Zdravlje deteta

Infekcije genitalija kod devojčica
Foto: Canva

Infekcije genitalija kod devojčica

Jedan od najčešćih problema kod ženske dece je infekcija genitalnog regiona. To je ona česta, ali i dosadna infekcija praćena crvenilom, a neretko i sekrecijom u predelu vulve.
Zašto nastaje crvenilo “pike” kod devojčica u prvim godinama života?
Postoji nekoliko “slabih tačaka” na koži beba, a genitalni region je jedno od najproblematičnijih delova dečje kože. Kod devojčica je “pika” (medicinski naziv je vulva) posebno osetljiva. Jer, u njoj se nalazi završni deo mokraćnog kanala (uretra), a ona je veoma blizu guze (čmara – analnog otvora), pa može da se desi “bliski kontakt” sa stolicom, naročito kada je kašasta ili prolivasta. Tada bakterije, koje normalno žive u crevima, dolaze u predeo vulve, gde mogu da izazovu infekciju.
Ipak, glavni “promoter” infekcije vulve je loša higijena! Neredovno pranje mlakom vodom i sapunom (ili kupkom), ostavljanje pelene da predugo stoji, kao i pretovarivanje neadekvatnim kremama – može da doprinese nastanku ove vrste iritacije i infekcije.

Koji su najčešći prouzrokovači infekcije vulve?
Prve na listi uzročnika su bakterije, i to baš one koje normalno stanuju u debelom crevu i nalaze se u stolici (E. Coli, Enterobacter…). One ne smetaju detetu dok su u crevima, ali kada “zađu” u nežnu kožu vulve, lako naprave infekciju. Ona nastaje kada se broj bakterija toliko poveća da probiju zaštitni, površinski kožni sloj i prodru u dublje slojeve kože, gde se još više i lakše razmnožavaju.
Crvenilo i svrab su redovni pratioci infekcije. Kod sasvim malih beba, ojed – iritacija kože je, zaparavo, uvod u infekciju vulve!
Kada se koža jednom ošteti, onda u nju lako prodiru i bakterije koje normalno žive na njenoj površini (stafilokoke, ali i pojedine vrste streptokoka), pa mogu da se dese mešovite bakterijske infekcije.
Naravno, ovu kožnu nezgodu koriste i gljivice. Pa, ako se infekcija na vreme ne leči, dolazi do dugotrajne i uporne mešane, bakterijsko-gljivične infekcije.
Kod jednog broja male devojčica gljivica (kandida) može biti i glavni (primarni) uzrok infekcije vulve.

Da li se češće javlja tokom toplih dana?
Da, zato i pričamo o ovom problemu tokom letnjeg perioda.
Razlog je jednostavan – visoke temperature vazduha podižu “vrućinu” i ispod pelenice, što pogoduje razvoju infekcije. Naravno, to se daleko lakše dešava kada se “pika” ne pere redovno!

Zašto se ova infekcija ponavlja?
Čak i pored sprovođenja adekvatne higijene, infekcija može da se ponovi. To se obično dešava kod devojčica koje imaju osetljivu i nežnu kožu, pa se lakše razvija infekcija. I pored redovnog pranja i menjanja pelenica, ponovo nastaje crvenilo u predelu vulve.
Ponekad se terapija ne sprovede do kraja, pa se bakterije (ili gljivice) ne dotuku. Kako se radi o upornim i veoma dosadnim mikronapadačima – oni se, zbog preranog prekida lečenja, ponovo namnože i prouzrokuju infekciju.

Može li da se javi u kasnijim godinama?
Nažalost, može!
To su opet one devojčice koje imaju nežnu i osetljivu kožu, što je naročito izraženo u regionu vulve. Zato infekcija može da se javi i posle prve godine. Ponekad se infekcije često ponavljaju i traju sve do puberteta, kada koža vulve “ojača”, postane deblja, otpornija – pa infekcija daleko teže nastaje.

Da li infekcija može da se proširi?
little-girl-on-toilet_largeAko se ne leči, infekcija se brzo proširi po čitavoj koži genitalnog regiona, ali i na guzu.
Ta vrsta širenja infekcije mora brzo da se zaustavi adekvatnom terapijom, da se ne desi još gora komplikacija – širenje infekcije na mokraćne kanale. Tada je prva na udaru mokraćna bešika, ali bakterije mogu da dopru i do bubrega, kada nastaje veoma ozbiljna bolest.

Kako prepoznati infekciju mokraćne bešike i bubrega?
Kod beba i mlađih devojčica, povišena telesna temperatura je prvi znak infekcije mokraćnih puteva. Ako je temperatura veoma visoka, praćena drhtavicom i lošim opštim stanjem deteta (koje je bezvoljno, lošeg apetita, nezainteresovano za okolinu) – ogromna je verovatnoća da su i bubrezi zahvaćeni infekcijom.

Šta možemo sami da uradimo – kako pravilno prati i negovati genitalije devojčica
- Redovno pranje tekućom, mlakom vodom i blagim sapunom (kupkom). Vlažne maramice su dobar izbor kada nemamo pri ruci česmu sa toplom vodom i sapun (u šetnji, na putovanju…), ali nisu zamena za detaljno pranje “pike” pod mlazom tekuće vode.

- Čim se pojavi diskretno crvenilo, POSLE pranja vulvu treba “zaliti” 3% rastvorom borne kiseline (acidi borici 3%). Radi se o blagom (i bezbolnom) lokanom antiseptiku koji efikasno tamani bakterije kad su na površini kože (pre nego se “uvuku” u dublje slojeve). Ovo treba sprovoditi najmanje dva puta dnevno I UVEK posle pojave stolice u peleni.

