Imunitet predstavlja odbrambeni mehanizam organizma koji štiti telo od infekcija, virusa i drugih patogena. Kod male dece, imuni sistem je još u razvoju, što ih čini podložnijima raznim bolestima, naročito respiratornim infekcijama, prehladama i virusima koji se lako prenose u kolektivima poput vrtića.

U prvim godinama života, posebno je važno pružiti detetu optimalne uslove za razvijanje jakog i stabilnog imuniteta.

U nastavku teksta saznaćete kako možete pomoći svom detetu da razvije otporniji organizam, kroz jednostavne korake.

Ishrana kao osnova

Jedan od najvažnijih načina da ojačate imunitet svog deteta jeste pravilna i balansirana ishrana. Deca koja konzumiraju raznovrsne namirnice bogate vitaminima, mineralima i antioksidansima imaju znatno snažniji imunološki odgovor. Pažljivo istražite kako ojačati imunitet prirodnim putem, jer hrana predstavlja temelj svih bioloških funkcija u organizmu.

Voće i povrće bogato vitaminom C (poput narandži, kivija, brokolija i paprike), vitaminom A (šargarepa, batat, bundeva), cinkom (mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi) i selenom (jaja, piletina, riba) direktno utiču na jačanje imunološkog odgovora. Ovi mikronutrijenti podržavaju proizvodnju belih krvnih zrnaca, regeneraciju ćelija i zaštitu od oksidativnog stresa.

Mlečni proizvodi koji sadrže probiotike (kao što su jogurt i kefir) dodatno podržavaju zdravlje crevne flore, koja ima direktan uticaj na imunitet. Ne treba zaboraviti ni na unos zdravih masti (omega-3 masne kiseline iz ribe, orašastih plodova i semenki) koje imaju antiinflamatorna svojstva.

Važno je izbegavati prerađene šećere i industrijsku hranu, jer prekomeran unos šećera može smanjiti funkciju belih krvnih zrnaca i povećati rizik od infekcija. Umesto toga, fokusirajte se na sveže, domaće obroke, bogate prirodnim sastojcima koji hrane organizam iznutra.

Kvalitetan san

San je jedan od ključnih faktora u razvoju i održavanju snažnog imuniteta kod dece. Tokom spavanja dolazi do regeneracije ćelija, izlučivanja hormona rasta i stabilizacije imunoloških funkcija. Nedostatak sna, naročito kod male dece koja se intenzivno razvijaju, može znatno oslabiti organizam i povećati rizik od infekcija.

Deca predškolskog uzrasta treba da spavaju između 10 i 13 sati dnevno, uključujući i dnevni odmor. San mora biti neprekinut i kvalitetan, jer samo duboke faze sna omogućavaju organizmu da se potpuno obnovi i pripremi za sledeći dan. Poremećaji sna, učestala buđenja ili neredovan ritam spavanja utiču na hormonski disbalans i povećavaju osetljivost na patogene.

Rutina pred spavanje igra važnu ulogu. Umirujuće aktivnosti, poput čitanja bajki, laganog istezanja ili slušanja nežne muzike, pomažu deci da se opuste i lakše utonu u san. Izbegavajte izlaganje ekranima barem sat vremena pre spavanja, jer plava svetlost negativno utiče na lučenje melatonina – hormona sna.

Fizička aktivnost

Redovno kretanje ima višestruko pozitivan efekat na dečji organizam – poboljšava cirkulaciju, ubrzava detoksikaciju tela, stimuliše limfni sistem i podržava optimalan rad imunološkog sistema. Deca koja su fizički aktivna ređe oboljevaju i imaju blaže simptome kada se infekcija ipak desi.

Fizička aktivnost doprinosi i proizvodnji endorfina, prirodnih hormona sreće, koji smanjuju nivo stresa i podržavaju emocionalnu stabilnost, što je dodatni faktor u očuvanju jakog imuniteta. Istraživanja pokazuju da umerena, ali redovna fizička aktivnost smanjuje učestalost respiratornih infekcija kod dece.

Najbolji način da podstaknete fizičku aktivnost kod dece jeste kroz igru. Trčanje, vožnja bicikla, igre na otvorenom, sportovi i ples – sve su to sjajni oblici kretanja koje dete neće doživeti kao obavezu. Važno je da aktivnosti budu zabavne i prilagođene uzrastu, kako bi fizička aktivnost postala deo svakodnevne rutine.

Zdrav digestivni sistem

Creva nisu samo organ za varenje – ona su središte imunološkog sistema. Oko 70% ćelija imunog sistema nalazi se upravo u crevima, što jasno govori koliko je zdravlje digestivnog trakta važno za celokupnu otpornost organizma. U tom kontekstu, uravnotežena crevna mikrobiota kod dece ima presudnu ulogu.

Dobrobiti korisnih bakterija (probiotika) u crevima ogledaju se u njihovoj sposobnosti da blokiraju štetne mikroorganizme, regulišu inflamaciju i podrže stvaranje zaštitnih antitela. Kod male dece, crevna flora se još razvija, te je posebno osetljiva na ishranu, upotrebu antibiotika i opšte zdravstveno stanje.

Uvođenje probiotika kroz prirodne izvore – kao što su jogurt, kefir, fermentisano povrće i specijalni probiotski dodaci za decu – može značajno pomoći u očuvanju zdravlja. Prebiotici, koji se nalaze u luku, praziluku, bananama i integralnim žitaricama, dodatno hrane korisne bakterije i doprinose balansu mikrobioma.

Nezdrav mikrobiom može dovesti do češćih infekcija, dijareje, problema sa apsorpcijom nutrijenata i čak alergija. Zbog toga je važno pratiti zdravlje digestivnog sistema kod dece, izbegavati nepotrebnu upotrebu antibiotika i negovati raznovrsnu ishranu bogatu vlaknima i korisnim bakterijama.

Smanjenje stresa i emocionalna podrška

Iako se često zaboravlja, psihičko zdravlje direktno utiče na fizički imunitet, čak i kod najmlađih. Deca su izuzetno osetljiva na promene u okruženju, stresne situacije, separaciju od roditelja ili konflikte u porodici, što može oslabiti njihovu otpornost i povećati sklonost ka infekcijama.

