Kod većine beba nicanje mlečnih zuba prolazi bez bilo kakvih problema, ali se ponekada javljaju propratne pojave koje mogu značajno da uznemire roditelje.

Pod simptome koji prate nicanja zubića mogu da se uvrste pojačano lučenje pljuvačke (salivacija), uznemirenost i druge promene raspoloženja, osip oko usta.

Iako se ponekad usled uznemirenosti i plača može da pojavi temperatura (nikada viša od 38 0C) i češće i ređe stolice (nikako prolivi), kod ovih simptoma potrebno je biti oprezan. Bolje je da se ne povezuju sa nicanjem zuba i da pedijatar bude taj koji će isključiti ozbiljnija oboljenja, pošto kašnjenje u dijagnozi može ponekada da bude kobno. Isto važi i kod izražene uznemirenosti deteta. Svi ostali simptomi poput grčeva, sekrta iz nosa, osipa po telu i sl. ne treba povezivati sa nicanjem zuba i tako odlagati pregled kod pedijatra, jer je kod mnogih bolesti vreme presudno za uspešno i brzo izlečenje.

Pojačano lučenje pljuvačke može da izazove osip oko usana i to može da bude pogodno mesto za infekcije. Preporučuje se nanošenje, neutralnih, prirodnih krema ili ulja (bez veštačkih dodataka i konzervansa) koje se i najčešće koriste za kožu guze. Tokom spavanja, stavite pamučnu ili frotirnu tkaninu ispod bebine glave, i menjajte je redovno, kako bi bebina glavica uvijek bila na suvom.

Osetljivost sluznice na mestu nicanja zubća bebica pokazuje čestim dodirivanjem ili grickanjem svega što joj dođe pod ruku. Za neutralizaciju bola (ili pre za skretanje pažnje) preporučuju se različite igračkice za grickanje, keksi za nicanje zuba ili jednostavna masaža. Metoda kao što su smrznuto pecivo ili banane, bočica hladne vode zahtevaju neprekidno prisustvo pored bebe. Različiti gelovi za nicanje zuba su u osnovi lokalni anestetici (dakle hemija) i ne treba preterivati sa njima a i njihovo dejstvo je kratkotrajno. Ni jedna od metoda nema dokaznaog trajnog efekta niti pokazuje prednost.

Preporučujemo oprez sa različitim egzotičnim alternativnim razmišljanjima, koja se povezuju sa vekovnim tradicijama (često sumnjivog porekla) a u osnovi predstavljaju atraktivnu “mamiparu iz ionako siromašnih džepova brižnih roditelja”. Jedna od njih je i primena ćilibarske ogrlice za bebe. Tvrdi se da ćilibar iz Baltičkih zemalja (Litvanije) ima posebna svojstva da deluje na tireoidni žlezdu i imuni sistem i smanjuje otok u sluznici koji se optužuje za osetljivost. Do sada ne postoji ni jedan naučni dokaz za ovakve tvrdnje niti merodavnih potvrda da se nošenjem ćilibarne ogrlice bolje sprečava ili smanjuje osetljivost sluznice u odnosu na ostale pristupe (što ne znači da ih možda u budućnosti neće i biti). Eventualno dejstvo može da bude placebo efekat koji bi se postigao i nekom drugom igračkicom. Ćilibarna ogrlica za bebe s druge strane nosi u sebi i veliku opasnost od kidanja i gutanja i još gore udisanja perlica. Proizvođači to negiraju smatrajući da su dovoljno čvrsto spojeni. Ovo zadovoljstvo inače košta dodatnu sumu novca od nekoliko eura.

Nicanje zuba je dakle sasvim prirodan proces koji može da nosi u sebi izvesne neugodnosti tek da i bebicu nauče da u spoljašnjem svetu nije sve bas tako idealno. Ne treba podlegati savremenim trendovima da se izmisljaju nove bolesti i poremećaji kako bi se i za njih proizvodila i prepisivala hemija ili rekviziti koji treba samo da uvećavaju profite farmaceutske industrije.

Prof dr Jovan Vojinovic

Fb Dečja stomatologija

Beba ima 31 dan, svaki put kad se zaplače “iskoči joj pupak”. Čini se da joj to smeta, najbolje je da se hitno ode kod dečjeg hirurga!

Nije tačno!

Ne trčite kod hirurga kad beba ima pupčanu kilicu, to nije za brigu.

Pupčana kilica (medicinski naziv je umbilikalna hernija) nastaje kada se u predelu pupka vidi i pipa mekana «izbočina», koja se lako prstima vraća. Obično se radi o prolasku malog dela creva koroz pupčani otvor. E, to je kila.

Pupčana kila je bezazlen fenomen, a neverovatno je koliko zabluda i dalje kruži među mamama, pa smo odlučili da razbijemo neke od njih.

