro je vreme za druženje. Na taj način deca će dobiti pažnju koju najviše i žele.

4. Pomaže u razvoju govora kod deteta

Deca kojoj se čitalo i koja su slušala priče imaju bogatiji rečnik od dece sa kojom se samo razgovaralo bez čitanja priča.

5. Podstiče razvoj mozga

Mozak dece kojoj se čitalo i koja kod kuće imaju više knjiga pokazuje veću aktivnost u delu leve hemisfere. Taj deo mozga je vrlo aktivan kad starija deca čitaju sama sebi, ali se aktivira i kad mlađa deca slušaju priče. Deca koja su bila puno izložena knjigama i čitanju kod kuće, u rezultatima su pokazivala veću aktivnost u delovima mozga koji obrađuje vizuelne asocijacije, iako su samo slušala priču i nisu gledala nikakve slike.

Izvor: www.yumama.com

Verovali ili ne, postoje simptomi koji se mogu javiti kod budućih očeva tokom trudnoće i iščekivanja bebe.
Da, možete se na prvi pogled začuditi, ali i tate osećaju promene kada zatrudnite.
Prema podacima Mejo klinije, Kuvada sindrom se javlja i kod potpuno zdravih muškaraca koji očekuju bebu. Ovi simptomi ne tretiraju se kao mentalni problemi, a naučnici ističu kako mogu biti zaista česti.
Ovaj sindrom obuhvata širok spektar simtpoma - i psihičkih i fizičkih.
Fizičke manifestacije su najčešće mučnina, gorušica, bol u stomaku, problemi sa disanjem, grčevi u nogama, bolovi u leđima, urinarne infekcije, pa čak i glavobolja.
Psihički simptomi mogu biti smanjenje libida, nemir, al ii anksioznost i depresija.
Stručnjaci za mentalno udravlje uzeli su u obzir hipotezu da se ovo može javiti usled ljubomore i nemogućnosti da nose dete, ali možda i krivice što su napravili takvu promenu svom partneru. Jedna psihološka teorija ističe i problem marginalizacije muškarca tokom ženine trudnoće.
Postoji mnogo teorija, a nijedna nije medicinski jasno dokazana.
Smatra se nekada i to da bolja priprema muškarca za očinstvo, poput učestvovanja na prenatalnim časovima, pre dovodi do pojave ovog sindroma.
I pored mnogo istraživanja, čini se da ovaj sindrom ima veze i sa nivoom hormona, najpre testosterona.
Mnogi ovo stanje, naročito kod muškaraca koji će postati tate po prvi put, povezuju sa interpersonalnim borbama, koje mogu biti neverovatno stresne usled pomešanih osećanja.
"Definitivno je u pitanju veliki broj faktora", ističe dr Dzojs Gotesfild. "Ljudi imaju drugačije živote, ali i stresore. Neki mogu biti skloniji hormonskim promenama tokom trudnoće partnera."
Promene koje se dešavaju ali i koje očekuju oba partnera mogu biti zaista stresne, pa nije čudno da dovedu do fizičkih i psihičkih promena.
Doktori ističu da je vrlo važno da oba partnera budu svesni postojanja ovog simptoma. Bitno je imati dobru i otvorenu međusobnu komunikaciju, ali i obratiti se lekaru ukoliko je to zaista potrebno.

Izvor: www.yumama.com

Savladajte strah od nepoznatog

Nakon rođenja bebe, verovatno ćete imati dosta poslova van kuće, prijava bepca, odlasci u nabavke i slično. U prvih nekoliko meseci je potpuno normalna pojava da „ispitujete teritoriju“ i izbegavate da ostanete nasamo sa bebom, zbog toga što vam je čitava situacija potpuno nova i nepoznata, pa osećate nelagodnost zbog toga.

Pokušajte da savladate strah tako što ćete što više vremena provoditi sa svojom porodicom i potrudite se da uz pomoć supruge zadovoljite neke osnovne potrebe mališana, da ga presvučete, okupate, uspavate...

