Tih, ne baš lagodnih trenutaka, bilo je. Ne želim da, pokrivena plaštom zaborava sačinjenim od trenutaka koji su uslijedili, zaboravim baš sve i da sada, sa određene vremenske distance, govorim kako je sve bilo »pjesma i igra«. Nije! Jednostavno je tako. Postojali su momenti iscrpljenosti, umora zbog kojeg je mozak išao na pauzu, čini mi se, i dok sam se nalazila u stojećem stavu, bilo je i bola fizičkog,… Bilo je i prošlo je!

Opet bih, da treba, izabrala sve to, uostalom kao što sam nakon prvog iskustva za koje sam bila nepripremljena, svjesno izabrala da i drugi put prođem kroz jednu tako prirodnu stvar koja se ponekad čini kao izazov.

Sve što pročitate i čujete, može, a ne mora da se odnosi na vas. Možda ćete upravo vi imati neko posebno iskustvo, možda lišeno priča o načinima saniranja ragada, liječenja mastitisa,… A, sve i da ne budete baš vi ta, proćićete kroz životnu lekciju koja pokazuje kako izgleda ljubav na djelu.

Može biti od koristi, ali nije od presudne važnosti da pratite i oslanjate se na iskustva drugih. Pored sve dobre namjere, niko se toliko detaljno ne može prisjetiti svega što je važno, već je to sjećanje isklesano danima i mjesecima koji stvaraju distancu, oblikovano drugim saznanjima, nesvjesno dopunjeno tuđim iskistvima,… Sve i da nije tako, svako dijete je jedinstveno, svaka majka, takođe, a time i odnos, način neverbalne komunikacije, prilagođavanje potrebama,…

Jednostavno, sve ide svojim tokom. Uprkos brojnim savjetima, ja sam mnogo toga radila vođena instiktima. Ne zato što nijesam vjerovala ljudima koji me savjetuju. Naprotiv! I onda kad sam htjela rečeno sprovesti u praksi, shvatala sam da u našem slučaju, prosto nije primjenjivo, i onda sam tražila alternativu koja je bebi i meni pogodna. Nasuprot tome, postojale su situacije u kojima su me savjeti spašavali. Na primjer, tokom mog prvog susreta sa mastitisom.
Tjelesna temperatura raste, bolovi se šire po cijelom tijelu, imam strahovitu groznicu iako je napolju +40. Hm,…šta je sad to? Čitala sam o mastitisu ranije, ali nijesam stekla utisak da baš tako intenzivne reakcije može izazvati. Prva pomisao, strašno sam se razboljela. A, onda stiže glas razuma koji nudi rješenje – pumpicu.
Tada sam naučila nešto novo i bila uvjerena da se u istoj situaciji ne mogu naći. Ipak, našla sam se, sa drugim djetetom još dva puta. Da li sam ja nešto pogrešno radila, mada ni danas nijesam svjesna šta, ili se to prosto dogodi, tek mastitis je ponovo zakucao na vrata. Eto, može se desiti svakom, važno je samo pravovremeno reagovati.

Pročitala sam i nekoliko stotina članaka koje se bave temom preventive i saniranja ragada. Primjenila sve preporučeno, i na kraju, ne znam šta je u mom slučaju urodilo plodom. Tek, kad je drugo dijete stiglo, taj problem se nije javljao, a baš sam strepila, kako se ispostavilo, bezrazložno.

Postojali su i oni trenuci kada bi umor natjerao neke čudne misli da se motaju po glavi, pa sam se, tako, pitala koliko ima ispravnosti u odluci pojedinih majki koje su, iz raznih razloga, svjesno odabrale da ne doje djecu. Nikada nijesam dovodila u pitanje značaj dojenja, već sam se ponekad prepuštala tim mislima zbog one pragmatične strane. Možda nema toliko istine u priči da djeca koja se hrane adaptiranim mlijekom spavaju bolje, jer je ono kaloričnije od majčinog, ali mliječnu formulu može ponekad pripremiti i neko drugi dok majka spava. Javljale su mi se ponekad, u gluvo doba noći, takve misli, dok sam ustajala teturajući se, oprezno uzimala svoj zamotuljak najljepši i hranila ga po ko zna koji put. A, već nakon petnaestak minuta, kada utone u san, prekorjevala sebe kako su mi takve misli uopšte mogle pasti na pamet, ne uzimajući kao olakšavajuću okolnost za sebe ni taj umor koji me je uzeo za svjedoka svoje snage.

I danas, kada moja djeca više nijesu bebe, pokušavam da im dnevni meni napravim tako da dominiraju oni proizvodi koje smatramo zdravim, a da industrijske prerađevine isključim koliko je moguće. Uostalom, kao i većina drugih roditelja.

A, na samom početku njihovog života taj zadatak je bio mnogo jednostavniji. I svakim danom, sve više, čini mi se da ne ostavlja prostor bilo kakvoj dijemi. Ono što je priroda ostavila ili ono što je industrijska tvorevina? Ukoliko majka ima mogućnost izbora, onda ona nema između čega da bira.

Mama Marija

Ja sam veoma srećna osoba koja je imala mogućnost da doji svu svoju decu. Nema svako tu sreću. Ne želi svako tu mogućnost. Ali, iako sam i ja imala određene poteškoće u avanturi zvanoj materinstvo, bebeći period je ipak bio relativno lak za mene. Ne potpuno bezbolan, ali uglavnom nisam imala trzavice s kojima se mnoge žene suočavaju.
Naravno, bilo je i onih dana kada sam morala dobro da razmislim da bih se setila zašto sam uopšte i počinjala da dojim. To su bili dani kada sam osećala da ako budem ikada imala još neku bebu da ću početi da vrištim. To su oni dani kada grudi bole i vape za nedelju dana bez grudnjaka, sisanja i izmuzavanja.