- Ne treba preterivati sa mazanjem – ne “pretovarajte” vulvu velikim količinama kreme za negu kože! Velika količina kreme prodire duboko u vulvu i vaginu, tamo se zadržava i “raskiseli”, pa postaje idealna podloga za razvoj bakterija. Tanak sloj kreme oko čmara i u pregibima je sasvim dovoljna nega

- Redovno menjanje pelena se podrazumeva, ali ima roditelja koji se oslanjaju na kvalitet pelena (koji je zaista dobar), ali koji ne znači da je kapacitet apsorpcije neograničen.

- Ako vas crvenilo ipak iznenadi pre što pre uradite bris vulve! To će otkriti prouzrokovača infekcije i olakšati pedijatru odabir najbolje terapije.

Kada je potrebna pomoć pedijatra – kako se sprovodi terapija
- Kada se prvi put primeti crvenilo kože u predelu vulve, treba se posavetovati sa pedijatrom. Prvi put je najčešća zamka – tipa “samo će to da prođe”. Ako se čeka, infekcija može da se proširi i pogorša. Zato je prvi put obavezna bar konsultacija.

- Uvek kada se infekcija brzo proširi na veću površinu kože, iako je započeta terapija po savetu lekara. To obično znači da se radi o ozbiljnijoj infekciji, koja bi trebalo da se što pre leči “jačim” lekovima, ponekad i kombinacijom različitih krema. Pedijatar će da proceni da li treba konsultovati specijalistu za kožne bolesti.

- Ako se pojavi povišena temperatura – odmah kod pedijatra! Prethodno može da se uradi pregled mokraće, koji će pokazati da li ima infekcije mokraćnih kanala (tada se obavezno uradi i urinokultura, koja pokazuje koji je uzročnik infekcije, ali i koji je lek najefikasniji).

- Naravno, kontrole su potrebne i sprovode se redovno, po savetu lekara. Ipak, ako i pored prepisane terapije posle tri do pet dana nema povlačenja znakova infekcije, treba obaviti vanrednu kontrolu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kako da znam da li moje dete ima problem u senzornoj integraciji ili je “samo trapavo”
Foto: Canva

Kako da znam da li moje dete ima problem u senzornoj integraciji ili je “samo trapavo”

Individualne razlike u načinima kako deca obrađuju senzorne informacije ne znače da postoje teškoće u razvoju ili učenju. Bolje razumevanje senzorne integracije i samoregulacije može da omogući roditeljima i odraslima koji se bave decom da pomognu bebi i malom detetu u što boljoj interakciji sa okruženjem.
Ako deca imaju problem u samoregulaciji, uočavanje teškoća senzorne integracije može da pomogne da se pronađe pravi način kako pomoći u rešavanju problema.
Da bi smo našli pravi ključ posmatramo kako dete obrađuje senzorne informacije koje prima i prevazilazi teškoće i kako reaguje na promene u okruženju. Zato moramo da posmatramo dete tokom vremena i u različitim situacijama. Zahtev mora da bude primeren kako fizički, senzorno tako i socijalno da bi smo videli resurse deteta i kapacitete sa kojima ulazi u interakciju.

Motorna kontrola ili senzorna modulacija

Ako dete ima problem sa motornom kontrolom verovatno će to pokazati u skoro svim situacijama i kroz neko vreme isto, ali ako nekada nešto može da izvede a nekada ne može, treba razmotriti mogućnost postojanja teškoća u senzornoj modulaciji. To može da znači da uspešnost zavisi više od okruženja nego od samog deteta. Često na pregledu dete ne pokaže da nešto ume da radi dok roditelji navode da je kod kuće u tome uspešno.
Roditelji moraju da znaju da ako je kod kuće dete nešto uradilo a to na pregledu nije pokazalo, da to nije dovoljno da se smatra da dete izvodi određenu aktvnost, jer samo jednom urađeno ili povremeno ne znači da je nešto naučeno, naročito nije generalizovano.
Ako dete pokazuje teškoće samo u jednoj oblasti razvoja važno je da to dodatno ispita stručnjak za tu oblast jer neujednačen razvoj nije dobar isto koliko i kašnjenje u razvoju.
Senzorna integracija je proces kroz koji dete organizuje senzorna iskustva, tako da testovi i procedure koje na jednostavan način mere da li je dete sposobno ili nije sposobno da demonstrira izvođenje specifičnih veština ne može nam dati informaciju o funkcionisanju senzornih sistema, kako dete prima, njegov mozak obrađuje i daje odgovor na specifične senzorne informacije.
Nije dovoljno da dete napravi kulu od onoliko kocki koliko se očekuje za njegov uzrast. Dok to radi posmatramo njegovu pažnju, konstantnost u rešavanju zadatka, gledamo na koji način hvata kocke, kako rešava probleme i druge elemente koji govore o kvalitetu izvođenja aktivnosti. Takođe gledamo da li se javlja uzbuđenje dok to radi ili mehanički ređa kocke, da li deli osećaj uspešnosti sa drugima.
Roditelji imaju najbolji uvid u kapacitete deteta za senzorno procesiranje u prirodnim situacijama, tokom igre i u funkcionalnim aktivnostima. Kako se ponaša u slobodnoj igri, za stolom, tokom kupanja, oblačenja u struktuiranim i nestruktuiranim aktivnostima sa vršnjacima. Takođe su bitne informacije o međusobnoj interakciji i periodima između dnevnih aktivnosti.
Teškoće u izvođenju aktivnosti mogu da se pojave i zbog lošeg uklapanja između detetovih senzornih potreba, dostupnih resursa za samoregulaciju i zahteva okruženja. Dete koje ima slabu pažnju za vreme igre može da odreaguje ne zbog unutrašnje impulsivnosti već zbog preterane stimulacije (jako svetlo, prejak zvuk, prevelika aktivnost u prostoru). Česte preterane stimulacije se odražavaju na detetov razvoj i učenje.
U prestimulativnoj sredini nakon nekog vremena pošto se senzorne informacije gomilaju, dete će u jednom trenutku pokazati da je preplavljeno. Dete koje je taktilno preosetljivo više će reagovati na dodire na kraju dana nego na početku. Ako ima visok prag podražljivosti reagovaće kasnije ali je moguće da zbog kumulativnog efekta brzo bude preplavljeno.
Uticaj senzornih informacija nije uvek jasno vidljiv, roditelji često govore da njihovo dete nije preosetljivo, da ga oni maze, ljube, dodiruju i da ono to voli ali po podne i uveče je nervozno, baca igračke, plačljivo je, uveče dugo ne može da se uspava, noću se često budi. Zato je važno naći vezu između detetovog ponašanja i prethodnog podjednako važnog senzornog iskustva.
Ukoliko je dete visoko pobuđeno, verovatno će na okruženje odgovoriti na hipersenzitivan ili disorganizovan način. U protivnom, sa niskom pobuđenošću imaće hiposenzitivan odgovor. Kod dece sa problemom u senzornoj modulaciji biće i jednih i drugih reakcija, tako da će na istu senzornu informaciju jednom da odreaguje preterano a drugi put nedovoljno u zavisnosti od okruženja ali i od senzornog iskustva koje je prethodilo situaciji. Ovo je još jedna stvar koja zbunjuje roditelje jer smatraju da ako je dete na nešto preosetljivo da će to uvek i da pokaže na isti način.

