Na koji način bi roditelji, u zavisnosti od uzrasta i trenutnog stanja deteta, trebalo da odaberu adaptiranu mlečnu formulu, savetuje prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista.

Adaptirana mlečna formula je sledeći najbolji izbor posle majčinog mleka. Kod izostanka dojenja, mlečna formula obogaćena gvožđem je odgovarajuća zamena za majčino mleko.

Napravljene da obezbede nutritivne potrebe odojčadi do kraja prve godine, ponekad i duže, formule se razlikuju po sastavu, kalorijskom unosu, ukusu, svarljivosti i ceni.

Iako adaptirane mlečne formule po sastavu nisu iste kao majčino mleko, napravljene su tako da u potpunosti zadovoljavaju nutritivne potrebe u ovom uzrastu. Koriste se ili kao zamena za majčino mleko kad odojče nije u stanju da sisa, ili kao njegova dopuna kad bebe ne napreduju adekvatno u telesnoj težini.

Roditeljima je na raspolaganju nekoliko tipova adaptiranih mlečnih formula, od standardnih koje se daju bebama rođenim na vreme i kao zamena ili dopuna majčinom mleku, do prilagođenih adaptiranih mlečnih formula namenjenih bebama sa posebnim zahtevima u ishrani. Svaka ima drugačiju namenu, ali sve obezbeđuju zdravu hranu za bebu.

Uvek se počinje adaptiranom mlečnom formulom od kravljeg mleka.

Ako odojče pokaže bilo kakvu alergijsku reakciju, pedijatar će da promeni mlečnu formulu. Prilagođene mlečne formule preporučuje isključivo lekar, jer su namenjene za ishranu kada postoje određeni problemi.

Tipovi adaptiranih mlečnih formula

Standardne mlečne formule

Klasične startne mlečne formule su bazirane na kravljem mleku, ali koje je adaptirano tako da bude što približnije majčinom mleku. Sadrže mlečni šećer, laktozu, kao i biljna ulja, minerale i vitamine. Dodatak esencijalnih aminokiselina i neophodnih masnih kiselina približava ih sastavu majčinog mleka. Ove formule namenjene su zdravoj odojčadi rođenoj na vreme, umesto dojenja ili kad dojenje prestane pre kraja prve godine. Startne formule sa oznakom 1 daju se odojčadi do navršenih šest meseci, a potom ih menjaju one sa oznakom 2, koje u odnosu na startne imaju više proteina i mikroelemenata a manje masti.

Formule posle navršenih godinu dana

Ovo adaptirana mlečna formula je namenjeno deci preko godinu dana u fazi prelaska sa majčinog mleka ili standardne mlečne formule na kravlje mleko. Prednost ovih adaptiranih mlečnih formula nad kravljim mlekom je što sadrže manje natrijuma i proteina, znatno više gvožđa i vitamina D važnog za stvaranje kalcijum vezujućeg proteina i bolju resorpciju kalcijuma i fosfora; ove mlečne formule sadrže važne omega 3 masne kiseline koje se mogu naći u majčinom mleku, a optimalni odnos proteina i mešavina prebiotika ima izrazito bifidogeni efekat, potencirajući rast korisnih bakterija. Kod dece koja imaju loš apetit, primenom adaptiranih mlečnih formula sa oznakom 3 i 4 obezbeđuje se veliki deo nutritivnih zahteva.

Kada je beba spremna za kravlje mleko?
Odvikavanje od adaptirane mlečne formule zapravo znači početak uzimanja kravljeg mleka - obično oko prvog rođendana. Treba imati u vidu da je, naročito u drugoj polovini prve godine, bebama potrebno više gvožđa. Ako se kravlje mleko uvede suviše rano, beba može da bude anemična.Kravlje mleko bi trebalo da se postepenouvodi -zamenom jednig obrokaa mlečne formule šoljom kravljeg mleka.

Hipoalergene mlečne formule

Mlečne formule sa oznakom HA, takozvani parcijaln proteinski hidrolizati, sadrže lakše svarljive belančevine na bazi surutke, te mogu biti od pomoći bebama koje su sklone alergijama.

Potvrđeno je da pojedine bebe mogu da imaju jaku reakciju na proteine u vidu kolika (grčeva) i tipičnih znakova alergije na hranu. U tom slučaju se savetuje prelazak na mlečne formule sa hidrolizovanim proteinima.

Ove formule su na bazi kravljeg mleka, ali su proteini delimično razgrađeni, pa su manje sposobni da izazovu alergijsku reakciju, a takođe preveniraju alergiju i smanjuju rizik senzibilizacije.

Mlečne formule na bazi ekstenzivno hidrolizovanih proteina

Neke bebe imaju pravu alergiju na proteine kravljeg mleka koji se nalaze u formuli. One mogu imati česte bolove u trbuhu, dijareju, pojavu krvi u stolici, osip po koži i otežano disanje kada piju standardnu mlečnu formulu. Znaci se gube kada odojče prestane da koristi ovakvu formulu. Za njih postoje prilagođene mlečne formule zasnovane na proteinima surutke sa visokim stepenom hidrolize koja prevenira alergijsku reakciju. Ove formule namenjene su i bebama koje pate od malapsorpcije (slabe apsorpcije hranljivih sastojaka usled cistične fibroze, te kod hroničnih upalnih bolesti creva).

Mlečne formule bez laktoze

LF mlečne formule se koriste kod beba sa galaktozemijom ili urođenim ili stečenim nedostatkom laktoze (mlečnog šećera). Ova odojčad imaju netoleranciju laktoze, tj. ne mogu da svare laktozu, ona se ne apsorbuje i može izazvati grčeve, nadutost, povraćanje i gasove. Češća je kod prevremeno rođene dece. LF mlečne formule takođe se mogu koristiti i u akutnim dijarealnim poremećajima.

Antiregurgitacione mlečne formule

AR mlečne formule su namenjene odojčadi koja pate od refluksa, povećanog vraćanja želudačnog sadržaja zbog nerazvijenosti gastroezofagealnog sfinktera ili ne dobijaju u težini. U ovim slučajevima se preporučuju anti- refluks adaptirana mlečna formula koja će smanjiti vraćanje hrane, a neće usporiti varenje.

