Voće i povrće u ishrani odojčeta

Voće ili povrće mogu biti prva hrana za vaše odojče. Izbor vrste kojom ćete početi uslovljen je i sezonom – teško ćete u decembru pronaći sveže kajsije ili breskve. Za početak se preporučuju jabuka, kruška, breskva, kajsija, šargarepa, krompir, tikvice, bundeva…

Preporučeni uzrast za početak uvođenja nemlečne hrane je 6 meseci, što se naročito odnosi na bebe koje su isključivo dojene ( majčino mleko sadrži sve što je bebi potrebno za optimalan rast i razvoj do ovog uzrasta, pa bi bilo besmisleno takvu hranu zameniti biološki i nutritivno manje vrednom), ali i na bebe koje imaju genetsku sklonost ka alergijama ( ako roditelji imaju bilo kakve alergijske manifestacije, velika je verovatnoća da će i dete biti sklono alergijama ).

Najbolje je da, ako ste u mogućnosti, bebi sami pripremate hranu, i to za svaki obrok svežu, naročito ako imate pouzdanog snabdevača organski uzgajanim voćem i povrćem.
Prvo je potrebno voće i povrće dobro oprati, pogotovo ukoliko dolaze u kontakt sa zemljom, zatim ih oljuštititi i očistiti od semenki.

Većina beba do uzrasta od 8 meseci ima poteškoće pri varenju svežeg voća i povrća, zbog toga što sadrže celulozu. Uz to, bebi moramo ponuditi hranu u obliku u kom je može „obraditi“, a da to ne predstavlja opasnost ( sveža šargarepa u ustima šestomesečne bebe ne zvuči baš bezbedno ), pa se zato u početku savetuje termička obrada ( kuvanje, kuvanje na pari, pečenje u rerni ). Dobro bi bilo ne „prekuvati“ voće ili povrće, kako bi se što više sastojaka zadržalo u najkorisnijem obliku. Samo se poslužite logikom – „Jede li se ovo voće/povrće sveže?“. Ako je odgovor „da“, znači da je dovoljno da ga skuvate tek toliko da možete dovoljno da ga usitnite da bi ga beba bez problema pojela. Ovo se naročito odnosi na voće, koje i jedemo sveže, pa je odličan put za prelazak sa termički obrađenog na sveže – sve slabija termička obrada voća koje je beba lepo prihvatila. Neko voće, npr. bananu, dinju, lubenicu, grožđe i sl, nećete uopšte ni obrađivati termički, ali ih nećete dati bebi kao prvo voće, a kada ih budete uvodili trebalo bi da ih u malim količinama pridodate namirnicama koje beba već jede.

Voće možete davati u vreme buduće prepodnevne užine (sat, sat i po vremena pre ručka ), a povrće u vreme budućeg ručka. Voće je takođe zgodno za kombinovanje sa žitaricama ( pirinač, kukuruz, a kasnije i žitarice koje sadrže gluten ), kada za spravljanje obroka, osim izblendiranog voća, možete iskoristiti i vodu u kojoj ste voće kuvali, i na taj način dodati žitaricama prirodnu aromu voća. Obzirom da je u početku izbor namirnica sužen, ovo vam može pomoći u kreiranju raznovrsnijih obroka za vašu bebu. Koristite žitarice namenjene ishrani beba ( to je najsigurnije ), i to one bez šećera.

Nemojte dodavati so ni šećer u bebinu hranu. U ovom uzrastu potrebe za solju su izuzetno male ( do 12 meseci maksimalno 1g dnevno ) zbog nezrele bubrežne funkcije, a u većinu gotovih proizvoda, so je već dodata!
Možete dodati nekoliko kapi maslinovog ulja ( ekstra devičanskog ) u “slani” obrok neposredno pre nego što ga ponudite bebi ( ne tokom kuvanja/pečenja ), ono sadrži brojne korisne materije ( nezasićene masne kiseline, vitamine, antioksidanse… ), a korisno je i za sprečavanje pojave zatvora kod bebe. Ukoliko dodate previše, beba može dobiti proliv.

Preporučljivo je uvođenje novih namirnica u prepodnevnim časovima, da biste tokom dana mogli lepo da ispratite kako beba na njih reaguje. Mogu se javiti nadimanje, gasovi, proliv, ali i alergijske manifestacije ( crvenilo oko usana, koprivnjača, a retko i ozbiljnije reakcije ). Zato ne žurite! Uvodite po jednu novu namirnicu na 3-5 dana, ili čak na 5-7 dana ukoliko je beba sklona alergijama ( ima ekcem, izraženu reakciju na ujed insekata i sl ). Postepeno uvođenje omogućava vam da lako uočite da li neka namirnica bebi smeta. Prvog dana neka to bude jedna kašičica, drugog dve, pa četiri, a zatim koliko beba želi.

