Prisustvo dobrih bakterija koje ljudi imaju u svom organizmu je dvostruko ako u kući živi i pas.

DECA su zdravija i imaće slabije šanse da dobiju neku alergiju da budu gojazna ako je u toku trudnoće i nakon porođaja, u domaćistvu prisutan pas, pokazala su nova istraživanja.

Mikrobi koji se mogu naći u psećem krznu vode ka dobroj bakteriji koju ljudi imaju, a ona je povezana sa manjim rizikom od dobijanja alergija, astme i gojaznosti.

Tajming može da bude presudan za ovo, posebno kad je u pitanju rana izloženost tim bakterijama, kažu istraživači za medicicinski časopis „Mikrobiom“.

Ustanovljeno je da prisustvo psa dok je beba još u materici i još tri meseca nakon rođenja povećava šansu za pravilan razvoj te bakterije, prenosi „Miror“.

Teorija o bakterijama je odavno uspostavljena i prema njoj deca koja su izložena prljavštini i bubama postaju imuna na njih, pa je dobro pustiti ih napolje da se igraju dok su još mali.

Epidemiolozi sa univeziteta Alberta u Kanadi povezali su ove efekte sa istraživanjima sprovedenim u porodicama koje imaju kućne ljubimce, posebno pse. U istraživanju je ispitivana stolica 746 dece. Pronađen je veći procenat crevne bakterije Ruminokokus i Oscilospira kod dece koja imaju kućnog ljubimca, u 70 posto slučaja psa.

Mikrobi, mikroorganizmi i bakterije koji žive u organima za varenje kod ljudi i životinja povezani su sa nižim stepenom alergija i gojaznosti.

- Ne postoji precizno utvrđen trenutak kada se stomačni imunitet i mikrobi zajedno razvijaju, a kada se prekid te veze rezultira promenama u imunitetu – rekla je naučnica, pedijatar i epidemiolog Ana Kozirskij.

Mikrobi se prenose sa životinja na čoveka maženjem, ili samo prisustvom u istoj prostoriji, a mogu da imaju uticaj i na nerođenu bebu dok je još u materici.

- Prisustvo ovih bakterija je dvostruko veća kada je u domaćinstvu prisutan kućni ljubimac – dodala je Kozirskij.

Izvor: Večernje novosti

Bebe i mala deca trebalo bi da se što više kreću. Kretanje povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodi do poboljšanja sna, vida, varenja i umanjuje rizik od obolevanja od respiratornih bolesti

Daglas Doman, američki stručnjak sa Instituta za razvoj ljudskih potencijala, nedavno je posetio Beograd i preneo saznanja o razvoju dečje inteligencije. Da bi mališani bili zdravi i svaki deo njihovog mozga razvijen, razvoj motorike je od izuzetne važnosti.

Zato stručnjaci sa ovog Instituta napominju da bi bebe i mala deca trebalo da se što više kreću. Kretanje povećava prisustvo kiseonika u mozgu, dovodi do poboljšanja sna, vida, varenja i umanjuje rizik od obolevanja od respiratornih bolesti.

– Bebu, već mesec dana nakon rođenja, nemojte stavljati da leži na leđima poput kornjače koja, u tom slučaju, ne može da se pomeri, već na stomak. Tako će jačati ruke, noge, ali i vrat, naučiti da drži glavicu uspravno. Stavite je u ovaj položaj po 15 minuta, nekoliko puta na dan i ubrzo će biti spremna za sledeću fazu.

– „Gmizanje” podrazumeva da beba pravi male pokrete, odupirujući se stopalima i rukama o površinu. Zato najmlađem članu obezbedite topao, bezbedan, sterilan pod, gde može što više da bude na stomaku. Neka bude samo u benkici, bosih nogu i golih ruku kako bi lakše mogao da se odupre o podlogu.

– Ovi pokreti će ubrzo da je dovodu do puzanja. Kako bi podstakli mališana da se odvaži na ovo, vi ili starije dete puzite po podu, kako bi beba videla kako se to radi.

– Takođe, ne oblačite mu odeću koja će ga ograničavati u pokretu i nikako ne primoravajte bebu da se kreće, već je pustite da stane kad ona poželi da se odmori.

Izvor: novosti.rs

U kojim situacijama je potrebno bebi davati vodu i koju? Koliko beba treba da pije? Odgovore na ova pitanja daje pedijatar prim. dr Maja Skender.

Poznato je da voda sačinjava najveći deo telesne mase čoveka, a količina vode u organizmu, u odnosu na ukupnu telesnu masu, je znatno veća kod novorođenčeta i mladog odojčeta, nego kod starije dece i odraslih.

Odojče "izmeni" oko 25 odsto svoje zalihe tečnosti, dok odrastao čovek izmeni samo pet odsto.

Glavni organ koji reguliše promet vode u telu je bubreg koji u ranim danima života nije još uvek dovoljno zreo i zbog toga ga ne treba opterećivati velikom količinom tečnosti.