Ali znam da za šest meseci, kada budem počela sa odvikavanjem moje poslednje bebe od dojenja, neću toliko razmišljati o tim manje lepim detaljima. Iskustvo će već biti deo mog sećanja, a moja memorija je nepouzdana. Ostale su mi otprilike dve moždane ćelije. Jedna da mogu da hodam pravo, a druga za vožnju kola. Dakle, pre nego što me teta Anestezija poseti, nabrojaću deset stvari koje će mi nedostajati u vezi dojenja. Naravno, ovo važi za mene, ali može se još neko pronaći u tome. Ovo su lepe stvari kojih se setim kada mislim o dojenju.

Nedostajaće mi tihi trenuci dojenja, vreme kada moram da sedim i budem mirna.Kada si roditelj, mir nije samo retka pojava, već i veoma luksuzna. Uživam u vremenu u kome mogu samo da legnem sa bebom i budem fokusirana na nju i ona na mene. Nakon 25 meseci staža u dojenju beba, ja sam ovladala veštinom hodanja i dojenja u isto vreme, ali se trudim da ne praktikujem tu veštinu. Šansa da pritisnem dugme “PAUZA” je previše dragocena, čak i sada, kada je komplikovano da to uradim zbog druge dece i navale svakodnevnog života.

Nedostajaće mi ležanje pored bebe i onaj osećaj kada privije svoje male noge i prste uz moj stomak.Volim te nežne prstiće i povezivanje sa mnom. Uskoro, njeno telo će biti dugačko i tanko. Neće više biti slatka loptica, sa krofnicama i salcem, kakva je sada. Uroniću u njene obraščiće i mirišljavi vratić dok još mogu.

Nedostajaće mi njene svetle oke koje gledaju u mene, i način na koji ponekad prestane da sisa i odjednom me pogleda značajno, kao da je primetila da sam i ja tu.I odjednom nam se pogledi zaključaju i prestaje svaka briga na ovom svetu. Kad je bila baš mala, umela je da prestane samo na trenutak da sisa i pogleda u mene kao da nešto nije u redu sa tim iznad njene glave. Sada, kad je starija, ona se zaustavi, pauzira i nagradi me velikim mlečnim, bezubim osmehom. Ti krezavi osmesi su najslađi.

Nedostajaće mi taj miris sapuna i mleka, kao i šansa da štipnem mekani mali obraz i pomilujem svilenkastu kosicu.

Nedostajaće mi kada skupi svoje male šake i stisne pesnice, kao da se posebno koncentriše na taj važan čin sisanja.

Nedostajaće mi kada me te male ruke ščepaju i grčevito se drže za mene. Ona me voli, a još uvek ne zna ni šta je ljubav.

Nedostajaće mi to kako pomera glavicu levo desno kada se sprema da počne da sisa, i kada centrira, kao neka mala beba životinja.U početku me to malo i plašilo, ali je istovremeno bilo i tako slatko. OK, za to krivim materinske hormone.

Nedostajaće mi da zaspim dok beba sisa, i da se probudim sa bebinom bradom na grudima.U narednih par kratkih godina to malo lice će mi sigurno reći da me više ne voli i da joj nisam drugarica. Kako ću ikada podneti da je pošaljem u vrtić gde će se neko drugi brinuti za nju skoro ceo dan?

Nedostajaće mi da budem njena baza.Nema mnogo toga u bebećem svetu što dojenje ne može da reši. U kasnijem periodu roditeljstva, često se osećamo bespomoćno. Sa druge strane, dojenje je kao da imate super moći.Znam da će u budućnosti moja beba postati napornija od starije dece, koja su već izašla iz raznih dečjih faza. Znam to veoma dobro. I zato će mi nedostajati da joj pružim potpuni mir sa samo jednim jednostavnim gestom.

A najviše od svega će mi nedostajati ta beba koju dojim.Dok trepneš ona će trčati sa svojom braćom ostavljajući me po strani. Ja ću nositi normalan brus, piti pivo bez griže savesti a moje grudi će splasnuti i ponovo izgledati kao dve čarape dopola napunjene pirinčem (ili kao dvogled Save Kovačevića :)). Ali ja nikad neću imati svoju bebu ponovo. I da, sve će biti u redu i kao što treba da bude, ali to ne znači da mi neće nedostajati.

Zato, mame, ako ste ikad razmišljale da odustanete i posegnete za kutijom veštačke hrane koju ste za svaki slučaj kupili i držite negde u polici, imam predlog: formulu u kantu za đubre, a bebu na siku i uživajte dok god beba želi da sisa. Neće sisati do prvog razreda, to vam obećavam…

Priredila: Andrijana Maksimović
Izvor: zelenaucionica.com

Nije to naravno nikakav izdvojen slučaj, ali povlači pitanje - koliko je dojilja u našoj zemlji, koliko je novorođenih beba, a koliko zaista prikladnih mjesta za dojenje. U cijeloj zemlji?

TKO želi nek doji u javnosti, tko ne želi - nek se pomiri s time da možda neće uvijek naići na mjesto podobno za dojenje, odnosno za skrivanje te mjesto koje će biti dovoljno čisto za malu bebu. Jer kada se žene nađu vani sa svojim bebama neće baš uvijek naići na mjesto predviđeno isključivo za dojenje. I tada će vas ljubazno upiti da svoju bebu unesete u javni toalet i tamo je podojite. Sjedeći naravno na wc školjci upitne čistoće.