Upoznajte se sa svojom bebom

Upoznajte se sa svojom bebom, kako bi vam oboma bilo prijatno. Držite je u naručju, gledajte u oči, pričajte joj i smešite se.

Za početak da biste se zbližili treba da se što više mazite, držite je, posmatrate njene reakcije, a kad malo poraste sigurno ćete uživati da izvodite predstave, zabavljate je, zasmejavate ...

Provedite neko vreme nasamo sa bebom

Ovo će biti korisno ne samo za vas, već i za mamu, koja će se za to vreme posvetiti samo sebi. Ukoliko neko vreme provedete nasamo sa bebom naučićete kako da prepoznate njene potrebe kada nema nikoga oko vas da vam pomogne.

Zapamtite da ja svako dete specifično i da na neki svoj način daje do znanja da je gladno, mokro ili da jednostavno traži pažnju. Takođe, smislite neki svoj ritual u kojem ćete uživati i vi i beba.

Potražite pomoć bližnjih

Nemojte da se plašite da potražite pomoć, jer se sigurno može desiti da nešto ne znate da uradite, ili ne znate kako da odreagujete u nekoj situaciji. Mama naravno najbolje zna kako da umiri bebu, ali vi budite spremni da učite.

Nemojte unapred da odustajete i dižete ruke, jer je ponekad potrebno da vam neko pokaže šta treba da radite u određenoj situaciji.

Slušajte savete drugih očeva

Sigurno imate nekog prijatelja, rođaka, komšiju, ko vam može otkriti nekoliko „malih tajni“ u vezi sa očinstvom. Porazgovarajte sa njima i ne bojte se da kažete da se „plašite“ bebe, jer su verovatno i oni bili u sličnoj situaciji.

Bez obzira kakav vam savet daju sigurno će vam pomoći da sami smislite koja je vaša strategija kako da se zbližite sa svojom bebom.

Izvor: bebac.com

Dolazak bebe je najradosniji trenutak u životu roditelja. Ali ono što zatim sledi ponekad deluje preteško. Mame imaju svoju ulogu, a tate svoju.

Kako će se svako snaći u ulozi mame/tate - individualna je stvar. Za neke su prvi dani roditeljstva veoma laki i jednostavni, dok je drugima potrebno malo više da bi se pronašli u novim zadacima koji su pred njima. Važno je ne posustajati i negovati ljubav - a sve ostalo će doći na svoje.

Na sebi specifičan način poruku podrške svim očevima poslao je ilustrator Jude Devir. Kako ga inspiriše svakodnevnica - najčešće opisuje životne situacije u kojima se našao zajedno sa svojom ženom. Uloga oca je sada nova tema za njega.

Njegova poruka svim očevima koji se muče i preispituju tokom prvih dana je vrlo jednostavna i snažna:

U redu je kad plače u tvojim rukama
U redu je da želi samo svoju mamu
U redu je ako ne možeš da je uspavaš
U redu je što još uvek ne razumeš svoj status
U redu je da nemate tu vezu, o kojoj svi pričaju
U redu je da još uvek ne razumete definiciju svog posla
U redu je što ne uspevaš da je nasmeješ
U redu je što si umoran
U redu je što si ljut
U redu je ako stvari ne funkcionišu
U redu je tražiti zagrljaj
U redu je da delite sa svojim partnerom sve kroz šta prolazite, čak iako to ne deluje tako muževno
U redu je što ti se život promenio
U redu je što su ti planovi otkazani
U redu je što nemaš vremena ni za šta
U redu je osećati se slabo
U redu je biti neraspoložen
U redu je osećati se usamljeno
U redu je zatražiti pomoć
U redu je...

Izvor:bebac.com

Ideal je profesionalac koji s poslom uspešno kombinuje ulogu brižnog roditelja

Većina rasprava o usklađenosti porodičnog i poslovnog života povezana je s ulogom žene u društvu, ali sve je jača svest o pritisku koji u tom smislu osećaju očevi.