Kako nezreli bebini bubrezi ne bi bili opterećeni pobrinula se sama priroda i zbog toga je prvo majčino mleko oskudno, poput "vodice". Ono se naziva kolostrum i prepuno je važnih hranljivih i zaštitnih materija, dok vode sadrži taman koliko bebi treba.

Kada voda ugrožava mleko
Voda se odojčetu na prirodnoj ishrani daje samo ukoliko je dehidrirano. Redovno davanje vode odojčetu (u slučajevima kada to nije potrebno) može da dovede do smanjenja intenziteta dojenja, ili da utiče na pojavu nepravilnih navika kod bebe i smanji priticanje mleka u dojke.

Beba unosi vodu u organizam putem mleka, a tek nakon navršenih četiri do šest meseci i putem hrane. Za razliku od odojčeta na veštačkoj ishrani, kod odojčeta koje se hrani humanim mlekom, opterećenje solima je nisko. Zbog toga mu nije potrebno davati dodatnu vodu, čak ni u veoma toplim klimatskim uslovima.

Osim u slučajevima kada ne sisa dovoljno, ako se prihranjuje adaptiranim ili kravljim mlekom, ukoliko izgubi veliku količinu vode u toku bolesti (proliv, povraćanje, povišena temperatura), ili ako se previše utopli.

Kako da znam da li je beba dehidrirala?
Beba u početku često traži da sisa, trudi se da uhvati bradavicu, ponekad je intenzivno vuče, ali ne izvlači mleko - ili zato što ga nema (što je ređa pojava), ili zato što je tehnika podoja nepravilna (mnogo češće). Ako su vam grudi pune mleka, a nemate iskustva, može vam se učiniti da vaša beba sisa i kada to ne čini, pa će vas čuditi zašto stalno plače. Na kraju, beba zaspi. Ali, ne zato što se najela, već zbog iscrpljenosti i, obično, dugo spava.

Vi ste, misleći da je beba dovoljno sisala, konačno odahnuli, pa je nerado budite, čak i kada prođe više od tri sata - jer vam je "žao", a i da biste se sami odmorili. Ovo je opasna situacija - pošto beba, spavajući dugo, još više smanjuje unos tečnosti. Na kraju, ukoliko je temperatura okoline visoka, beba postaje vruća i ne može ni na silu da se razbudi.

Šta se, u stvari, događa? Odgovor je jednostavan - beba je dehidrirana.

Ako bebi pipnete fontanelu (mekani deo na temenu), videćete da je ispod nivoa okolnih kostiju (normalno je u nivou), to je prvi znak da je beba žedna. Takođe, bebina koža je suva, jezik obložen, nos izgleda ušiljen, oči upale, a koža na trbuhu se prilikom hvatanja sa dva prsta nabira i sporo ispravlja, u najtežim slučajevima poput mokrog čaršava. Pelene su suve! Ovo poslednje je najvažnije.

Naime, zdrava i dobro hidrirana beba svaki čas mokri, pa su pelene svaka tri sata vlažne. Dehidrirana beba "štedi" vodu, pa su joj pelene tri sata nakon presvlačenja suve.

Kod sumnje na dehidraciju, bebi treba staviti pamučne pelene, kako bi se lakše uočilo da li i koliko mokri.

Kako pomoći bebi?
Ovako dehidrirana beba neće hteti da sisa, pa je treba rehidrirati čestim pojenjem (na svakih pet minuta po nekoliko kašičica). Pojenje kašičicom je bolje nego flašicom, jer će količina tečnosti koju beba popije iz flašice sigurno da poremeti sledeći podoj. Može se davati izmlazano majčino mleko ili voda.

Nakon pola sata, a najdalje nakon sat vremena, beba bi morala da "živne" i promokri, što je dobar znak. Telesna temperatura će se, ukoliko je bila povišena, normalizovati bez pomoći lekova. Tada će dete ponovo samo tražiti da sisa. Ovog puta treba ustanoviti da li postoji neki problem vezan za dojenje. Ako ono ne funkcioniše, nahranite bebu pomoću kašičice svojim izmlazanim mlekom, ili adaptiranom mlečnom formulom.

U slučaju da beba ni posle pojenja u trajanju od jednog sata ne pokaže normalnu "živost", treba je što pre odneti lekaru.

Voda i novorođenačka žutica
Česta pojava kod dehidrirane dece u prvoj nedelji života je novorođenačka žutica. Nakon jednokratne rehidracije, ovakvu odojčad je potrebno češće dojiti.

Ne treba ih neprekidno pojiti, s obzirom da se žuta boja - bilirubin, koja nije rastvorljiva u vodi, ne odstranjuje iz organizma putem mokraće, već putem stolice. U tome važnu ulogu igraju faktori iz humanog mleka.

