Igra je suština detinjstva. Dete je ozbiljno skoncentrisano i ulaže puno truda u igru. To se vidi svaki put kada se posveti nekoj slobodnoj aktivnosti bez određenog cilja osim onog da se prate sopstveni nagoni.

Dete u igri otkriva i upoznaje svoje telo, predmete i prostor oko sebe. Ono se zatim usavršava i igra postaje kompleksnija jer uključuje fantaziju. Dete može da provede sate u razgovoru sa svojim lutkama kreirajući svaki put nove situacije.

Čemu služi ova igra? Važno je da zapamtite da igra nije nikada gubljenje vremena i da je ne treba nikada potcenjivati. Puno roditelja želi da “ispuni vreme” detetu organizovanim aktivnostima i kupovinom “inteligentnih” igračaka za “usavršavanje” različitih veština koje, međutim, ne ostavljaju prostora za upotrebu mašte.

“Igra je najozbiljnija aktivnost detinjstva”- Montaigne

Ovo je najveći paradoks jer upravo velika upotreba mašte i kreativnosti pruža deci priliku da u detinjstvu nauče i vežbaju veštine važne za ceo život.

Prve igre za bebe
Igranje je, uz ishranu i san, jedna od prvih aktivnosti deteta. U prvim mesecima života dete se igra sa mamom, njenim grudima, kosom, rukama. Igra se sa svojim telom, sisa palac, posmatra svoje ruke, pokušava da stavi nogicu u usta. Igra se i sa stvarima koje nađe oko sebe i prvim igračkama okačenim o krevetac. I sve to vreme izgleda kao da otkriva nešto važno – šta je to?

Na ovaj način ono počinje da otkriva sebe. U početku misli da su roditelji (pre svega mama) samo njegov produžetak i da ono može da upravlja njihovim pokretima dok ne otkrije da reakcije roditelja i predmeta ne odgovaraju uvek njegovim željama. Ono polako otkriva delove svog tela i oko 9. meseca stvara svoju sliku u glavi koju zatim presrećno ugleda i u ogledalu.

Igra u ogledalu je prava strast svakog malog deteta. Naime, dete u ogledalu vidi “drugo dete” slično sebi koje ga gleda pravo u oči i čiji pokreti savršeno odgovaraju njegovim. I tako počinju ove prve igre pred ogledalom, pune osmeha, poljubaca, sakrivanja i maženja. Sve ove jednostavne radnje zabavljaju dete koje traži tog malog “druga” sve dok mu jednog dana ne sine “pa to sam ja!”.

Stavljanje svega u usta. I ovo je omiljena igra mališana kada počinju da se kreću i osvajaju svoju autonomiju. Ova igra doprinosi razvoju motorike i čula. Dete isprobava svoje pokrete i hvata predmete, prinosi ih ustima, dira, ispituje.

Impuls stavljanja svega u usta odgovara prvoj fazi razvoja deteta, tzv.oralnoj fazi u kojoj dominira sisanje. Upravo ustima i jezikom dete može da shvati da li je neka stvar “dobra” ili ne.

Na roditeljima je da detetu stave do znanja šta sme a šta ne sme da “proba” i upozna. Najlakše je ukloniti sve opasne predmete iz detetove okoline i na taj način smanjiti broj izrečenih “ne” koji mogu da blokiraju detetovu radoznalost – osnovu intelektualnog razvoja i sposobnosti učenja. Previše zabrana za malo dete znači zabrana učenja, otkrivanja i shvatanja.

Bacanje stvari na pod. Čim uhvati neku igračku ili predmet, dete ga odmah “lansira” u pravcu poda. Da li je i ovo igra? Da li mu i bacanje pomaže u učenju?

Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera.

Roditelji očajavaju kada dete, po stoti put, nakon što su mu strpljivo dodali bačeni predmet, opet ponovi isto lansiranje – svo srećno. Izgleda kao izazivanje i ispitivanje njihovog strpljenja ali nije tako. Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera. Ono uči dva važna principa: odnos između uzroka i posledice (koji se odnosi na njega samog i na njegove pokrete) i zakon gravitacije koji se odnosi na materiju. Bacanjem predmeta dete shvata da ono može da postane uzrok nekog događaja i da može da “promeni svet” oko sebe. Ono se međutim pita “da li je baš tako” i zato proba bezbroj puta.