Raspored dnevnih obroka novorođenčadi i odojčadi na adaptiranom mleku
UZRAST KOLIČINA
0-2 nedelje 6-10 obroka po 30-60 ml
2 nedelje- kraja 1.meseca 6-8 obroka po 90-120 ml
1-3 meseca 5-6 obroka po 120-150 ml
4-6 meseci 4-5 obroka po 150-180 ml
7-9 meseci 3-4 obroka po 180-200 ml
10-12 meseci 2-3 obroka po 200-240 ml

Mlečne formule za odojčad sa zatvorom

Ova vrsta adaptiranog mleka se preporučuje bebama koje imaju neredovnu tvrdu stolicu praćenu bolom. Zahvaljujući prisustvu mešavine prebiotika GOS/FOS , delimično hidrolizovanim proteinima surutke , smanjenom nivou laktoze , prisustvu β palmitata omogućava se brža pasaža i mekše stolice.

Jedinstvena mešavina masti, veoma slična majčinom mleku poboljšava apsorpciju i umanjuje kalcijumove soli masnih kiselina koje izazivaju zatvor.

Mlečne formule za prevremeno rođene bebe i novororođenčad sa malom težinom na rođenju

U odnosu na standardne startne mlečne formule, ove formule sadrže više kalorija i mikronutrijenata, a ugljeni hidrati u obliku laktoze i polimera glukoze daju puno energije u maloj osmolalnosti koja je ovakvoj novorođenčadi potrebna.

Preporuke za ishranu bebe adatpiranom mlečnom formulom

• Neophodno je da se strogo poštuje uputstvo sa kutije. Upotreba manje količine vode od predviđene može da optereti bebine bubrege i digestivni sistem i da izazove dehidrataciju. Ako se doda suviše vode, to može da ometa bebin rast jer voda ne sadrži odgovarajuće kalorije i nutrijente.

• Ne zamrzavajte mlečnu formulu.

• Posle hranjenja baciti ostatke mlečne formule iz bočice, jer bebina pljuvačka podstiče rast mikroorganizama koji izazivaju infekcije.

• Nikako ne zagrevati mlečnu formulu u mikrotalasnoj pećnici. Ona zagreva hranu i tečnost nejednako, a to može uzrokovati da vruće čestice u formuli opeku bebu.

• Nikada ne ostavljajte bebu samu sa bočicom, jer može da se zagrcne.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović

Izvor: yumama.com

Da li je svaka bezglutenska ishrana zdrava, kako se biraju proizvodi za decu i koje su prednosti funkcionalne ishrane, za Yumamu objašnjava Dajana Poleksić, doktor biotehničkih nauka.

Gluten je proteinska komponenta koja se može pronaći u žitaricama koje su prisutne u svakodnevnoj ishrani, a može biti uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema kod onih koji su na njega alergični.

Za decu i odrasle kojima je dijagnostikovana intolerancija ili alergija na gluten i celijačna bolest, pravilna ishrana je od presudnog značaja za kontrolisanje problema.

A o tome šta podrazumeva bezglutenska ishrana, kako se biraju proizvodi i na šta treba da obratite pažnju prilikom pripremanja obroka, pričali smo sa Dajanom Poleksić, doktorom biotehničkih nauka.

Kako se biraju proizvodi i gde bi ih trebalo kupovati?
Proizvodi namenjeni osobama obolelim od celijakije i osobama koje pate od intolerancije na gluten, preporučujem da čitaju deklaraciju i da biraju samo proizvode na kojima stoji izjava "bez glutena". Takođe, nikako ne smeju da kupuju proizvode koji nisu upakovani i zaštićeni od spoljašnjih faktora sredine i ne kupovati u "rinfuznom" obliku tj. na meru bezglutenske proizvode. Kupovina je najsigurnija u proverenim prodajnim lancima.

Da li je u nekom namirnicama gluten "skriven" i na šta treba obratiti pažnju kada čitamo deklaraciju?
Gluten zbog engleske osnove reči "glue" što u prevodu znači lepak, se često koristi u raznim sosevima, kozmetici, mlečnim proizvodima kroz pšenične skrobove kao i u popularnim "zdravim" hlebovima gde je neophodan zbog povezivanja svih sastojaka. Takođe, ispod deklaracije ako piše da proizvod može da sadrži gluten u tragovima, osobe koje imaju celijakiju ne smeju da ih konzumiraju.

Koje proizvode bi trebalo kupovati?
Trebalo bi kupovati proizvode na kojima je jasno naznačeno da su bez glutena i birati nutritivno kvalitetnije proizvode koji pored pirinča sadrže proso, heljdu i sl bezglutenske žitarice.

Kako se pripremaju obroci za decu?
Obroci za decu se pripremaju prema uputstvu proizvođača, ali treba obratiti pažnju da se u kuhinji ne smeju nalaziti proizvodi koji mogu da sadrže gluten zbog moguće kroskontaminacije.

Da li je bezglutenska ishrana moguća u vrtićima?
Moguća je u vidu posebno pripremljenih i hermetički zatvorenih obroka kao i posebnih mesta za obedovanje, kako dečica ne bi uzimala od druge dece hranu sa glutenom.

Da li je i bezglutenske žitarice potrebno potapati?
Bezglutenske žitarice se mogu adekvatno pripremati samo u uslovima fabrika sa visokom tehnologijom, ne preporučujem kućne varijante upravo zbog svih koraka koji mogu da dovedu do kontaminacije glutenom.

Koje su sve prednosti funkcionalne hrane?
Prednosti funkcionalne hrane bez glutena su upravo u isključivanju agresivnog proteina kao što je gluten, ali isto tako moram da napomenem da funkcionalna hrana kroz unos žitarica koje ne sadrže gluten kao što su proso, heljda, čija semenke treba da obezbedi dovoljan unos nutrijenata. Kroz adekvatan proizvod, koji ima karakteristiku funkcionalnosti, dobijete biološki prihvatljiv unos minerala, vitamina koje vaš organizam zaista "prihvati" i iskoristi za razne biohemijske mehanizme neophodne za pravilan rad organizma.

Da li je svaka bezglutenska ishrana zdrava?
Bezglutenska ishrana je neophodnost za sve osobe koje pate od problema povezanim sa unosom ovog agresivnog proteina, ali svakako da postoje proizvodi napravljeni samo od "prostih skrobova" i šećera tako da treba birati one proizvode koji sadrže funkcionalne žitarice kao što su proso, heljda u kombinaciji sa pirinčem i kukuruzom.

Da li i na koji načinda može da se nadomesti nedostatak vitamina uzrokovan bezglutenskom ishranom?
Nedostatak vitamina, čak i atipične anemije, nastaju prvo zbog "habanja" vilusa tankog creva, koji izgledaju kao resice i kada su zdrave odgovorne su za unos nutritivno vrednih elemenata. Međutim, kada se naruši balans prvo treba izostaviti gluten potpuno i one se oporavljaju, zatim unosom prosa koji ima antiinflamatorni efekat na organizam polako se iz hrane nadomeste sve neophodne supstance. Savet je birati domaće proizvođače sa deklaracijama u čijem se sastavu nalaze upravo ovakve žitarice, pored pirinča i kukuruza koji spadaju u neutralne žitarice.