Kila je nastala zbog lošeg podvezivanja u porodilištu

To nije tačno!

Podvezivanje pupka je rutinska procedura, koja omogućava novorođenoj bebi da nastavi da živi bez pomoći majčine posteljice (placente). Pupak se podvezuje IZNAD nivoa trbušnog zida, a posle otpadanja pupčanog “patrljka”, definitivno se formira onaj pupak koji ćemo da gledamo celog života. Zato nema veze između pupčane kile i podvezivanja pupčane vrpce!

Grčevi su najčešći uzrok pupčane kilice

Nisu!

Hernija (kila) znači da postoji defekt – slaba tačka u trbušnom zidu, kroz koju može da prođe sadržaj trbušne duplje (obično je to deo tankog creva). To je urođena slabost trbušnog zida, a grčevi NISU uzrok, već samo pomažu da se kila lakše uoči. Tokom grčeva se povećava pritisak u trbušnoj duplji, pa se pupčana kila «izboči» i potom jednostavno, lako dijagnostikuje.

Svaka beba mora da ima pupčanu kilu, makar prvih par meseci života

Iako veliki broj beba ima ovaj problemčić, nije tačno da svaka beba mora da ima pupčanu kilu. To se dešava samo onim bebama koje imaju (bezazlenu) slabost prednjeg trušnog zida u predelu pupka.

“Dugmence za pupak” je odlična terapija

Još jedna zabluda!

Pre više od dve decenije se jasno pokazalo da nema potrebe da se pupčana kila pokriva dugmetom, paricom, niti bilo kojim drugim “pokrivačem”. Posle višedecenijskog praćenja beba, pokazalo se da će pupčana kila sama da se zatvori, bez obzira na ove “sprave” za pokrivanje. Zato ih odavno nema na tržištu, pa je potpuno neprimereno pravljenje “priručnih terapijskih sredstava” za ovu namenu!

Lepljenje flaster trake preko pupčane kilice je totalno nepotrebno, a može da dovede do iritacije nežne bebine kože.

Čim beba ima pupčanu kilu, mora da će se pojaviti još neka kila.

Nije tačno!

Pupčana kilica je potpuno bezazlena i nema veze sa eventualnom pojavom preponske kile, koja treba da se operiše. Mogućnost da dete sa pupčanom kilom “zaradi” još neku kilu, ista je kao i za bebu koja nema umbilikalnu herniju.

Plakanje može da proširi pupčanu kilu pa je treba što pre operisati

Totalna zabluda!

Kilni otvor ne zavisi od plakanja, već od defekta trbušnog zida, koji je i uzrok kile. Plakanje, baš kao i grčevi, povećava “izbočenje”, ali nema veze sa kilnim otvorom! Zato plakanje ne može da poveća veličinu kilnog otvora, a to što se kilica bolje vidi kada beba plače, potpuno je nevažno i bezazleno!

Pupčana kila se ne operiše! Radi se o bezazlenoj kilici, koja se spontano zatvara! Kod ogromne većine dece pupčana kilica nestane do treće godine, a kod malog broja mališana može da se vidi i duže.

Ass.dr Goran Vukomanović, pedijatar
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Zbog nespecifičnih simptoma ovo oboljenje često kod dece lako može da se pomeša sa drugim bolestima. Prvo se javlja malaksalost, pa povišena temperatura, mališan trpi jak bol u ždrelu

VIRUSNO oboljenje - herpangina, relativno je česta bolest u dečjem uzrastu u letnjem periodu, a često ostaje neprepoznata ili "proglašena" za neku drugu bolest.

Ovo oboljenje izazivaju brojni sojevi koksaki virusa grupe A, a ređe i koksaki B virusi, kao i ehovirusi i enterovirusi.

Doktorka Svetlana Valjarević iz Služba ORL sa maksilofacijalnom hirurgijom Kliničko-bolničkog centra "Zemun" kaže da se bolest najčešće javlja od avgusta do oktobra. Prenosi se prljavim rukama (feko-oralni put), ili direktno kapljičnim putem.

- Bolest počinje malaksalošću deteta, koje gubi apetit. Temperatura je izrazito povišena, čak i iznad 39 Celzijusovih stepeni. Javlja se jak bol u ždrelu, a dete odbija i tečnost i hranu. Visoka temperatura traje dva do tri dana, a i kad prestane dete je veoma razdražljivo, plače, budi se iz sna, nosić curi. Zbog otežanog gutanja, pljuvačka curi niz usnice, pa to roditelji često tumače kao posledicu rasta zubića. Nekada dete i povraća - objašnjava doktorka Valjarević.