Jedina stvar koju možete da uradite je da uklonite opasne predmete, da obezbedite stepenice, ograde i prozore (kada dete želi da proširi vidike i van neposredne okoline ova mesta postaju veoma opasna). Ako ste preduzeli sve neophodne mere možete da se opustite. Sve će proći relativno brzo. I stavljanje stvari u usta i lansiranje predmeta nestaju skoro potpuno kada dete od malog naučnika postane istraživač fantazije. Ono će tada početi da koristi igračke ne samo za eksperimente vezane za pitanja fizike već i za stvaranje priča i situacija uz pomoć imaginacije, želja i osećanja.

Koja je omiljena igra vaše bebe?

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Većina roditelja tek kada dobije drugo dete može da se osvrne i shvati koliko su preterivali sa nekim stvarima kada su dobili svoje prvo dete.

Kada dođe prva beba većina roditelja nije spremna i uvek je tu strah od nepoznatog. U strahu da se nešto loše ne desi ako ne ispoštuju ono što su pročitali u nekom priručniku o nezi bebe, često pribegavaju postupcima za koje kasnije shvate da su bile potpuno bespotrebne.

1. Terali ste dete da jede više nego što mu je potrebno
Maloj deci treba dosta manje hrane da bi zadovoljili dnevne potrebe svog organizma ali to je stvar koju većina roditelja, koji su se po prvi put našli u toj ulozi, ne shvataju.

Neretko će pribeći moljakanju ili pak kažnjavanju dok deca ne pojedu određenu količinu hrane za koju oni smatraju da im je potrebna.

Ali kada ste dobili drugo dete ili je neko iz vašeg okruženja dobio bebu, a vi ste ga posmatrali kako radi isto to -shvatili ste da kada dete bude gladno- samo će tražiti.

2. Bespotrebno ste budili dete
Da li ste se i vi sa prvim detetom slepo se držali rasporeda hranjenja ili igranja i zbog tih aktivnosti budili vašu bebu? Plašili ste se da neće zaspati tokom noći pa ste joj uskraćivali dnevne dremke? Budili biste bebu kada dođu gosto koji žele da je vide?

Kasnije ste shvatili da nijedan od navedenih razloga nije dovoljno dobar da probudite vašu bebu.

Ko želi da je vidi može to da uradi i dok ona spava a i zašto bi propustili retku priliku da na miru popijete kafu?

3. Perali ste sve što je palo na pod
U narodu se kaže da kada prvo dete pojede nešto sa poda, zabrinuti roditelji su u stanju odma da ga vode kod lekara, kada drugo dete u usta stavi nešto što je palo na pod, roditelji mu isperu usta i operu ruke, dok treće samo malo obrišu, eventualno oduvaju prljavštinu sa spornog predmeta. I ta priča nije nastala bez razloga.

Normalno je da nećete detetu dopustiti da stvalja u usta prljave stvari ili da živi u haosu, ali od malo prašine ili zemlje, ukoliko ste napolju, detetu sigurno neće biti ništa.

4. Kupovali ste isključivo organske namirnice
Na početku ste kupovali isključivo ekološke i organske kašice, domaće neprskano voće, a onda je sve organsko i neprskano polako zamenila svakodnevna hrana koju jedete i vi, koju samo izgnječite viljuškom i gledati vaše dete kako raste i razvija se sasvim normalnim tempom.

5. Prečesto ste menjali pelene
Roditelji praktično lebde oko bebe, posebno kada je u pitanju prvo dete. To podrazumeva često proveravanje i menjanje pelene čim se beba malo umokri.

Sada vam je verovatno jasno da nije bilo potrebe za tim. Pelena može malo da sačeka, nije neophodno da je menjate čim se beba upiški.

6. Kupovali ste skupu odeću
Prvom detetu obično se kupuje sve novo i, uglavnom, skupo. Kasnije shvatite da to i nisu ble najmudrije odluke.