Nisu sve porodice zadovoljne ulogom oca-hranitelja i za mnoge je idealni tip profesionalac koji s poslom uspešno kombinuje ulogu brižnog roditelja. Ostvariti taj ideal je vrlo teško, a puno muškaraca ne želi da potraži pomoć. Postoji ozbiljna opasnost da očevi "izgore" noseći se s teretom porodičnog i poslovnog života, kažu nemački stručnjaci.

Riziku su naročito izloženi oni koji se najviše trude da budu savršeni očevi i muževi, rekla je Helen Hajnman iz nemačkog instituta IBP za prevenciju psihičkih kriza.

Brojni muškarci postavljaju sebi prevelika očekivanja, a ima i poslodavaca koji ne razumiju sve zahteve porodičnog života.

Od muškarca se očekuje da daje maksimum na poslu, bez obzira na to koliko vremena mora da posveti porodici. Svaki otac koji želi da pomogne sebi trebao bi svesno da investira vreme i energiju u postizanje toga cilja, kaže Robert Rihter zadužen za edukaciju.

Poslodavci nisu jedini izvor pritiska

Očevima, koji sebi to mogu priuštiti, savetuje da se bave nekim part-tajm poslom, osećaju li da moraju više vremena provesti s porodicom.

"Brojni očevi kažu: 'To kod mene neće upaliti'. Onda ih pitam: 'Zašto?' Šta vas sprečava u tome? Što vam je važnije? Dete ili poslodavac?", kaže Rihter.

Jedno od rešenja je i uključivanje u roditeljske grupe za podršku, gde mogu razmeniti iskustva i zatražiti savet, dodaje on.

Hajnman kaže da poslodavci nisu jedini izvor pritiska i da ima žena koje mogu da stvore utisak da njihov partner ulogu roditelja ne ispunjava na zadovoljavajući način.

"To muškarce strašno frustrira", rekla je ona i dodala da ako žena hoće da joj partner u tome bude uspešan, mora mu dati priiku da to učini.

To znači ne samo sve kritikovati po sopstvenim standardima. Ako se dogodi da otac nema slatkiš u džepu kada dođe kući, to nije kraj sveta, kaže nemačka stručnjakinja.

Rihter smatra da nema potrebe ukopati se u tradicionalne roditeljske uloge, posebno kad i majka i otac imaju karijeru. Najbolja strategija je izbegavati neravnotežu u odgovornostima koja može izazvati nepotreban stres u roditelja, posao koji je ionako sam po sebi jako odgovoran.

Ako na poslovnom sastanku razmišljate o tome je li vaše dete opralo zube ili šta je obuklo, onda ste u opasnosti od "izgaranja", što se podjednako odnosi i na očeve i na majke, istakao je Rihter.

Izvor: N1info.com

Kada je reč o detetu, mame i tate su nezamenjivi, a njihove uloge, koliko god slične bile, zapravo su jako različite. No isto tako nema osobe, a ni naučnog istraživanja, koji će reći da su mame bolje ili da su tate bolje.

Svako ima svoje adute, ali iako i ovaj tekst generalizuje, verujemo da ćete priznati kako su u nekim stvarima mame zakon, a u nekima – tate.

I neka se mame sada ne razočaraju, ali u nekim pitanjima deca će svoj pobednički bod dati upravo tati. Zašto? Jer su s tatom neke stvari jednostavno bolje.

Koje to? Upravo ove. Možda nisu baš životno važne, ali su svakako važne u životu svakog deteta.

Tate se bolje igraju i u toj akciji ih je predivno gledati. Osim ako je baš vreme za spavanje i taj put baš tata malo preteruje.