Dijagnoza herpangine postavlja se nakon pregleda ždrela. Na nepcu, krajnicima i sluzokoži obraza postoje "ranice", odnosno ulcerozne promene, belo-sive boje, oivičene crvenim rubom, prečnika do 5 mm. Najčešće ih ima manje od 10, nekad samo dve, pa je pažljiv pregled neophodan. Te promene su veoma bolne. Ostala sluzokoža ne izgleda promenjeno ni upaljeno.

Kod ove bolesti, kaže dr Valjarević, krvna slika je nespecifična, najčešće je ukupan broj leukocita u granicama referentnih vrednosti, uz povišen broj limfocita, što ukazuje na virusnu infekciju. C-reaktivni protein je povišen i u prvih 48 do 72 sata najčešće ima vrednost od 30 do 40, a potom opada. Bris nosa i grla su uredni.

MOŽE I DA SE PONOVI
Bolest prolazi za sedam do 10 dana, bez posledica. Veoma retko infekcije izazvane enterovirusom 71 mogu da dovedu i do infekcija nervnog sistema. Imunitet koji se stekne je trajan, ali pošto tridesetak sojeva virusa može da izazove herpanginu, jasno je da je moguće imati je nekoliko puta u životu.

- U lečenju herpangine važni su strpljenje i odgovarajuća terapija bola - kaže dr Valjarević. - Detetu je neophodno dati lekove protiv temperature i bolova (paracetamol ili brufen sirup), jer su promene u ždrelu izrazito bolne. Mogu se dati i gelovi sa anestetikom koji se koriste kod nicanja zubića. Ukoliko su promene na sluznici obraza ili unutrašnje strane usana, namažite detetu direktno gel na njih. U lečenju herpangine antibiotici nemaju ulogu, jer se radi o virusnom oboljenju.

Izbegavajte da detetu nudite voće i voćne sokove jer njihova kiselost provocira bol. Dete će najradije piti hladno mleko, pojesti sladoled, ohlađen griz ili puding. Vodite računa da dete ne dehidrira, nudite mu tečnost što češće u toku dana. Ukoliko dete plače bez suzica, nema uobičajen broj mokrih pelena, urin je taman, a sluzokoža usta je suva, javite se lekaru jer se radi o dehidrataciji, pa je nekada neophodno lečenje u bolničkim uslovima zbog nadoknade tečnosti.

Izvor: novosti.rs

Mala deca ponekad imaju tokom dana duže periode plakanja što se često prepisuje grčevima. Ovi periodi plakanja često se pojavljuju u vreme večernjeg hranjenja, iako se mogu dogoditi i u bilo koje doba dana. Grčevi, ako se pojavljuju, obično počinju u prve tri nedelje nakon rođenja i normalno traju do otprilike tri meseca, iako mogu potrajati i duže. Obično prestaju iznenada kao što i počinju, a da vašem detetu nisu ničim naškodili.

Iako niko ne zna šta su grčevi i šta ih uzrokuje, mnogi lekari veruju da je to vrsta želudačnih tegoba koji se pojavljuju u obliku grčeva i zbog njih dete isteže svoje nožice od bolova. Način plakanja trebao bi ukazivati na bolove u obliku grča, dete se loše oseća i uznemireno je, a zatim se smiri na nekoliko minuta pre nego što počne ponovo vrištati. To može potrajati nekoliko sati zaredom, što zna biti prilično teško podnošljivo i razdražujuće za vas oboje.

Mogući uzroci

Za grčeve se okrivljuju mnoge stvari i gotovo je besmisleno istraživati sve te uzroke ako vaše dete od njih pati. Kako grčevi pogađaju i decu koja se doje i onu koja se hrane bočicom, način hranjenja ne smatra se uzrokom. Ipak, ako dojite, može se raditi o tome da problem izaziva nešto što vi jedete. Nastojte iz svoje ishrane izostaviti sve što ste jeli u predhodna 24 sata, zašta mislite da bi moglo štetiti vašem detu. Pretpostavlja se da bi krivica mogla biti u količini hrane po obroku – bilo da je premalo ili previše – ili da je mleko, ako se hrani bočicom, moglo biti prevruće ili prehladno, ili je hrana preslaba ili prejaka. Upamtite, kad pripremate hranu za bočicu, presudno je slediti uputstva proizvođača.

Drugi mogući uzroci mogu biti konstipacija, dijareja, loša probava ili intestinalni grčevi. Snažan plač je za dete skoro uvek zdrav, ali ako je vaše dete bledo ili bolesno, zatražite savet lekara. Može postojati veza i između napetosti i grčeva što može dovesti do niza reakcija. Kraj dana je obično vreme kada ste zauzeti kućnim poslovima pa i vi možete biti umorni i napeti dok pokušavate dete pripremiti za spavanje, poviti ga i pripremiti mu obrok. Vaše dete je osetljivo na vaše raspoloženje i može na vašu napetost odgovoriti plačem što, naravno, pojačava vašu teškoću, a posledica je sve duže plakanje i završava kad ste konačno oboje iscrpljeni.