Baš se to dogodilo i ovoj majci koju su protekli vikend u Portlandu, u jednom trgovačkom lancu, uputili da bebu podoji baš tamo - ne nikako u trgovini, čak ni u svlačionici već na wc-u.

"Ovo je način kako se u današnje vrijeme tretiraju dojilje, ovo je način na kojim se dojilju posramljuje samo zato što moraju nahraniti svoju bebu, tjerajući ih da se osjećaju neugodno jer se uopće moraju dovesti u ovakvu situaciju. Malo je reći da sam silno ljuta, uzrujana, a napose osramoćena. Moja su prava danas ugrožena.", napisala je mama Karina na Facebooku i ubrzo i nakon toga njen je post vidjelo i podijelilo više od 17.000 ljudi, a javili su i glavni "krivci" iz Marshall Cascade Stationa - šoping centra u kojem se odigrala ova pa i ne pretjerano nepoznata scena. Njihov je odgovor bio prilično mlak, izražavaju svoje žaljenje zbog svega što se dogodilo no njihov je pogled na dojenje i dalje čvrst - majka se mora negdje skloniti, a oni će probati pronaći neko bolje rješenje.

Nije to naravno nikakav izdvojen slučaj, ali povlači pitanje - ne samo u Americi već naravno i kod nas - koliko je dojilja u našoj zemlji, koliko je novorođenih beba, a koliko zaista prikladnih mjesta za dojenje. U cijeloj zemlji?

Ako maknemo onih šačicu takvih mjesta koja su s tom svrhom uređena, a nisu u velikim šoping centrima - što to onda točno znači - da bi svaka mama trebala uvijek znati gdje će se u trenutku gladi njene bebe naći, hoće li moći koristiti takvo mjesto ili će se zbog svega navedenog morati zadovoljiti dojenjem u javnosti. Jer očekivati da će se zbog dojenja morati na minimum godinu dana skloniti od javnosti čisto da se ne bi nikada našla u ovakvoj situaciji, nelogično je i pomisliti. Ili će se jednostavno trebati zadovoljiti dojenjem u javnom wc-u. Jer dojenje u javnosti još je uvijek nažalost tabu unatoč tome što je toliko malo mjesta predviđenih baš za mame i bebe.

Izvor: Index.hr

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje:

1
WHO čvrsto preporučuje isključivo dojenje u prvih šest meseci bebinog života. Sa punih šest meseci, pa sve do navršene druge godine ili duže, druga hrana treba da dopunjuje ishranu majčinim mlekom.
Pored toga:

* sa dojenjem bi trebalo početi u toku prvog sata po rođenju;
* podoji bi trebali da budu “na bebin zahtev”, uvek kada beba traži i danju i noću; i
* potrebno je izbegavati flašice i cucle (varalice).

2. Prednosti dojenja za decu

Majčino mleko je idealna hrana za novorođenčad i decu. Ono pruža bebama sve hranljive sastojke koji su im potrebni za zdrav i pravilan razvoj. U potpunosti je sigurno i sadrži u sebi antitela koja pomažu detetovom telu da se zaštiti od čestih dečijih bolesti – kao što su dijareja (proliv), upala pluća, koje su dve najčešće bolesti uzročnici smrti širom sveta kod beba. Majčino mleko je dostupno i pristupačno što detetu garantuje adekvatnu hranu u svakom trenutku.

3. Prednosti dojenja za mame

Dojenje je takođe dobro i za mame. Kod isključivog dojenja (na zahtev) dolazi do izostanaka menstruacije, a to predstavlja neku vrstu (mada ne u potpunosti sigurne) prirodne kontracepcije. Dojenje umanjuje rizik od raka dojke i jajnika kasnije u životu, pomaže ženi da povrati svoju predtrudničku telesnu težinu, i smanjuje mogućnost gojaznosti.

4. Dugoročne prednosti dojenja za decu

Osim trenutnih prednosti dojenja za decu, dojenje ima uticaj i na zdravlje kasnije u životu. Kod osoba koje su dojene se često javlja niži krvni krvni pritisak kao i niži nivo holesterola, imaju manji rizik od gojaznosti i dijabetesa tipa dva.
Postoje i dokazi da dojene osobe imaju viši nivo inteligencije na testovima kojima se ona meri.

5. Zašto ne adaptiranim mleku?

U adaptiranom mleku se ne nalaze antitela, koja se prirodno nalaze u maminom mleku, a u vezi je i sa bolestima koje imaju veze sa nekim rizicima koji se javljaju pri mešanju adaptiranog mleka u prahu sa neproverenom vodom (mnoge porodice nemaju pristup čistoj pijaćoj vodi). Pod lošom ishranom se smatra i predoziranje mleka u odnosu na vodu kao i razblaživanje adaptiranog mleka u većoj količini nego što je propisano. Takođe, česti podoji podstiču proizvodnju mleka i povećavanje količine u maminim dojkama. Ukoliko se koristi adaptirano mleko, a iz nekog razloga ono postane nedostupno može se desiti da povratak na dojenje ne bude moguć zbog premale proizvodnje mleka u dojkama.

6. HIV i dojenje

Za mame koje su HIV-pozitivne, WHO preporučuje isključivo dojenje u toku prvih šest meseci osim ako je adaptirano mleko:

* pristupačno (dobrostojeća porodica)
* dostupno (postoji obezbeđena pomoć oko pripreme adaptiranog mleka)
* pristupačno (adaptirano mleko moze da se nabavlja šest meseci)
* neprekidno (moguće je hraniti bebu bez prekida šest meseci)
* sigurno (adaptirano mleko se priprema sa ispravnom vodom u higijenskim uslovima).

