Zašto je važno saslušati dete

Kada deca osete da ih čujemo i razumemo ona su spremnija da nas saslušaju. Na ovaj način produbljujemo konekciju i povećavamo kooperativnost.

Da li želimo da naša deca kao tinejdžeri i odrasli ljudi budu autentični, znaju šta su njihove vrednosti, govore svoju istinu, ne plaše se da izraze svoje mišljenje i stav? Da li želimo da pronađu profesiju koja ih ispunjava, koja u njima budi kreativnost i želju za učenjem? Ili želimo da se uklope u društvo, a mi znamo baš kakvi treba da postanu da bi se uklopili, postali uspešni, a sreća ih čeka sa druge strane uspešnog posla, braka ili nečeg trećeg što smo mi odredili, ili nam je društvo odredilo.

Da bi deca postala ljudi koji imaju svoj glas, moramo ih slušati sada. Ne treba odmah da suzbijamo inicijativu i samo njihovu posebnost.

To ne znači da ćemo uraditi sve što dete kaže i ispuniti mu svaku želju, ali znači da ćemo ga saslušati do kraja, da ga ne posramimo, postidimo, da ga ne osuđujemo i donosimo prevremene zaključke. Da slušamo otvorenog srca sa empatijom i zahvalnošću što nam naše dete otkriva informacije o sebi, što nam daje uvid u svoj svet, što smo privilegovani da ga upoznamo, da budemo otvoreni da saznamo nešto novo i naučimo. A kada smo čuli naše dete, razumeli njegov položaj, njegova osećanja isto tako i mi možemo podeliti naše mišljenje, naša osećanja, našu zabrinutost ili ushićenje.

Kada pokažemo detetu da su nam njegov stav i osećanja važni, šaljemo mu poruku da je nam je on važan.
Kada podelimo sa njim naša osećanja i razmišljanja šaljemo mu poruku da smo i mi sebi važni, da svi podjednako zaslužujemo da budemo saslušani, poštovani.
Kada razgovaramo sa detetom i cilj nam je rešenje koje je dobro za sve, rešenje kojim su sve strane zadovoljne učimo ga rešavanju konflikata, traženju rešenja, učimo ga veštini koja će mu koristiti ceo život. Učimo ga da se potrebe ne zadovoljavaju svađom, da nije cilj biti u pravu, da ne mora samo jedan biti pobednik. Učimo ga da je uspeh pronaći zajedničko rešenje u kojim su svi učesnici zadovoljni.
S druge strane, kada deca osete da ih čujemo i razumemo ona su spremnija da nas saslušaju. Na ovaj način produbljujemo konekciju i povećavamo kooperativnost.

Kada mi pokažemo spremnost da slušamo, kada pokažemo deci da ni mi nismo savršeni, da grešimo, ali preuzimamo odgovornost, popravljamo stvari, učimo i napredujemo, dajemo im dozvolu da i oni učine isto.

Naravno to ne znači da ćemo decu opterećivati, niti prebacivati na njih odgovornost za naše emocije i potrebe, ali da ćemo im pokazati da i mi imamo mane, imamo osećanja, da prihavtamo i volimo sebe. Tako ih učimo da i oni prihvate sebe, da znaju da imaju svoj glas i da je taj glas važan.

Savršeno roditeljstvo ne postoji, savršen roditelj ne postoji, postoji težnja da budemo bolji. Svi grešimo. I cilj ovog bloga je da pokaže drugi ugao, drugi pogled na roditejstvo, drugi pogled na decu i ponašanje. Ovde nema mesta krivici i osuđivanju. Kao što je cilj da decu bezuslovno volimo, podržavamo, ne krivimo, ne sramimo, ne osuđujemo tako je cilj i da roditelje oslobodimo krivice. Svi radimo najbolje što možemo sa infomacijama koje imamo.

izvor:najboljamamanasvetu.com