Šta učiniti?

Ne postoji pouzdan lek za grčeve pa, iako postoje neki lekovi koje možete nabaviti bez recepta, uvek se konsultujte sa lekarom pre nego ih dajete svom detetu. Vi možete preraspodeliti svoje dnevne obaveze pripremajući večernji obrok ranije kako biste imali vremena utešiti svoje dete u ovim periodima plakanja. Iako ne postoji gotovo ništa čime biste svom detetu potpuno olakšali ovu nelagodnost, možda bi moglo pomoći da ga držite uz sebe tako da blago pritiskate i grejete njegov stomačić i umirujuće trljate njegova leđa. Podelite tešenje sa svojim partnerom kako biste smanjili napor, i upamtite da grčevi ne traju duže od nekoliko meseci, tako da, iako nije ugodno, neće trajati zauvek.

Izvor: mamaibeba.rs

Beba mora imati prvu stolicu čime se rodi, ili u prvih par sati posle porođaja! Ne mora! Prvo pražnjenje se može, ali ne mora desiti u prvom danu života.

Prva stolica se zove mekonijum i obično se vidi u pelenici tokom prvog (nekada drugog dana) po rođenju bebe.

Tačno je da većina beba ima mekonijom u prvom danu života, ali to ne znači da beba mora da kaki odmah pošto izađe iz najudobnijeg mesta na svetu.

Ako ni posle dva dana od rođenja nema stolice konsultuje se hirurg – neonatolog koji preduzima potrebne dijagnostičke mere. Kada je nedostatak prve stolice (mekonijuma) znak neke bebine bolesti onda (skoro uvek) ima i drugih znakova i simptoma koji ukazuju da nešto nije u redu.

Bilo kako bilo, beba je tada u porodilištu, ima redovne nenonatološke preglede pa mama ne mora da brine – tu su doktori specijalisti za tek rođene bebe!

Ako beba sisa stolica mora uvek biti zlatno žuta.

Tačno je da bebe koje jedu najbolju hranu na svetu (to je naravno mamino mleko) imaju zlatno žutu boju stolice, ali to ne mora uvek da bude tako. Beba ima pravo da ponekad ima i zelenkastu stolicu, čak i sa malo sluzi. Ovo se često dešava kada bebe imaju zapušen nosić sa dosta sluzavog sekreta. To je prolazna stvar, pa se posle nekoliko “mešovitih stolica” ponovo pojavi zlatno žuta boja.

Stolica je zelena, beba je sigurno gladna hajde da je dohranjujemo.

Jedna ili dve zelene stolice ne znače da je beba gladna!

Ako je beba vesela, lepo jede i lepo napreduje nema razloga da se žuri sa dohranom. Najbolji “procenitelj” je težina – ako beba ima normalan prirast u telesnoj masi to znači da je mamino mleko dovoljno i tu nema dileme.

Zelena stolica, naročito ako je “tečnija” može biti znak prolazne i blage crevne infekcije (toga zimi ima dosta). Ne valja da dete ima mnogo (preko pet) vodenih zelenih stolica. To bi značilo da ima neku ozbiljniju infekciju.

Prave “stolice gladi” su praćnje uznemirenošću bebe i njenim plakanjem i posle podoja. Ako se to desi posle svakog (ili skoro svakog) podoja probajte jednu “foru”. Napravite dve merice (60 ml) adaptiranog mleka i dajte bebi “na kašičicu”. Ako beba rado popije ovaj dodatak to stvarno znači da mu je mamino mleko nedovoljno. Tada treba dopuniti bebine obroke, ali nikako ne treba prekidati dojenje. Mama treba da se, na sve načine, potrudi da očuva i “pojača” svoje mleko. Redovna ishrana zdravom “jakom” hranom, dosta tečnosti ali i redovno spavanje i odmor su načini da maminog mleka bude dovoljno, a znamo da je mamino najbolje!

Čim počne dojenje beba treba da ima svaki dan po jednu stolicu.

I ovo je zabluda!

Kada beba počne da sisa može da ima više stolica dnevno, ali i da nema stolicu po nekoliko dana. Postoji “pravilo sedmice” koje kaže: beba može da ima sedam stolica dnevno, ali da sedam dana nema ni jednu stolicu”. Stvarno je tako, a bebe koje sisaju, kada malo porastu (drugi treći mesec života) mogu da nemaju stolicu po desetak dana (čak i do dve nedelje)! To je normalna pojava, imajući u vidu da sa rastom bebe raste i debelo crevo koje može da primi veću količinu stolice i da je zadrži pre pražnjenja.