7. Propisi reklamiranja zamena za majčino mleko

Još 1981. godine prihvaćen je internacionalni kod kojim se reguliše marketing svih zamena za mamino mleko. On se odnosi na:

* sve zamene moraju da pruže informaciju o prednostima dojenja i o zdravstvenim rizicima korišćenja zamena za mamino mleko;
* ne reklamiranje zamena za mamino mleko;
* ne deljenje besplatnih uzoraka zamena za mamino mleko trudnicama, majkama ili njihovim porodicama; i
* ne distribuciju besplatnih zamena maminog mleka zdravstvenim radnicima.

8. Podrška svim mamama je jako važna

Dojenje je potrebno naučiti i mnoge žene imaju poteškoće na početku dojenja. Bolne bradavice kao i bojazan da mleka nema dovoljno su jako česta pojava. Zdravstvene ustanove koje podržavaju dojenje – pružanjem savetodavne podrške mladim mamama – ohrabruje viši nivo prakse (truda da se doji). Da bi se pružila ovakva podrška i povećala briga ka mamama i novorođenim bebama započeto je više od 20 000 “baby-friendly” programa u 152 zemlje zahvaljujući inicijativi WHO-UNICEF.

9. Dojenje i posao

WHO preporučuje da mame koje su se porodile imaju bar 16 nedelja odsustva sa posla da bi bile u mogućnosti da se odmore i doje svoje bebe. Većina mama koje se vrate ranije poslu odustaju od preporuke o iskljucivom dojenju u toku prvih šest meseci iz razloga jer nemaju dovoljno vremena ili adekvatan prostor gde bi mogle da izmlazaju i čuvaju na poslu svoje mleko. Majke imaju potrebu za sigurnim, čistim i odvojenim mestom u blizini svog radnog mesta na kom bi mogle da održavaju laktaciju za svoju bebu.

10. Sledeći korak: uvođenje nemlečne hrane

Da bi se bebi staroj šest meseci na pravilan način upotpunile sve nutritivne potrebe, uz dojenje je potrebno postepeno je upoznavati sa nemlečnom hranom. Hrana za bebu tog uzrasta može da se sprema zasebno ili jednostavno modifikovanjem hrane koja se uobičajno nalazi na jelovniku porodice. WHO primecuje da:

* pri uvođenju nove hrane ne bi trebalo smanjiti podoje;
* hrana bi trebalo da se daje kašikom ili iz šolje, nikako flašicom;
* hrana bi trebala da bude čista, sigurna i dostupna; i
* dajte vremena vašoj bebi da nauči da jede nemlečnu hranu.

Skretanje pažnje na probleme koje imaju trudnice i majke, i skidanje etikete tabu teme sa dojenja, od osnivanja Udruženja “Roditelj” u njegovom je fokusu, a kampanju za promociju dojenja ove godine planiraju u nekoliko faza, od avgusta do oktobra. Biće organizovana savetovališta, informisanje, okrugli sto i centralna manifestacija koja će obeležiti i Svetsku i Nacionalnu nedelju dojenja.

"Cilj obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja je isti kao i prethodnih deset godina, a to je da podignemo svest institucija, medija i pojedinaca da postoje problemi u vezi sa dojenjem u Srbiji", kaže Angelina Radulović iz Udruženja "Roditelj". "Jedan od njih je niska stopa isključivog dojenja, koja iznosi oko 13 odsto u prvih šest meseci. Udruženje “Roditelj” već 11 godina skreće pažnju trudnicama i majkama na koji način da istraju u borbi. Važno je da se reše problemi i zbog njihovog, kao i zbog bebinog zdravlja".

"Jedna od predrasuda je da u jednom trenutku majčino mleko nije dovoljno jako, pa je detetu potrebna dohrana i time žene ulaze u 'začarani krug', jer beba manje sisa i majka ima manje mleka. Oko 95 odsto majki u porodilištu započne dojenje bebe, a taj procenat brzo i drastično pada i smanjuje se do šeste nedelje detetovog života. Količina i sastav mleka se vremenom menja i majke misle da je beba gladna i uvode dohranu, pa neka bebe od trećeg ili četvrtog meseca imaju potpunu dohranu. Umesto toga, majke treba da izdrže i nastave da doje bebu, a vremenom će i mleka biti više", navodi Angelina Radulović.

Kako bi razrešili nedoumice majki u vezi sa dojenjem, Udruženje “Roditelj” je pre šest godina angažovalo savetnice za dojenje. Ona govori majkama kako da hrane bebu, kako da prepoznaju da li je dovoljno sisala, je li gladna, i ti saveti su od velike koristi majkama. Savetovalište radi u Novom Sadu i Beogradu i namenjeno je i trudnicama i mamama.

"Veliki broj zdravstvenih radnika kaže kako je neophodno uobročiti bebu, a to je nemoguće kod deteta od mesec dana. Neka porodilišta, na žalost, još uvek nemaju 'bebi frendli' program i majke nisu sa svojim bebama, nego im se bebe donose", priča Radulovićeva.

Prema jednom istraživanju koje je sproveo “Unicef”, procenat dojenja kod Roma je daleko niži nego kod više obrazovanih žena, a ranije je bilo obrnuto, navodi sagovornica "Dnevnika".

Informacije o značaju dojenja žene bi trebalo da dobiju još tokom trudnoće, jer im je ono posle porođaja velika nepoznanica. Samo ako su dobro informisane, moći će dobro da hrane svoje dete.