Kakvu vodu dati bebi?
Bebi se može dati prokuvana, nezaslađena vodovodska voda i prokuvana flaširana negazirana niskomineralna voda. Izvorska i bunarska voda moraju da budu pregledane pre upotrebe - bakteriološki i hemijski, i tek nakon pribavljanja pozitivnog mišljenja stručnjaka mogu da se daju odojčetu.

Specijalna voda, namenjena pripremanju mlečnih formula, skoro je demineralizovana, pa nije pogodna za piće u dužem vremenskom periodu, mada je zgodna u toku putovanja koje ne traje duže od nekoliko sati. Može da se koristi neprokuvana - iz tek otvorene kutije, a ostatak se prokuvava i drži u frižideru najduže tri dana, ili prema uputstvu proizvođača.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Izvor: yumama.com

Epidemije malih boginja koje se u poslednjih nekoliko godina povremeno javljaju u Srbiji, za stručnjake nisu iznenađenje, jer je već 10 godina broj vakcinisanih od ovog virusnog oboljenja u velikom padu. Zbog zablude da MMR vakcina izaziva autizam, roditelji odbijaju da vakcinišu decu. To u budućnosti može da dovede do učestalijih epidemija malih boginja, upozoravaju epidemiolozi.

Simptomi malih boginja isti su kod dece i kod odraslih. U prva dva do četiri dana bolesti javlja se povišena telesna temperatura, suv nadražajni kašalj, crvenilo i suzenje očiju i sekrecija iz nosa. Jedan do dva dana pre pojave ospi po telu, uočavaja su se beličaste tačkice na sluzokoži usne duplje , takozvane Koplikove mrlje. One nestaju ubrzo po pojavi ospi, koje izbijaju prvo na licu, iza ušiju i na vratu, a zatim se postepeno šire ka ostalim delovima tela a praćene su skokom telesne temperature. Ospe traju pet do šest dana i povlače se istim redosledom kao što su izbijale.
Piše: M. A. Veljković

Doktorka Ivana Begović Lazarević, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Beograd, objašnjava da do infekcije virusom morbila kod odraslih osoba dolazi ukoliko nisu primile vakcinu ili su rođene pre 1971. godine, kada se u našoj zemlji uopšte nije davala MMR vakcina. Ona upozorava da je danas neophodno mališane vakcinisati, jer odbijanje cepiva može samo da naškodi detetu.

"Veliki broj naučnih studija koje su obuhvatile preko 14 miliona dece širom sveta dokazala su da nema uzročne povezanosti između MMR vakcina i autizima", kaže dr Begović Lazarević. "Nevakcinisanje deteta ili odlaganje vakcinacije dovodi do stvaranja populacije čiji imuni sistem nije dovoljno jak da se odbrani od virusa boginja. To povećava rizik da u narednim godinama imamo sve češće pojave ovakvih epidemija".

Ova virusna infekcija može biti praćena ozbiljnim komplikacijama. Najčešće komplikacije javljaju se kod mališana mlađih od pet godina i osoba starijih od 20.

"Zapaljenje pluća, koje se javlja kod šest odsto obolelih osoba, jedna je od ozbiljnih komplikacija koja u velikom broju slučajeva može da dovede i do smrtnog ishoda", kaže dr Begović Lazarević. "Encefalitis, odnosno zapaljenje mozga javlja se kod jedne od 1.000 obolelih osoba, a takođe može da dođe do zapaljenja srednjeg uha i proliva. Kod dece koja su preležala male boginje u uzrastu mlađe od dve godine posle prosečno sedam do 10 godina od oboljenja može da dođe do subakutnog sklerozirajućeg panencefalitisa. To je progresivno degenerativno oboljenja koje zahvata sve strukture mozga i nažalost najčešće dovodi do smrtnog ishoda".

MMR vakcina ne štiti samo od morbila, već i od pojave zaušaka i rubeola, a najbolje je da dete primi ovu vakcinu nakon prvog rođendana odnosno između 12. i 15. meseca života, jer svako odlaganje može imati za posledicu infekciju ovim virusom ukoliko dete dođe u kontakt sa obolelom osobom. Pre polaska u školu dete bi trebalo da primi još jednu dozu ove vakcine, jer se tako u 99 odsto postiže dugotrajna zaštita, a možda i doživotni imunitet.

Izvor: Novosti

Bebi je od prvog dana potrebna rutina, okvir u koji su uklopljene potrebe poput spavanja, hranjenja, previjanja, maženja i igre

BEBI je od prvog dana potrebna rutina, okvir u koji su uklopljene potrebe poput spavanja, hranjenja, previjanja, maženja i igre - tvrdi Ana Valgren, švedski stručnjak za vaspitanje dece. Što je ta struktura jasnija, novorođenče se oseća sigurnije, jer zna kada šta sledi. Već nekoliko dana od rođenja, počinje da razvrstava svet oko sebe.