Još jedna poruka za sve mame, jer deca nemaju sud o kupovini naravno, to mame rade za svoju decu da čitaju "ličnu kartu" tj. deklaraciju svakog proizvoda i uz sve ove informacije lako će izabrati pravi proizvod za svoje najmilije.

Izvor: yumama.com

Svi znamo da je korisno jesti voće u bilo kom životnom dobu jer je ono izuzetno bogato raznovrsnim hranjivim materijama koje pozitivno utiču na organizam, bio on mlad ili star. Da bi pravilno rasla i razvijala se, vašoj bebi je neophodna adekvatna ishrana koju odlikuje mnoštvo vitamina, minerala, antioksidanata, vlakana ali i prirodnih (zdravih) šećera koji su prisutni upravo u voću. Nepisano pravilo je da onog momenta kad i sami dobijemo bebu i postanemo roditelji, tek tada nam sve reči i lekcije naših mama i baka upale neku lampicu i odjednom i mi, baš kao što su i one nekad, počnemo da primenjujemo neka njihova „pravila“, kao što je na primer važnost voća u ishrani.

 Nutrienti koje možete pronaći u većini voća su prvenstveno i najčešće vitamin C, beta karoten, vitamin K ali i ugljeni hidrati, antioksidanti i vlakna.

 Različite vrste voća sadrže različite hranjive materije, zbog čega je bitno da beba u ishrani konzumira raznovrsno voće, kako bi na taj način unela sve neophodne vitamine i minerale. Voće koje se smatra idealnim za bebe je:

breskva
jabuka,
kruška,
kajsija,
avokado,
bundeva i dr.

Bobičasto voće, s druge strane, uvodite pomalo i postepeno, ali tek kada vaša beba napuni godinu dana. Jagode, borovnice, kupine i slično bobičasto voće generalno ne spada u jake alergene, ali svakako treba biti na oprezu tokom prve godine bebinog života jer ono može da izazove osip i druge blaže dermatološke promene na koži bebe, a u nekim slučajevima i bude okidač ozbiljnije alergijske reakcije.

 Jača bebin imuni sistem

 Da bi bebin organizam, a samim tim i imuni sistem pravilno funkcionisao, neophodno je da je na prvom mestu dobro snabdeven esencijalnim vitaminima i mineralima. Pošto bebe brzo rastu i razvijaju se, ishrana bogata raznovrsnim nutrientima je ključna za njihovo zdravlje i napredak. Imuni sistem beba je sam po sebi osetljiv, iz kog razloga je važno podržati ga dobrim i kvalitetnim namirnicama, između ostalog i voćem. Pored maminog mleka, koje ojačava imunitet bebe, voće i povrće su dve najvažnije grupe namirnica koje beba treba da unosi kako bi pravilno napredovala i rasla. Čuvena rečenica „Zdravlje na usta ulazi“ je daleko više od obične fraze – ona je suština i osnova dobrog zdravlja i kvalitetnog života, za vas podjednako koliko i za vašu bebu.

 Utiče na rast i razvoj mozga

 Antioksidanti koji se nalaze u voću poput šljive i jabuke povoljno utiču na razvoj mentalnih i kognitivnih sposobnosti kod beba i dece, naročito na formiranje sećanja i pamćenje. Jak antioksidans kvercetin koji se nalazi u jabukama, šljivama ali i drugom voću se smatra „kraljem flavonoida“ te unošenjem ovog nutrienta podstičete ne samo bebin imuni sistem već i mnoge druge procese u telu koji direktno utiču na njen razvoj. Neki naučnici tvrde da količina voća koju konzumiramo tokom prve dve godine života utiče na IQ (koeficijent inteligencije) kasnije u životu. Bebe koje su konzumirale dovoljnu količinu voća su se u sprovedenoj studiji pokazale kao „pametnije“ u odnosu na bebe koje su imale znatno manje voćnih obroka u svojoj ishrani.

 Zdrava užina ili obrok

 Ako se dvoumite šta bebi da date kao užinu – sa voćem nikad nećete pogrešiti. Svakako, ono je uvek bolja opcija od bilo kog slatkiša, čokoladnih napitaka i drugih „šećernih“ obroka koji brzo pružaju osećaj sitosti i zadovoljstva, ali ne sadrže nikakve hranjive vitamine i minerale koji su prirodno prisutni u voću. Bebe i deca generalno vole voće jer je slatko i sočno, što je samo jedan razlog više da ga uvedete kao redovan obrok ili užinu za vašeg mališana. Ako vodite dinamičan život i stalno ste u pokretu, nije loše da pri ruci uvek imate par bebi kašica kao obrok za usput ili na nekim daljim putovanjima. Birajte proverene proizvođače i vodite računa da su teglice koje kupite pod vakumom i u roku upotrebe.

 Važno je da voće za koje se opredelite nije jak alergen jer je bebin imuni sistem dosta slabiji nego imuni sistem odrasle osobe te može doći do neke neželjene reakcije kao što su osip i crvenilo, na primer. U prvoj godini bebinog života izbegavajte voće kao što su jagode, kivi i citrusi, ili ih dajte u vrlo malim količinama kako ne biste izazvali potencijalnu alergijsku reakciju.

 Na kraju krajeva - na vama je da se opredelite da li ćete bebi davati gotove kašice ili ćete ih pripremati same. Većina mama balansira između kupovnih kašica i domaćih, u zavisnosti od slobodnog vremena i životne situacije, a vi ćete pronaći šta vama i vašoj bebi najviše odgovara. Danas na raspolaganju imamo pregršt raznovrsnog voća ali takođe i kvalitetnih bebi kašica da je prosto nemoguće ne isprobati ih sve.

 Ako se dvoumite s kojim voćem da počnete, najsigurnije voće za bebu je jabuka, kruška, šljiva, breskva, tako da za koje god od navedenih se opredelite da uvedete kao prvi voćni obrok vaše bebe – samo napred.

Izvor: bebac.com

Određene namirnice pogoršavaju ekcem kod dece. Nutricionisti savetuju kako bi trebalo da izgleda ishrana deteta koje pati od ekcema.

Ekcemi i uopšte problemi sa kožom kod beba i male dece javljaju se prilično često. Toliko često da verovatno čak i poznajete nekoga čije dete pati od ekcema.