Da li će i kako odreagovati može da zavisi od:

Stepena stimulacije iz okruženja
Detetovog trenutnog emocionalnog stanja, opšteg nivoa pobuđenosti, veština suočavanja i postojećih resursa
Akumulacija senzornog izgrađivanja
Sposobnosti roditelja/staratelja
Stereotipno i repetitivno senzorno-bazirano ponašanje

Velika briga roditelja danas je kada primete kod deteta stereotipije. Stereotipno i repetitivno senzorno-bazirano ponašanje može da služi različitim funkcijama, zavisno od detetovog trenutnog senzornog praga.
Dete koje je u datom momentu hiperreaktivno (sa niskim pragom na senzorne inpute) može da koristi tapšanje rukama da bi povećalo selektivni fokus i isprobalo ostatak vizuelnog okruženja. Ishod može da bude smirujuć i organizovan.
Dete koje je hiporeaktivno (sa visokm pragom na senzorne inpute) može da koristi isti oblik ponašanja kako bi povećalo pobuđenost i aktivaciju.
Treće dete može da koristi tapšanje rukama kako bi se oslobodilo tenzije.
Praktičari senzorno-integracijske pedagogije moraju da koriste svoja znanja o procesima senzorne integracije da bi razumeli ove stereotipne mehanizme i rituale i da roditelje informišu o tome.

Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut

SI pedagog, SI Baby terapeut

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Krvarenje iz nosa kod dece
Foto: Flickr

Krvarenje iz nosa kod dece

Kao najistureniji deo glave, nos je često «na udaru», ali je i veoma pogodan za «rudarske radove» dečjih prstića. Zato je krvarenje iz nosa, koje se stručno naziva epistaksa, jedno od najčešćih krvarenja dečjeg doba. Pravilnije je reći krvavljenje, ali se pojam krvarenje nekako odomaćio, pa ćemo ga i zadržati.

Nos ima svoj tvrdi – koštani deo, koji se nastavlja na nosnu hrskavicu. Spolja je koža, a sa unutrašnje strane se nalazi sluznica nosa, koja je bogata krvnim sudovima. Oni, u određenim situacijama, lako prokrvare.

Iako je mnogo uzroka krvarenja iz nosa, nabrojaćemo najčešće.

Povrede nosa «spolja»
Ubedljivo su prvi uzrok krvarenja iz nosa. Pogrešno je mišljenje da samo grubi udarci u nos dovode do krvarenja. Često je, naizgled lak udar, dovoljan za početak krvarenja, a kod neke dece ni direktan «nosni» sudar sa drugim detetom neće dovesti do krvarenja. Inače, «minitrauma» naročito lako dovede do krvarenja kod dece koja imaju nešto slabiji (tanji) zid krvnih sudova.

Unutrašnje povrede nosa
Veoma su česte kod dece. Guranje prstiju, ali i krajnje neprikladnih, ponekad «egzotičnih» predmeta u nos – dovodi do krvarenja. Oštri, nepotsečeni nokti su čest krivac, pa o tome posebno treba da se povede računa ako se kod deteta često javlja krvarenje iz nosa bez očiglednog uzroka.

Infekcije
Naročito virusne, pogotovo pri nagloj promeni spoljašnje temperature, mogu da dovedu do krvarenja iz nosa. Mikrouljezi se razmnožavaju u ćelijama koje se nalaze na površini nosne sluzokože, a one propadaju, istanjuju se, pa su i krvni sudovi izloženiji oštećenju i krvarenju.

Urođena slabost krvnih sudova nosa
U svakoj nozdrvi postoji jedna grudvica krvnih sudova koja veoma podseća na mikrosunđer koji je pun krvi. Neka deca imaju veoma tanke zidove krvnih sudova, koji sačinjavaju ovaj splet, pa su krvarenja veoma česta i uporna. Dovoljno je jače protrljavanje nosa pa da krvarenje počne. Zato ova deca neretko krvare noću, kada se nosić nehotice povredi.

Bolesti koje smanjuju sposobnost krvi da se zgruša (koagulopatije, ali i smanjenje broja krvnih pločica – trombocita) nisu čest uzrok, ali na njih treba misliti ako dete ima sklonost ka krvarenju i na drugim mestima, pre svega u koži (izražene modrice), ili sluzokoži usne duplje.
Bez obzira na uzrok krvarenja, potrebno je da se ono na pravi način zaustavi, što roditelji treba da znaju. Veća i smirena deca veoma lako mogu da se obuče za to – da bi pomogla sebi, ali i drugoj deci kada su u nevolji.