- Dete traži povezanost uzroka i posledice, tako uči kako funkcioniše ono što ga okružuje. Suštinska potreba svake bebe je da otkriva pravilnosti - kaže Renata Bart, nemački psiholog.

Ona preporučuje roditeljima da je najbolje da se orjentišu spram osnovnih potreba bebe - spavanja, hranjenja i igre, pa iz toga da razvijaju rutinu koju dete može da prepozna. I savetuje sledeće:

* Kada je vreme za spavanje, spustite roletnu, navijte muzičku kutiju i pobrinite se da beba uvek zaspi na isti način - u krevetu ili vašem naručju. Zadržite jednom odabrani redosled i nakon nekoliko dana će znati da se roletna spušta jer je vreme spavanja, pa će postati pospana.

* Dok je hranite, odaberite tihu muziku i određeno mesto na kojem ćete dojiti bebu ili joj davati flašicu mleka. Tako će se najmlađi radovati obroku čim čuju muziku ili krenete ka odabranom mestu.

Izvor: Večernje novosti

"Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate me brzo kod stručnjaka, umjesto da mi s tolikim silnim neznanjem sustavno govorite baš to. Jer je to itekako big deal!"

JE LI doista no big deal ako dijete s tri godine još uvijek ne govori, a što je, čini se, postao nekako (pre)čest slučaj kod modernih generacija djece?

"Ne želim i neću se baviti problemima zašto toliki broj djece ne propriča na vrijeme, u nekom optimalnom kalendaru razvoja, ali želim ispričati kako je to doista imati dijete koje s tri godine starosti još uvijek ne zna kako komunicirati.

Djetetu se može dogoditi kasniji razvoj, može doći do svakakvih poremećaja koji djetetu ne "dozvoljavaju" govor, bolesti, šokovi, lijenost, ali dio problema vezanog uz kašnjenje govora svakako leži i u društvu. Društvo koje odmahuje rukom i samo sliježe ramenima komentirajući da to uopće nije problem, smirujući tako roditelje bez adekvatne dijagnoze i stručnosti da na takav način tješe. Jer ponekad je potrebno reagirati na vrijeme.

No, čak i da ne postoje vidljivi problemi, odgajati dijete koje tri godine ne govori ništa osim nekoliko riječi, mimike i pokazivanjima prstom nije lako, a posebno ne kada vas neznanci uvjeravaju u suprotno.", napisala je to mama Janine Woods na portalu The Mighty, mama koja ima troje djece od koje njeno srednje dijete, sin Harry od tri godine - ne govori.

"Imamo puno dobrih i puno loših dana. Oni dobri dani protječu u komunikaciji mimikom, s nekoliko slogova za koje već znamo što znače i prstićem te govorom tijela kojima nam daje do znanja što želi.

No imamo i puno loših dana kada svaki njegov pokušaj da kaže nešto završava s plačem, bijesom, frustracijama. I to takvim da bi nam se mame čija djeca rade dramu po trgovinama vjerojatno zgrozile. Ti su dani najgori. On jednostavno ne zna kao se izraziti pa kreće sa svojim frustracijama (ponekad tako jako krenete lupati glavom u pod ili zid) prije nego ja uopće shvatim da mi želi nešto reći. Što - to najčešće u takvim danima ne znam. I tada se osjećam grozno, kao loša majka koja ne razumije potrebe svog djeteta, koja gubi strpljenje sa svakom njegovom suzom i na kraju takvog dana izgledamo kao bijesni trogodišnjak i luda 34-godišnjakinja koja se ponaša kao trogodišnjak.

Sram me je priznati, ali to je stvarno ponekad tako.

U takvim danima on se čak niti ne sjeti da već zna izgovoriti nekoliko riječi, onih riječi koje se sjeti i koje svi danas razumijemo. U napadu bijesa zaboravi i da postoje riječi s kojima se ponekad zaista zna izraziti pa stane samo tuliti i cmizdriti. U takvim danima obuzima me sva sila frustracija, postajem iživcirana da bi me na koncu obuzeo osjećaj krivnje jer se osjećam frustrirano i iživcirano. I stvarno se osjećam jako loše jer znam da postoje mama koje bi na mom mjestu vjerojatno imale puno više strpljenja i razumijevanja od mene.

I s time je teško živjeti. Ponekad zbog njega, ponekad zbog same sebe. Kada sam bila trudna nisam se zamišljala da ću umjesto komunikacije sa svojim djetetom morati posjećivati pedijatre i stručnjake samo da iz njega izvučemo jednu malu riječ.

Jer što se redovno događa. Jedan dan on sam ima više strpljenja za sebe pa si ne dozvoli da mu tijek misli zapriječi izgovaranje barem nekoliko razumljivih riječi. No u danima kada nema toliko strpljenja u želji da kaže sve što mu je na umu on se jednostavno, zbog nemogućnost izgovaranja svega toga, samo zatvori. Kao dnevnik s ključićem.