Čim prođe pet dana od prethodne stolice bebi treba izazvati stolicu klizmicom.

Ovo je opasna zabluda!

Ako počnemo da koristimo klizmice, čepiće ili vrh toplomera kao sredstvo za izazivanje stolice činimo detetu “medveđu uslugu”! Analni otvor je jedan kružni mišić (sfinkter) koji ima zadatak da zadrži i propusti stolicu. Dakle, on ima senzornu funkciju – da “oseti” kada se primakne stolica, a potom i da se otvori i tako omogući pražnjenje creva. Ako pomenutim (nepoželjnim) načinima teramo sfinkter da se “opusti” i pusti stolicu napolje onda ga navikavamo na to, pa guza “zaboravi” na normalni mehanizam pražnjenja. Tako se beba, protiv svoje volje, navikava na klizmice i neće drugačije da kaki. E, to nije dobro!
Ako je beba zdrava – lepo jede i spava, a nema drugih smetnji treba strpljivo sačekati da sama kaki! Nema veze što se ponekad “muči” da izbaci stolicu – to tako mora da bude. Veliki broj beba posle “faze grčeva” ima “fazu zadržavanja stolice” – sve je to deo normalnog sazrevanja bebinih creva, zato izdržite.

Posle sedam dana beba je konačno kakila, ali se na kraju stolice vidi “končić” krvi, brzo kod doktora.

Ne treba odmah trčati kod pedijatra!

Ovaj “končić” krvi znači da se desila prskotina na čmariću prilikom prolaska malo veće stolice kroz analni otvor. To stvarno nije ništa strašno!

Bebi treba detaljno oprati guzu mlakom vodom i blagim (tečnim) bebi sapunom, potom je dobro osušiti i namazati “gustu kremu protiv ojeda” koja sadrži cink koji je odličan za zarastanje (epitelizaciju) napukle kožice. Posle svake stolice ovo treba ponoviti, a pred spavanje treba namazati malo kreme sa pantenolom koju nežno, vrhom malog prsta treba “pogurati” pola santimetra u guzu (analni otvor) da se eventalna pukotina oko sfinktera (kružnog mišića na analnom otvoru) što pre zaceli.

Kada se javiti pedijatru?

* Ako beba nema stolicu duže od deset dana, a ima i druge tegobe – nervozna je, plačljiva, neće da jede ili prekida obrok. Tada postoji “još nešto” što smeta bebi, a to treba da istraži pedijatar.
* Ako beba ima brojne prolivaste (tečne), smrdljive i zelene stolice – to je pouzdan znak infekcije.
* Kada primetite veću količnu sveže krvi na stolici – ovo se retko dešava, ali traži pregled pedijara.
* Kada se desi da beba ne napreduje u težini, iako traži da jede, a nema stolicu duže od sedam dana treba se posavetovati sa pedijatrom.
* Ako i posle dve nedelje (ovo važi za bebe koje samo sisaju) beba nema stolicu treba se javiti pedijatru, čak iako je sve drugo dobro. Posle pregleda će pedijatar videti da li mu treba pomoć kolege – dečjeg hirurga, ili će se problem drugačije rešiti. Tada će se uraditi klizmica, ali će o tome odlučiti pedijatar.

Ako imate dilemu ili primetite bilo šta što odstupa od uobičajenog bebinog ponašanja posavetujte se sa vašim pedijatrom. To je nabolji način da se smirite, ali i da pedijatar proceni da li treba pregledati bebu.

Ass.dr Goran Vukomanović
Izvor: mojpedijatar.co.rs

O pravovremenom pregledu i adekvatnoj korekciji kukova, konsultovali smo pedijatra dr Svetlanu Kostić-Bajić.

Šta je razvojni poremećaj kuka, kako se on otkriva i kako izgledaju pregledi bebe priča pedijatar dr Svetlana Kostić-Bajić.

Ultrazvučni pregled kukova

Ultrazvuk je metoda koja vizualizacijom kako koštanih tkiva, tako i hrskavičavih, omogućava rano otkrivanje razvojnog poremećaja kuka. Ultrazvučna klasifikacija zgloba kuka se zasniva na kombinaciji morfoloških (proučavanje oblika) i morfometrijskih (merenje oblika) kriterijuma, kao i životnog doba deteta.

Kada se radi prvi ultrazvuk kukova?

Primarni skrining podrazumeva pregled svakog deteta u porodilištu, odnosno u prvom mesecu života. Sekundarni pregled obuhvata odojčad koja nisu pregledana primarnim, i to u drugom mesecu života.