Ako je to slučaj, možda ste i primetili da određene namirnice pogoršavaju simptome dovodeći do pojave crvenih, upaljenih fleka na koži koje neprijatno svrbe…

Nutricionista Karen Fišer, koja i sama ima kćerku koja pati od ekcema, odlučila je da se ne oslanja samo na kortizonske kreme koje najčešće samo ublaže i maskiraju simptome, već da pokuša da problem svoje devojčice reši ishranom.

Koliku ulogu igra ishrana?

Pošto je promena u načinu ishrane pomogla njenoj kćerki, Fišerova je odlučila da to podeli i sa drugim roditeljima, predstavivši "dijetu protiv ekcema".

Deca koja pate od ekcema ne bi trebalo da jedu grožđe, pomorandže, kivi, paradajz, avokado, kajsije, šljive i urme.

Osim toga, trebalo bi smanjiti mlečne proizvode i proizvode od pšeničnog brašna na minimum, kao i jaja, orašaste plodove, plodove mora i prerađenu hranu koja sadrži aditive i veštačke boje, prenosi "Dejli mejl".

Što se povrća tiče, osobe sklone pojavi ekcema trebalo bi da izbegavaju brokoli.

Ovo su, naravno, uopštene smernice, ali se stručnjaci slažu da je najefikasniji način da shvatite šta vašem detetu stvara probleme vođenje preciznog dnevnika ishrane.

Tako ćete sami moći da prilagodite preporuke lekara potrebama vašeg deteta.

Izvor: mondo.rs

Fiziologija novorođenčeta je potpuno drugačija u odnosu na starije dete i odraslu osobu. U ishrani beba ima mnogo normalnih pojava koje roditeljima stvaraju dilemu da li se radi o znacima neke bolesti.

Šta je to bljuckanje?

 Na kraju jednjaka, pred ulazom u želudac, nalazi se kružni mišić (sfinkter) koji ne dozvoljava da se mleko iz želuca tokom varenja vraća unazad. Kod beba je normalno ovaj sfinkter labaviji, što dovodi do vraćanja manjih količina mleka iz želuca u usta i u spoljnu sredinu. Značajno je da se radi o manjim porcijama mleka, a ne o celom obroku. Bljuckanje je normalna pojava kod preko 90% novorođenčadi. Osim što posmatranjem zaključujemo da li je u pitanju bljuckanje ili povraćanje, jedan od dokaza da je bljuckanje u pitanju je i uredno napredovanje bebe (150-200 g nedeljno). Ako beba ne napreduje onda to znači da se izbacuju veće količine mleka, odnosno ukupna količina popijenog mleka je manja od potrebne za napredovanje. Ovo je, svakako, trenutak kada treba otići na pregled kod pedijatra.

Kakav režim se sprovodi kod bljuckanja?

Postoje standardna pravila vezana za ishranu bebe koja između ostalog doprinose da beba manje bljucka. Uobičajeno je držanje bebe preko ramena 15-ak minuta posle obroka. Tada beba podrigne, odnosno izbaci višak vazduha. Treba obratiti pažnju i na položaj bebe u krevecu. Glava treba da je u istoj ravni kao i stomak. Pelene (pogotovo ako se stavlja i švedska), mogu da uzdignu donji deo tela, tako da se glava nalazi niže od stomaka. Ovakav položaj ne odgovara ni jednoj bebi. U tom slučaju treba dušek na kome beba leži lako iskositi (podići), tako da su glava i stomak u istoj ravni. Kod beba koje mnogo bljuckaju, glava treba da bude lako iznad stomaka prilikom ležanja.

Kako prepoznati povraćanje i kako postupiti ?

Povraćanje se od bljuckanja razlikuje po tome što beba izbacuje ceo obrok mleka. Kod bljuckanja se manja količina mleka izaci neposredno pored usta, a kod povraćanja znatno dalje od bebinih usta. Jedno povraćanje dnevno ne mora biti znak bolesti, ali ako beba povraća dva ili više puta, odmah se treba obratiti pedijatru. Postoji mnogo uzroka povraćanja, a potreba za medicinskom intervencijom se može javiti vrlo brzo ako je povraćanje uporno. Nemojte primenjivati nikakve terapijkse postupke ! Najvažnije je da bebu odmah odnesete na pregled !

Štucanje – problem ili normalna pojava ?

Mnogi roditelji ne znaju da beba znatno češće štuca nego starije dete ili odrasli. Štucanje se može normalno javiti nekoliko puta na dan. Obično traje izvesno vreme (oko 10-ak minuta) i spontano prestane. Razlozi su poznati: prvo, beba ima česte obroke (osam puta na dan), a drugo, dijafragma koja je odgovorna za štucanje, znatno je više aktivna kod bebe prilikom disanja.

Halapljivo sisanje

Često postoji zabrinutost roditelja što njihova beba halapljivo sisa. Najčešće se plaše da se ne prejede ili zagrcne. Razloga za brigu, zapravo, nema. Svako ko je gladan, biće pomalo halapljiv. Važno je samo da se bebi obezbedi takav položaj prilikom sisanja, odnosno adekvatna cucla ako se hrani veštačkim mlekom, kako se ne bi nagutala više vazduha nego što je uobičajeno. Takođe, nema razloga za suzbijanjem halapljivosti bebe. Treba je pustiti da popije mleka koliko želi, pridržavajući se prethodnih saveta.

Stomačni grčevi

Jedno od najčešćih pitanja roditelja u ambulanti pedijatra je: „Naša beba mnogo plače zbog grčeva, šta da preduzmemo ?” Zvaničan stav svetskih stručnjaka je da se radi o fiziološkoj pojavi usled intenzivnog rada digestivnih organa. Za fiziološke pojave se ne primenjuje terapija. Preporučuje se samo kratkotrajno ljuljanje bebe i/ili blage tople obloge. Mogu se primeniti čajevi za grčeve. Svi drugi postupci (masiranje stomaka, različiti lekovi) se ne preporučuju. Suština je u tome da se pojave kao što su čest plač, uznemirenost, ritanje nogicama, ne zamene za simptome nekog drugog poremećaja. Savet: ako vaša beba ima pomenute simptome tokom više dana, odnesite je na pregled kod pedijatra.