A s obzirom da nitko ne zna kako je točno boriti se s takvom situacijom, stalno biti između onoga "daj mi sluha i strpljenja" ljudi najčešću kažu baš takvu glupost kao što je "no big deal". što se brineš, jednom će progovoriti. Budeš vidjela kako će ga kasnije biti teško zaustaviti. Ili ona slavna - ma on je samo malo lijen za pričanje.

E pa problem je puno kompleksniji od te jednostavne fraze.

Jer tu nije problem što dijete ne zna izrecitirati pjesmicu pa da mu svi plješćemo. Problem je što kada njega nešto boli, on to jednostavno ne zna reći. Zamislite da se sami nađete u velikom problemu, a ne znate kako drugima reći što vas je snašlo.

Ili probajte zamisliti grupicu trogodišnjaka u kojoj svi već naveliko melju, osim vašeg djeteta, pa se dijete nađe u situaciji da mu se toliko toga događa, a ne zna tražiti ni običan autić od svog prijatelja. S vremenom, takvo se dijete samo još jače prestane truditi ili pažnju traži na jedini način kojim mu to polazi nekako za rukom - s grubošću. A onda to više nije big deal, onda je to dijete zločesto. I tada više nitko neće zaključiti da dijete jednostavno ne zna i ne razumije.

Problem je što ljudi ne shvaćaju da kašnjenje u govori može utjecati na toliko puno toga - zapravo, na cijeli djetetov razvoj. Kada dijete ne razumije, kada se dijete ne zna izraziti, dijete se počinje povlačiti u sebe, postaje frustrirano i ogorčeno, a to zaista nije najbolji temelj za rast i razvoj. Ali društvo to jednostavno ne razumije. Ono ne zna s kolikim je naporom djetetu potrebno nešto objasniti, jer ako ćete takvom djetetu izreći jednu nama normalnu rečenicu kao što je "Gasi tu Peppu Pig, idemo na spavanje" budite uvjereni da će ono čuti i razumjeti samo Peppa Pig i umjesto moje naredbe da je zapravo dosta, ono će to shvatiti kao poziv da i dalje uredno uživa u svojoj omiljenoj rozoj svinjici. Zamislite to razočarenje kada shvati da nije shvatio.

I budite uvjereni, teško je nositi se s činjenicom da vam dijete ne zna reći da je žedno i da nakon njegove kako-tako razumljive riječi "žedan" ja zapravo shvatim da je gladan. I to tako da dok radim jelo u djetetu kipi bijes dok jadan čeka svoju čašu vode.

Nemojte mi stoga više govoriti da ne brinem i da je to sve pet - jer nije - jer njegovo kašnjenje u govoru jako utječe na našu svakodnevicu, na naš mir, na njegov razvoj, na sve, ali doslovno na sve.

Zato bi mi bilo draže da iskolačite oči i potjerate me brzo kod stručnjaka, umjesto da mi s tolikim silnim neznanjem kažete no big deal. To će vam sigurno reći svatko tko se trudi odgojiti i komunicirati s trogodišnjakom koji još uvijek ne zna kako se izjasniti."

Izvor: Index.hr

S obzirom da pedijatri uporno govore, a roditelji najčešće uporno ne slušaju njihove savjete, donosimo vam čak pet razloga zbog kojih i vi svoju bebu možda kupate na krivi način

AKO mislite da je jedini krivi način da male bebe kupate onaj da je voda prevruća/prehladna ili da ih kupate s rizikom da bi vam se beba mogla okrenuti u vodi, to su svakako krivi načini, ali ima ih još. I s obzirom da pedijatri uporno govore, a roditelji najčešće uporno ne slušaju njihove savjete, donosimo vam čak pet razloga zbog kojih i vi svoju bebu možda kupate na krivi način.

Mnogi roditelji misle da se bebe moraju kupati relativno često i da se njihova koža mora tretirati još nečim osim vode, jer je koža beba nježna i reklame nam sustavno sugeriraju da im treba dodatna njega. No nema veće greške od te.I samo da znate - velike greške čine čak i primalje u bolnici.

Zapravo, ovo je tih pet najvećih grešaka:

1. Prvo kupanje je prerano

Dermatolozi i pedijatri slažu se da se bebe uopće ne bi trebale oprati odmah nakon poroda. zapravo, baš oni savjetuju da se s prvom bebinom kupkom nakon izlaska iz maternice pričeka barem 6 šesti s obzirom da je verniks, onaj "sirasti" premaz s kojim se bebe rađaju, izuzetno dobar za njihovu kožu i doista se ne bi trebao odstranjivati odmah po porodu. Verniks vlaži bebinu kožu i pun je vitamina E i melanina zbog su preporuke da ga se čak niti ne briše nakon poroda (u nekim se bolnicama bebe kupaju, a u nekima samo brišu) već je najbolje da se on doslovno umasira u bebinu kožu.