Sledeće ultrazvučne kontrole kukova zavise od prethodnih nalaza, i obično se ponavljaju jedan do dva puta u uzrastu do šest meseci. Lečenje započeto u prvim mesecima traje tri do četiri meseca, pa stoga treba što ranije da se utvrdi postojanje RPK. Ako se sa lečenjem počne u trećem mesecu, onda traje i do devet meseci.

U osnovi ranog otkrivanja RPK stoji timski rad neonatologa, pedijatra u dečjem dispanzeru, dečjeg ortopeda, odnosno radiologa i fizijatra.

Razvojni poremećaj kuka - RPK

Razvojni poremećaj kuka - RPK (kongenitalna displazija), u narodu poznatija kao urođeno "iščašenje kuka" je najčešće oboljenje lokomotornog sistema u dečjem uzrastu.

RPK nije u potpunosti razjašnjena pojava, ali se zna da je raznovrsna i kontinuirana, kao i da direktno utiče na stepen anatomskih promena gotovo svih struktura zgloba kuka. To nepovoljno delovanje treba što pre da se prekine, s obzirom da se najbolja preventiva kasnijih promena postiže ranim otkrivanjem i pravovremenim lečenjem.

Posebno je značajno prvo tromesečje novorođenčeta, jer u tom periodu mogu da se saniraju svi poremećaji preventivnim terapijskim postupanjem.

Načini otkrivanja RPK

-Klinički testovi za RPK, koji su se pokazali nesigurnim.

-Radiografski pregled u prvom tromesečju, koji je takođe nepouzdan, zbog hrskavičave građe zgloba, a nepoželjan je zbog genetskog rizika od jonizujućeg zračenja.

-Ultrazvučni pregled kukova, čijim su uvođenjem prevaziđene mane prva dva metoda ispitivanja i nepouzdanost takvih rezultata pregleda.

Široko povijanje

Preventiva ima za cilj da mogući RPK usmeri ka normalizaciji i da ukloni spoljne faktore koji mogu negativno da utiču na razvoj nestabilnog kuka. Položaj nogu u kome su one sastavljene i ispružene je štetan za razvoj kuka, i zbog toga se insistira na širokom povijanju. U zemljama tople klime (setimo se afričkih crnkinja), majke decu nose u "jahaćem" položaju, i u tim zemljama je iščašenje kukova retkost.

Široko povijanje podrazumeva raširene nožice u zglobu kuka i u fleksiji, odnosno savijene u zglobu kolena, ili tzv. slobodne noge. Ovaj položaj je fiziološki jer ga odojče zauzima i spontano, a to je upravo i preventiva RPK. Kod širokog povijanja, postavljaju se dve tetra pelene, ili jedna za dugotrajnu upotrebu a druga da bude tetra, i švedska pelena, koja se obmotava oko grudnog koša, i koja je pričvršćena tako da su slobodne i noge i ruke.

Bezbednost kengur nosiljki

Roditelji često postavljaju pitanje o bezbednosti "kengur" nosiljki. One su pouzdane, jer su noge i ruke u njima takođe slobodne, ali tek onda kada dete počne čvrsto da drži glavicu u uspravnom položaju.

Još nešto je veoma važno da se naglasi: stariju bebu ne treba požurivati sa oslanjanjem na noge, niti forsirati hod dok to sama ne zatraži. Tako ćete da izbegnete ili ublažite probleme, a dete će svakako da prohoda. Koji mesec ranije ili kasnije.

Izvor: yumama.com

Prljave ruke, zagađena voda u bazenima i rekama ili dodir sa zaraženom pljuvačkom - osnovni su krivci za ovo stanje

TOKOM leta se pojedini mališani susreću sa opasnim meningitisom - zapaljenjem moždanih ovojnica. Virusi koji ga uzrokuju uglavnom stižu preko respiratornih ili organa za varenje. Prljave ruke, zagađena voda u bazenima i rekama ili dodir sa zaraženom pljuvačkom - osnovni su krivci za ovo stanje.

Dete odjednom postaje tromo, bezvoljno, boli ga glava, smetaju mu buka i svetlo, povraća i nema snage da ustane iz kreveta. Ovim simptomima mogu da prethode znaci infekcije disajnih organa - curenje nosa i kašljanje ili digestivnih organa - povraćanje i dijareja, mada je moguće da se meningitis pojavi tek tako, bez najave.

Ukoliko primetite ove simptome, obavezno odvedite dete kod lekara, jer situacija može brzo da se iskomplikuje. Lečenje je najčešće bolničko. Ali, da se ništa od toga ne bi desilo, najbolje je da predupredite meningitis dobrom higijenom, izbegavanjem prljavih bazena i plaža, čak i morskih obala.