Bebe vrlo brzo prerastu većinu odeće u uzrastu do prve godine a i stvari koje beba svakodnevno bljucka, žvaće i u kojoj puzi nema poente da budu preskupe.

7. Previše ste pazili
Kao i većina roditelja, iz straha niste dopuštali detu da skače, da se oznoji ili isprlja. Međutim, vremenom ili dolaskom drugog deteta shvatićete da "život pod staklenim zvonom" može više da šteti detetu nego da mu koristi, i postaćete opušteniji.

Izvor: yumama.com

Nevažno da li ste pobornik tradicionalnih ili savremenih imena ako i jedna i druga imaju lep smisao

Postoji hiljade imena za ženske bebe. Možda vam se dopadaju starinska imena, ali ako pak želite neko modernije ime, ova su trenutno najpopularnija.

Aleksandra

Aleksandra je ženska verzija imena Aleksandar što znači „braneći ljude“. U grčkoj mitologiji Aleksandra je bio nadimak boginje Here i drugo ime proročice Kasandre.

Arijel

Iako vam je prvo na pamet pala sirena, ovo ime znači „božji lav“.

Bea

Skraćena i modernija verzija od Beatriks, ime čiji latinski koreni u prevodu znače „ona koja donosi sreću“.

Hana

Na hebrejskom znači usluga ili božja milost, a grčka i latinska verzija ovog imena je Ana.

Helena

Grčko ime koje označava baklju, onu koja „jarko osvetljava“.

Klara

Ako želite blistavu budućnost svojoj ćerki, ovo je savršeno ime. Klara je ženska varijanta latinskog imena Klarus, što znači čist, jasan i poznat.

Mija

Mija znači „moja“, odnosno da je u pitanju željeno dete. Takođe, ovo je malo modernija verzija latinskog imena Marija.

Mila

Ovo slovensko ime znači graciozna i draga

Maja

Moćno ime u svim kulturama. Na hebrejskom znači voda, a na sanskritu iluzija.

Zoe

Ima li šta modernije od ovog imena koje potiče od grčke reči zoi, koja znači život.

Izvor: Superzena.b92.net

Kada u kuću “stigne” nova beba, sve oči su uprte u nju. Ali, koliko su novorođenčad svesna lica odraslih?

Kombinujući tehnologiju, matematku i prethodno znanje o vizuelnoj percepciji beba, istraživači su uspeli da odgonetnu kako izgleda okolni svet gledan bebinim očima.

Naučnici su otkrili da bebe stare samo dva, tri dana mogu da percipiraju lica odraslih osoba, kao i da razlikuju facijalnu ekspresiju – ali, samo na udaljenosti do 30 centimetara. Na tolikoj udaljenosti, otprilike, nalazi se lice majke kada u naručju drži bebu.

Međutim, ukoliko se udaljenost poveća na 60 centimetara, bebama slika, odnosno lice osobe, postaje zamagljeno, zbog čega otežano prepoznaje lica i izraze lica.

Studiju su sproveli istraživači sa Instituta za psihologiju Univerziteta u Oslu i Stokholmu.

Istraživanje je potvrdilo i da novorođenčad mogu da imitiraju facijalnu ekspresiju roditelja već prvih dana života, pre nego što im se vid toliko razvija da mogu da zapažaju detalje iz okoline.

Ključ je, kažu naučnici, u pokretima.

“U prethodnim studijama, kada su naučnici istraživali šta i kako bebe vide, koristili su fotografije u stanju mirovanja”, kaže profesor Švajn Magnusen. “Međutim, stvarni svet je dinamičan, i zato je naša ideja bila da koristimo slike u pokretu.”

Naučnici dalje otkrivaju da je novorođenčadima lakše da prepoznaju osobu kada se kreće, pomera, nego kada je u stanju mirovanja.

Istraživači su studiju sproveli tako što su snimili promene nekoliko facijalnih ekspresija različitih lica, a zatim su i odraslima pokazali snimak. Smatrali su da, ukoliko oni nisu u stanju da prepoznaju da li je osoba u videu srećna, ljuta, iznenađena ili ima neutralan izraz lica, ni mališani neće biti.