Pravilno zaustavljanje krvarenja iz nosa u pet koraka:

♦ Prvo čistom maramicom (još bolje sterilnom gazom, ali to se retko nađe pri ruci) treba obrisati krv i utvrditi iz koje nozdrve dete krvari, ili krv «ide» iz obe nozdrve (što se ređe dešava). Veća deca treba kratko da «izduvaju» nos i tako «očiste» mesto krvarenja od «slinice» ili eventualnog sitnog stranog tela.

♦ Dete treba da sedne, glavu mu treba nagnuti lagano napred, (ne unazad, kako se često pogrešno radi). Ako se glava zabaci, krv se sliva ka grlu, a to se ne vidi, pa se može desiti da dete izgubi mnogo krvi potpuno nepotrebno. To ne može da «promakne» ako se dete nagne lagano napred, pa je to pravi položaj.

♦ U tom položaju (sa glavom lako nagnutom napred), treba izvršiti pritisak na nozdrvu iz koje krv teče. To je najlakše obaviti prstom (preko smotuljka od maramice, ili direktno na nozdrvu) – koji se prislanja sa strane, tako da se nozdrva «slepi» sa koštanom pregradom nosa. Ne treba odozdo gurati prst (potpuno nepravilno «zapušavanje» krvarenja), već samo sa strane. Bilo bi dobro da dete diše na usta dok se pritiska nos koji krvari, iako je druga nozdrva slobodna.

♦ Treba biti strpljiv i sačekati najmanje deset minuta pre provere da li je krvarenje stalo. Ako prerano otpustimo pritisak radi provere, videćemo da krvarenje nije stalo, pa sve mora ispočetka.

♦ Ako posle desetak, petnaest minuta pravilnog pritiska krvarenje ne prestane, treba uzeti kapi (ili sprej) za nos koje sužavaju krvne sudove nosa i par kapi (ili jednu dozu spreja) staviti u nozdrvu koja krvari. Potom se pritisak na nozdrvu ponavlja i tako se «drži» petnaest minuta.

Kada dete mora da se odvede na pregled?

Ako ni posle navedenih mera krv ne stane, dete treba odvesti do lekara specijaliste za uho, grlo i nos, koji će posle brzog pregleda da odabere najbolji način zaustavljanja krvarenja.

Kada se radi o ozbiljnijoj povredi nosa – ako je nos veoma otečen, ili ako se vidi jasan deformitet koštanog dela nosa, tada se zaista radi o ozbiljnoj traumi, pa je dobro što pre potražiti ORL specijalistu.

Ako dete ima izraženu slabost, malaksalost, pospano je i bezvoljno, a prethodno mu je bilo potpuno dobro. Ovo nije neobično ponašanje neposredno posle traume. Ali, ako potraje i posle desetak minuta od povrede, treba se obratiti lekaru za pomoć.

Ako dete izgubi svest, a potom mu je veoma loše. Ovde treba znati da jedan broj dece «pada» čim vidi krv, pa tada treba položiti dete i podići mu noge da se krv vrati u glavu. Naravno, ako krvarenje nije stalo, treba držati pritisnut nos.

Kada se krvarenje brzo ponavlja (posle par minuta od prekida), ili ako se vide i druga mesta na koži (ili sluznicama) koja krvare. Tada je pametno potražiti lekara koji će, pored ostalog, da uradi potrebne analize – kako bi se isključili eventualni poremećaji zgrušavanja krvi, koji mogu da budu krivac što je došlo do krvarenja.

Ima dece koja veoma često krvare iz nosa – naiđe period kada krvare nekoliko puta tokom iste nedelje. Tada treba potražiti pomoć lekara, čak i ako se krvarenje lako i brzo zaustavlja.

Važno je objašnjenje

Većina dece nema ozbiljno krvarenje iz nosa, i ono se lako zaustavlja posle primene jednostavnih mera. Važno je objasniti deci da se to može ponoviti – ali da se ne radi o opasnoj pojavi, pa nema mesta panici.

Bez panike
Panika je veoma često izazvana reakcijom dece koja su u društvu deteta koje krvari. Zato je pažljiv razgovor sa detetom koje ima sklonost ka češćem krvarenju iz nosa zaista neophodan. Veća deca se lako mogu obučiti da sama sebi pomognu u situacijama kada roditelji nisu u blizini.
Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: www.mojpedijatar.co.r