Izvor: Novosti.rs

U Američkoj akademiji pedijatara tvrde da je spavanje na leđima najbolji način da se spreči razvoj sindroma iznenadne smrti novorođenčeta. Bebe ne bi trebalo često ostaviti da spavaju u sedećem položaju

Tek rođene bebe bi trebalo da spavaju na leđima, a ne na boku ili stomaku, kako obično roditelje savetuju lekari, a oni u grču i primenjuju. Tako bar kažu u Američkoj akademiji pedijatara, tvrdeći da je to najbolji način da se spreči razvoj sindroma iznenadne smrti novorođenčeta.

Na nacionalnoj konferenciji američkih pedijatara u Bostonu, zaključeno je da bi bebe da bi bebe trebalo da spavaju na leđima, na tvrđoj podlozi i u istoj sobi sa roditeljima, dok se san na boku smatra nebezbednim.

Preporuka stručnjaka je i da one ne bi trebalo redovno da spavaju u sedećem položaju, u kolicima ili u sedištima u automobilu. To može da traje jako kratko i da se ne ponavlja prečesto, jer, kako kažu, svaka druga podloga nije bezbedna i sedište i kolica služe samo za transport dece, a ne za spavanje.

Izvor: novosti.rs

Ima mnogo bolesti koje mogu pokvariti letovanje, neke su skoro potpuno bezazlene, a neke mogu biti veoma opasne. Meningitis veoma ozbiljno oboljenje, ali se srećom ne dešava često. Ipak, skoro svakog leta se pojave sporadični slučajevi meningitisa, a nekada smo svedoci pravih malih epidemija. Zato smo odlučili da vam, uz ostale letnje bolesti prikažemo i ovo infektivno oboljenje.

• Meningitis – šta je to

Meningitis je zapaljenje moždanih ovojnica (moždanica) koje se latinski zovu meninge pa je bolest tako dobila ime. Ovo zapaljenje se dešava kada neki mikroorganizam (uzročnik ove bolesti), stigne do moždanih ovojnica u kojima počne da se razmnožava pa nastane zapaljenje.

Kakva je razlika između meningitisa i encefalitisa
Encefalitisa je zapaljenje mozga, a to je još teža bolest. Kod encefalitisa se radi o prodoru virusa, bakterija (ređe parazita ili gljivica) u fino moždano tkivo gde se zapaljenje dešava. Tada nastaju ozbiljna oštećenja mozga, sa brojnim komplikacijama. Nećemo mnogo o encefalitisu koji je još ređa bolest od meningitisa.

Ko je “kriv” za letnji meningitis

Opet su virusi “prvooptuženi”!

Lista virusa prouzrokovača meningitisa je prilično duga – uglavnom su to letnji virusi koji često uzrokuju infekcije disajnih organa ili (još češće) organa za varenje.

Bakterije su ređi izazivači letnjih meningitisa, pa ovom prilikom ih nećemo razmatrati.

Kako dete dobije letnji meningitis
Većina virusa – prouzrokovača meningitisa stiže preko organa za varenje ili respiratornih organa. Prljave ruke, zagađena voda (nehigijenski bazeni i plaže) i “kapljični” putevi infekcije su ubedljivo najčešći način dolaska virusa meningitisa u dečji organizam. Potom se, sa ulaznog mesta, preko krvi transportuju do moždanih ovojnica. Bakterije se obično prvo nastane u gornjim respiratornim putevima, pa se odatle, preko mreže malih krvnih sudova prebace do moždanih opni.

Da li će sva deca koja dobiju virus dobiti i meningitis
Neće sva deca koja dođu u kontakt sa virusom dobiti meningitis! To u velikoj meri zavisi od reakcije detetovog organizma, koja je individualna – specifična za svako dete. Uprošćeno, moglo bi se reći da postoji jedna vrsta predispozicije za ovu bolest. Nažalost, nemoguće je predvideti koje dete će doboto zapaljenje moždanih ovojnica, ali je za utehiu da ogromna većina dece ne dobije meningitis iako dođe u kontakt sa prouzrokovačem.

Kako izgleda dete koje “zakači” meningitis
Dete odjednom postaje bezvoljno, žali se na glavobolju koja je sve gora, počinje da mu smeta svetlo, a veoma brzo bude “prikovano” za krevet iz koga veoma teško ustaje. Često se dešava i povraćanje (u sreijimama), koje ne donosi olakšanje. Sve je prilično dramatično tako da dete brzo stiže do lekara.

Ovi simptomima mogu prethoditi znaci infekcije disajnih (curenje nosa, kašljanje) ili digestivnih organa (povraćanje i proliv), ali nije neobično da bolest počne “iz vedrog neba”.