S tatama je lakše prebroditi sitne povrede i modrice – tata će uvek biti optimističniji i reći :“Nije to ništa, šta je život bez toga?“

Tate zabavnije čitaju – oni jednostavno ne umeju da ostanu ozbiljni dok se čita priča jer likovi iz knjige svi do jednog moraju imati svoj glas.

Tate se igraju grublje od mama i iz nekog razloga deca to zapravo obožavaju. Rvanje u trenutku kada to najmanje očekuju? To je prava stvar!

Tate i pecanje – i mame pecaju, ali priznaćete da taj posao češće biraju muški, a pecanje s tatom odličan je razlog za malo zabave i ozbiljnih tata-dete razgovora.

Tate i žmurke – dok će mame biti brižne i razumne čak i u igri, tata će deci pokazati kako se skriva na najskrovitijim mestima, samo da bude što zabavnije.

Tate i igranje u pesku – možda će mame napraviti malo lepše torte i kolače, ali deci će bolja zabava biti tata koji će kopati dublje i više od bilo kog deteta.

S tatama vide sve – jer tate najviše vole svoje dete staviti na ramena i tako nositi kroz gužvu.

Tate su dakle bolje za avanturu – ma zapravo, vreme provedeno s tatom nekako se uvek može nazvati avanturom.

Tate više vole sport – i više od sedenja na klupi u parku vole da okupe klince i s njima zaigraju fudbal.

Klovnovi u vodi – letnje radosti i tate jednostavno idu ruku pod ruku. Ko se još samo brčka uz ivicu bazena kad je to idealno vreme da se deca bacaju na sve strane, a ovog puta neće se ni zaprljati ni povrediti.

Tata kamper – svako dete zaslužuje da barem jednom u životu ode na kampovanje u prirodu, a tata je tu, priznaćete, jednostavno car bez kog se ne može.

Tate se ne boje buba – i zato će tate bolje približiti deci ljubav prema prirodi.

Tate brže smire decu kada „šize“ – dok mame objasne i bogato verbalno analiziraju problem, tate u tren oka malo zagrme, malo nameste facu, i dete lakše i brže shvati kako je vreme da prestane sa svojim „bu-hu-hu“ stanjem.

Tate ne mare toliko za zacrtane rasporede – dok će mame učiniti sve da se požure kući, na primer, jer je vreme za spavanje ili obrok. Tate će nekako radije uživati u tome gde su i onome što već rade s motom „Naspavaće se već u životu, a ako su gladni, nešto će se već naći.“

Tate su majstori glupiranja – s dečjim kostimom na sebi ili bez njega. I tu vam mame nemaju baš puno pogovora.

Tate prave bolja jela – jer je s tatom i klopanje lepše i zabavnije. Uostalom, tate koje kuvaju čine to uvek zabavnije i originalnije od mama, pa makar pravili identična jela. Ali tatina su ipak više kul.

Tata je bolji naučnik – čak i kad nema pojma šta radi, tatina zadubljenost u rešavanje školskih zadataka i projekata ravna je najboljoj inspiraciji zbog koje će dete ravnopravno uživati u tom poslu jer će se tate pritom igrati, zbijati šale i verovatno isprljati sve oko sebe. Takvu slobodu ozbiljnije mame verovatno ne bi znale ni da cene.

Tate će pre ostaviti decu nekome nego mame – tate će pre pristati i na kratak beg od dece, a deci je to, kako god na to gledale, zabavan beg od stvarnosti. Posebno kada budu malo veći. Mama i tata na putu? Divno!

Tate koje ne kuvaju još su zabavnije jer će decu tretirati kao odrasle i umesto podgrejane večere radije klince izvesti na jedan muški zalogaj.