Saveti važe za zdravu dojenu decu! Za dete koje je na adaptiranom mleku ili koristi i podoje i adaptirano mogu važiti drugačija pravila. Posavetujte se sa pedijatrom.

Zdravom detetu mlađem od 6 meseci koje majka doji na zahtev (nikako na satnicu) NE TREBA dodatna voda – majčino mleko se sastoji od oko 88% vode i to je sva tečnost koja je potrebna dojenom detetu.

Čak i u prvim danima nakon rođenja deteta, pre nego što majci mleko nadođe, kolostrum, prvo mleko, je dovoljno da beba ostane hidrirana naravno pod uslovom da dete sisa često i da su podoji efikasni (dete sisa i guta).

Čak i kada su vani ovako velike vrućine sve dok dete može da sisa na zahtev sasvim je dovoljno da ono sisa na zahtev da bude hidrirano.

Zvanično su rađena istraživanja kod beba na raznim lokacijama, pod različitim uslovima (vlažno i suvo vreme) na temperaturama od 22-41C in a 9-96% relativne vlažnosti vazduha; i ova istraživanja su pokazala da dojenje daje dovoljno tečnosti detetu.

ABM (Academy of Breastfeeding Medicine) savetuje “Davanje dohrane u prvim danima utiče direktno na broj podoja tj na normalnu frekvenciju podoja. Ukoliko se dohranjivanje radi sa vodom ili glukoznom vodom dete se podvrgava povećanom riziku od povećanja bilirubina povećanju gubitka na težini, dužem boravku u bolnici i potencijalnoj intoksikaciji vodom.”

Prema American Academy of Pediatrics, “Dodaci (voda, glukozna voda, adaptirano mleko i ostale tečnosti) ne bi trebalo da se daju novorođenčetu koje sisa osim ukoliko je savetovano od strane pedijatra kada za to postoji medicinska indikacija. U period od prvih 6 meseci, čak i po najvećim vrućinama, voda i sokovi su nepotrebni za dojenoj deci jer mogu da izazovu stomačne problem unosom bakterija ili alergena.”

Za novorođenčad (posebno mlađe od 4-5 nedelja), davanje vode može biti rizično

Bebama mlađim od dva meseca ne bi trebalo davati dodatnu vodu.

Dodavanje vode je povezano sa povećanjem nivoa bilirubina (žutice), značajnijim padom u težini i dužim boravkom novorođenčeta u porodilištu.
Previše vode može da dovede do ozbiljnog stanja pod nazivom oralna intoksikcija vodom.

Dodaci vode pune bebin stomak bez potrebnih kalorija tako da utiču na slabije dobijanje na težini.

Bebe koje dobijaju dodatnu vodu pokazuju manje interesovanje za dojenje. Ukoliko beba ne sisa dovoljno često koliko bi to trebala da radi biće potrebno više vremena ili će ča sprečiti da se kod majke uspostavi optimalna količina mleka.

Za decu nakon novorođenačkog perioda

Previše vode može da utiče na dojenje jer voda puni bebin stomak tako da dete slabije sisa. Bebama su potrebne kalorije i hranljivi sastojci iz mleka – a to voda nema.

Majčino mleko u sebi ima dovoljno vode čak i po najtoplijim danima.

Kada dete krene da unosi čvrstu hranu možete davati i dodatnu vodu ali ne preterivati. Dete može ali ne mora da je prihvati sve dok sisa na zahtev biće dovoljno hidrirano.

Za stariju decu, nastavite sa podojima i umereno nudite vodu.

Ne koristite flašicu – ponudite iz šolje ili čaše. Neka deca vole da piju in a slamčicu. Vodu nudite nema potrebe da je namećete.

VAŽNO: Po velikim vrućinama možete očekivati da će dete tražiti mnogo češće da sisa ali će podoji biti kraći. Tako dete unosi dovoljno manje masnog mleka i hidrira se. Pelene mogu da budu suvlje od gore pomenutog jer se i dete kao i mi odrasli znoji pa tako izbacuje jedan deo tečnosti.

Ukoliko posumnjate da Vaše dete ipak ima problem obratite se pedijatru koji će jako lako na osnovu pregleda deteta utvrditi da li je sve u redu.

Ukoliko se spremate na put sa bebom koju i dalje dojite trebalo bi da znate nekoliko sitnica za koje možda niste znali. Recimo da li hladna voda utiče na količinu mleka i koje kreme za sunčanje smete da koristite…

HLADNO MORE
Kupanje u moru ne utiče na proizvodnju mleka, jer ona zavisi isključivo od količine koju vaš mališan pojede.

PLIVANJE
Ukoliko ste mama i ozbiljan plivač, tokom odmora pojačajte obroke da ne biste zaustavili mleko. Pre vaše ture u mori bilo bi najbolje da podojite bebu, jer mleko nakon intezivnog vežbanja dobija slankast ukus, što se vašem mališanu možda neće dopasti. Ukoliko se u moru samo brčakte, sve ostaje po starom.

BAZEN
Bazenska voda u sebi ima malo hlora. Ipak, nakon kupanja isperite dojke slatkom vodom. To treba da učinite da biste bili sigurni da beba neće u doći u dodir sa hlorom, a osim toga hlor isušuje kožu, pa to može loše da utiče na vaše bradavice. Ukoliko planirate da se kupate u bazenu, ponesite lanolinsku kremu koju ćete mazati svake večeri.

PRESVLAČENJE
Nakon plivanja obucite suv gornji deo kupaćeg. Sintetički materijali pogoduju zadržavanju vlage što pogoduje razvoju mlečca. Ova gljivična infekcije može da se prenese i dublje u dojku, a i na bebina usta.