Kako se postavlja dijagnoza
Definitivna dijagnoza se postavlja pregledom likvora – tečnosti u kojoj mozak i kičmena moždina “plivaju”. Uzorak se uzima iz donjeg dela kičme, kratkim ubodom koji iskusan lekar obavi za manje od jednog minuta. Posle ovog pregleda se jasno vidi da li postoji zapaljenje moždanih ovojnica, ali i tip infekcije (virusna ili bakterijska) što je veoma važno za terapiju.

Može li se izlečiti
Može!

Meningitis je bolest koja se obavezno leči u bolničkim uslovima – svako dete se prima u bolnicu, a idealno je da to bude specijalizovana dečja bolnica!

Terapija zavisi od vrste (prouzrokovača) zapaljenja pa se odabira najefikasniji lek za odgovarajuću bakteriju ili virus (mada se samo mali broj virusa može lečiti). Dete u bolnici dobija neophodnu negu, ali i tečnost i lekove koji se daju “kroz venu” da bi se sprečile komplikacije. Bakterijski meningitis se leči antibioticima, a terapija se daje isključivo kroz venu (intravenska terapija).

Za većinu virusa (izuzetak su herpesvirusi i citomegalovirus) nema efikasnih lekova, pa se sprovodi takozvana suportivna terapija (“podrška” teško bolesnom detetu) uz očekivanje da će se detetov odbrambeni sistem isterati mikronapadače iz organizma. Srećom, ovo se desi kd skoro sve dece!

Mogu li se desiti komplikacije
Nažalost, komplikacije meningitisa nisu retke, a javljaju se po pravilu: što je dete mlađe, to su komplikacije češće i opasnije. Pored uzrasta, komplikacije zavise i od vrste mikroorganizma koji izaziva zapaljenje moždanica, ali vremena koje prođe do početka adekvatne terapije.

Kada se radi o virusnim menigitisima najviše se pribojavamo širenja virusa u mozak (tako nastaje encefalitis – zapaljenje mozga) imajući u vidu da samo par milimetara deli zapaljenski proces od finog moždanog tkiva.

Bakterijski meningitis može ostaviti priraslice koje ometaju normalan protok likvora – tečnosti koja “obavija” mozak i kičmenu moždinu. Moguće su i druge komplikacije, a sve se najbolje sprečavaju blagovremenim smeštanjem deteta u bolnicu i pravovremenom terapijom.

Može li sprečiti
Može – prevencija se može obaviti na tri načina: higijenskim merama, vakcinama i lekovima.

Pranje ruku, izbegavanje nehigijenskih bazena i plaža je pravi način da se deca sklone od virusa koji mogu izazvati meningitis. To zvuči pomalo neverovatno, ali to je naša realnost – loša higijena, nebriga i nepažnja su uzrok letnjih meningitisa! To naravno ne znači da dete ne treba da ide na more, ali pažljivo birajte destinaciju i raspitajte se o čistoći mora.

Postoje odlične vakcine koje uspešno štite decu od bakterijskih meningitisa. Neke su (kao HIB) postale deo obavezbnog imunizacionog protokola, a neke se moraju kupiti (vakvina protiv meningokoka i streptokoka koje mogu izazvati meningitis). Nažalost, još nema efikasnih vakcina protiv letnjih virusnih meningitisa.

Lekovi – antibiotici se daju u kolektivima (ili u porodicima) gde postoji epidemija bakterijskih meningitisa. Tada se zdrava deca preventivno podrgavaju antibioticima, a ovo je jedna od retkih situacija gde se antibiotici sasvim opravdano daju pre ispoljavanja prvih znakova bolesti. Naravno, preventivna antibiotska terapija je potpuno besmislena kod virusnih meningitisa.

Nema mesta panici – slobodno idite na more, ali vodite računa o ličnoj higijeni, ali i higijeni mesta gde letujete. Čuvajući prirodu od zagađenja, sačuvaćemo i sebe i svoju decu, a odmor će proteći u zdravlju i uživanju.

Izvor: mojpedijatar.co.rs, autor: Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Lekari hitne pomoći upozoravaju da su oblik i veličina zrna grožđa "savršeni" za zatvaranje disajnih puteva kod mališana.

U stručnom časopisu Archives of Disease in Childhood pedijatri su apelovali na proizvođače da na određene namirnice stave upozorenje da mogu izazvati gušenje kod male dece.

Naime, međunarodna istraživanja su pokazala da je više od polovine fatalnih slučajeva gušenja kod dece mlađe od pet godina uzrokovano nekom hranom, a grožđe je generalno treći po učestalosti uzrok gušenja kod male dece.

Čak i lekari hitne pomoći upozoravaju da su oblik i veličina zrna grožđa "savršeni" za zatvaranje disajnih puteva kod dece. Sličan je rizik i za cherry paradajzom i ostalim voćem takvog oblika i veličine, poput krupnih trešanja.

Izvor: yumama