Zagrcnjavanje

Beba može ponekad da se zagrcne prilikom sisanja, ali ako je ova pojava česta potreban je pregled. Zagrcnjavanje ustvari predstavlja poremećaj gutanja i disanja istovremeno. Ponekad, ako potraje duže, beba pomodri. Treba je uhvatiti za grudni koš i okrenuti stomakom i licem na dole kako bi se izbacio sadržaj iz disajnih puteva. Duži poremećaj (prekid) disanja zahteva pregled pedijatra, ali povremeno zagrcnjavanje sa brzim uspostavljanjem normalnog disanja je uobičajena pojava.

Proliv ili normalna tečnija stolica ?

Zdravo novorođenče može imati stolicu posle svakog obroka, ali i jednom na nekoliko dana (do 7 dana). Stolica bebe je nešto tečnija nego starijeg deteta i dešava se da roditelji pomisle da se radi o prolivu. Naravno, uvek kada nisu sigurni, pedijatar će im pomoći da razreše tu dilemu.

Kod pravog proliva stolica je jasno tečna, česta i obilna. Ako beba više gubi tečnosti nego što unosi (mleko), dolazi do dehidracije i tada je svakako potreban pregled, i odgovarajuće lečenje.

Normalna boja stolice novorođenčeta je žućkasta. Zelena boja stolice se javlja zbog sledećih razloga: takozvane stolice gladi su zelene boje, i u malim količinama. Javljaju se ukoliko beba unosi nedovoljno mleka. Normalizuju se kada se uspostavi normalan unos mleka. Ove bebe izgledaju zdravo, ali su gladne. Nakon dužeg perioda neprepoznavanja glavnog problema u prvi plan dolazi slabije napredovanje.

Drugi razlog je promena bakterijske flore u crevima. Bakterije koje su uzrokovale zelenu boju stolice obično ne izazivaju nikakav drugi štetan efekat. I ove bebe imaju potpuno zdrav izgled. Ređe se ponekad dešava da su u pitanju patogene bakterije, izazivači proliva, kada se ispolje i drugi simptomi (suva koža i sluznice, mlitavost, povišena temperatura, slabo mokrenje itd.) koji jasno ukazuju da je beba bolesna.

Doc.dr Miloš Ješić, pedijatar-neonantolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o zdravlju uglavnom počnemo da razmišljamo onda kada ono postane ugroženo.

Prehlade, kada do njih dođe zahtevaju određeno vreme mirovanja i saniranja , a sve veća brzina kojom živimo nam to vrlo često ne dozvoljava, pa period oporavka traje mnogo duže a kvalitet našeg dana drastično opada. Kako je prevencija pola zdravlja, upravo na ovom segmentu moramo raditi i pre nego što se neki od prvih simptoma pojavi.

Šta možemo da uradimo da ojačamo naš imunitet ?

Koliko je naš imunitet važan vrlo često počnemo da mislimo tek kada kao izgovor za česte prehlade, loše opšte stanje i manjak energije za svakodnevne obaveze okrivimo upravo njega. Imuni sistem je naš prirodni vid odbrane od različitih mikroorganizama ( virusa, bakterija, gljiva ) ali i atipičnih ćelija i karcinoma. Kako bismo ojačali naš organizam i pomogli mu da se sam izbori sa patogenima koji vrebaju sa svih strana moramo da vodimo računa o namirnicama koje unosimo, izbegavamo natrpavanje lošom hranom koja slabi naš organizam, izbegavamo stres ili ga barem kanališemo sa što manje posledica,redovno vežbamo i naravno dovoljno spavamo . Jedan od osnovnih imunostimulatora je hormon sna melatonin. Oko osam sati sna u proseku je dovoljno da se telo odrslog čoveka regeneriše i spremi za bitku sa novim izazovima sa kojima se susreće sledećeg dana.

Hidriranost organizma kao preduslov jakog imuniteta

Kada je organizam odmoran i spreman za novi dan, moramo ga adekvatno hidrirati, jer upravo dehidrirane sluzokože postaju laka meta mnogobrojnim virusima. Hidriranost znači konzumaciju vode i to u proseku osam čaša za normalno uhranjenu odraslu osobu. Šolja zelenog, belog ili crnog čaja koji su bogati polifenolima i flavonoidima doprinosi borbi organizma protiv slobodnih radikala i tako svojim antioksidansnim potencijalom čuva nas od prehlade.

Redovna i izbalansirana ishrana osnova našeg zdravlja

Da biste podigli svoj imunitet prirodnim putem neophodno je da vaša ishrana bude redovna i izbalansirana. Puno šećera, procesirane hrane, gaziranih napitaka i hrane bogate trans mastima, nepovoljno utiču na naš imuni sistem i slabe ga. Raznovrsna ishrana bogata vitaminima i mineralima u značajnom procentu pomaže odbrambene funkcije organizma i povećava njegovu otpornost na različite virusne i bakterijske infekcije.

Jogurt, prva linija odbrane protiv mikroba

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako poboljšava aktivnost imunog sistema.

Pečurke, carstvo proteina i minerala

Pečurke pored izrazito dobre nutritivne vrednosti, igraju važnu ulogu u prirodnom podizanju imuniteta. Bogate su selenom, riboflavinom, niacinom i antioksidansima koji predstavljaju važne nutritijente u borbi protiv patogena. Šitaki pečurke sadrže antivirusnu supstancu lentinan koja deluje kao snažan modifikator bioloških reakcija i poboljšava delovanje makrofaga i T limfocita.

Beli luk, prirodni penicilin

Nikako ne treba zaboraviti beli luk, vrlo često u narodu poznat kao prirodni penicilin.Alicin koji je sastojak belog luka zaslužan je za njegovo antivirusno, antigljivično i antiparazitarno dejstvo. . Da biste ublažili jak miris belog luka žvaćite koru od limuna, peršun ili presnu šargarepu

Voće i povrće za zdravlje i otpornost

Potrudite se da unosite mnogo voća I povrća. Ova biljna hrana sadrži sve sastojke koji mogu da poboljšaju otpornost organizma. Namirnice bogate beta karotenom kao što su šargarepa, spanać, bundeva, kelj, krompir značajno poboljšavaju opšte stanje organizma. Brokoli je bogat sa sastojcima koji podižu imuni sistem – vitamin A , vitamin C i glutation. Kupus je izuzetno bogat C i A vitaminima koji jačaju imuni sistem.

Pored toga što su bogati vitaminima i mineralima, koštunjavo voće i semenke sadrže i nezasićene masne kiseline, esencijalne-omega masne kiseline i fitosterole koji na izuzetno efikasan način utiču na poboljšanje zdravlja.