Izvor: B92

Pripadnici jačeg pola su prirodno snažniji i ponosniji, što ih često sprečava da priznaju da im nije lako da sami brinu o deci

AKO su tate, kako je zabeležio pisac Pem Braun, najobičniji muškarci koje je ljubav pretvorila u superheroje, avanturiste, pričatelje priča i najbolje pevače, onda definitivno prestaju da budu obični kada su u tome jedini. Jer u jednini, očevi moraju da budu još hrabriji, pustolovniji, pričljiviji i pevljiviji. Iako se naizgled čini da je samohranih tata daleko manje od mama, statistika kaže drugačije. Od oko 60.000 roditelja samaca u Srbiji čak trećinu čine očevi, ali predsednica Udruženja samohranih roditelja Vera Totić kaže da su oni manje vidljiva kategorija društva.

- Društvo gotovo negira njihovo postojanje, mediji nas retko informišu o njihovim problemima, a kako se uz to i manje eksponiraju, ostaju u senci - tvrdi Totićeva. - Važno je da se to promeni, jer nije fer da se pravimo kao da ne postoje.

S druge strane, klinički psiholog i konstruktivistički psihoterapeut Leonora Pavlica se ne slaže sa konstatacijom da su na margini.

- Naprotiv, retko ćete videti prilog posvećen nekoj konkretnoj samohranoj mami - navodi Pavlica. - Istovremeno se puna pažnja posvećuje očevima, koji se u medijskim i pričama njihove uže okoline, opisuju kao hrabri, požrtvovani, čak jadni, u onom saosećajnom smislu te reči. Oni su neka vrsta "egzotike" na ovom podneblju, pa imenom i prezimenom dobijaju podršku i razumevanje.

Ako se složimo da je istina negde između, da je suština da su primećeni, ali da bi mogli da dobiju još veću pažnju, hajde da vidimo kako izgleda život samohranih očeva, kroz šta prolaze na putu roditeljskog izazova, da li su stroži ili popustljiviji prema deci, nežniji ili suzdržaniji u izražavanju emocija.

Previše obaveza za premalo vremena

Sigmund Frojd je rekao da ne može da zamisli nijednu veću potrebu u detinjstvu od one za očevom zaštitom. Međutim, psihoanalitičar time nije isključio figuru majke, čije odsustvo (iz bilo kog razloga) bi morala da nadoknadi dvostruko zaštitnička pozicija oca. Ali to nije uvek moguće niti realno. Predsednica Udruženja samohranih roditelja kaže da se muškarci koji sami odgajaju decu suočavaju sa nizom problema o kojima je mnogima teško i da govore.

- Pripadnici jačeg pola su prirodno snažniji i ponosniji, što ih često sprečava da priznaju da im nije lako da sami brinu o svojoj deci. Navikli su da budu stub porodice u materijalnom smislu, da je izdržavaju, ali ako uz to moraju da se bave i svim kućnim poslovima, rade sa decom domaće zadatke, brinu o svakoj njihovoj potrebi, logično je da će negde biti manje "savršeni". Mnogi neće da priznaju da im je potrebna pomoć, bar da im neko pričuva mališane ili im pomogne oko kućnih poslova - kaže Totićeva i otkriva da očevima najteže padaju kuvanje i peglanje.

Petar Mitrović (40), samohrani otac iz Beograda priznaje da bi za svoju ćerku učinio sve, ali da često nema vremena ni da je pokupi iz škole zbog svakodnevnog rada od deset sati.

- Na ženinu alimentaciju ne mogu da se oslonim, a želim da moja devojčica ima sve što joj je potrebno za pristojan život - kaže Mitrović. - Zbog toga radim i više nego što bih morao da je porodica funkcionalna, pa se to dešava na uštrb kvalitetnog vremena sa ćerkom. Jedino vikendom mogu da joj se posvetim onako kako bih želeo.

Pavlica podseća da je to sudbina i samohranih majki, koje su se približile muškarcu po pitanju obaveza i raspoloživog vremena za roditeljstvo.