2. Prečesto ih kupate

Ma što god stručnjaci govorili mame su jako često sklone tome da svaku večer, prije spavanja, okupaju bebu. Ta je rutina možda dobra za stvaranje lijepe večernje navike, ali kada je bebina koža u pitanju svakodnevno kupanje jednostavno nije dobro. U redu jer češće oprati guzu i genitalije, ali cijelo tijelo ne kupajte više od dva do tri puta tjedno. Tako ćete manje skidati dobar zaštitni sloj koje bebe imaju na svojoj koži, a koja se miče čestim kupanjem u vodi koja isušuje.

3. Isušivanje kože ne rješavajte preparatima

Ako bebu kupate svaku večer, odnosno - prečesto, možda ćete doista primijetiti da je koža vaše bebe malo suha, ali umjesto raznih preparata - što za kupanje, što za kasniju njegu, radije koju večer jednostavno preskočite kupanje. I kada ih kupate neka to kupanje doslovno bude što jednostavnije - s kap-dvije nježnog dječjeg šampona, ako perete i kosicu, ili jednostavno samo s vodom (eventualno dodate par kapi maslinovog/bademovog ulja) ukoliko ih kupate bez močenja glave. Jer ni njihova kosa, baš kao i vaša, zaista ne treba svakodnevno tretiranje.

4. Prevruća/prehladna voda

Zapamtite da je bebama najugodnije da kupku baš i ne osjete previše pa bi zato temperatura vode trebala doista biti ista temperaturi njihovog tijela. Baš onoliko toplo koliko im je bilo dok su se "kupali" u trbuhu. Dakle, od 35 do 37 stupnjeva.

5. Šta s pupkom?

Pedijatri i patronažne sestre običavaju savjetovati da se beba doista ne kupa prečesto, posebno ako se pupak još nije osušio i otpao, no nemojte biti u brizi. Mnogi roditelji jako, jako paze kada kupaju bebe s pupkom koji još nije otpao, ali znajte da malo vode neće naškoditi nikome. Jednostavno nakon kupanja provjerite kakva je koža ispod gazice ili pupka i nježno je utapkajte maramicom ili gazom. To će biti dovoljno čisto i suho da ga možete tretirati još s nečime, ukoliko postoji potreba, naravno.

Izvor: Index

Deca rođena u jesenjem, ali i zimskom periodu ređe obolevaju od astme, pokazuju nemačka istraživanja. Devojčice su osetljivije od dečaka, kada su pluća u pitanju, pa je veoma važno da u njihovom okruženju nema grinja koje su najčešći uzročnik ove bolesti. Važno je i da najmlađe čuvate od respiratornih infekcija.

U svetu je danas dečja astma u ekspanziji, a stručnjaci tvrde da je u najvećem broju slučajeva izazvana kućnim alergenima i čestim prehladama, ali i zagađenim vazduhom. Simptomi su različiti, počev od neujednačenog disanja, kašlja i kijanja, do stezanja u grudnom košu. Bolest se najčešće dijagnostikuje između druge i pete godine.

izvor: Novosti

Evo nekoliko saveta za brzo i jednostavno otpušavanje nosića:

Kada i koliko puta otpušavati nosić kod beba?

Pre svakog obroka, a nikada posle podoja.
Razlog je jednostavan – dete će lepo i lako “primiti” podoj, a “ispiranje” nosića posle obroka može izazvati bljuckanje i povraćanje i potpuno je nepotrebno.

Čime se čisti bebin nos?

Kod beba je najbolje koristiti najobičniji fiziološki rastvor koji se može kupiti u svakoj apoteci. Kupuje se ili u manjim ampulama namenjenim baš za ispiranje nosića kod beba ali i u velikom pakovanju od pola litra za koji će Vam trebati igla i manji špric za izvlačenje rastvora iz pakovanja. Veća količina je mnogo ekonomičnija.

Pored fiziološkog rastvora majke često koriste razna pomagala poput “pumpica” za izvlačenje sekreta.

Kako se nosić pravilno čisti?

* Za svaku nozdrvu ne treba više od jednog mililitra (1ml) fiziološkog rastvora, a kod beba u prvom mesecu života dovoljno je i pola mililitra.
* Ako niste sigurni da možete da “dozirate” količinu rastvora po sistemu po pola u svaku nozdrvu, odmerite gore navedenu zapreminu (0,5 ili 1 ml) za jednu nosnicu, pa kada završite ponovo uzmite istu količinu i za preostalu nosnicu. Sobzirom da fiziološki rastvor nije lek već tečnost koja može da se koristi u većoj ili manjoj količini ne morate da brinete ako stavite manje ili više.
* Glava mora biti postavljena “u stranu” jer se tako izbegava nepotrebno slivanje veće količine rastvora niz grlo ka početnom delu dušnika što može izazvati nepotreban kašalj i “zagrcnjavanje” bebe.
* Dok su bebe male (u prvih par meseci) ovakvo čišćenje nosića može obaviti jedan od roditelja samostalno ali kada bebe ojačaju obavezno je da jedan roditelj drži bebinu glavu dok drugi polako ispira nosić.
*Uvek se ispira “gornja” nozdrva – desna kada je bebina glava okrenuta u bebinu levu stranu (i obrnuto). Ne terba snažno i brzo gurnuti klip šprica, već nežno i lagano
*Napravite pauzu od tridesetak sekundi između ispiranja leve i desne nosnice