Odrasli su dali tačne odgovore na facijalnu ekspresiju kada su gledali snimak na udaljenosti od 30 centimetara, dok je teže bilo kada su video gledali na udaljenosti od 120 centimetara.

Nakon toga, zaklučili su da novorođenčad mogu da prepoznaju izraze lica samo na udaljenosti od 30 centimetara.

Izvor: Mondo

Dadilja koja je čuvala decu dve decenije na dva kontinenta, kaže da je roditeljstvo danas u krizi, a evo i zašto

Ema Džener je 20 godina radila kao bebisiterka i čuvala je decu iz različitih porodica na dva kontinenta. Za sebe kaže da nije sklona stvaranju drame bez razloga, ali da zaista smatra da je roditeljstvo danas u krizi, zbog sledećih stvari.

1. Roditelji se plaše dece

U vezi sa ovim, dadilja navodi jednostavan test kojim dokazuje svoju poentu. "Često gledam roditelje koji sipaju deci mleko u šolju. Onda dete počne da plače jer neće da pije iz roze, nego iz plave šolje, a roditelji brže-bolje trče da prespu mleko u željenu šolju. Pažljivo gledam ponašanje roditelja. U većini slučajeva mamino lice pobledi i žuri da to mleko prespe u šolju da bi sprečila da dete počne da histeriše", navodi Ema i pita: "Mame, čega se to plašite? Ko je glavni?".

Dženerova savetuje da umesto toga pustite da plače, a vi se jednostavno pomerite da to ne morate da slušate. "Ali, zaboga, ne pravite sebi dodatni posao samo da biste udovoljili detetu. I još važnije od toga, pomislite na lekciju koju mu dajete time što mu dajete što hoće samo zato što plače", upozorava dadilja.

2. Imaju niske standarde

Kada se deca ružno ponašaju, na primer histerišu negde u javnosti, roditelji najčešće slegnu ramenima i komentarišu da "to rade sva deca" i da su to "dečja posla".

"Uveravam vas, ne mora tako da bude. Deca su sposobna za mnogo više od onoga što roditelji očekuju od njih, bilo da je reč o manirima, poštovanju starijih, kućnih obavezama, ljubaznosti, samokontroli. Mislite da dete ne može mirno da sedi u restoranu? Glupost! Jedini razlog zašto se ne ponaša tako je taj što mu niste pokazali i niste mu stavili do znanja da to očekujete od njega. Tako je jednostavno. Podignite očekivanja i standarde i vaše dete će im se prilagoditi", kaže dadilja.

3. Nema više "mešanja"

Nekada su vozači autobusa, učitelji i nastavnici, prodavci ili drugi roditelji mogli bez problema da skrenu pažnju detetu koje se loše ponaša. Kada u blizini nema roditelja, drugi odrasli ljudi su bili "oči i uši" mame i tate, a svi su imali zajednički cilj: odgajati vaspitanu decu.

Sada, ako se neko ko nije roditelj drzne da skrene pažnju na loše ponašanje roditelja, mama i tata se naljute i uvrede.

"Žele da njihovo dete bude savršeno, pa ne prihvataju činjenicu da nije. Ako nastavnik ukori dete jer ne ponaša dobro, roditelj će ići kod nastavnika umesto da disciplinuje svoje dete. Osećaju potrebu da projektuju sliku savršenstva u svet, a njihova nesigurnost je pojačana time što mnogi roditelji međusobno osuđuju jedni druge", smatra dadilja.

Drugim rečima, kada dete histeriše u prodavnici, svi odmah prekorno gledaju u mamu, umesto da je podrže što ne popušta detetu, objašnjava ona. "Trebalo bi da kažu: 'Hej, bravo, znam da je teško postaviti deci granice'".

4. Oslanjaju se na prečice

Dženerova kaže da je divno što roditelji danas imaju razne elektronske uređaju koji im pomažu da deca budu mirna u avionu ili kod lekara.