- Obavljanje vaspitne, hraniteljske, negovateljske, emotivne i drugih funkcija izazov je i bračnim parovima, pa time i roditeljima pojedincima, nezavisno od njihovog pola. Kada vidimo samohranu majku prva pomisao je "snaći će se". Nasuprot tome, otac po automatizmu izaziva reakciju "mora da mu je mnogo teško". Pošto je to i dalje atipično za ove prostore, okolina je sklonija da ih uzima u zaštitu, saoseća i priskače im u pomoć - naglašava psiholog.

I STROGI I POPUSTLjIVI

Milovan Jerinić (52), koji u okolini Beograda sam odgaja sina i ćerku, kaže da mu se čini da je ponekad prema devojčici preterano popustljiv i nežan, a prema dečaku strog i zahtevan.

- Znam da nijedno ni drugo nije dobro, ali tako je - otkriva Jerinić. - Osećam neku vrstu sažaljenja prema ćerki jer odrasta bez ženske figure, pa joj ispunjavam svaki hir. Često zloupotrebljava moju slabost na nju. S druge strane, od sina očekujem da bude čvršći od mene, nesvesno mu uskraćujući nežnost i toplinu.

Istraživanja pokazuju da samohrani očevi istovremeno mogu da budu i esktremno popustljivi i esktremno strogi prema svojoj deci. A, koji će vaspitni stil zauzeti, Pavlica kaže da zavisi od sklopa ličnosti i bazičnih uverenja.

- Ako veruje da će popustljivost ugroziti njegov autoritet on može krenuti putem "čvršće" discipline. Ako veruje da mora da kompenzuje toplinu majčinske figure onda može otići u preteranu popustljivost. Važno je znati da se toplina i strogost/disciplina međusobno ne isključuju; štaviše, one su dobitna kombinacija po detetov razvoj. Sve druge kombinacije su pogubnije - biti strog i hladan, blag i hladan ili blag i topao - objašnjava psiholog.

Jedna od čestih predrasuda je da su muškarci "teški" u izražavanju emocija i nežnosti, ali sagovornica "Života plus" kaže da postoje i hladne majke i začuđujuće topli očevi. Da li se stvari, međutim, komplikuju kada otac sam vaspitava devojčicu?

- Setite se kako je donedavno izgledao prototip srpske porodice - otac koji je "opravdano" odsutan, jer radi da bi prehranio porodicu i majka koja je non-stop u kući negujući svoje "mladunče". Niko se u takvom poretku stvari nije zapitao da li je pogubno po psihološki razvoj dečaka što odrastaju prevashodno uz žensku figuru i nemaju uzor za identifikaciju. Prema tome, ne vidim da bi trebalo da bude problema ni u obrnutim okolnostima. Štaviše, brojna istraživanja pokazuju kako samohrani očevi brže ulaze u nove veze od samohranih majki, pa su nove ženske figure potencijalni modeli za prenošenje polne uloge - kaže sagovornica.

A, šta kada se otac odluči na taj korak? Kako mora da se postavi prema detetu, sačuva bliskost i poverenje?

- Ako je otac prisutan, brižan i odgovoran prema svom detetu, ako postepeno i nenametljivo uvodi novu osobu u njegov svet i ako se ona ponaša u najboljem interesu mališana, nema razloga da do prihvatanja pre ili kasnije ne dođe - poručuje Pavlica.

OPASNOST OD PRERANE SMRTI

Nedavna kanadska studija, objavljena u časopisu The Lancet Public Health, pokazala je da su samohrani očevi u četiri puta većem riziku od prerane smrti od samohranih majki, i to od karcinoma i kardiovaskularnih bolesti. Navodi se da je uzrok ovih oboljenja u povećanom stresu koji je pripisan roditeljstvu. Međutim, jasna uzročno-posledična veza nije potvrđena.

- Zbog toga je nepromišljeno praviti ovakvu vrstu generalizacije, budući da koren oboljenja može biti u savremenom stilu života, a koji podrazumeva manjak aktivnosti, lošije prehrambene navike, češću sklonost ka konzumaciji alkohola i ostalo. Ljudi pokazuju individualne razlike u kapacitetu da se nose sa stresnim situacijama, a one nisu polno determinisane - kaže Pavlica.