Ako se beba zagrcne podignite je, polako okrenite napred, sa glavicom lagano ukošenom na dole (ne da visi uhvaćena za noge) i sve će proći za nekoliko trenutaka

Izvlačenje sekreta pumpicom sa “kruškicom”.

* Stisnite gumenu kruškicu i nežno uvucite mekani plastični vrh pumpice u nozdrvu. Potom otpustite pumpicu ne vadeći je iz nosića. Tek kada se završi “srk” izvucite pumpicu. Ovo potom ponovite sa drugom nozdrvom.
* Čak i minimalna količina sekreta znači bebi. Ako sekreta ima mnogo slobodno ponovite “proceduru” sve dok imate šta da izvučete.
* Bilo bi dobro da ovo obavljaju oba roditelja – lakše če se glavica držati u mirnom položaju
* Nakon čišćenja slobodno nakapajte malo fiziološkog rastvora da se nosić očisti do kraja ili ako dojite par kapi svog mleka.

Izvlačenje sekreta pumpicom koja ima “sisaljku”

* Ovo je naročito pogodan način izvlačenja sekreta kod beba u prvih par meseci kojima “lije” nosić.
* Naizmenično se, uz nežno “srkanje” izvuče sve što se izvući može. Posebna komora neće dozvoliti da usisate bebin sekret u vaša usta.

Kako se koriste kapi za nos?

Kapi se koriste po uputstvu lekara, dakle ne na svoju ruku. Ne treba ih stavljati duže od četiri dana!
Kod beba je najbolje koristiti kapaljku (“pipeticu”). Nije dobro sipati kapi direktno iz bočice jer tada ne znamo koliko smo kapi stavili.
Broj kapi određuje lekar ili farmaceut u zavisnosti od leka, a glavica mora biti lako zabačena u nazad, tako da dete “gleda” u plafon.

Ovaj “servis” nosića traži mnogo strpljenja! Ponekad se mame i tate sažale na bebe koje snažno plaču i pružaju otpor. Budite strpljivi jer i sami znate da će detetu biti lakše nakon što lepo prodiše na nos.

Izvor: superbeba.com

Fiziologija novorođenčeta je potpuno drugačija u odnosu na starije dete i odraslu osobu. U ishrani beba ima mnogo normalnih pojava koje roditeljima stvaraju dilemu da li se radi o znacima neke bolesti.

Šta je to bljuckanje?

Na kraju jednjaka, pred ulazom u želudac, nalazi se kružni mišić (sfinkter) koji ne dozvoljava da se mleko iz želuca tokom varenja vraća unazad. Kod beba je normalno ovaj sfinkter labaviji, što dovodi do vraćanja manjih količina mleka iz želuca u usta i u spoljnu sredinu. Značajno je da se radi o manjim porcijama mleka, a ne o celom obroku. Bljuckanje je normalna pojava kod preko 90% novorođenčadi. Osim što posmatranjem zaključujemo da li je u pitanju bljuckanje ili povraćanje, jedan od dokaza da je bljuckanje u pitanju je i uredno napredovanje bebe (150-200 g nedeljno). Ako beba ne napreduje onda to znači da se izbacuju veće količine mleka, odnosno ukupna količina popijenog mleka je manja od potrebne za napredovanje. Ovo je, svakako, trenutak kada treba otići na pregled kod pedijatra.

Kakav režim se sprovodi kod bljuckanja?

Postoje standardna pravila vezana za ishranu bebe koja između ostalog doprinose da beba manje bljucka. Uobičajeno je držanje bebe preko ramena 15-ak minuta posle obroka. Tada beba podrigne, odnosno izbaci višak vazduha. Treba obratiti pažnju i na položaj bebe u krevecu. Glava treba da je u istoj ravni kao i stomak. Pelene (pogotovo ako se stavlja i švedska), mogu da uzdignu donji deo tela, tako da se glava nalazi niže od stomaka. Ovakav položaj ne odgovara ni jednoj bebi. U tom slučaju treba dušek na kome beba leži lako iskositi (podići), tako da su glava i stomak u istoj ravni. Kod beba koje mnogo bljuckaju, glava treba da bude lako iznad stomaka prilikom ležanja.

Kako prepoznati povraćanje i kako postupiti ?