Stres izaziva lučenje hormona kortizola koji, kada je hronično povišen, suzbija funkcije imunog sistema. To znači da dete koje je često anksiozno, uplašeno ili pod pritiskom ima slabiju odbrambenu sposobnost organizma. Važno je stvoriti sigurno, predvidivo i emocionalno podržavajuće okruženje.

Otvorena komunikacija, svakodnevni razgovori, fizička bliskost i pažnja koju posvećujete detetu imaju moćan terapeutski efekat. Deca koja se osećaju voljeno i zaštićeno imaju manji nivo stresa i bolje ukupno zdravlje.

Imunitet kod male dece razvija se postepeno i predstavlja rezultat mnogobrojnih faktora. Roditelji imaju bitnu ulogu u oblikovanju zdravih navika koje podržavaju imunitet piše roditeljstvo.com

U ranom detinjstvu, imuni sistem deteta još uvek nije potpuno razvijen. Zbog toga su bebe i mala deca znatno osetljivija na različite infekcije, posebno bakterijskog porekla. Infekcije se mogu brzo razviti, često bez upozorenja, i lako prerasti u ozbiljnije zdravstvene komplikacije ako se ne prepoznaju na vreme. Upravo zato je važno razumeti kako se infekcije javljaju, kako ih sprečiti i koje svakodnevne navike mogu doprineti očuvanju zdravlja najmlađih.

Pravovremeno prepoznavanje simptoma, dobra higijena i odgovarajuća nega igraju ključnu ulogu u prevenciji. Iako je gotovo nemoguće potpuno izbeći kontakt sa bakterijama, moguće je smanjiti šanse da one izazovu bolest. Redovno pranje ruku, pravilna ishrana, čisto okruženje i blagovremene kontrole kod pedijatra predstavljaju osnovu svakodnevne zaštite dece od infekcija koje najčešće napadaju njihov još uvek nerazvijen organizam.

Najčešće bakterijske infekcije kod dece do dve godine

Kod dece do dve godine, bakterijske infekcije su česte i često prolaze neopaženo u početnim fazama. Njihovo telo se još uvek upoznaje sa svetom oko sebe, a imuni sistem se tek razvija. Zbog toga čak i uobičajene bakterije mogu izazvati ozbiljne probleme ako se ne prepoznaju na vreme.

Najčešće infekcije u ovom uzrastu uključuju upale uha, infekcije urinarnog trakta, respiratorne infekcije i infekcije očiju, uključujući i zapaljenje suznih kanala. Upala srednjeg uha je jedna od najčešćih i često se javlja kao posledica prehlade. Simptomi poput razdražljivosti, povišene temperature i problema sa spavanjem mogu biti prvi znak.

Infekcije urinarnog trakta takođe su česte kod beba, posebno kod devojčica. One se često prepoznaju kroz povišenu temperaturu bez jasnog uzroka, promene u mirisu ili boji urina, kao i kroz smanjen apetit i letargiju. Respiratorne bakterijske infekcije, poput bakterijske upale pluća, zahtevaju hitnu medicinsku pažnju jer mogu brzo napredovati.

Bakterije koje izazivaju ove infekcije lako se prenose kapljičnim putem, naročito u zatvorenim prostorijama ili kada je dete u kontaktu sa drugom decom. Prepoznavanje i blagovremena reakcija su ključni faktori za sprečavanje komplikacija.

Kako higijena može sprečiti komplikacije suznog kanala?

Kod novorođenčadi i beba suzni kanal često nije u potpunosti razvijen, što može dovesti do njegovog zapušenja. Kada se u tom delu zadrži suvišna tečnost, stvara se idealno okruženje za razmnožavanje bakterija. Samim tim, kada kažemo suzni kanal upala to znači da oko može biti praćena crvenilom, otokom, suzenjem i žućkastim sekretom.

Redovno održavanje higijene očiju jedan je od osnovnih koraka u prevenciji komplikacija. Čišćenje oka sterilnom gazom i fiziološkim rastvorom, od spolja ka unutrašnjem uglu oka, može pomoći u uklanjanju nečistoća i sprečavanju širenja bakterija. Važno je koristiti čistu gazu za svako oko i izbegavati trljanje, kako se bakterije ne bi dodatno raznele.

Pored osnovne nege, roditelji treba da obrate pažnju na sve promene koje ukazuju na upalu – poput učestalog suzenja ili pojave gnoja. Ako simptomi ne prolaze nekoliko dana, pedijatar može preporučiti masažu suznog kanala, koja pomaže njegovom otvaranju i drenaži. U nekim slučajevima, kada se stanje ne poboljša, potrebna je dodatna medicinska intervencija, ali dobra higijena u velikom broju slučajeva može sprečiti komplikacije i olakšati oporavak.

Zašto pravilna higijena smanjuje rizik od ozbiljnijih stanja?

U ranom detinjstvu, mikroorganizmi lako ulaze u organizam preko očiju, nosa, usta i kože. Slab imuni sistem ne može da se izbori sa svim izazovima, zbog čega čak i blaga infekcija može prerasti u ozbiljno stanje. Pravilna higijena ne samo da smanjuje prisustvo štetnih mikroorganizama, već i jača barijere koje štite organizam od infekcija.

Pranje ruku sapunom pre dodirivanja bebe, posle menjanja pelena ili dolaska iz spoljnog okruženja, jedna je od najefikasnijih preventivnih mera. Čiste ruke sprečavaju unos bakterija koje mogu izazvati infekcije disajnih puteva, probavnog sistema, kože i očiju. Redovno pranje igračaka, dezinfekcija površina i prozračivanje prostorija dodatno smanjuju rizik.

Nepravilna higijena može dovesti do komplikacija poput širenja infekcije, produženog oporavka ili potrebe za antibioticima. Posebno kod beba, čiji je organizam izuzetno osetljiv, prevencija putem higijene u velikoj meri umanjuje rizik od hroničnih stanja i nepotrebnih medicinskih intervencija. Dobre higijenske navike od najranijeg uzrasta postavljaju osnovu za zdrav životni stil u budućnosti.

Infekcije kod beba i male dece ne mogu se u potpunosti izbeći, ali se njihov rizik može značajno smanjiti uz doslednu i pravilnu negu. Prevencija počinje kod kuće — svakodnevne rutine, poput pranja ruku, održavanja čistoće prostora i pravilne nege očiju, imaju direktan uticaj na zdravlje deteta. Kada se usvoje kao navika, ove jednostavne mere postaju najvažniji štit od ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija.