KREME ZA SUNČANJE
Kreme za sunčanje ili samotamnjenje se slabo apsorbuju u krvotok pa tako i u mleko. Zato od njih nema opasnosti za dojenje. Prilikom nanošenja vodite računa da je ne mažete blizu delova dojki koje će dolaziti u dodir sa bebinim ustima. Tokom dojenja ne uzimajte beta karoten koji može da pospeši tamnjenje.

Češće dojenje

Na odmoru bebi ponudite da jede češće nego što to inače činite kod kuće. Bebama je mamino mleko i voda i hrana i neizostavna uteha. Kada promenite okruženje, neke bebe će se odmah privići na novonastalu situaciju, dok će neki mališani biti zbunjeni. Kad je beba nervozna, najlakše ju je smiriti dojenjem.

Mastitis je upala tkiva dojke. Do upale može doći zbog začepljenog mlečnog kanala ili zbog prepunjenosti neadekvatno ispražnjene dojke. On može da zahvati deo jedne dojke, celu dojku ili obe dojke.

Kako se leči mastitis?

Kod mastitisa se takođe kao i kod prepunih dojki preporučuju tople obloge, tuširanje ili još efikasnije potapanje dojke u što topliju vodu i nežna masaža dela dojke koji je problematičan. U toku ovog procesa može da se desi da mleko samo krene. Samim njegovim izlaskom u dojkama se smanjuje napetost i bol.

oželjno je takođe da se odmah posle masaže podoji beba ili izvuče mleko iz dojke. Kada mleko teče tada se najefikasnije odčepe kanali u kojima je doslo do zastoja.

Nudite često bebi da sisa iz „obolele“ dojke. Poželjno je da se bebi ovakva dojka nudi bar na svaka dva sata, prvo ona pa onda „zdrava“ dojka. Česti podoji će pomoći da ne dođe do prepunjenosti bolne dojke.

Raskomodite tesne gornje delove garderobe, pogotovo brushalter. Ukoliko vam to ne predstavlja problem, budite par dana bez brushaltera ili nosite brushalter koji je za broj veći. Bilo bi dobro da probate i neki drugačiji model od uobičajnog kog uvek nosite. Mozda vam ne odgovara brus koji nosite jer vrsi pritisak na dojku i zbog njega dolazi do zastoja mleka na određenom mestu.

Proverite polozaj bebe dok sisa. Obratite pažnju kako je beba postavljena na dojku. Potrebno je da široko otvori usta pre nego što prihvati dojku i da veći deo areole (tamnog dela oko bradavice) bude u njenim ustima. Dobar položaj ce pomoći bebi da pri svakom podoju efikasno izvuče maksimum mleka iz svih delova dojke.

Različiti položaji za dojenje. Eksperimentišite sa razlicitim položajma za dojenje da bi beba pronašla najefikasniji za rešenje nastalog problema.

Odmor. Mastitis može da bude prvi znak da mama pokušava da radi više nego što je preporučljivo.Odmaranje je jako bitno za mame koje doje. Pokušajte da se odmarate uvek kada i beba i da ste manje na nogama nego obično. Izbacite iz svog rasporeda na neko vreme sve one akivnosti koje su trenutno višak.

Da još jednom napomenem da je poželjno nastaviti sa dojenjem svo vreme. Nemojte da prekidate sa dojenjem zbog mastitisa.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika.

Kod beba se neprestano smenjuju epizode budnosti i spavanja (tzv. polifazno spavanje), pri čemu je iz meseca u mesec ukupna dnevna dužina spavanja sve manja, a budnosti sve veća. U drugom mesecu ritam podoja značajno utiče na ritam spavanja pod dejstvom «peptida koji indukuje delta spavanje», supstance iz majčinog mleka, bitne za regulisanje ritma aktivnosti u toku 24 sata.

Dužina spavanja, distribucija perioda budnosti i sna u toku dana i REM/NREM odnos se razlikuju kod novorođenčeta, odojčeta, deteta i odrasle osobe
U trećem mesecu se javlja tendencija produžavanja noćnog i skraćivanja dnevnog spavanja, ali je ono i dalje polifazno. Sa šest meseci odojče danju spava kraće 3-4 puta, a noću se budi 2-3 puta.

Od sedmog do devetog meseca periodi spavanja i budnosti su duži i stabilniji, i danju i noću. Izbacuje se jedan noćni podoj, tako da beba noću u kontinuitetu spava duže. U ovim promenama ritma određenu ulogu igra i promena načina ishrane, kao i pojačane motorne aktivnosti (uvežbavanje sedenja, puzanja itd.).

Krajem prve godine spavanje postepeno prelazi iz polifaznog u bifazno (jednom kraće u toku dana, obično oko podne ili rano popodne i kontinuirano i dugo u toku noći). Tokom života, celokupno spavanje, kao i pojedine vrste spavanja (REM i NREM) se postepeno skraćuju. Kod novorođenčeta REM spavanje iznosi oko 50 odsto ukupnog vremena spavanja, a kod nedonoščeta, rođenog u 30. nedelji trudnoće, čak 80 odsto. Naravno, dužina i ritam sna podležu velikim individualnim razlikama u svakom životnom dobu.

Kada će beba prestati da se budi noću?

Čovek se budi nekoliko puta u toku noći do kraja života, pa to važi i za bebu. Ali sve dok ne nauči da sama nastavi da spava, ni vi, ni ona se nećete naspavati.