Virusne infekcije u ustima
Foto: Pixabay

Virusne infekcije u ustima

Prva infekcija virusom se događa dosta rano i uglavnom prolazi bez simptoma. Kod manjeg broja dece primarna infekcija se javlja u vidu burnog opšeg oboljenja (struči naziv GINGIVO-STOMATITIS HERPETICA) između prve i četvrte godine života. Prenosi se kapljičnim putem u kontaktu sa osobama koje imaju aktivirani povratni herpes.
Više od 90% odraslih osoba su tokom svog života inficirani virusom herpes simplex. On opstaje prikriven, najčešće uz nervna vlakna, da bi se u trenutku pada odbrambenih sposobnosti organizma (posle stresa, iscrpljenosti, bolesti, gladovanje, izlaganje suncu i sl.) aktivirao i izazvao promene na usnama i koži oko usta, popularno nazvanih “groznica” (povratni herpes). Antibiotici tu ne pomažu.
Prva infekcija virusom se događa dosta rano i uglavnom prolazi bez simptoma. Kod manjeg broja dece primarna infekcija se javlja u vidu burnog opšeg oboljenja (struči naziv GINGIVO-STOMATITIS HERPETICA) između prve i četvrte godine života. Prenosi se kapljičnim putem u kontaktu sa osobama koje imaju aktivirani povratni herpes.
Herpetični stomatitis je opšte oboljenje i počinje nespecifičnim znacima, poput malaksalosti, glavobolje, uznemirenosti, gubitka apetita i povišene temperature koja može da se penje i preko 40C. Zatim dolazi do otežanog gutanja, i promena na koži i sluznici usta. One se u početku prepoznaju kao crvenilo nepca i grla i mogu da se protumače kao angina, a primena antibiotika može da ima i nepovoljno dejstvo. Već posle nekoliko dana se razvija puna klinička slika oboljenja. Tada su usta u celosti zapaljena, i na sluznici i na koži se javljaju sitni mehurovi koji su u grozdovima. Oni brzo prskaju i stvaraju ranice po ustima. Od afti se razlikuju po tome što se javljaju i na desnima, koje su veoma osetljive i krvare i na najmanji dodir. Na koži oko usta ranice se prekrivaju malim krasticama, koža je ispucala i bolna. Dramatična klinička slika zabrinjava roditelje, a često zbunjuje i manje iskusne lekare.
Poseban problem je osetljivost sluznice i kože koja sprečava dete da se normalno hrani i može još više da iskomplikuje opšte stanje. Herpetični stomatitis, ma koliko izgledao zabrinjavajuće, u najvećem broju slučajeva nema ozbiljnije posledice. Uglavnom traje od 7 do 10 dana kada se ranice povlače. Osnovni zadatak stomatologa i pedijatra je da na vreme ispravno dijagnostikuju oboljenje.
Opšta terapija je ista kao i kod svih virusnih bolesti: dosta tečnosti, vitamini (multivitamini i vitamin C), kašasta ishrana koja nije masna i bogata šećerima. Dobro deluju i prirodni proizvodi koji podižu imunitet poput, alge spiruline, biljke aronije(sibirska borovnica), soka pšenične trave s sl. Sredstva za snižnje temperature i bolova prepisuje pedijatar. Antibiotici nemaju efekta i prepisuju se samo u slučajevima pojave bakterijskih komplikacija. Cilj opšte terapije je da se podigne imunitet i spreči razvoj komplikacija. Iako su one retke, neophodno je da dete bude pod kontrolom kako bi se izbegao bilo kakav rizik.
Od lokalnih komplikacija značajno je širenje infekcije po koži ruku i ostalih delova lica, a posebno na očiju, pa je poželjno da se onemogući detetu da ih dodiruje. Najčešća komplikacija u ustima je razvoj gljivice Candide albicans što se može videti po belim naslagama na jeziku. Gljivice se posebno razvijaju posle upotrebe antibiotika.
Treba što ranije započeti lokalnu terapiju! Usta se ispiraju blagim antiseptičnim rastvorima: hidrogen, acidum borici, žalfija i sl. Poželjan je i rastvor sode bikarbone da bi se sprečio razvoj gljivica. Ako se one razviju prepisuju se i sredstvo protiv njih (npr. Nistatin). Rastvorima za ispiranje se dodaje i Panthenol, koji predstavlja vrstu vitamina i pomaže zarastanje ranica na sluznici. Ispiranje usta može da sprovodi stomatolog, ali se preporučuje i roditeljima da to više pute dnevno rade kod kuće pomoću gazice ili vate namotane na dršku od kašike ili drvene špatuje(drška za sladoled). Ako se odmah započne ova terapija, brzo dola zi do olakšanja i dete može lakše da je de unosi tečnosti što je od izuzetnog značja za jačanje odbrambene snage organizma.
Koriste se i pojedini lekovi koji sprečavaju širenje virusa, ali su oni efikasni samo ako se uzimaju u samom početku bolesti. Njih prepisuje pedijatar.
Na herpetični stomatitis može da liči i aftozni stomatisis, kada se po ustima javlja veliki broj sitnih ranica sličnog izgleda(afte), ali ne u tolikom broju. Za afte nije utvrđen tačni uzročnik, retko su praćene opštim promenama i zapaljenjem ostalih delova sluznice i nikada se ne javljaju na desnima. U zadnjim delovima usne duplje, na nepcu i ždrelu, ponekada se javlja virusno oboljenje izazvano virusom koksaki-HERPANGINA. Simptomi su mnogo blaži i ranice su retke u prednjim delovima usta i na desnima. Infekcije ovim virusom su u poslednje vreme relativno česte i mogu da budu praćene ozbiljnim komplikacijama na srcu, pa je uvek potrebno odvesti dete kod lekara i preduzeti sve moguće mere da se podigne njegov imunitet (vitamini, zdrava ishrana, i dr).

Prof.dr Jovan Vojinović

 Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Kako da ojačamo imunitet  i pobedimo viruse
Foto: Canva

Kako da ojačamo imunitet i pobedimo viruse

Ono što razlikuje zdravu osobu od obolele, jeste u kakvom stanju je njen imunitet. U zavisnosti od njegovog stanja i pravilnog funkcionisanja predstavlja ključ za sve bolesti – od prehlade do težih oboljenja.

IMUNITET predstavlja odbrambeni sistem organizma. Ono što razlikuje zdravu osobu od obolele, jeste u kakvom stanju je njen imunitet. U zavisnosti od njegovog stanja i pravilnog funkcionisanja predstavlja ključ za sve bolesti – od prehlade do težih oboljenja. Međutim, u najranijem uzrastu dečiji imunitet nije dovoljno razvijen, takodje u situacijama kada je prisutan veliki broj obolelih od virusnih infekcija (tokom epidemija), kao i sa dolaskom zime i hladnijeg vremena dolazi do pada imuniteta kod dece i odraslih, zato pomozimo našem imuno sistemu da se efikasno bori protiv svih zaraza i preduzmimo sledeće korake:

Vodite računa o ishrani

Slaba i jednolična ishrana može oslabiti naš imunitet. Potrebno je da unosite više voća, povrća, proteina, a smanjite nezdrave masti, šećer, aditive i veštačke arome koji su nezaobilazni deo prehrambrenih proizvoda.

Vodite računa o higijeni

Znate onu dečiju pesmicu „pre i posle jela treba ruke prati“. Ukoliko želite da ojačate svoj imunitet obavezno povedite računa da vam ruke budu čiste

Vežbajte redovno

Umerena svakodnevna fizička aktivnost -vežba od 30 min. pojačava otpornost organizma na bakterijske i virusne infekcije.