Upala suznog kanala je dobar primer problema koji se lako može pogoršati ako se zanemari higijena. U ranim fazama simptomi mogu delovati bezazleno, ali ako se ne reaguje na vreme, dolazi do širenja infekcije i potrebe za medicinskom intervencijom. Redovna higijena očiju, kao i pažljivo praćenje promena u izgledu i ponašanju deteta, presudni su za brzu reakciju.

Ulaganje u higijenu i preventivne mere ne zahteva mnogo resursa, ali donosi veliku korist za celokupno zdravlje deteta. Roditelji koji prepoznaju značaj ovih navika ne samo da štite svoje dete u sadašnjem trenutku, već postavljaju temelje za snažniji imuni sistem i zdrav odnos prema ličnoj higijeni u budućnosti.

Izvor: roditeljstvo.com

Spustite se u ravan s mališanom ili ga podignite, ako je beba i zagrlite. Čak i ako vam u tom trenutku nije jasno zašto je neutešno i uprkos tome što biste najradije da viknete „Dokle više”, dajte mu prvo osnovnu informaciju – da ste tu

Danas sve možemo saznati preko interneta: od toga kako otvoriti teglu krastavaca do toga kako napraviti ormar. Internet je tako prepun i saveta o roditeljstvu.

Jedna od najčešćih tema za koju svi misle da imaju rešenje jeste plač deteta. Jedna anegdota koju mi je moja majka ispričala zauvek mi je promenila razumevanje ove teme – uz moje proučavanje i bavljenje psihologijom i psihologijom ranog detinjstva. U doba moje majke govorilo se da bebu treba pustiti da plače. Na taj način, nalagalo je mišljenje, beba će naučiti sama da se uteši i neće biti zavisna od majke, odnosno nošenja. Moja novopečena majka sedela je, dakle, sa svojim ocem, kada je moja starija sestra, tada odojče od mesec dana, počela da plače. Moja majka nije ustala, već je nastavila da priča. Njen otac, a moj deda, upitao ju je zašto ne ide da uteši bebu.

Mama je, kao dobar đak, odgovorila kako su joj u porodilištu rekli da je, ukoliko je beba nahranjena i presvučena, najbolje pustiti je da plače. To je dobro za njen razvoj, a njoj samoj ništa neće faliti. Deda joj je rekao da ipak proveri, jer „bebe nikad ne plaču bez razloga”. Kada je otišla u drugu sobu, moja majka je videla da se beba ispovraćala i da zato plače. Od tada, ni moju sestru ni mene nisu puštali da plačemo.

Nešto ih boli, nešto im je potrebno

Jedan nedavni događaj podstakao me je da ponovo razmišljam o ovoj temi. Na dečjem igralištu, dvogodišnje dete je sedelo na motorčiću i neutešno plakalo. U pitanju je verovatno tantrum, koji je karakterističan za taj uzrast i nažalost nimalo prijatan ni za dete, ni za roditelje. Posmatram majku koja je opravdano na ivici živaca, jer dete ne želi da se pomeri – samo sedi na motorčiću i rida. Nakon vikanja i neuspešnog pokušaja da pomeri motorčić zajedno s detetom, majka se besno okrenula od deteta, koje je tada počelo još više da plače.

Odlazak majke nije umirio ni dete ni majku. Oboje su bili preplavljeni emocijama, bez načina da umire sebe. Ova scena nije nova, niti neočekivana u roditeljstvu. Svi se nađemo u poziciji kada više ne znamo kako da umirimo dete. Ali setila sam se dedinih reči.

Deca koriste različite oblike ponašanja da bi nas dozvala ili da bi pridobila našu pažnju. Neretko to bude osnovano: nešto ih boli, nešto ih plaši, nešto im je potrebno. Nekada to pak bude sredstvo manipulacije. Teško je razaznati šta je šta, pogotovo ako ne umemo da prepoznamo šta osećamo i zašto. Deca nikad ne plaču bez razloga, samo što njima taj razlog često nije svesno jasan niti vidljiv.

Ovo dete je možda bilo frustrirano zato što mu mama nije dala da uradi nešto što bi moglo da ga povredi ili zato što se udarilo. Dete, međutim, ne ume da se izbori s frustracijom. Zbog toga, ono koristi jedine alate koje ima: plač i svoje ruke – deca često udaraju svoje roditelje u napadu besa.

Ako i mi kao odrasli često pribegavamo sličnim „alatima”, kako možemo da očekujemo da deca budu pametnija? Osnovne emocionalne veštine dete uči od nas. Kada padne, mi mu kažemo: „Pao/la si, da li jako boli?” ili „Sigurno si se uplašio/la”. Mi dajemo ime onome što mu se dešava, a samim tim mu pomažemo da zna šta da radi s tim osećanjima.

Odlazak od deteta dok ono plače, iako roditeljima može pružiti vremena da umire svoje osećaje, samo dete doživljava kao napuštanje u trenutku kada ni samo ne zna šta mu je i kako da se smiri. Novopečenim roditeljima, ali i onima s dužim stažom, često je teško da podnesu detetov izliv neprijatnih osećanja. Dečje emocije su po prirodi nepredvidive, intenzivne, ali i kratke. U jednom trenutku je sve u redu, a već u sledećem deca iskazuju silovit nalet tuge ili besa a da se ništa (bar koliko mi primećujemo) nije desilo. Zaboravljamo da svet posmatran detetovim očima nije toliko strukturiran – često ga i mi sami doživljavamo kao nešto zastrašujuće. Deci smo mi –jedina stabilnost u životu.

Brojna istraživanja su potvrdila da su senzitivnost i responzivnost roditelja na detetove potrebe od najranijih dana života prediktori (predviđači) optimalnog razvoja u kasnijem dobu. Osećajnost roditelja i njihovo odgovaranje na detetove potrebe utiču tako na njegovu kasniju sposobnost da ostvari značajne i prilagodljive međuljudske odnose, kao i na njegov razvitak strategija za prevladavanje stresa.

