Nespušten testis

Ko, obično, prvi primeti da dete ima nespušten testis?
U svakom slučaju, doktori bi trebalo da posumnjaju na ovaj problem. Mi, takođe, savetujemo roditeljima da ponekad, u toku kupanja muške dece, provere da li su testisi u skrotumu (odnosno «jajašca u kesici»)

Ukoliko ne mogu da napipaju testis u skrotumu (sa jedne ili obe strane), neophodno je da konsultuju dečjeg urologa. On je veštiji da obavi taj pregled i da definitivno kaže da li se testis pipa ili ne.

Kako nastaje nespušteni testis (retencija testisa)?
Tokom razvojnog perioda muškog fetusa, testisi nastaju u abdomenu (trbuhu). U poslednjim mesecima trudnoće, spuštaju se iz trbuha u skrotum («kesica», mošnice). Ali, nekad uopšte ne dođe do spuštanja, ili je ono nepotpuno. Tako da jedan, ili oba testisa ne dođu na svoje normalno, prirodno mesto, već ostanu u trbuhu ili ingvinalnom (preponskom) kanalu.

Postoji više teorija koje objašnjavaju zašto se testis ne spusti. Trenutno je uglavnom prihvaćena hormonska teorija, mada ima autora koji više veruju da mehanička prepreka igra glavnu ulogu.

Zašto testisima preti opasnost?
Viša temperatura u trbuhu i ingvinalnom kanalu nego u skrotumu, dovoljna je da izazove degenerativne promene u testisu. Što je duže vreme testis van svoje normalne pozicije, to je veća verovatnoća da bude oštećen i kasnije nefunkcionalan. Kod dece čija oba testisa nisu spuštena na vreme u skrotum, postoji velika mogućnost da imaju problema sa plodnošću. Kod dece sa jednim nespuštenim testisom, ovaj rizik nije veliki, ali ipak postoji.

Drugi razlog zbog koga je problem nespuštenog testisa veoma značajan, jeste povećan rizik za nastanak malignih promena tog testisa. Što je testis duže zaostao u spuštanju, odnosno što je viša njegova pozicija prema ili u trbuhu, to je veća verovatnoća za razvoj tumora testisa posle 30. godine života.

Kako se dijagnostikuje?
Kao što sam naveo, običnim pregledom može da se napipa «prazan» skrotum. Postoji mogućnost da je testis zastao na putu svog spuštanja, odnosno da se radi o pravom «nespuštenom testisu». S obzirom da u prvih šest meseci života može da dođe do nastavka procesa spuštanja testisa u skrotum, definitivna dijagnoza se postavlja tek nakon tog perioda.

Drugi mogući razlog praznog skrotuma je migrantni (šetajući) testis, gde povremeno dolazi do refleksnog povlačenja testisa na gore (u ingvinalni kanal). Obično se takav testis spontano spusti u skrotum prilikom kupanja u toploj vodi. Lekar ga lako prepoznaje, jer pri pregledu testis može da se spusti do dna skrotuma, što nije moguće kod retencije, odnosno nespuštenog testisa. Ohrabrujuće je da ovo stanje ne zahteva lečenje, jer spontano prolazi do puberteta. Međutim, neophodno je redovno kontrolisanje, pošto nekad (mada retko) migrantni testis može da postane pravi nespušteni testis, a tada zahteva hirurško lečenje.

Na kraju, ako testis ne može da se napipa, radi se laparoskopija (finim optičkim instrumentima se pregleda unutrašnjost trbuha), radi postavljanja definitivne dijagnoze, odnosno razjašnjenja da li se testis nalazi u trbuhu ili ga uopšte nema. Ako je kod pacijenta potvrđeno da testis sa te strane ne postoji, sav njegov hormonski i potencijal plodnosti se nalazi u preostalom testisu, na suprotnoj strani. Dečak će biti normalan i zdrav muškarac ukoliko se taj (preostali) testis sačuva. Bilo kakva trauma ili otok, bol i crvenilo na tom testisu – zahteva hitno javljanje lekaru. Nekad su važni sati da se taj testis sačuva.

Kada je najbolje vreme za lečenje nespuštenog testisa?
Hirurška intervencija nespuštenog testisa je neophodna. Reč je o delikatnoj, ali rutinskoj operaciji, koja predstavlja jednu od najčešćih operacija u dečjoj urologiji. Optimalan period za njeno obavljanje je uzrast deteta od 12. do 24. meseca života. Svako odlaganje intervencije posle tog perioda smanjuje šansu za plodnost i vodi u sterilitet (povećava mogućnost da se ošteti plemenito tkivo testisa).

U našoj zemlji, veliki je broj dece kod koje se problem otkrije tek u uzrastu od pet-šest godina, a dešava se i da se mladići tek sa 16 ili 17 godina prvi put obrate lekaru za pomoć. Iako je situacija bolja u odnosu na raniji period, i dalje je u Srbiji procenat pacijenata koji se jave kasno, veći u odnosu na razvijene evropske zemlje. Mada danas nespušteni testis najčešće otkrije lekar pri pregledu novorođenčeta, i roditelji moraju da obrate pažnju na mogućnost postojanja ovog problema – da bi se, ukoliko je potrebno, na vreme reagovalo.

Hormonska terapija
Referentni centri koji se bave ovim problemom, savetuju i hormonsku terapiju (u zavisnosti od toga kavo je histološko stanje nespuštenog testisa), zajedno sa operativnim spuštanjem testisa. Postoje rezultati koji govore da takav vid terapije dodatno smanjuje kasne probleme sa plodnošću tih pacijenata. Pošto su rezultati još uvek u fazi potvrđivanja, nisu prihvaćeni od svih. Mada, takav vid lečenja ima realnu osnovu – u tome što je najverovatniji uzrok retencije testisa hormonske (endokrine) prirode.
Umesto zaključka, ostaje upozorenje da za siguran, normalan rast i razvoj testisa – lečenje nespuštenog testisa mora da započne rano, najbolje na kraju prve godine života. Hirurška intervencija fiksacije testisa u skrotalnu vreću se radi sa velikim uspehom, i uz minimalne komplikacije.

Docent dr Zoran Radojičić