Vitamin C, večiti borac za bolji imunitet

Vitamin C,cink i selen ne samo što su važni za normalan rasti i razvoj zdravog organizma,već su i važne karike u našem odbrambenom sistemu. Ukoliko želite da radite na svom imunitetu upravo namirnice koje sadrže cink i selen su pravi izbor za Vas. Selenom su bogate iznutrice I žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.Dok je cink dominantno prisutan u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Pušači moraju da obrate pažnju da su njihove potrebe za vitaminom C drastično veće, nego kod nepušača.

Kurkuma, žuto zlato iz Indije

Kurkumin ili glavni aktivni sastojak Kurkume , poseduje snažno antioksidativno , protivupalno, antivirusno,antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno dejstvo, stoga i ovaj začin treba uvesti u svoju kulinarsku rutinu.

Kao naše bake nekada

Domaća supa od kokoške i ljuta papričica su vekovima unazad najbolji saveznici u borbi protiv prehlade, ne samo što deluju bakteriostatski i ubijaju mikroorganizme pomažu nam u prirodnoj odbrani naših ćelija i stimulišu proizvodnju leukocita kao i endorfina.

Kako sebi olakšati , kada već dodje do prehlade ?

Kada do infekcije dođe evo nekoliko saveta da ubrzate i olakšate proces oporavka. Čajevi ne samo što ublažavaju simptome prehlade, mogu i da ubrzaju oporavak organizma. Nana, matičnjak i majčina dušica ubijaju mikrobe, čaj od žalfije je odličan za ispiranje usne šupljine, posebno kod bolova u grlu. Čaj od šipka i zove se koristi za bolje opšte stanje. Najbolja kombinacija je skuvati čaj od jednog korena đumbira, zatim kada se malo ohladi dodati kašiku prirodnog meda ( livadski, bor, žalfija) i sok od jednog ceđenog limuna. Limun nikada ne dodavati u vrelu vodu, pošto tako gubi svoja lekovita svojstva. Cimet kao jedan od osnovnih lekova u istočnjačkoj medicini, ima svoje važno mesto kako u snižavanju šećera u krvi, tako i u podizanju imuniteta zbog svog visokog sadržaja vitamina C. Kod nas su dostupne dve vrste cimeta, Kasija koji je najrasprostranjeniji i Cejlonski cimet koji je bolji i kvalitetniji. Pomešajte kašicicu meda sa cimetom i to dodajte preko pahuljica koje ujutru doručkujete ili preko banane ili jabuke.

Kašalj kao verni saputnik prehlada, ume da traje nedeljama, da otežava svakodnevno funkcionisanje i nervira. Može biti suv ili nadražajni i vlažan ili produktivan. Za suvi se preporučuje med sa saćem ( fenoli iz meda čiste disajne puteve ), sok od crne rotkve, kao i čaj od korena peršuna skuvan u čaši belog vina. Stari dobar recept je i kašika naseckanog belog luka sa kašikom topljenog svinjskog sala Za produktivan kašalj kombinacija belog sleza, majčine dušice i anisa.

Da bismo na najbolji način iskoristili svaki svoj dan, posvetite pažnju vašem imuno sistemu, koji će Vas za to itekako nagraditi dobrim zdravljem.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Izbegavati gluten samo u slučaju autoimune bolesti celijakije...

Premda su police supermarketa pune bezglutenskih proizvoda, deca bi trebalo da ih konzumiraju samo ako pate od intolerancije na gluten, preciznije od autoimune bolesti celijakije, ističu lekari iz Nemačkog udruženja pedijatara.

Celijakija je hronična bolest koju karakteriše intolerancija na gluten, sastavni deo velikog broja namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani. Pojavljuje se kao hronična upalna bolest creva, koja se često javlja upravo kod najmlađih.

Kod ovakve dijagnoze uvođenje bezglutenske ishrane je nužno, ali kod zdrave dece joj ne treba pribegavati kako ne bi došlo do manjkanja ostalih nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, poručuju iz organizacije.

Hrana bez glutena često sadrži više masnoća, šećera i soli, a manje vitamina B, gvožđa i folne kiseline, kao i ostalih važnih nutrijenata. Zbog toga ishrana dece koja ne pate od celijaklije, bazirana samo na takvim proizvodima, može da rezultuje nuspojavama, poput gojaznosti. Osam vitamina skupa B omogućava telu da dobije energiju iz hrane koju unosimo u organizam, istovremeno ga podstičući da proizvodi crvena krvna zrnca koja raznose kiseonik po telu. Folna kiselina naročito je važna kod trudnica jer sprečava rađanje dece s defektnim genom.

Svi oni koji konzumiraju bezglutenske proizvode bez pravog razloga, pri tome konzumiraju i manje vlakana važnih za pravilnu probavu, upozoravaju nemački pedijatri. Oni ističu da izbacivanje glutena iz ishrane deteta koje nema simptome celijakije ne mora nužno imati pozitivan učinak.

Vlakna i žitarice su važne jer kontrolišu nivo šećera u krvi, pomažu osećaju sitosti nakon jela i regulišu rad creva.

Podsećaju da je gluten mešavina dve vrste proteina – glutenina i prolamina, kao i da ga najčešće nalazimo u žitaricama poput pšenice, raži i ječma, kao i kod puno hrane za koju i ne znamo da sadrži gluten, poput začina za salatu, krem supe, soja sosa i piva.

Izvor: B92

Mleko je važna namirnica za rast i razvoj dece, a na našim prostorima je kravlje mleko deo tradicionalne – viševekovne ishrane. Pokušaji generalnog osporavanja, pa i izbacivanja mleka iz ishrane, NISU utemeljene na naučnim dokazima!

Kada se pravilno uvodi u ishranu dece i kada se poštuju dobro definisane preporuke za upotrebu, kravlje mleko i mlečni proizvodi su, za ogromnu većinu dece, bezbedna i zdrava namirnica! Ime više korisnih nutritivnih aspekata mleka, ali dva su najverovatnije najvažnija: mleko i mlečni proizvodi su odličan izvor kalcijuma, koji je jedan od najvažnijih minerala za rast i razvoj deteta.

Slede najčešća pitanja roditelja:

Kada se uvodi kravlje mleko u ishranu beba?

U prvoj godini života – majčino mleko je najvažnije za zdravlje bebe i NEMA prave zamene! Preporuke svih velikih pedijatrijskih, nutricionističkih i alergoloskih udruženja su jasne – u prvoj godini života NE treba davati kravlje mleko! Prevencija gojaznosti (koja postaje globalni problem) i smanjenje verovatnoće nastanka alergija na proteine kravljeg mleka su lako razumljivi. Zato je dojenje “zakon” u prvoj godini života! Ukoliko u užoj porodici nema alergije na proteine kravljeg mleka, posle prvog rođendana se može dati kravlje mleko, ali isključivo BEZ konzervanasa i aditiva!