FUDBAL I PIVO LUKSUZ

SAMOHRANI roditelji Petar i Milovan se slažu da im nije lako da sami odgajaju decu, ali da se trude da im nadomeste svu ljubav i pažnju.

- Ponekad pomislim da sam loš otac, jer se vratim umoran sa posla i samo želim da spavam, a znam da bi ćerka volela da se igramo i pričamo. Sutradan se probudim sa grižom savesti i iskupim joj se šetnjom ili nekom sitnicom koja će je obradovati. I tako u krug - kaže Petar.

Milovan ne krije da mu je teško što nema vreme samo za sebe.

- Prirodno je da poželim da izađem sa prijateljima ili da se opustim uz fudbal i pivo, ali to često nije moguće, jer nema ko da mi pričuva decu - kaže Milovan.

Izvor: novosti.rs

Tradicionalne uloge majki i očeva i dalje opredeljuju njihovu odluku za porodiljsko

Naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, ili popularnije — porodiljsko bolovanje, koristi otprilike 300 očeva, kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja.

Kako za Kamaticu objašnjavaju u ovom ministarstvu, oni ne vode evidenciju da li to pravo koristi majka, otac, usvojitelj, staratelj ili hranitelj deteta, iako je evidentno da pravo uglavnom koristi majka deteta.

Da se na porodiljskom bolovanju nalazi 300 očeva, dobili su na osnovu saznanja dobijenih od nadležnih organa lokalne samouprave, kao i ranije rađenih anketa. Sa početkom primene novog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a u narednom periodu, ovo ministarstvo će imati tačne podatke o broju očeva koji koriste ovo pravo.

Naime, prema istraživanju Instituta za društvenu teoriju, koje je sprovedeno na teritoriji cele države, a zaključno sa krajem 2007. godine, u periodu za oko godinu i po dana samo 17 očeva iskoristilo je ovu mogućnost. U odnosu na pre desetak godina ovaj broj je danas višestruko veći.

— Prilikom podnošenja zahteva roditelji se mogu dogovoriti ko će koristiti pravo po isteku porodiljskog odsustva. Zahtev se podnosi na odgovarajućem obrascu koji se može preuzeti sa sajta našeg ministarstva. Za sve roditelje važno je i da znaju da se zahtev za preuzimanje odsustva mora podneti blagovremeno, najkasnije do 8. u mesecu za naredni mesec — objašnjavaju u resornom ministarstvu.

Oni još i dodaju da mama i tata svoju odluku ko će biti na porodiljskom odsustvu mogu da menjaju jednom, a onda i još jednom, ali samo iz opravdanog razloga. Kada otac deteta preuzme naknadu plate za vreme odsustva sa rada, radi nege deteta, majci od tog datuma, preuzimanja prava, prestaje pravo na naknadu njene zarade. Iznos zarade koju će tata na porodiljskom bolovanju dobijati obračunava se identično kao i zarada koju je majka dobijala. Po novom zakonu, ta zarada uplaćuje se direktno na račun oca.

Porodiljsko bolovanje očevi mogu da „preuzmu“ od majki kad beba napuni tri meseca. Do tada samo majke mogu da ga koriste. Dokumenta koja otac prilaže da bi otvorio porodiljsko bolovanje su skoro ista dokumentima koje prilaže i majka, uz jedan izuzetak. Očevima je potreban i „sporazum u pisanoj formi između njega i supruga o tome da majka prenosite bolovanje radi nege deteta na supruga, odnosno oca deteta“.

Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović radio je istraživanje o usklađivanju rada i roditeljstva. Dobijeni rezultati pokazuju da se od 330 anketiranih poslodavaca, samo njih 57 izjasnilo da u njihovoj kompaniji postoje primeri korišćenja roditeljskog odsustva od strane očeva. Najveći broj očeva na porodiljskom bolovanju zabeležen je u finansijskim institucijama (30,4 procenta).