Šta to zapravo znači? Način na koji reagujemo na detetove potrebe, naša mogućnost da pre svega razumemo, a potom i odgovorimo na potrebe, a zatim i naša sposobnost regulacije sopstvenih osećanja – sve to kod deteta stvara doživljaj sigurne baze. Tako mu poručujemo da smo mi ti koji ćemo uvek biti tu da ga prihvatimo i volimo, da ga vidimo i želimo i da ćemo biti svojevrstan temelj za razvoj emocionalnih veština (koje nam pomažu da bolje znamo šta tačno osećamo, kao i da se lakše nosimo s tim osećanjima).

Zadaci roditeljstva

Ovo su naporni zadaci roditeljstva koji ne prestaju ni kad dete kao odrasla osoba ode od kuće. Zbog toga je roditeljstvo kontinuirani proces koji ima neprevaziđen značaj za detetov celoživotni razvoj.

Kada dete sledeći put krene da plače, pokušajte sledeće: spustite se u ravan s njim (ili ga podignite ako je beba) i zagrlite. Čak i ako vam u tom trenutku nije jasno zašto plače i uprkos tome što biste najradije da viknete „Dokle više!”, dajte mu prvo osnovnu informaciju – da ste tu. Dete nikada ne plače bez razloga, kao ni mi. Krenite u istraživanje svojih osećanja; kroz učenje o sebi, učićete i dete kako da se nosi s njima. Nije lako, ali je prvi korak ka tome da postane lakše.

Autor Jovana Trbojević Jocić

Izvor: Politika

Koje vakcine nisu propisane kalendarom vakcinacije i nisu o trošku države, a svako zdravo dete bi trebalo da ih primi jer su vrlo korisne?

Vakcinacija je preventivna zaštita beba i dece i njom se suzbija i sprečava širenje infektivnih bolesti. Vakcinom se u dečiji organizam ubacuje mala doza infektivnih bolesti i tako se podstiče imunosistem da razvija otpornost na bolest koja bi inače bila vrlo opasna po dete.

U ovo vreme širenja potpuno neosnovanih teorija zavera o tome da vakcine izazivaju određene bolesti, poput autizma, važno je iznova ponavljati značaj vakcinacije.

U okviru kalendara imunizacije su vakcine koje dete treba da primi i koje su o trošku države, ali postoje i vrlo korisne vakcine koje bi svako zdravo dete trebalo da primi, ali nisu na tom spisku i morate da ih kupite. O tome je za Novu.rs govorila doc. dr sci med Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog iz Poliklinike Dr Raketić.

Infektološkinja o malom obuhvatu MMR vakcinom: Jesam za kažnjavanje, jer to ide u korist zdravlja naše dece

„Prema Stručno-metodološkom uputstvu za sprovođenje obavezne i preporučene imunizacije, koje se primenjuje od 2023. godine, obavezna imunizacija se sprovodi u domovima zdravlja protiv devet bolesti koje mogu da ugroze život, pre svega, najmlađe populacije. Te vakcine su besplatne i obuhvat vakcinacije treba da iznosi 95 odsto da bi se postigao kolektivni imunitet u populaciji“, kaže doktorka Raketić.

Te vakcine su:

• Hep B – vakcina protiv hepatitisa B
• BCG – vakcina protiv tuberkuloze
• DtaP – vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja
• IPV – vakcina protiv dečje paralize
• HiB – vakcina protiv oboljenja izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B
• RCV – vakcina protiv oboljenja izazvanih bakterijom Streptokokus pneumonije
• MMR – vakcina protiv malih boginja (morbila), zaušaka (mumpsa) i crvenke (rubele)

Sve te vakcine su propisane zakonom i veoma su bitne za razvoj bebe i dece. Daju se u skladu sa kalendarom vakcinacije, a odlaže se uglavnom ako je beba prehlađena, dok ne ozdravi.

„Sa druge strane, postoje preporučene vakcine, koje se godinama koriste u razvijenim zemljama i koje su već pokazale svoju efikasnost i bezbednost“, kaže doktorka Raketić.

Vakcine protiv rotavirusa

Doktorka Nevenka Raketić govori šta je rotavirus i kako se prenosi.

„Rotavirus se prenosi uglavnom preko kontakta sa inficiranom osobom ili preko prljave vode, tako da se često dešava u toku letovanja na moru ili bazenima. Simptomi gastroenteritisa se javljaju brzo, mogu već za nekoliko sati, i to u obliku upornog povraćanja i dijareje, a u toku dana može da bude preko 20 stolica. Moguća je pojava bola u stomaku i lako povišene temperature, dete je malaksalo i iscrpljeno. Ukoliko se rotavirus infekcija desi kod dece u prvih nekoliko meseci života, postoji opasnost od izražene dehidratacije. Ta deca često moraju da se hospitalizuju zbog teškog opšteg stanja.“

U Srbiji su registrovane dve vakcine protiv rotavirusa.

„Rotarix vakcina, proizvođača GSK, jeste vakcina protiv RIX4414 soja rotavirusa i daje se od šeste nedelje života u dve doze. Razmak između doza treba da bude najmanje četiri nedelje i vakcinacija treba da se završi do 24. nedelje života, tj. do kraja šestog meseca. Vakcina sadrži 1,5 ml suspenzije i daje se oralnim putem tako što dete proguta sadržaj vakcine.“

A u kom slučaju dete ne treba da primi ovu vakcinu?

„Ova vakcina se ne sme davati ukoliko je dete alergično na aktivne ili pomoćne sastojke vakcine, ukoliko ima invaginaciju (zastoj u prolaznosti creva) ili druge malformacije creva, tešku kombinovanu imunodeficijenciju ili infekciju praćenu povišenom temperaturom, ukoliko povraća ili ima dijareju. Takođe se ne preporučuje deci koja imaju preosteljivost na šećere, zato što Rotarix vakcina sadrži saharozu, koja joj daje slatkast ukus.“

Tu je još jedna vakcina protiv rotavirusa.
„Rotateq je druga vrsta vakcine protiv rotavirusa, proizvođača MSD, i sadrži pet tipova živih sojeva rotavirusa u 2 ml suspenzije. Daje se oralnim putem od šeste do 32. nedelje, tj. do kraja osmog meseca, i to u tri doze, s najmanjim razmakom između doza od četiri nedelje. Sa vakcinacijom treba započeti najkasnije do trećeg meseca života.“

Doktorka kaže da su kontraindikacije i mere opreza iste kao kod prethodno navedene vakcine.