Šta od mleka beba prvo da proba?

Najbolje je da prvi bebin kontakt sa kravljim mlekom bude JOGURT! Fermentisani mlečni proizvodi, kakav je jogurt, sadrže korisne – probiotske bakterije koje su izuzetno važne za zdravlje dece (ovo svakako važi i za odrasle). One pomažu varenje, ali pomažu da dete izgradi zdrav imunski sistem. Sve što važi za jogurt važi i za kiselo mleko! Kiselo mleko se lako vari u crevima, stimuliše proces pražnjenja, a kao i jogurt pomaže zdravu crevnu mikrofloru. Može da se kombinuje sa raznim ukusima i jelima, a posebno sa voćem i slatkišima kao zamena za sladoled sa niskim brojem kalorija.

Da li su sirni namazi dobri za decu?

Sirni namaz je dobar izbor uz doručak, kada se kombinuje sa hlebom od integralnim žitaricama i jogurtom. Potrebno je voditi računa o tome da on bude potpuno prirodan: bez aditiva, bez konzervansa i bez veštačke arome – što naprimer Sirko i A la kajmak, Mlekare Šabac, čine namazima br 1. u Srbiji.U pitanju su proizvodi koji se dobijaju od najkvalitetnijeg domaćeg mleka savremenim tehnološkim postupkom.

Da li se deci može davati čokoladno mleko?

Jedno vreme je čokoladno mleko bilo jedna od neprikladnih namirnica nuticionista, pre svega zbog visokog sadržaja šećera. Ipak, poslednjih 20-tak godina se zna da kvalitetno čokoladno mleko ima jedno izuzetno važno mesto u oporavku dece od jakih fizičkih napora. Kad dete ima jak trening ili utakmicu, u prvih 45-60 minuta POSLE treninga je važno da dete unese “brzi” šećer, a po mogućstvu i proteine koji oporavljaju istrošene mišiće. E, tu je čokoladno mleko idealno – sadrži OPTIMALNU količinu šećera i proteina za oporavak posle fizičkog napora. Ovo važi i za odrasle, a to je dokazano izuzetno dobro sprovedenim medicisnkim istraživanjima.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Čula sam da postoje (ali dok ne vidim ne verujem) deca koja jedu bukvalno sve što im se stavi u tanjir. To, nažalost, nije slučaj kod moje dece, a ako nije ni kod vaše, ne budite očajni. Izbirljivost, iako je jako naporna za roditelje, potpuno je normalna stvar kod dece.

‘… deca vrtićkog uzrasta po prirodi stvari prolaze kroz faze kada su izbirljiva i odbijaju da probaju novu hranu. Naročito povrće. Ovo je potpuno normalna razvojna faza, ali može dovesti do problema ako deca postaju sve više izbirljiva.’ – Dr Claire Farrow, Aston Research Centre for Child Health.

Iako vam sad možda deluje utešno to što niste jedini na svetu koji imaju ovaj problem, to olakšanje traje kratko, tek dok prvi sledeći put ne poslužite brokoli. Ali, nauka je konačno pronašla način da vam pomogne. Nova istraživanja pokazala su da, prateći ova tri koraka, roditelji mogu promeniti stav deteta prema hrani.

Pre nego što kažemo koji su to koraci, moramo da napomenemo – istrajnost je najvažnija. Morate biti uporni. I uvek imati na umu da su deca odlični pregovarači. A da biste dosegli njihov nivo pregovaračkih moći, evo šta treba da uradite.

Korak 1 – ponavljanje: Nudite hranu koju dete odbija. Nudite isto povrće najmanje 14 dana za redom. I budite strpljivi. Ideja je da dete „upozna” hranu, da prestane da mu bude nova. Neka deca možda će određenu hranu morati da probaju 10-20 puta dok je ne prihvate.

Korak 2 – dajte primer: Jedite povrće koje nudite detetu i sami za ručak i pokažite koliko vam se dopada.

Korak 3 – nagrade: Nagradite ih za trud, čak i ako su pojeli samo zalogaj. Ili samo liznuli. Sve se računa. Velike stvari počinju malim koracima.

Sve ovo sa istim povrćem ponavljajte najmanje 14 dana!

‘Naša istraživanja pokazala su da ponavljajuće izlaganje deteta određenoj hrani, nagrađivanje svakog pokušaja probanja hrane i lični primer koji roditelj daje jedući i sam hranu koju dete odbija, mogu bitno promeniti odnos deteta prema hrani.’ – Dr Claire Farrow.

Pored toga, navike u ishrani koje deca usvoje u detinjstvu pratiće ih i kad odrastu i sigurno želite da izgrade zdrav odnos prema hrani.

Izvor: Zelena učionica

Briga mnogih mama – da li je hrana koju nude svojim bebama bljutava i „bljak“, šalje deci pogrešnu poruku – da je prirodni ukus voća, povrća i ostalih zdravih namirnica loš i da ga je neophodno nečim „zamaskirati“. Pri tome gubimo iz vida da su bebina čula „neiskvarena“ i da one vole blage ukuse.

Ako ste pomislili da nemate ovakvih problema, jer ste izabrali da bebu hranite gotovom hranom, iznenadiće vas da je i hrana koja je namenjena bebama „obogaćena“ raznim nepotrebnim dodacima, kako bi se bebi na prvi zalogaj dopala ( so, šećer, ( burbon ) vanila i sl ).

Naš cilj je ukorenjivanje zdravih navika, između ostalih i onih u vezi sa ishranom. Želimo da naša deca zavole voće, povrće, integralne žitarice i slične namirnice, kako bi bila što zdravija, kako u dečjem, tako i u odraslom dobu. Verujem da ne postoje zabranjene namirnice, nego samo one koje su u svakodnevnoj ishrani poželjne ili nepoželjne. Među nepoželjnijima tokom prve godine bebinog života je so.