Spavajte dovoljno

Kada je naš organizam iscrpljen, on nema snage da se uspešno izbori sa patogenim faktorima koji dopiru spolja i iznutra. Osobe koje spavaju samo 4 sata dnevno (ili noću, nebitno je) proizvode duplo manje antitela neophodnih za borbu protiv virusa i bakterija.

Dodaci ishrani za jak imunitet

Ma koliko se trudili da se zdravo hranite i živite pitate se da li je to dovoljno i šta možete još učiniti da ojačate otpornost Vas , Vaše dece i najbližih .

Ako je vaš imunitet slab moguće je da vam nedostaje cinka. Cink deluje direktno protiv virusa i jača imuni odgovor. Ovaj mineral je jedan od najvažnijih nutrijenata za normalno funkcioniranje imunološkog sistema. Vitamin C je još jedan nutrijent koji ima važnu ulogu u imunološkom sistemu. Poznato je da tokom infekcija naše telo ubrzano troši zalihe vitamina C. Poznato je da leukociti (krvna zrnca imunološkog sistema) sadrže velike količine ovog vitamina. Vitamini E,B6 i D takođe imaju važnu funkciju u našem imunološkom sistemu. italijanski proizvođač Pharmalife research je proizveo originalnu prirodnu formulu za jačanje dečijeg imuniteta –IMMUNO sirup i za odrasle IMMUNO a 24 tablete koji u svom sastavu sadrže neophodne minerale i vitamine (Cink,Bakar i vitamine C,B6,E ).

Naučno je dokazano da redovna upotreba dodataka ishrani koji sadrže ove neophodne minerale i vitamine povoljno utiču na jačanje imuniteta dece i odraslih a kod obolelih ublažava kliničku sliku i ubrzava oporavak.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Ishrana dece kod kandide u crevima
Foto: Pxfuel

Ishrana dece kod kandide u crevima

Kandida je kod dece kao i kod odraslih normalni stanovnik, koji dok je u fiziološkom opsegu ne pravi nikakve probleme. Kada nabuja, pravi niz simptoma koji zahvataju različite sisteme organa. Iako kod odraslih jako uporna i izazovna za lečenje, kod dece se srećom mnogo brže i efikasnije leči.
Pored standardne terapije, kao i jačanja imuniteta, jako važan aspekt u njenom lečenju predstavlja ishrana.

Kandida u crevima

Crevna kandidijaza je sve češći problem koji se javlja u modernom svetu, kako zbog prevelike upotrebe antibiotika, tako i zbog sve lošije ishrane, koja je uglavnom brza, prerađena, oskudna u hranljivim sastojcima a bogata šećerima, lošim mastima i aditivima. Upravo porast trenda brze, industrijske i prerađene hrane, dovodi i do sve većeg procenta dece koja pate od kandide u crevima, koja pored digestivnih tegova, može da izazove promene na koži, alergijske reakcije, pa čak i smetnje u procesu mišljenja i učenja.

Osnova borbe protiv kandide je izbalansirana ishrana

Osnova borbe protiv svakog patološkog stanja pa i kandide je svakako izbalansirana zdrava ishrana koja organizmu treba da obezbedi značajne nutritijente. Pored toga što ishrana bogata voćem, povrćem , ribom utiče na jačanje imunog sistema i na taj način doprinosi borbi protiv kandide, ona i organizmu daje korisne vitamine i minerale koji ga jačaju tako onemogućavajući dalji rast patogena. Kako kao vid preventive, tako i kao prva stepenica u lečenju zdrava ishrana je prvi korak za očuvanje i poboljšanje zdravlja Vašeg deteta.

Šećeri kao osnovna hrana za patogene

Kao što i mi volimo da pojedemo nešto slatko, virusi, bakterije i gljivice, svoju energiju crpe iz šećera. Upravo ono što se prvo iz ishrane deteta mora izbaciti su svi oblici šećera, posebno oni koji su industrijski, puni aditiva. Zabranjeno je konzumirati torte, kolače, razne forme biskvita, gazirana ili zaslađena pića, kao i dodavati bilo koju formu šećera u napitke. Kada je voće u pitanju, treba izbegavati sva jako slatka voća, tj dozvoljeno je konzumirati samo ono voće koje ima nizak procenat šećera. To su na primer zelene jabuke, citrusi, limun, limeta, bobičasto voće, i kod količine ovog voća treba biti obazriv, ne konzumirati više od jedne porcije dnevno.Sušeno voće je zabranjeno. Pored ovih već prepoznatih šećera posebnu pažnju treba obratiti na one skrivene šećere, koji se kriju u dresinzima salata, supama iz kese, voćnim jogurtima ili napravljenim ovsenim kašama.

Pekarski proizvodi pomažu razmnožavanje Kandide

Kada govorimo o zdravoj ishrani, pekarski proizvodi se retko kada nalaze na meniju. Upravo i kada pokušavamo da se izborimo sa kandidom oni nisu na spisku povoljnih namirnica. Iako određeni autori smatraju da je gluten zapravo zaslužan za razmnožavanje kandide, mnoga istraživanja su pokazala da zapravo tu važnu ulogu ima imuni sistem koji po sistemu reakcije preosetljivosti stvara reakciju organizma na njeno preterano prisustvo i tako pravi alergijsku manifestaciju kandide u organizmu. Jako važan sastojak pekarskih proizvoda je i kvasac koji nije povoljan kod nijedne gljivične infekcije. Upravo treba izbegavati sve proizvode koje se prave od pekarskog i pivskog kvasca.

Večito pitanje mleko da ili ne?