Pre kraja drugog meseca ne treba očekivati nikakav pomak u ritmu noćnih obroka. Mali broj beba tada počinje da povećava razmak između dva obroka što, u početku, ne mora da bude noću, ali je obično posle kupanja. Zato kupajte bebu kasnije uveče, da bi duže spavala noću, a ne danju. Ovaj pomak u ritmu spavanja ne mora da se desi pre šestog meseca, naročito kod odojčadi koja sisaju. Bebe koje se hrane flašicom ranije izbacuju noćni obrok (što nikako ne znači da treba prestati sa dojenjem da bi se to dogodilo).

Kako pomoći bebi da prespava celu noć?

Bebe se lako navikavaju na određen način ishrane, a vi bi trebalo da te navike polako menjate u skladu sa prirodnim potrebama deteta. Većini beba od 2-3 meseca još uvek treba jedno do dva sisanja noću, ali ne više.

Ukoliko ta navika i dalje traje, preduzmite sledeće:

*Povećajte obim obroka pred odlazak na spavanje. Možete dodati u mleko malo pirinčanih pahuljica (vodite računa da beba usled česte upotrebe pirinča ne dobije tvrdu stolicu) posle šestog meseca. Ako beba samo sisa, ne dajte joj da brzo zaspi na dojci, jer se tako neće dovoljno najesti, pa će kroz par sati da ogladni, već je budite sve dok se ne nasisa.

*Nahranite bebu pre svog odlaska na počinak. Ukoliko, ova mera ne pomaže, odustanite od nje.

*Proverite da li beba dovoljno jede tokom dana. Ako to nije slučaj, razumljivo je što nedostatak kalorija nadoknađuje noću. Može da pomogne češće dojenje danju, ali to je «mač sa dve oštrice», jer se kod nekih beba isti ritam nastavlja i noću, pa dobijate kontraefekat. U slučaju da je beba starija od četiri meseca, razmislite o uvođenju nemlečne hrane jer joj, možda, vaše mleko više nije dovoljno ili, jednostavno, već oseća potrebu za drugom vrstom hrane. Indikaciju za dohranu mlečnom formulom treba da postavi isključivo pedijatar.

*Pokušajte da postepeno “rastežete” period između dva noćna hranjenja tako što ćete da dodajete pola sata svake ili svake druge noći. Umesto da skačete na prvi bebin signal, dajte joj šansu da sama ponovo zaspi. Ako nastavi da plače, pokušajte da je umirite, ali ne i da je uzmete (pomazite je, otpevajte uspavanku ili pustite muzičku igračku da svira). Ukoliko plač ne prestane u razumnom periodu (15 minuta), podignite je i probajte da je stišate na rukama, mazeći je, ljuljajući i pevajući joj. Ne palite svetlo u sobi i budite tihi. Ako sve ovo ne pomogne – nahranite je, sada ste već produžili razmak od prethodnog obroka za dobrih pola sata. Na taj način beba može narednih noći sama za toliko duže da spava. Trudite se da produžavanjem vremena između obroka noćno hranjenje svedete na jedno do uzrasta od šest meseci, kada treba i njega izbaciti.

*Ne presvlačite bebu u toku noći, osim ako je to apsolutno neophodno. U tu svrhu su se bolje pokazale pelene za jednokratnu upotrebu, jer je u njima beba suva i kad se upiški.

Bebi od 5-6 meseci, koja je normalno uhranjena i lepo napreduje, noćni obrok nije potreban. Sada je u pitanju samo navika, koja sve teže može da se promeni, što je dete starije. Nemojte da čekate da prohoda, jer će onda samo da dolazi do vas i traži da sisa.

Kako se izboriti sa lošim navikama?

Veoma je loša navika da se dete uspavljuje hranom. Tako neće hteti da zaspi samo ni kada već bude dovoljno veliko, a prisustvo mlečnog i drugog šećera u usnoj duplji tokom noći dovodi do kvarenja zuba koji počinju da izbijaju, sa dalekosežnim posledicama. Svaki ritual uspavljivanja u sred noći stvara naviku, pa dete bez njega neće da zaspi. Ukoliko ste sigurni da beba dobija dovoljnu količinu hrane tokom dana (lepo napreduje u telesnoj masi), pokušajte da odojčetu, starijem od šest meseci, izbacite noćni obrok na jedan od sledeća tri načina:

Momentalno odvikavanje: kada se beba probudi i počne da plače, nemojte odgovarati, već je pustite da plače. Prve noći će to trajati možda i čitava dva sata, kada će od umora, konačno morati da zaspi. Sledeće noći će plakati znatno kraće, a nakon nekoliko dana, kada se uveri da je plač uzaludan, neće se više buditi. Ova metoda je efikasna, ali malo ko to može da izdrži, jer deluje nehumano. Ukoliko živite u zajednici sa roditeljima, ima vrlo male šanse da uspe. Možda će se i komšiluk buniti, ali ne odustajte. Posle 3-4 noći problem će biti jednom zauvek rešen, pa će i vama i njima ubuduće biti lakše, a beba neće imati nikakve posledice. Ukoliko se u bilo kom trenutku bebin plač promeni i ona zazvuči kao da je u nevolji, obavezno proverite da se nije uplela u pokrivače ili je zauzela nezgodan položaj iz koga ne može sama da se izvuče. Ako vam se, ipak, ovaj način čini previše surovim, pokušajte sledeće.