Važno je znati da se obe vrste vakcina protiv rotavirusa mogu kombinovati sa drugim vakcinama, što se odnosi, pre svega, na petovalentnu i pneumokoknu vakcinu.

Vakcine protiv rotavirusa su trenutno u nestašici, a cene su od 7.500 do 9.500 dinara.

Vakcine protiv varičele (ovčijih boginja)

Doktorka Raketić priča da je najčešće pitanje roditelja u vezi sa ovom vakcinom – da li je bolje da se dete vakciniše ili da oboli od varičele, bolesti koje izaziva varičela-zoster virus.

„Mišljenja sam da je bolje da se vakcinišu iz nekoliko razloga. Kod dece sa osetljivom kožom, posebno kod atopijskog dermatitisa, promene na koži mogu da budu raširene po celom telu. Kako je izbijanje boginja praćeno svrabom, dete se češe, što može da ima za posledicu sekundarnu bakterijsku infekciju kože. A iako se smatra da je varičela blaga dečja bolest, u nekim slučajevima može da ima ozbiljne komplikacije kao što su pneumonija, meningitis ili sepsa.“

Takođe, pošto je varičela vrlo zarazna bolest, dete mora da bude odsutno iz kolektiva tri nedelje, što može da bude problem za roditelje kod organizacije svakodnevnog života.

„Na svetskom tržištu vakcina protiv varičele je preko 20 godina, tako da ne možemo znati da li pruža doživotan imunitet, ali postmarketinško praćenje pokazuje da je kod vakcinisanih i dalje zadovoljavajući nivo antitela protiv varičele i da za sada ne postoji potreba za buster dozom.“

U Srbiji su registrovane dve vakcine protiv varičele.

Ali o trošku države ovu vakcinu primaju deca koja napune 12 godina, a prethodno nisu preležala varičelu.

„Jedna je Varilrix proizvođača GSK, koja se primenjuje za decu stariju od godinu dana, kao i kod adolescenata i odraslih koji nisu bolovali od varičele i koji su seronegativni, tj. nemaju antitela protiv varičele. Pored opštih kontraindikacija i mera opreza, ovde treba voditi računa da li kod osobe koja treba da se vakciniše postoji neki vid imunosupresije ili su obolele od tuberkuloze, zato što neće razviti potpuni imunitet, a mesec dana posle vakcinacije se ne preporučuje trudnoća.“

Doktorka kaže da se primena Varilrix vakcine preporučuje u dve doze, s tim što je druga doza vakcine najmanje šest nedelja od prve doze.

„Druga vakcina protiv varičele je Varivax vakcina proizvođača MSD i može se primeniti i kod dece starije od devet meseci u slučaju epidemije u dve doze. Druga doza treba da je najmanje tri meseca posle prve doze. Kod starijih od godinu dana razmak između dve doze treba da bude četiri do osam nedelja. Varivax vakcina se može primeniti i kod osetljivih osoba koje su bile izložene varičela infekciji u prva tri dana bolesti, kada može sprečiti klinički manifestovanu infekciju ili promeniti tok infekcije.“

Vakcine protiv varičele koštaju oko 6.500 dinara.

HPV vakcina

Posebno mesto u ovoj priči o vakcinama ima HPV vakcina koja jeste besplatno dostupna, a nije obavezna.

„Vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV), pod nazivom Gardasil 9 proizvođača MSD je preporučena, a deluje protiv devet onkogenih sojeva ovog virusa koji izazivaju, pre svega, karcinom grlića materice, ali i druge maligne bolesti genitalnih organa kod žena i muškaraca.“

Primena ove vakcine se preporučuje od devete godine života, pre stupanja u seksualne odnose devojčica i dečaka.

„U zavisnosti od uzrasta, Gardasil 9 se primenjuje od 9. do 14. godine u dve doze, gde se druga doza daje šest meseci posle prve doze, a kod dece starije od 15 godina i odraslih se daje u tri doze, gde se druga doza daje dva meseca posle prve, a treća doza šest meseci posle prve doze vakcine.“

U svetu je vakcina registrovana do 45. godine, a novija istraživanja ukazuju da ne postoji gornja granica starosti za primenu ove vakcine, kaže doktorka Raketić.

„U Srbiji je besplatna u domovima zdravlja za uzrast od devet do 19 godina, a za starije se Gardasil 9 može primeniti u privatnoj praksi.“

Cena ove vakcine je oko 15.000 dinara.

Izvor: n1info.rs

Pedijatri u Nemačkoj upozorili su da bebe i malu decu ne treba hraniti veganski. Dečji organizam izuzetno je osetljiv na nedostatak hranljivih materija, rekli su u udruženju pedijatara i lekara za adolescente (BVKJ) Severne Rajne-Vestfalije.

Za dobar telesni rast i zdrav razvoj svih organa, a posebno mozga, potrebne su mnoge supstance, i to u dovoljnim količinama, objasnio je portparol udruženja Aksel Geršlauer (Axel Gerschlauer) povodom 1. novembra, Svetskog dana vegana, prenosi Dpa.

Kod veganske ishrane, snabdevanje proteinima, određenim masnim kiselinama, vitaminima, kao i drugim elementima koji se unose u tragovima, je kritično. Čak i male fluktuacije i nedovoljno snabdevanje mogu oštetiti organe beba koji rastu i posebno su osetljivi, rekao je Geršlauer.

Konkretno, „masovno i trajno“ mogu biti ugroženi neurološki razvoj i mentalno zdravlje.Skoro 10 odsto odraslih u Nemačkoj su sada vegetarijanci – ne jedu meso i mesne proizvode – ili vegani, odnosno ne jedu bilo kakve životinjske proizvode kao što su mleko ili jaja, saopštilo je udruženje.

Mnogi roditelji isto hrane svoju decu vegetarijanski ili veganski. Dijeta bez mesa za mlade smatra se izvodljivom pod određenim uslovima. Ali veganska ishrana se ne preporučuje bebama i maloj deci.

Deca treba da se hrane raznovrsno, uz umerenu konzumaciju mesa i životinjskih proizvoda kao što su mleko i sir.

