Visoko alergogene namirnice u bebinoj ishrani

Prve alergijske reakcije na hranu mogu se pojaviti već na samom početku uvođanja čvrste hrane ali i kasnije ukoliko kod bebe postoji sklonost ka alergijama (bebe koje su atopijski tip) ili ukoliko se neka namirnica uvede bebi i pre nego što se to preporučuje.

Alergijska reakcija na određenu namirnicu će svakako biti blaža ako se ona uvede kasnije zbog većeg stepena razvijenosti i zrelosti digestivnog sistema, a ovo se posebno odnosi na visokoalergogene namirnice u bebinoj ishrani kao što su kravlje mleko, belance, med, citrusno i bobičasto voće, koštunjavo voće, kikiriki, gljive i slično

Ukoliko se kod deteta neposredno nakon jela, ili nešto kasnije javi ospa po koži, povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, kašalj, gušenje, ekstremna uznemirenost to sve može biti znak ALERGIJE NA HRANU. U tom slučaju neophodno je datu namirnicu isključiti iz upotrebe u početku na neki period, a ako zatreba, nažalost i zauvek. Svakako dobro je nakon par meseci probati detetu dati dotičnu namirnicu ponovo, u jako malim količinama, te da se opet isprati reakcija, jer se zna dogoditi da dete jednostavno „izraste“ i da se alergijska reakcija na datu hranu više ne javlja.

Zbog svega navedenog u prvoj godini detetovog života ne treba koristiti med i proizvode od meda, kikiriki (štapiće od kikirikija, smoki…),orahe, lešnike, bademe, plodove mora, limun, narandže, mandarine, kivi, maline, jagode, kupine, borovnice, ribizle…

UVOĐENJE VISOKO ALERGOGENIH NAMIRNICA

Tokom sezone bobičastog voća često je pitanje mamica da li da ga bebi daju ili da dočekaju iduću sezonu. Svakako, ako je beba bliže godinu dana i do sada nije imala alergijsku reakciju ni na jednu namirnicu moguće je da joj se da neko bobičasto voće u manjim količinama, najbolje pomešano sa jogurnom u vidu voćnog jogura, bez dodataka ( izblendiran jogurt i npr. malina ili kupina ili jagoda). Ukoliko je beba 6, 7 ali i 10 meseci savetuje se da se ipak dočeka sezona iduće godine kada će se ove zdrave namirnice moći dati sveža ( uvek bolja varijanta nego iz zamrzivača kada beba napuni godinu dana tokom zime).

Koštunjavo voće i kikiriki se po pravilu bebi daje tek posle treće godine, ali ima preporuka koje kažu da je to moguće uraditi i posle prvog rođendana. Najbitnije je da se ove namirnice izblediraju ili sitno iseckaju kako maloj bebi “ne bi zapale u grlo” kada može nastati veoma veliki problem. Daju se pomešane sa drugim namirnicama, najčešće u okviru nekih krema, namaza, domaćih piškota, keksića…

Primer uvođenja citrusnog voća je naveden kasnije s tim da se limun najbolje uvodi kao ceđen sok ( limunada), i veoma je bitno ne dati bebi krišku limuna da liže jer se ona može osuti i od kore limuna koja je tretirana raznim hemikalijama koje se pranjem ne mogu otkloniti.

Mleko se kod uvođenja jednostavno da u čaši ili flašici, najbolje za doručak da ima dosta vremena kako bi se ispratila bebina reakcija na isto. Zbog kontrole namirnica najbolje je za početak dati bebi kupovno mleko, a tek kasnije eventualno i domaće mleko isključivo od proverenog dobavljača.

dr med. Marija Mandić ( autor Kuvarskog dnevnika bebe Marte)

PRIMER UVOĐENJA IZ DNEVNIKA MARTINE ISHRANE:

UVOĐENJE MEDA: na parčetu hleba namazan puter i razmazano malo meda, na vrh noža. Marta pojela u parčićima oko pola kriške.

UVOĐENJE CELOG JAJETA: Kad bude vreme za celo jaje, onda ću Marti u varivonarendati celo tvrdo kuvano jaje i jelo će biti još bogatije.

UVOĐENJE MANDARINE: Kriška mandarine kojoj je skinuta kožica. Marta je prvo lizala kršku, a onda grickala, pa sam joj na kraju davala parčiće. verovatno bi isto odreagovala i na kivi.

(Deo iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte)

Izvor: mojpedijatar.co.rs