Postepeno odvikavanje: odgovorite kad vas dete pozove, ali ne tako što ćete ga nahraniti, već na neki drugi način pokušajte da mu pomognete da zaspi (mažanjem, pevanjem, ali bez uzimanja u ruke). Kad se umiri, udaljite se. Ako ponovo počne da plače pustite ga pet minuta ili koliko možete da izdržite, pa ga ponovo umirujte na isti način. Pri tome ne čekajte pored bebinog kreveta dok zaspi, već se «izgubite» ranije, kako bi se vremenom navikla da sama zaspi. Svaki sledeći put je pustite da plače po pet minuta duže pre nego što se pojavite. Možda vas jednom iznenadi i više se ne probudi do jutra.

Vodite evidenciju o vremenu kada se beba budi tokom noći.

Probudite se pola sata ranije i sami probudite dete i nahranite ga, ne čekajući da se spontano budi. Narednih dana postepeno povećavajte razmak između noćnih obroka, sve dok se ono ne navikne da prespava celu noć. Ovo ne pomaže ako beba zaspi čim počne da sisa.

Ove metode ne treba primenjivati kod beba koje imaju neki rizik ili zdravstveni problem (rođene pre vremena ili sa malom teselnom masom za datum rođenja, kao i bolesne bebe).

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Ništa brže ne podiže obrve nego izjava da još uvek dojite dete koje je preraslo bebeći period.
– “Ma prekini, već je veliki. Ponudi mu dojku prelivenu sirćetom, posutu ljutom paprikom ili je posoli, pa ćeš da vidiš kako će da prestane.”

Dojenje je snažna veza između mame i deteta koju je teško prekinuti.

Ja se sirota pravdam da ne mogu, još mi je mali da ga tako uznemirim, šta ću ako se zaplače. Kad još malo poraste, onda ću moći lepo da mu objasnim, pa će sam prestati.

Put dojenja je truckav, retko kad ide sve glatko. Mučila sam se u početku sa prvim detetom dok se nismo uhodali i ja i on, a sad se natežem sa drugim kad treba da prestane. I pored tih sitnih peripetija, zahvaljujem Bogu što sam imala sreću da dojim obojicu mališana.

Međutim, noćno dojenje donosi veliku iscrpljenost. Jasno mi je da moram da prekinem. Doktorica mi daje savet: ‘Dojite ga još, šta fali? Pa i ja sam moje do druge godine.’ U mislima joj odgovaram: -“Fali mami i detetu san, eto šta fali. Fali da se noću lepo naspavamo, da se ne budi često tražeći mlečnu uspavanku i da bolje jede čvrstu hranu. Fali i mom starijem sinu odmornija mama koja bi mogla da isprati njegovu sve razigraniju energiju. Eto, toliko fali.” Da ne pričam o obavezama na poslu i kod kuće. Naravno, ovaj monolog ostaje neizrečen, na vrhu jezika. Umesto toga smeškam se i klimam glavom.

Tako vreme prolazi, u susret nam leti i ta druga godina, ali dojenju se kraj ne nazire. Scenario je svaki dan isti: po povratku sa posla dočekuje me vesela cika i odmah potom upit ‘Daj mama kikim’. Udruženim snagama sa starijim trogodišnjakom ubeđujem mlađeg da je veliki da bi sikio, ali on nam sve glasnijim plačom uzvraća da mu se ne dopada takav odgovor.

Kraj ima dva moguća rešenja zavisno od količine energije koju imam:

Kapituliram, pa mu udovoljim. Mlađi je srećan, stariji negoduje – hoće da se odmah igram sa njim.
Idemo odmah napolje, pa kroz igru uspevam da mu skrenem pažnju i izbegnem bar taj popodnevni podoj.
Gospodin muž vidi koliko sam umorna i reši da preseče situaciju kad već ja nisam u stanju. “Nema više dojenja, vreme ti je da prekineš. Vidiš da se samo zaigrava.” Mene štrecne ta pomisao. Kako nema dojenja, pa dojim već tri godine. Jedino sam pauzirala tokom druge trudnoće. Shvatim da je moje majčinsko srce najveća prepreka odvikavanju od dojenja, jer ja u stvari ne želim da prestanem.

Toliko sam navikla da imam bebe u kući, da mi je teško da prihvatim da moja deca odrastaju i da je njihova svakodnevnica sve više ispunjena drugim stvarima i ljudima i da su sve nezavisniji od mene. Dojenje mi je još jedina veza sa tom bebom koja je tako brzo porasla. Nisam stigla da izljubim te medene obraščiće koliko sam želela, a oni su već izgubili bebeću bucmastost. Nisam stigla da se izigram sa tim ljupkim prstićima, u treptaju oka su naučili sami da drže kašiku i da sklapaju kockice. Nisam stigla da zagolicam ta mala stopala, a već su trčala ka novim uzbudljivim avanturama.

Razum mi kaže da su deca živa i zdrava i da ne patetišem, već da uradim ono što moram. Srce se buni, otežalo je pod teretom suza koje prete da će se izliti svakog časa i razmrljati ispisana slova. Još jednom pregledam listu za i protiv. Čitam činjenice koje savremena medicina navodi u korist produženog dojenja. Malo me pokolebaju. Ipak, način života koji pojedinac vodi utiče i na proces donošenja odluka. Svaka porodica je organizam za sebe. Nije isto da li je mama zaposlena ili ne, da li porodica ima jedno ili više dece, koji očekuju i imaju pravo da im se svima podjednako posvetiš, da li je razlika između dece manja ili veća…

Bliži se vreme kada ću morati da stavim tačku na jedan divan i istovremeno iscrpljujući životni period. Ostaće utkan u mojim uspomenama, koje će mi grejati srce dok god kuca. Ne mili mi se još da prekidam , bez obzira na sve. Kao i sve lepe stvari, želim da traje bar još malo duže.