Veganskoj ishrani nedostaju važne hranljive materije koje moraju da se nadoknade iz druge hrane. To je samo u ograničenoj meri moguće kroz prirodnu hranu. Na primer, vitamin B12 mora da se nadoknadi suplementima.

Ako su starija deca i mladi svesno vegani, zbog dobrobiti životinja ili ekologije, to je za pohvalu. Prema BVKJ, tada su potrebni kvalifikovani saveti i redovne analize krvi – jer treba osigurati unos svih važnih hranljivih materija.

Dojilje veganke moraju da unose vitamin B12 i takođe da redovno daju krv na analizu.

Onog trenutka kada detetu od šest meseci ili godinu date mobilni telefon da bi se umirilo, dobićete nekoliko minuta mira, ali ćete izgubiti mnogo toga

„Ekranitis“ kao dijagnoza zvanično ne postoji, ali ima tendenciju da se u nekom trenutku pojavi kao dijagnoza.

Ovu rečenicu defektolozi često izgovaraju roditeljima čija deca imaju govorno-jezičke probleme i poremećaj pažnje. Primetan je broj dece koja sve kasnije progovaraju. Dešava se i da deca progovore na engleskom, jer nisu gledala sadržaje na maternjem jeziku, kaže za RTS defektolog Marija Končar Ršumović.

Prema njenim rečima, deca najviše gledaju crtane filmove koji su u suštini tehnološki napredniji nego pre 20-30 godina.

— Deci se prerano daje ekran. Kada razmislimo o razvoju deteta do dve godine, dete u tom uzrastu nema potrebe da gleda u ekran, jer dete do godinu dana to ne razume. Ekrani se daju i deci mlađoj od šest meseci, u smislu uspavljivanja, da se umire i to je ono što hipnotiše, zato što su to slike koje se brzo menjaju, naglašene su boje, zvuci i nervni sistem dece prima tu informaciju — objašnjava defektolog.

Marija Končar Ršumović napominje da u nekom trenutku nervnom sistemu treba još takvih informacija pa se stvara zavisnost.

— Toliko stimulacija i impulsa ne može da dâ nijedna igračka. Ukoliko prerano damo ekrane, javlja se problem kasnije, jer dete će uvek pre birati ekran nego igračku.

Rešenje je u doziranju

Sagovornica RTS-a smatra da je rešenje u doziranju. Preporuke svetskih istraživača su da deca do druge godine ne bi trebalo da gledaju u ekran, zato što ne razumeju sadržaj. Posle druge godine savet je da to bude dozirano da sat vremena i preporuka je da dete duplo više vremena provede u slobodnoj igri nego pred ekranom, ukoliko je moguće napolju.

— Bitno je razgovarati sa decom o onome što su gledala, da vidimo šta je njima bilo bitno, jer tu možemo da saznamo i šta je dete primetilo u određenom crtanom filmu, možda nam može reći šta se desilo u vrtiću — ističe gošća RTS-a.

Prema njenim rečima, primetan je broj dece koja sve kasnije progovaraju, i kada se govori o razvojnim mapama koje se poštuju, veruje da će se u nekom trenutku korigovati, odnosno pomeriti, zato što ima sve više dece koje prve reči ili rečenice izgovaraju mnogo kasnije od očekivanog uzrasta, godinu, godinu i po dana.

— To, u neku ruku, može biti posledica ekrana. Dešava se da deca progovore na engleskom, jer nisu gledala sadržaje na maternjem jeziku. Postoji i problem sa pažnjom i ima sve više dece koja, kada dođu do predškolskog uzrasta, ne mogu da sede mirno, završe zadatak do kraja, napišu celu stranu grafomotornih linija, već na pola odustanu, iznerviraju se i burno reaguju. Burno reagovanje dece predškolskog uzrasta trebalo bi da je već na minimumu, jer su se deca već razvila da mogu da se samoregulišu — objašnjava Marija Končar Ršumović.

Poremećaj pažnje može da ih prati i u osnovnoj i srednjoj školi

Kao najekstremnije primere navodi da su deca razvila poremećaj pažnje koji ih prati i kasnije, u osnovnoj i srednjoj školi.

— Kada govorimo o govorno-jezičkom razvoju, ukoliko se ne krene sa stimulacijom na vreme, odnosno, ako se ne primeti problem na vreme, to može da ode u neku drugu krajnost, u smislu da dete ceo život ima problem sa govorom i komunikacijom — naglašava defektolog.

Savet roditeljima je, napominje, doziranost, koja je u osnovi svega.

— Kada bolje razmislimo, dete ne bi trebalo da bude dva, tri sata pred ekranom, pogotovo beba ne bi trebalo da gleda u ekran, jer ne razume sadržaj ekrana. Potrebno je da se pozovemo na logiku i onda to vreme pred ekranom, kada govorimo o starijoj deci, da se to vreme nadomesti zajedničkom igrom roditelja i dece, da bi komunikacija između njih bila dobra — poručuje Marija Končar Ršumović.

Izvor: rts.rs

Kod desetogodišnjeg deteta se pojavljuje bol u desnom uhu kada roni. Taj bol se obično pojavi kada je duže pod vodom, ili kada brzo zaroni do dna i nazad. Ne žali se da mu nešto smeta van ronjenja, ali ni da slabije čuje na to uvo. Zašto se ovo dešava, kome da se obratim za pomoć?

Šta može da boli u uhu?

Uho može da boli “na više nivoa”.

Ako pođemo od spolja ka unutra, prvo mesto koje može da zaboli je spoljašnji ušni kanal. On je (posle ušne školjke) prvi u kontaktu sa spoljnjim svetom, pa je zato na udaru raznih “napadača” koji mogu da uzrokuju bol. Koža ovog kanala je bogata “primačima” (receptorima) bola, pa nije retko da se dete žali na bolove “spolja”. U ovom kanalu se normalno stvara cerumen – “smola” koje kod neke dece može biti zaista u velikim količinama. Ponekad je toliko ima da može da potpuno zatvori spoljašnji slušni kanal.

I bubna opna je puna nervnih završetaka, tako da i ona može da bude bolno žarište. Svaki nadražaj bubne opne je zaista bolan.

Daleko ređe boli uvo sa “unutrašnje strane” bubne opne – tu je broj “primača” bola mali, ali procesi koji nastaju u srednjem uhu mogu nadražiti bubnu opnu i tako stvoriti bol.