"Jednako je divno što možemo da poručimo hranu onlajn, podgrejemo gotov obrok pritiskom na dugme mikrotalasne. Roditelji su danas više zauzeti nego ikad, i skroz sam za to da roditelji olakšaju sebi kad mogu. Ali, prečice mogu da budu klizava staza. Kada vidite kako je dete u avionu mirno dok gleda crtać na tabletu, bićete u iskušenju da ga pustite da gleda i u restoranu. Deca moraju da se nauče strpljenju. Moraju da nauče da sami sebe zabave. Moraju da nauče da ne može svaka hrana da se spremi za tri minuta, i trebalo bi sami da nauče da ponešto pripreme. Bebe moraju da nauče same da se umire, umesto da ih roditelji stavljaju u vibrirajuću stolicu svaki put kada zaplaču", kaže dadilja.

Ona naglašava da mališani koji su tek prohodali treba da nauče da sami ustanu posle pada, umesto da samo pruže ruke mami ili tati da ih podignu.

"Pokažite deci da prečice mogu da budu korisne, ali da je veće zadovoljstvo raditi stvari na pravi način".

5. Potrebe deteta su na prvom mestu

Sasvim prirodno, roditelji se uvek pobrinu prvo za dete, pa onda sa sebe. Tako i treba da bude kada je u pitanju presvlačenje i hranjenje dece. Ali, radeći sa decom i roditeljima, bebisiterka je primetila da roditelji danas idu predaleko stavljajući dečje potrebe na prvo mesto.

"Toliko puta sam videla mamu koja umorna iznova ustaje iz kreveta da bi ispunila hirove svog deteta. Ili tatu koji ostavlja sve što radi da bi ustao da svojoj žednoj ćerkici donese čašu vode. Ne postoji ništa loše u tome da ne ustanete iz kreveta kada vas je dete već nekoliko puta podiglo pod ko zna kojim izgovorom. Nema ništa loše u tome da kažete ćerkici da sačeka dva minuta dok nešto završite, pa će dobiti čašu vode", ističe dadilja.

Zapravo, ona insistira na tome da deca povremeno od roditelja treba da čuju reč "ne", i da mama i tata treba ponekad da traže od dece da se sama zabave dok je mama u kupatilu, na primer.

"Bojim se da, ako ne počnemo da ispravljamo ovih pet grešaka u vaspitanju, uskoro ćemo imati decu koja će biti sebična, nestrpljiva i nepristojna prema drugima. To neće biti njihova krivica, već naša. Nismo im pokazali drugačije, nismo očekivali više od njih. Zato, molim vas, roditelji širom sveta, tražite više od svoje dece. Očekujte više. Ojačajmo našu decu i pripremimo ih za ono što im treba da uspeju u stvarnom svetu, a ne u ovom u kojem ih čuvamo 'pod staklenim zvonom'", apeluje dadilja.

Izvor: Mondo.rs

Ali da li ste znali da boja koju deca najviše koriste tokom crtanja razotkriva klince

Svaki dečji crtež je priča za sebe i stručnjaci u njima mogu da pročitaju mnogo toga o karakteru ili emocijama mališana. Ali da li ste znali da i boja koju najviše koriste tokom crtanja razotkriva klince? Hajde da vidimo koja boja šta pokazuje.

* Roze - Ovo je najpopularnija dečja boja, a ukazuje na njihovu potrebu za ljubavlju i poštovanjem.

* Crna - Ona se povezuje sa racionalnim, ali i relativno zahtevnim detetom. Obično ide kao kombinacija uz ljubičastu, kada ukazuje na nesigurnost i potrebu za podrškom.

* Plava - Simboliše nežnost, brižnost, krhkost, ali i smirenost i uravnoteženost.

* Crvena - Ovo je boja uzbuđenja, avanturističkog duha, ali i potisnute agresije.

* Zelena - Deca koja vole da se razlikuju od drugih, jer su veoma inteligentna ili umetničkog senzibiliteta, najčešće boje zelenom.

* Žuta - Ova boja ukazuje na pozitivni duh, visprenost, romantičnost i nežnost.

* Bela - Retko se koristi, ali kada je prisutna, moglo bi da znači da iza nje stoji nesigurnost, strah, briga.