Povraćanje se od bljuckanja razlikuje po tome što beba izbacuje ceo obrok mleka. Kod bljuckanja se manja količina mleka izaci neposredno pored usta, a kod povraćanja znatno dalje od bebinih usta. Jedno povraćanje dnevno ne mora biti znak bolesti, ali ako beba povraća dva ili više puta, odmah se treba obratiti pedijatru. Postoji mnogo uzroka povraćanja, a potreba za medicinskom intervencijom se može javiti vrlo brzo ako je povraćanje uporno. Nemojte primenjivati nikakve terapijkse postupke ! Najvažnije je da bebu odmah odnesete na pregled !

Štucanje – problem ili normalna pojava ?

Mnogi roditelji ne znaju da beba znatno češće štuca nego starije dete ili odrasli. Štucanje se može normalno javiti nekoliko puta na dan. Obično traje izvesno vreme (oko 10-ak minuta) i spontano prestane. Razlozi su poznati: prvo, beba ima česte obroke (osam puta na dan), a drugo, dijafragma koja je odgovorna za štucanje, znatno je više aktivna kod bebe prilikom disanja.

Halapljivo sisanje

Često postoji zabrinutost roditelja što njihova beba halapljivo sisa. Najčešće se plaše da se ne prejede ili zagrcne. Razloga za brigu, zapravo, nema. Svako ko je gladan, biće pomalo halapljiv. Važno je samo da se bebi obezbedi takav položaj prilikom sisanja, odnosno adekvatna cucla ako se hrani veštačkim mlekom, kako se ne bi nagutala više vazduha nego što je uobičajeno. Takođe, nema razloga za suzbijanjem halapljivosti bebe. Treba je pustiti da popije mleka koliko želi, pridržavajući se prethodnih saveta.

Stomačni grčevi

Jedno od najčešćih pitanja roditelja u ambulanti pedijatra je: „Naša beba mnogo plače zbog grčeva, šta da preduzmemo ?” Zvaničan stav svetskih stručnjaka je da se radi o fiziološkoj pojavi usled intenzivnog rada digestivnih organa. Za fiziološke pojave se ne primenjuje terapija. Preporučuje se samo kratkotrajno ljuljanje bebe i/ili blage tople obloge. Mogu se primeniti čajevi za grčeve. Svi drugi postupci (masiranje stomaka, različiti lekovi) se ne preporučuju. Suština je u tome da se pojave kao što su čest plač, uznemirenost, ritanje nogicama, ne zamene za simptome nekog drugog poremećaja. Savet: ako vaša beba ima pomenute simptome tokom više dana, odnesite je na pregled kod pedijatra.

Zagrcnjavanje

Beba može ponekad da se zagrcne prilikom sisanja, ali ako je ova pojava česta potreban je pregled. Zagrcnjavanje ustvari predstavlja poremećaj gutanja i disanja istovremeno. Ponekad, ako potraje duže, beba pomodri. Treba je uhvatiti za grudni koš i okrenuti stomakom i licem na dole kako bi se izbacio sadržaj iz disajnih puteva. Duži poremećaj (prekid) disanja zahteva pregled pedijatra, ali povremeno zagrcnjavanje sa brzim uspostavljanjem normalnog disanja je uobičajena pojava.

Proliv ili normalna tečnija stolica ?

Zdravo novorođenče može imati stolicu posle svakog obroka, ali i jednom na nekoliko dana (do 7 dana). Stolica bebe je nešto tečnija nego starijeg deteta i dešava se da roditelji pomisle da se radi o prolivu. Naravno, uvek kada nisu sigurni, pedijatar će im pomoći da razreše tu dilemu.

Kod pravog proliva stolica je jasno tečna, česta i obilna. Ako beba više gubi tečnosti nego što unosi (mleko), dolazi do dehidracije i tada je svakako potreban pregled, i odgovarajuće lečenje.

Normalna boja stolice novorođenčeta je žućkasta. Zelena boja stolice se javlja zbog sledećih razloga: takozvane stolice gladi su zelene boje, i u malim količinama. Javljaju se ukoliko beba unosi nedovoljno mleka. Normalizuju se kada se uspostavi normalan unos mleka. Ove bebe izgledaju zdravo, ali su gladne. Nakon dužeg perioda neprepoznavanja glavnog problema u prvi plan dolazi slabije napredovanje.

Drugi razlog je promena bakterijske flore u crevima. Bakterije koje su uzrokovale zelenu boju stolice obično ne izazivaju nikakav drugi štetan efekat. I ove bebe imaju potpuno zdrav izgled. Ređe se ponekad dešava da su u pitanju patogene bakterije, izazivači proliva, kada se ispolje i drugi simptomi (suva koža i sluznice, mlitavost, povišena temperatura, slabo mokrenje itd.) koji jasno ukazuju da je beba bolesna.

Doc.dr Miloš Ješić, pedijatar-neonantolog