Pod pojmom soli obično podrazumevamo kuhinjsku so, NaCl. Morsku, jodiranu, naravno. Ova so je zbog dodatog joda korisna u sprečavanju razvoja oboljenja štitne žlezde, koje se odlikuje smanjenim stvaranjem njenih hormona, koji su jedan od glavnih regulatora našeg metabolizma. Dakle, kuhinjska so je bitan dodatak ishrani, ALI u vrlo malim količinama i ne tokom prve godine života. Sastojak soli koji zapravo pravi problem, jeste natrijum (Na), elektrolit koji je već prisutan u brojnim prirodnim namirnicama ( povrće, mleko… ima ga čak u različitim količinama i u flaširanim vodama! ), a fabričkim proizvodima se dodaje u cilju poboljšanja njihovog ukusa, najčešće u formi natrijum glutaminata, ali i drugih natrijumovih soli. Bebini bubrezi nakon rođenja postepeno funkcionalno sazrevaju, i ne mogu da „se izbore“ sa velikom količinom ovog elektrolita ( majčino mleko je idealna hrana za bebe tokom prvih 6 meseci života,i zbog toga što sadrži najmanje ovog elektrolita ). Sa uvođenjem nemlečne hrane, povećava se i unos natrijuma koji se već nalazi u namirnicama, zbog čega nema potrebe da dodajemo i kuhinjsku so. Tokom prve godine života, ukupna količina soli koja nije štetna za bebine bubrege iznosi do 1g na dan, a od prve do treće godine do 2g.

Unošenje veće količine soli može dovesti do oboljenja bubrega i povišenog krvnog pritiska i posledičnog oboljenja srca. Velika količina šećera štetna je za zube, može dovesti do dijabetesa i gojaznosti, sa brojnim pratećim oboljenjima. Štetni efekti ove navike ne moraju se ispoljiti u detinjstvu, nego u starijem životnom dobu.

Kada govorimo o šećeru, šećer koji je organizmu, a naročito mozgu, potreban je glukoza, a nju organizam može dobiti ili sintetisati iz raznih namirnica, voća, žitarica, pa čak i mleka, samim tim njegovo dodavanje hrani nema nikakvo opravdanje. Korisno je samo to što će trenutno „navući“ dete na hranu kojoj ste ga dodali, moć koju koriste brojni proizvođači hrane, dodajući šećer i namirnicama u kojima ga ne biste očekivali. Kasnije je vrlo teško detetu objasniti da je zdravije pojesti nezašećerenu voćku.

Nezašećereni obroci nisu bolji „samo“ kada je zdravlje zuba u pitanju ( nikako nije zanemarljivo, jer smo „nacija bolesnih zuba“, a zdravlje zuba ima veliki uticaj na celokupno zdravlje ), nego i zbog stvaranja zdravih navika u cilju sprečavanja razvoja gojaznosti, razvoja šećerne bolesti i sl. Epidemija dečje gojaznosti jedna je od vodećih briga pedijatara širom sveta, a nažalost i u našoj zemlji, jer vodi do ranog razvoja brojnih poremećaja koji su ranije bili „rezervisani“ za odrasle ( pre svega povišen krvni pritisak, oboljenja kardiovaskularnog sistema, metabolički i hormonski poremećaji… ).

Gotova hrana za bebe

Možda neočekivano, ali ova hrana je „puna“ šećera i soli, zato pri izboru obratite pažnju na deklaraciju na kojoj piše tačan sastav. Nivo soli može biti označen i kao nivo natrijuma ( Na ) ( 2,5g soli jednako je 1g Na ). Visok nivo soli je preko 1,5g/100g hrane ( 0,6g Na/100g ), a nizak je ispod 0,3g soli/100g ( manje od 0,1g Na ). Što se šećera tiče, velika zastupljenost iznosi preko 15g/100g hrane, a mala ispod 5g šećera/100g. Čak i ako vodite računa o izboru hrane sa malim količinama soli i šećera, ne zaboravite da se količine unete tokom jednog dana sabiraju! Ukoliko sami pripremate bebi hranu, količina soli i šećera koje ona unosi je pod vašom kontrolom.

Koju hranu treba izostaviti sa bebinog menija?

„Grickalice“- čips, flips…kako god da se zovu, zapravo su samo masna, slana alternativa hrani, brzo će zasititi vašu bebu, ali samo fizički, jer u nutritivnom smislu ne sadrži apsolutno NIŠTA što je potrebno malom organizmu koji se nalazi u periodu najintenzivnijeg rasta ( da ne ulazimo u dalje komplikacije koje podrazumevaju vrhunsku veštinu kojom ćete navesti dete da ipak zagrize brokoli umesto čipsa ).
U makrobiotičkim radnjama postoje zdravije alternative, poput pirinčanih kolača i integralnih sendviča i sl.

Gotova, instant jela – bilo da su konzervirana, dehidrirana ili zamrznuta, uvek sadrže velike količine soli i šećera, i nikako nisu pogodna za bebe i malu decu.
Slatkiši- divno su upakovani, brižljivo poređani na najuočljivije police i naša deca ih obožavaju, ali nažalost, takođe ne sadrže ništa korisno. Uz malo truda, nije ih baš toliko teško izbeći, kao što se čini, a ako ih ipak dajete svom mališanu, najbolje je da to učinite nakon ručka, na taj način će veća količina pljuvačke umanjiti štetno dejstvo na zdravlje zuba.
Gazirani napici – sadrže VELIKE količine šećera, ali i soli, tj. natrijuma.
Voćni sokovi – sadrže velike količine šećera i kiseline, što oštećuje zubnu gleđ. Ako dajete bebi sok, najbolje da bude svež, sa povrćem, razblažen, i da to činite tokom ručka ( naročito ako se hranite vegetarijanski ), kako bi „preuzimanje“ gvožđa iz hrane bilo što efikasnije. Količina ne bi trebalo da prelazi 120ml na dan, i beba nipošto ne bi trebalo da ga pije tokom noći, niti pred spavanje.
Bez preterivanja…

Sve prethodno navedeno ne znači NIKADA i NIŠTA što nije posebno pripremljeno za bebu! Kako vaša beba raste postepeno ćete je privikavati na „porodični meni“, da bi, kada se steknu svi preduslovi ( pre svega dovoljan broj zuba i umeće žvakanja hrane ( a to se vežba! ) beba jela sve što i ostali članovi porodice. Uzrast u kome se to dešava krajnje je individualan, ali ni kod „zubatih“ i naprednih, veštih beba ne bi trebalo da bude pre punih godinu dana ( zbog razloga o kojima se i diskutuje u ovom tekstu ).

rosečan uzrast je od 13,14, pa do 18 meseci. Što je vaša kuhinja „blaža“ i više u skladu sa načelima zdrave ishrane, to je ranije možete ponuditi bebi. Naravno, ukoliko se u vašem domaćinstvu priprema „teška“ i začinjena hrana, bolje je što duže nastaviti sa odvojenim pripremanjem, ako se na ukus ostalih ukućana već ne može pozitivno uticati.

Dr Ivana Veljić
Izvor:mojpedijatar.co.rs