Sa druge strane, u gradovima i opštinama situacija je potpuno drugačija. Samo u šest lokalnih samouprava očevi su koristili roditeljsko odsustvo (9,1 procenat od ukupno 66 lokalnih samouprava). Među privrednim društvima udeo kompanija u kojima postoje primeri korišćenja roditeljskog odsustva od strane očeva jeste 18,3 posto.

Tradicionalna uloga oca još uvek opredeljuje njegovu nezamenljivost na profesionalnom planu, dok je uloga pri podizanju deteta uvek prepuštena majci i njenoj organizaciji porodične i profesionalne sfere života, jedan je od zaključaka ovog istraživanja.

Izvor: Kamatica.com

Nove mame nisu jedine koje prolaze kroz promene

Izgleda da se puno toga događa u mozgu novih tata jer je nekoliko istraživanja otkrilo da se događaju značajne neurološke promene jednom kada muškarci postanu očevi. Uz to, što su više uključeni u brigu i negu beba, i što više vremena provode sa svojom bebom, to su izraženije te promene.

Istraživanja tvrde da neurološka aktivnost povezana sa ženama i njihovim majčinskim instinktom nije ograničena samo na žene i može biti okidač u roditeljstvu uopšteno, pa tako i kod muškaraca. Međutim, pretpostavlja se da ovakvi rezultati ne bi bili vidljivi u prošlosti, kada su muškarci bili manje uključeni u odgoj deteta.

Šta se događa muškom mozgu jednom kada postane tata?

1. Nivo testosterona se smanjuje

Dokazano je da muškarci prolaze kroz hormonalne promene te da se njihov nivo testosterona značajno smanjuje. Na taj način nove tate mogu biti više emocionalno uključene i puni razumevanja za svoju bebu. To rano zbližavanje između tate i bebe učvršćuje njihovu emocionalnu vezu i menja količinu hormona u mozgu. U istraživanju iz 2011. godine otkriveno je da nivo testosterona kod novih očeva pada za čak 40 odsto, što je povezano upravo sa zbližavanjem s bebom.

2. Nivo oksitocina se povećava

Oksitocin iliti „hormon ljubavi“ naglo se poveća nakon rođenja bebe — i za mame i za tate. Dok je kod mama ovaj hormon potaknut određenim radnjama, poput dojenja i bliskog fizičkog kontakta s bebom, kod tata se hormon ljubavi aktivira kroz igru, nasmejavanje bebe ili kroz brigu o bebi. A, što se više veza između bebe i tate produbljuje, to je intenzivniji nivo oksitocina.

3. Kao i kod mama, pojačana je proizvodnja prolaktina

Kod mama je povećana proizvodnja prolaktina obično povezana s proizvodnjom mleka, a kod tata se ovaj hormon povećava u interakciji s bebom. Štaviše, samo u prvom mesecu očinstva nivo prolaktina povećava se za 20 odsto, a što su očevi više uključeni u život svojih beba, to je veća količina prolaktina. Naučnici veruju kako se pojačana proizvodnja prolaktina povezuje sa stvaranjem povezanosti, privrženosti i brižnosti.

Mame i tate oboje prolaze kroz promene

Ovi rezultati dokazuju da čvrsto iskustvo roditeljstva i brige o bebi utiče na sličan način i kod mama i kod tata. I dok procesi tokom trudnoće i porođaja pomažu mamama s razvijanjem majčinskog instinkta, kod tate se očinski instinkt aktivira interakcijom i emocionalnom povezanošću s bebom.

Ako ste i sami primetili da je vaš partner postao nežniji nakon rođenja bebe, sada znate i zašto — ne samo da ste se vi promenili otkako ste postali majka, već se to dogodilo i njemu otkako je tata.

Izvor: Klokanica.24sata.hr