Kakva je veza između ronjenja i bola?
Kada ronimo pritisak vode na naše telo raste. Što smo dublje, pritisak je veći. Tako raste i pritisak u uhu, pa i pritisak na bubnu opnu koja može da zaboli.

Ređe se dešava da se tokom ronjenja cerumen (smola) u spoljašnjem ušnom kanalu “napije vode”, pa nabrekne i zaboli. Ipak, tokom ronjenja se ovaj bol može pojačati zbog pritiska vode na ovaj “čep” u uhu koji se može pomerati i zaista napraviti bolni nadražaj.

Zašto je ne boli dok pliva iako kvasi glavu?
Ovaj pokazatelj skoro sigurno isključuje “čep” od smole u spoljnjem slušnom kanalu. Da je to uzrok dete bi bolelo uho ne samo dok roni, već i kada pliva i uranja glavu. Takođe ste naglasili da se dete ne žali da slabije čuje na to uvo (mada se to mora uzeti sa rezervom), što takođe govori protiv cerumena (smole) kao uzroka bola. Kada bi prekomerna količina “smole” u uhu bila uzrok ovih tegoba dete bi se žalilo da “ima nešto u uvu” i kada nije u vodi. Taj osećaj punoće u uhu je veoma karakterističan i desetogodišnje detet ga jasno prepoznaje.

Kako precizno otkriti uzrok bola?
Skoro sigurno je nadražaj bubne opne uzrok tegoba kod Vašeg deteta. Činjenica da duže ronjenje, kao i naglo “zaranjanje” u dubinu pojačava bol ide u prilog bolu koja potiče od bubne opne.

Šta je pravi uzrok bola otkriće specijalista za uho grlo i nos. Zato se treba obratiti ORL specijalisti koji će kompletnim pregledom utvrditi pravi uzrok bola. Tada se obično proveri i sluh na oba uha, pa će se proveriti detetova tvrdnja da na to uho čuje normalno.

Dok ne stignete kod specijaliste ne dajte detetu da roni! Nema potrebe da se dete izlaže bolu, ali ronjenje može pogoršati proces koji je uzrok tegoba.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Kako idu topli dani , veći je rizik da deca dehidriraju dok se igraju na suncu. Zbog toga je važno unositi dovoljne količine tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Prema tome, treba naći neki balans.

Kako idu topli dani, veći je rizik da deca dehidriraju dok se igraju na suncu. Zbog toga je važno unositi dovoljne količine tečnosti. Međutim, treba imati u vidu da ni prekomerno unošenje tečnosti nije dobro za zdravlje. Prema tome, treba naći neki balans.
Dehidracija je stanje koje nastaje kada osoba gubi više tečnosti, nego što unosi i može nastati kod povraćanja ili proliva, kao i usled dugog izlaganja suncu ili napornih treninga.

Deca lakše dehidriraju nego odrasle osobe.

Ljudi koji često unose velike količine tečnosti tokom dugotrajnog vežbanja (oko četiri sata ili više), najviše rizikuju da budu prekomerno hidrirani.
Neki simptomi dehidracije i prekomerne hidriranosti se preklapaju, uključujući izmenjeno stanje svesti i glavobolju.

KAKO MOJE DETE MOŽE DA DEHIDRIRA?
Najčešći razlog je bolest tokom koje Vaše dete povraća ili ima proliv. Takođe, Vaše dete može da dehidrira tokom toplijih meseci ako se duže vreme igra napolju kada su visoke temperature i ako je direktno izloženo suncu ili ako je visoka vlažnost, a ne uzima dovoljno tečnosti.

DA LI DECA LAKŠE DEHIDRIRAJU OD ODRASLIH?
Da, deca lakše dehidriraju zbog činjenice da imaju veliku površinu tela za svoju telesnu težinu.
Veća površina tela znači veću izloženost toploti i veći gubitak tečnosti putem znojenja.
Pored toga, raniji problemi sa dehidracijom, gojaznost i nedavna bolest su dodatni faktori rizika.
Deca koja su u lošijoj fizičkoj formi, nisu navikla na toplotu ili uzimaju lekove iz grupe antihistaminika ili diuretika, takođe su u većem riziku da dehidriraju.

KOJI SU SIMPTOMI DEHIDRACIJE?
Kada je dete dehidrirano, telo nije u mogućnosti da obavlja sve potrebne funkcije. Što je teža dehidracija, telo teže funkcioniše.
Žeđ je često najraniji simptom i može da se javi već kod jako blage dehidracije.
• Zamor
• Suve usne i jezik
• Tamnije žuta prebojenost urina
• Slabije mokrenje
• Osećaj vrućine
Mnogi ljudi ne znaju za to, ali dehidriranost može da ima kumulativan efekat. Ako je Vaše dete dehidrirano prvog dana, i ako se dovoljno ne rehidrira, u naredni dan će ući već dehidrirano. Taj efekat može dovesti do još teže dehidracije.
Međutim, ako se blagovremeno sprovede nadoknada tečnosti, stanje dehidriranosti se lako može sprečiti.

KOJI SU DRUGI ŠTETNI EFEKTI IZLAGANjA SUNCU?
Grčevi trbušnih mišića, grčevi u rukama i nogama su najmanje ozbiljni efekti dugotrajne izloženosti visokoj spoljašnjoj temperaturi.
Sunčanica je ozbiljniji problem i može da uzrokuje vrtoglavicu, mučninu, glavobolje, povraćanje, slabost, bolove u mišićima, a ponekad i gubitak svesti.
Toplotni udar je najozbiljnija posledica dugotrajne izloženosti visokoj spoljašnjoj temperaturi. Telesna temperatura tada može da dostigne 40 ili preko 40C, mogu se javiti mučnina, povraćanje, konvulzije, dezorijentisanost ili bunilo, prestanak znojenja ili gubitak daha. U nekim slučajevima, dete može biti bez svesti ili čak upasti u komu.

DA LI JE MOGUĆE DA DETE BUDE PREKOMERNO HIDRIRANO?
Prekomerna hidracija može da se javi, ali ne predstavlja veliki problem. Nekad se roditelji brinu da će se dete previše naliti tečnošću, zbog čega dete ne unosi dovoljno vode, a to opet vodi ka dehidraciji. Poenta je u tome da treba biti umeren.