Večita dilema mleko i mlečni proizvodi da ili ne. Kao i u opštoj ishrani mišljenja stručnjaka na ovu temu su podeljena. Iako se svi podjednako slažu da punomasne sireve, treba izbegavati kada se borite sa kandidom, posebne debate se vode oko mleka ali i jogurta i kefira. Iako mnogi smatraju da domaće mleko, kefir i jogurt mogu čak biti blagodetni, svakako svi prerađeni oblici mogu poprilično da odmognu. Ne samo da zbog svog sastava mleko može da oteža varenje, laktoza može biti dodatna hrana kandidi, stoga treba izbegavati i mleko i mlečne proizvode osim domaćeg kefira, za vreme trajanja terapije.

Šta još treba izbegavati u borbi sa kandidom?

Mahunarke, povrće bogato skrobom kada se razgradi u organizmu, deluje slično kao i šećer, stoga u ovom periodu ih treba izbegavati. Razne mesne prerađevine, rafinisana biljna ulja, mešavine začina, krompir, pečurke, kao i korenasto povrće nisu pogodni u borbi protiv kandide.

Koje namirnice su pogodne?

Pored toga što u borbi sa kandidom, morate voditi računa o urednim obrocima, važno je znati i koje namirnice nam mogu pomoći u njenoj što efikasnijoj eliminaciji. Riba utiče povoljno na stanje celog organizma a omega 3 masne kiseline će nam biti dobar saveznik u borbi protiv kandide. Kada je meso u pitanju sve osim prerađevina dolazi u obzir, naravno da je i način pripreme jako važan. Zabranjeno je pohovanje i prženje u rafinisanim uljima. Domaći kefir ali i kiseli kupus mogu da svojim sastojcima značajno pomognu u ovoj borbi. Od začina možete koristiti beli i crni luk, kurkumu, đumbir i origano.
Iako često kada pričamo o specifičnoj ishrani za određena stanja to uvek deluje jako komplikovano, kada je kandida u pitanju neophodno je držati se osnovnih postulata zdrave ishrane, samo u ovom slučaju ne treba dozvoliti takozvane „cheat day“ opcije, jer je u borbi sa kandidom jako važno biti disciplinovan i revnostan. Treba voditi računa kada sami ne spremate namirnice, jer u restoranima se koristi dosta začina i sosova koji u sebi sadrže šećer i mlečne proizvode koji doprinose razvoju kandide. Iako na tržistu postoji niz suplemenata za decu koja se bore sa kandidom, treba pokušati je se rešiti samo istrajnom dobrom hranom. I kada prestanu simptomi i nema je više u stolici treba nastaviti sa rigoroznim pravilima još makar dve nedelje.
Ne zaboravite da uredna i zdrava ishrana deteta i kada nema kandidu je preduslov za zdraviji organizam koji je manje pogodan za napade različitih mikroorganizama.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

10 najčešćih zabluda u vezi sa negom i zdravljem mlečnih zuba
Foto: Shutterstock

10 najčešćih zabluda u vezi sa negom i zdravljem mlečnih zuba

Umakanje cucle u med, mazanje belog vina na bebine desni, poljupci u usta, lizanje cucle - stomatolog dr Nataša Pejčić otkriva najčešće zablude i istine o njima.
Mlade mame svakodnevno dobijaju brojne savete u vezi sa zdravljem i negom svoje dece. Ti saveti u većini slučajeva mogu pomoći, međutim nekada, ukoliko su pogrešni, mogu dovesti do velikih zabluda i naneti veliku štetu. Ovo su najčešći saveti u vezi sa zdravljem i negom zuba kod dece koji su pogrešni i potencijalno opasni:

1. Zabluda: Mlečni zubi nisu važni

Istina: Mlečni zubi su veoma važni, Mlečni zubi deci omogućuju pravilno žvakanje, adekvatan govor, pravilan razvoj orofacijalnog sistema, čuvaju prostor za adekvatno pozicioniranje stalnih zuba. Da bi se kasnije stalni zubi razvili pravilno važno je da oralna šupljina u kojoj će nići bude potpuno zdrava. Ukoliko su mlečni zubi zahvaćeni karijesom, on se može preneti i na stalne zube, pošto karijes predstavlja infektivno oboljenje. Oštećenje mlečnih zuba detetu može prouzrokovati bol, a kasnije i probleme pri zvakanju, govoru i uopšte normalnom funkcionisanju. To sve može imati negativne posledice i na psihološki razvoj deteta.

2. Zabluda: Mlečni zubi se ne popravljaju i ne vade

Istina: Mlečni zub koji je zahvaćen karijesom je neophodno lečiti. Ukoliko je neophodno, u slučajevima kada je lečenje nemoguće potrebno je takve zube izvaditi. Pogrešno je ostavljati takve zube u ustima, jer mogu štetno uticati, osim na preostale zube i okolna tkiva, i na zametke stalnih zuba i na opšte zdravlje deteta.

3. Zabluda: Dojenje kvari zube

Istina: Dojenje doprinosi pravilnom rastu i razvoju vilica. Za pravilan razvoj neophodno je da dojenje traje minimum šest meseci. Kraće dojenje od šest meseci, ili odsustvo dojenja, dovodi do češćih pojava ortodontskih anomalija. Nova istraživanja ukazuju na to da prolongirano dojenje nije povezano sa razvojem karijesa kod dece. Tako danas i dečiji stomatolozi ohrabruju majke da doje svoju decu do druge godine. Međutim ono što može doprineti razvoju karijesa je često dojenje tokom noći i učestalo hranjenje na flašicu, pogotovo zaslađenim napicima.

4. Zabluda: Nije neophodno voditi dete kod zubara dok ga ništa ne boli

Istina: Prva poseta deteta stomatološkoj ordinaciji je izuzetno važna. Ako se adekvatno isplanira može biti veoma dobra osnova za očuvanje detetovog oralnog zdravlja. Zato je izuzetno važno da dete prvi put dođe u ordinaciju sa zdravim zubima i ustima, dok nema stomatološke probleme. Najbolje je da dete poseti stomatologa pre prve godine.