Izvor: novosti.rs

Igračke su uglavnom podeljene na one „za dečake“ i „za devojčice“, pa tako roditelji koji imaju sina, uglavnom svom detetu kupuju „muške“ igračke, poput pištolja, automobilčića, aviona i slično, a devojčicama lutke, bebe, razne setove za kuvanje, peglanje...

Imajte na umu da dete ipak ima pravo na slobodu izbora da se igra sa čim želi i da, ma koliko vi želeli da mu nametnete svoju volju, to nikako ne može da bude dobro, jer je i kod dečaka i devojčica jako izražena znatiželja i radoznalost.

Zašto roditeljima smeta da se deca igraju određenim igračkama?

U većini slučajeva otac je taj koji insistira na tome da se dečak igra sa „muškim“ igračkama, jer se plaši da bi igranje sa lutkom moglo da ima negativne posledice u budućnosti, što je naravno netačno.

Razni aspekti igre i raznolike igračke mogu samo da imaju pozitivan efekat na razvoj dece, a veća je verovatnoća da će se čak bolje razumeti kada budu probali i igračke „za devojčice“, odnosno „za dečake“.

Šta ako vaš sin želi da se igra sa lutkom?

Kada imate ćerku, logično je da prva igračka koju joj kupite bude lutka, ali šta je sa dečacima? Da li i njima treba kupiti lutku i da li uopšte igranje sa lutkom može da ima bilo kakvu štetu za razvoj dečaka ili može da bude i korisno?!

Takođe, ako vaš sin poželi da se igra lutkom, sigurno ćete biti u velikoj dilemi da li da mu uopšte to dozvolite ili ne. Razmislite koji su vaši razlozi zašto ne dozvoljavate mališanu da se igra igračkom za koju smatrate da nije primerena njegovom polu.

Veoma je važno da se oslobodite predrasuda i dozvolite detetu da zadovolji svoju znatiželju, jer je verovatno u pitanju samo faza u razvoju i ne znači da će zbog toga biti ugrožena njegova muškost!

Pozitivne strane igranja sa lutkama

Najvažnija stvar kod igranja sa lutkom je ta što se mališani uče roditeljskim veštinama, pa ako date sinu da se igra lutkom i vodi računa o njoj, bolje će se naučiti osećaju odgovornosti, ljubavi, pažnje i brige, a kad odraste verovatno će bolje umeti da se brine sam o sebi, ali i o drugima.

Naravno, to ne znači da dečak ne treba da se igra sa drugim igračkama, štaviše, moguće da je u pitanju samo faza (želja da oponaša majku ili stariju sestru) i da će mu ova igra brzo dosaditi. Čak ukoliko je sam tražio da se igra lutkom najverovatnije se neće igrati kao devojčice, već tako što će ići po kući i koristiti je kao čekić recimo...

Takođe, lutka može da bude od velike koristi ukoliko očekujete prinovu, a vaš mališan nije baš oduševljen idejom da treba da dobije brata ili seku. U tom slučaju lutka-beba može mnogo da pomogne u savlađivanju besa i ljutnje kod deteta, ali veoma je važno i da mu vi svakodnevno ukazujete na to kako treba da se ponaša prema novoj bebi i brine o njoj, tako što će vežbati na lutki.

Da li će moja ćerka biti muškobanjasta ukoliko se bude igrala sa igračkama „za dečake“?
Ukoliko devojčica voli da se igra automobilčićima, pištoljima, to ne znači da će biti muškobanjasta ili agresivna. Za devojčice važi isto što i za dečake — verovatno je u pitanju prolazna faza ili na taj način oponaša starijeg brata, oca...

Izvor: bebac.com

Deca tokom skrivanja imaju i iščekivanje i iznenađenje, a kroz tu igru stiču i nove sposobnosti

Koliko puta ste bebu "prevarili" i zaustavili joj suze ili samo izmamili osmeh tako što ste prekrili oči rukama, maramom, portiklom? Ili ste se sakrili na trenutak, pa onda "iskočili" ispred nje? Ovo je definitivno jedna od najomiljenijih igara za bebe, jer stručnjaci tvrde da one obožavaju kada se igrate skrivanja, pa im na kraju otkrijete svoje lice.