Pratite kako vaša beba raste i napreduje, pa pripremajte hranu u skladu sa tim, tako da bude sve sličnija onoj koju jedu ostali članovi porodice ( na početku blendirana hrana, a kasnije pasirana, gnječena, sitno seckana…). Istraživanja pokazuju da se dete vrlo teško navikava na “grublje” obrađenu hranu, ako joj se predugo nudi isključivo blendirana ( ili još gore – tečna! ). Što se sokova tiče, oni bebi nisu potrebni, naročito ne dok se ne ustali režim ishrane koji sadrži tri glavna obroka i dve užine ( što bi trebalo da se desi do devetog meseca ). Zdravi su isključivo sveže ceđeni sokovi, ali ni oni ne bi trebalo da budu zamena za voćnu užinu, kao ni za vodu. Ukoliko se ipak odlučite da vašoj bebi dajete sokove, ne bi trebalo da unosi više od 150ml dnevno.

Budite strpljivi! Istraživanja pokazuju da je u proseku potrebno 6-10 puta ponuditi bebi novu namirnicu, da bi je ona prihvatila. Nažalost, čak 94% roditelja odustane ranije, naročito kada je povrće u pitanju. Proces je nešto brži kod dojenih beba, jer su one kroz majčino mleko iskusile raznolikost ukusa. Dakle, ne odustajte “na prvu loptu”, treba vremena da se beba privikne na novi ukus! Ukoliko je nešto kiselo, nemojte ga odmah otpisati, radije mu dodajte namirnicu koja ima tuplji, slatkast ukus. Tako bebu postepeno privikavate na novi ukus, i ne lišavate je korisnih sastojaka iz manje ukusne namirnice. Pod “namirnicom” podrazumevamo drugu voćku ili drugo povrće, nikako keks, jer time nikako nećete pomoći detetu da zavoli ono što je zdravo.

Za uvođenje paprika, spanaća, blitve i zelja treba pričekati do uzrasta od 8 meseci, a za mahunarke ( boranija, sočivo, pasulj… ) i 9-10, jer su malo “teži” za varenje. Do kraja prve godine ne treba davati bobičasto, jagodičasto i citrusno voće ( pomorandže, mandarine, limun ), zbog prevelikog rizika od alergijskih manifestacija ( po nekim nutricionistima sa citrusnim voćem se može početi i malo ranije, od 10. meseca ).

Primer menija za bebe uzrasta od 6-8 meseci

Predlog menija za bebe od 6-8 meseci. Postoje razne kombinacije obroka koje zavise od kreativnosti mame kao i izbora naminirnica koje su dostupne.

Jutarnji podoj ( oko 7h ).

Doručak ( oko 8:30 ) – žitarice ( pirinač, kukuruz ), same ili u kombinaciji sa voćem ( spremati sa vodom ). Ukoliko je potrebno, podoj nakon doručka.

Užina ( oko 11:30 ) – voće.

Ručak ( oko 13h ) – povrće, zatim povrće i meso.

Popodnevni podoj ( oko 16h ). U uzrastu od oko 8 meseci u ovo vreme može biti druga voćna užina.

Večera ( oko 18h ) – žitarice pripremljene sa mlekom ( lakše za varenje tokom noći ).

Večernji podoj ( oko 20h ).

Primer menija za bebe uzrasta od 9-12 meseci

U ovom uzrastu trebalo bi da je već ustaljen režim ishrane sa 5 obroka, 3 glavna i 2 užine, i umesto jutarnjeg podoja, beba bi trebalo da ima pravi doručak, koji po želji može da “zalije” mlekom posle obroka. Bebe koje sisaju obično imaju 3-4 podoja, jutarnji ( nakon doručka ), večernji ( pred spavanje ) i još jedan-dva u toku dana, pre i/ili nakon ručka.

Doručak ( oko 7h ) – žitarice ( pirinač, kukuruz, glutenske, ako su uvedene u ishranu ), sa ili bez voća. Po potrebi podoj ili mlečna formula nakon doručka.

Voćna užina ( oko 10:30h ) – sveže voće.

( Podoj/mleko ( oko 12h ) ).

Ručak ( oko 13h ) – meso i povrće.

( Podoj ( oko 15:30h ) ).

Voćna užina ( oko 17h ) – sveže voće.

Večera ( oko 19h ) – žitarice, kačamak…

Podoj/mleko pred spavanje.

Dr Ivana Veljić, pedijatar