KOJI SU SIMPTOMI PREKOMERNE HIDRIRANOSTI?
Simptomi prekomerne hidriranosti su često nespecifični. Čak postoji i izvesno preklapanje sa simptomima dehidracije.
U rane znake spadaju mučnina i opšta slabost.
Kako se stanje pogoršava, mogu se javiti poremećaji stanja svesti i povraćanje
Zbog prekomernog unošenja tečnosti može doći do pada nivoa natrijuma u krvi što može dovesti do otoka mozga, konvulzija, kome i smrti.
Ako mislite da je Vaše dete prekomerno hidrirano, treba da potražite medicinsku pomoć.

KO JE U RIZIKU DA BUDE PREKOMERNO HIDRIRAN?
Ljudi koji jako često piju prekomerne količine tečnosti tokom vežbanja koje dugo traje (oko četiri sata i više) su u najvećem riziku. Hiponatremija je retka kod male dece. Tinejdžeri koji se bave sportom često imaju jednodnevne pripreme tokom leta i treba da paze da unose odgovarajuće količine tečnosti. Danas su treneri dosta svesni opasnosti od prekomernog ili nedovoljnog unošenja tečnosti i proveravaju koliko tečnosti dete unese.

KAKO MOGU DA SPREČIM PREKOMERNO UNOŠENjE TEČNOSTI?
Pijte oko pola čaše vode na otprilike svakih sat vremena, ili kad ste žedni.
Ako pijete na svakih 10 minuta, verovatno unosite previše tečnosti.
Ako pijete tek na svakih par sati, u riziku ste da dehidrirate.
Sve je stvar umerenosti.
Iako sportska pića sadrže elektrolite koji mogu da pomognu da se nadoknade nivoi natrijuma u krvi, ona u principu ne štite od nastanka hiponatremije (niski nivoi natrijuma u krvi) koja prati prekomerno unošenje tečnosti. O tome sportisti treba da vode računa.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Anemija nije tako retka pojava kod male dece, ali jako je važno uočiti simptome na vreme.

Manjak gvožđa kod dece mlađe od dve godine može imati značajan i nepovratan uticaj na razvoj mozga. To može dovesti do negativnih posledica na učenje i rezultate prilikom školovanja kasnije u životu.

Na kognitivni razvoj deteta takođe može uticati i ako je majci otkriven manjak gvožđa u poslednjem tromesečju trudnoće.

Znakovi i simptomi manjka gvožđa kod dece mogu uključivati:

bledu kožu
umor
hladne ruke i noge
usporeni rast i razvoj
slab apetit
ubrzano disanje
Preporuke dnevnog unosa gvožđa za dečiji uzrast

Potrebe za gvožđem kod beba u prvih 6 meseci iznose 0.27 miligrama. Majčino mleko sadrži visoko bioraspoloživo gvožđe.

Od 7 do 12 meseci treba 11 miligrama gvožđa dnevno.

Deci u uzrastu od 1 do 3 godine potrebno je 7 miligrama gvožđa svakoga dana.

Deci od 4 do 8 godina potrebno je 10 miligrama.

Starija deca od 9 do 13 godina potrebno je 8 miligrama za pravilan rast i razvoj.

Dečaci u uzrastu od 14 do 18 godina trebali bi unositi 11 miligrama gvožđa na dan, dok devojke 15 miligrama. Adolescencija je vreme brzog rasta, a potrebe za gvožđem su veće za devojke u ovom uzrastu zbog menstruacije koja tada nastupa.

U ishrani deteta sa anemijom usled nedostatka gvožđa, moraju nužno biti prisutni sledeći proizvodi:

• jetra;
• meso ćurke ili piletine
• govedina;
• breskve, kajsije, jabuke, borovnice;
• pasulj, grašak;
• žitarice (heljda, zobene pahuljice);
• hleb (pšenica, raž);
• plodovi mora ili riba

Namirnice koje sadrže bakar (sir, žumance, morski plodovi, jetra, integralne žitarice, povrće zelene boje, kajsije, trešnje i sušene smokve) pomažu u apsorpciji gvožđa. Integralne žitarice su dobar izvor gvožđa, ali ih ne treba jesti istovremeno sa ostalim namirnicama koje su bogate gvožđem. Takođe, spanać je bogat oksalnom kiselinom koja smanjuje apsorpciju gvožđa.

Upotreba namirnica sa dosta vitamina C podstiče apsorpciju gvožđa, tako da je dobro uz obrok popiti čašu ceđenog narančinog soka ili dopunjavati ishranu vitaminom C (do 2 g dnevno).

Korisno je izbegavanje kombinovanja namirnica bogatih gvožđem sa mlekom i mlečnim proizvodima. Najbolje je da svaki obrok sadrži ribu, meso ili živinsko meso, kao i vitamin C. Takođe, treba provoditi što više vremena na svežem vazduhu i pešačiti barem jedan sat dnevno.

izvor:yumama.mondo.rs

Antipiretici su lekovi koji efikasno obaraju povišenu temperaturu kod beba. Ibuprofen (Brufen) i Paracetamol (Paracet, Eferalgan, Febricet…) su dva najčešće korišćena preparata. Ibuprofen se daje oralno, a Paracetamol može da se primeni i kao supozitorije (čepići).

Uobičajeni dozni interval – vremenski razmak između dve doze istog leka je šest sati. Kada je temperatura visoka i često «skače», taj interval može da se smanji na četiri sata. To znači da isti lek može da se da maksimalno šest puta za 24 sata (na četiri sata).

Naravno, potrebno je poštovati doziranje, koje je najbolje precizirati sa pedijatrom. Uz lekove se preporučuje i rashlađivanje bebe – lagano oblačenje i tuširanje mlakom vodom (kada zatreba).

Ibuprofen i Paracetamol mogu da se kombinuju kod beba, kada je temperatura veoma visoka i često raste. Radi se o dva različita leka, koji se različito eliminišu iz organizma (metabolišu), a imaju sličan efekat što se tiče skidanja temperature.

Naravno, i kod kombinacije ovih lekova mora da se vodi računa o dozi i razmaku između doza.

Najbolje je davati naizmenično ibuprofen i paracetamol – na svaka četiri sata.

izvor:mojpedijatar.co.rs