Zadovoljstvo iskazuju osmehom i glasnim cikanjem. Isto se dešava i kada kasnije počnete da im sakrivate predmete, a oni ih traže, što je veoma korisno za mentalni razvoj.

Švajcarski psiholog Žan Pjaže nazvao je to "principom permanentnosti objekta", koji pomaže da deca shvate da stvari mogu da budu na nekom mestu iako ih tamo ne vidimo. Ona tokom skrivanja imaju i iščekivanje i iznenađenje, a kroz tu igru stiču i nove sposobnosti. Jedva čekaju da pronađu predmet skrivanja, a zatim, tvrde stručnjaci, uče da ga prepoznaju i kontrolišu ono što vide.

Izvor: novosti.rs

Spavanje sa dudom u ustima ima svoje dobre i loše strane.

Za one bebe kojima sisanje predstavlja zadovoljstvo i koje između ostalog stavljaju potrebu za istim iznad nutritivnih potreba, duda može da bude korisna tokom sna.

Kada bebi smem da dam cuclu?
Ukoliko dojite bebu, sačekajte da bude stara mesec dana kako biste joj dali cuclu, jer prvo je važno da budete sigurni da ste uspostavili naviku dojenja, ali nikako nemojte da dozvolite da cucla bude zamena za isto.

Ljuljuškajte je, pevajte, mazite se sa njom, kako biste je uspavali. Ugasite svetlo i pustite blagu muziku. Ali pre nego što zaspi, budite sigurni da je sita.

Da li moja beba sme da spava sa dudom?
Kada je reč o korišćenju cucle tokom sna, postoje oni koji su za i oni koji su protiv. Neke studije čak pokazuju kako cuclanje tokom sna može da spreči sindrom iznenadne smrti (SIDS). Sa druge strane, one bebe koje koriste cuclu posle šestog meseca, sklone su tome da dobiju infekciju uva, gljivičnu infekciju, kao i infekciju creva.

Naime, zavisnost od dude može da ima loš uticaj na roditelje. Buđenje tokom noći kako biste smirili rasplakanu bebu i našli joj dudu, je zaista iscrpljujuće.

S druge strane, ukoliko je vaša beba prehlađena i teško diše kroz nos, njoj će biti mnogo teže ukoliko zavisi od cucle.

Kako cucla utiče na razvoj zuba?
Ukoliko odviknete vaše dete od cucle do pete godine, nećete morati da brinete o tome da će ono imati dugoročne dentalne probleme. Razlog tome je taj što ono u tim godinama ima mlečne zube, dok se trajni, opšte gledano ne pojavljuju pre šeste.

Zato, ne zaboravite da spomenete zubaru vašeg deteta da ono koristi cuclu kako bi proverio da li postoje potencijalni problemi.

Izvor: yumama.com

Iz najbolje namere da pomognu svojoj deci, roditelji čine neke stvari kojima mogu samo da pogoršaju situaciju, i zato pedijatri savetuju sledeće...

Za roditeljstvo ne postoji priručnik, pa mnoge neočekivane stvari mame i tate moraju sami da shvate i reše. A onda, kako bi doneli što bolju odluku za svoje dete često se informišu na pogrešnim, neadekvatnim mestima ili kod ljudi koji nemaju dovoljno znanja da im daju pravi savet.

Takođe se dešava da roditelje bude sramota da postave neko pitanje jer misle da je prosto ili da se podrazumeva da znaju kako da postupe, pa onda odgovor traže na Internetu, na neproverenim sajtovima.

Iz tog razloga, pedijatri - saradnici prestižnog roditeljskog portala Parentrs.com mole roditelje sledeće:

1. Prestanite savete da tražite na Internetu
U trenutku kada počnu da prepoznaju određene simptome kod svog deteta, roditelji se prvo obraćaju "dr Guglu". I naravno da postoje određeni sajtovi koji vam mogu pružiti korisne informacije, ali nijedan od njih ne može da postavi dijagnozu vašem detetu, a onda i savetuje adekvatno lečenje.

2. Prestanite da dolazite kod lekara za svaku sitnicu
Osim u zaista hitnim slučajevima, kada su u pitanju teške povrede ili ekstremno visoke temperature, nema potrebe da nakon što se pojavi prvi simptom odmah trčite lekaru. Čak i kada niste sigurni i ne možete da prepoznate i ocenite ozbiljnost simptoma ili povrede, uvek radije prvo pozovite odabranog lekara ili neku od specijalizovanih službi kao što je "Halo Beba" u Srbiji.

3. Prestanite da dajte deci antibiotike na svoju ruku
Prirodno je da želimo da naše dete što pre ozdravi, ali lekari napominju da antibiotici nisu uvek pravi izbor. Postoje slučajevi, kao što su bakterijske infekcije, kada je opravdano detetu dati antibiotik. Međutim, u većini slučajeva antibiotik nije potreban.

Prehlada i kašalj se ne leče antibioticima, samo im treba dati vremena da prođu. Šta više, čestim davanjem antibiotika samo može da se izazove kontraefekat i da dečijem organizmu postane teže da se bore sa bakterijama.

4. Prestanite da odbijate da vakcinišete dete
Ironični, isti oni roditelji koji na prvi simptom dovode dete kod lekara su oni koji se plaše ili su oni koji odbijaju da vakcinišu dete, kažu lekari. Postoje mnoga istraživanja koja su dokazala da vakcinacijom možete da prevenirate mnoga teške i smrtonosne bolesti.

5. Prestanite da dozvoljavate deci da neograničeno budu ispred ekrana
Naravno da su razni monitori od telefona, preko kompjutera do televizora deo svakodnevnice naše dece, i nije stvar u tome - zabraniti im! Ne treba im zabraniti, nego im treba obezbediti barem jednak broj sati igre napolju i druženja uživo sa drugom decom.

6. Prestanite da krivite dete da se razbolelo jer je izašlo bez jakne
Vaše dete neće dobiti virus ukoliko izađe do auta ili do prodavnice bez jakne, to je samo jedan od mitova koji nikako da se "razbiju". Virusne bolesti šire se prenošenjem bakterija. Deca dodirnu kvaku, sto, stolicu, ručku u prevozu... A posle diraju nos, usta ili oči, objašnjavaju lekari.

7. Prestanite da izbegavate sistematske preglede
Svi mi živimo brze živote, i jedva uspevamo da "uštinemo" malo slobodnog vremena, i onda kada treba da uradimo stvari koje nisu hitne, kao što su sistematski pregledi, mi ih izbegnemo. Međutim lekari smatraju da je to velika greška.

Kada bi češće dovodili zdravu decu na preventivne preglede, izbegle bi se mnoge bolesti, posebno one koje nisu vidljive okom, kao što su bolesti srca, krvnog pritiska ili deformiteti kičmenog stuba, recimo.

Takođe, ukoliko bi deca kod lekara dolazila zdrava, to bi za njih bilo prijatno iskustvo, a onda se ne bi plašili i osećali nelagodnost da dolaze u ordinaciju ni onda kada su bolesni.

8. Prestanite da koristite štapiće za uši
Vi možda mislite da pomažete svom detetu u održavanju higijene, ali zapravo samo mu dublje gurate vosak u uho. Deca često dolaze kodlekara žaleći se na bol u uhu izazvan velikom količinom voska koji stoji duboko u ušnom kanalu i ppvređuje i druge osetljive delove unutrašnjeg uha.

Najbolje je samo nakon kupanja, obrisati detetu uši peškirom, nikakvo drugo čišćenje nije neophodno jer će se uvo samo od sebe očistiti.

9. Prestanite da paničite zbog povišene temperature
Viskoka temperatura nije bolest po sebi, nego alarm da se organizam sa nečim bori. Samo kada se radi o novorođenčetu ili visoku temperaturu ne možete da spustite danima, onda treba da se hitno javite lekaru. U svim drugim slučajevima ona je samo jedna od stvari koju treba da napomenete lekaru tokom pregleda, kako bi on mogao da postavi što tačniju dijagnozu.

Izvor: yumama.com