5. Zabluda: Fluor je štetan

Istina: Fluor je element čija primena u adekvatnoj koncentraciji, kroz paste za zube i ostala sredstva za oralnu negu, prilagođen uzrastu deteta, omogućava stvaranje čvršće i otpornije zubne gleđi.

6. Zabluda: Mazanje belog vina na desn će pomoći bebi prilikom nicanja zuba

Istina: Mazanje belog vina će samo omogućiti apsorpciju alkohola sa mesta mazanja u krvotok bebe. Za olašanje nelagode prilikom nicanja zuba kod dece, postoje brojni prilagođeni gelovi i glodalice.

7. Zabluda: Simpatično je kada majka ljubi malo dete u usta

Istina: Iako je poljubac između majke i deteta veoma intiman čin, poljubcem u usta će majka detetu preneti oralne kariogene bakterije i izložiti ga riziku za nastanak karijesa.

8. Zabluda: Dodavanje šećera u vodu koju beba pije preko flašice

Istina: Šećer iz vode se taloži na površinama prednjih zuba i doprinosi razvoju cirkularnog karijesa, odnosno drugačije nazvanog sindromom flašice.

9. Zabluda: Cucla se umače u med

Istina: Nema potrebe cuclu umakati u med. Ova navika takođe doprinosi riziku za nastanak cirkularnog karijesa.

10. Zabluda: Mama i beba jedu iz iste kašičice, mama stavlja bebinu cuclu usta

Istina: Ovo su veoma štetne i nezdrave navike. Na ovaj način majka prenosi bakterije iz svoje usne duplje direktno bebi, izlažući je riziku za nastanak infekcija i oralnih oboljenja.

Izvor: www.yumama.com

Šta kada dete nazaduje u razvoju zbog pandemije
Foto: Flickr

Šta kada dete nazaduje u razvoju zbog pandemije

Dete je prestalo da koristi nošu, ne želi više da spava samo, prestaje da govori? Nazadovanje usled straha i nesigurnosti je vrlo česta pojava, a uloga roditelja je od ključne važnosti. Pogledajte kako da pomognete detetu.
Možda vaše dete koje je naučilo da koristi nošu odjednom prestane da je koristi, ili pak petogodišnjak prestane da spava tokom noći. Desilo se možda da vaš samostalni tinejdžer odjednom ne želi da se odvoji od vas? Sve su ovo sasvim moguća scenarija u vreme pandemije, te vrlo lako dođe do momenta kada se uplašite da vaše dete nazaduje.
Pandemija je zaista stresan period za decu širom sveta, za ljude generalno. Kod dece je specifično to da čim su pod stresom, oni nazaduju.
Ipak, vi možete učiniti nešto da pomognete svom uplašenom i zbunjenom detetu.

1. Razgovarajte sa detetom o osećanjima

Razgovor je uvek vrlo važan deo u odgajanju. Deca često nazaduju ka onom u čemu se osećaju komfornije. “Vraćaš se u onaj uzrast kada nisi poznavao strašnu stvar”, objasnio je dr Gevirc.
Sasvim je razumljivo da se roditelji plaše da govore o nečemu strašnom, jer bi na taj način mogli uzrujati dete. Ipak, prema rečima doktora, to je velika greška. Kada ne govorimo o tome, dete će shvatiti da ne treba razgovarati o stvarima koje uzrujavaju, jer se plaše da će oni roditelje uznemiriti. U suštini, razgovor o strašnoj stvari će umanjiti stres i pritisak koji dete oseća.
Ipak, odaberite prave reči. Razmislite o čemu ćete razgovarati. Sasvim je u redu i da nakon detetovih briga zastanete, popijete čašu vode i promislite o odgovoru.
Budite iskreni i ne dozvolite da se vaše brige reflektuju na dete.

2. Pokažite da su njihove emocije važne

S obzirom na okolnosti, deca daju sve od sebe, zato je važno imati razumevanja i saosećajnosti za njih. Potrebna im je vaša podrška u ovako teškim vremenima, zato je važno da pokažete da su njihove brige i osećanja sasvim u redu. Kada vam dođu u krevet sa noćnom morom, recite da se i sami sećate kako ste ih imali kada ste bili deca. Ovako se neće osećati usamljeno.
Nazadovanje dece tokom pandemije koronavirusa – ponovo puze, piju iz flašice, pričaju kao bebe

3. Držite se redovnosti

Da, svima nam se pomalo promenila rutina u vreme pandemije. Ipak, važno je da se držimo nekih stvari. Dramatične promene u rutini i tipičnim porodičnim aktivnostima zaista može uticati na decu. To je slično dolasku nove bebe u porodicu, kada može doći do nazadovanja starijeg deteta.
Držite se barem onih osnovnih rutina, poput odlaska na spavanje. Budite obazrivi sa korišćenjem ekrana i sa komunikacijom.

4. Nemojte biti previše nametljivi

Nemojte ih terati da odmah prestanu sa tim nazadnim ponašanjem, naročito što sve to prati doza anksioznosti. Umesto toga ohrabrite ih da se nose sa svojim strahovima.
Na primer, ako dete ima noćne more, podsetite ih kako ste pre svi lepo spavali i pitajte ih kako možete pomoći da se te brige i noćne more umanje, a da u isto vreme ostanu u svom krevetu.
Napravite plan akcije. Neka on uključi opuštajuće rituale pred spavanje, poput čitanja priča. Nagradite ih kada spavaju duže u svom krevetu. Bolje osvetljavajte ono što želite da raste, nego da stavljate fokus na ono što je loše.

5. Potražite pomoć ukoliko je to potrebno

Nazadovanje je tipično za decu koja su pod stresom. Ipak, ako to remeti i vaš i detetov svaki dan neki duži period, nemojte se plašiti da potražite pomoć sa strane. Terapeuti, psiholozi, porodični terapeuti mogu biti od pomoći. Možete pričati i sa pedijatrom ako je potrebno.
Nemojte biti oštri sami prema sebi. Probajte da date sve od sebe, a ukoliko ne možete, pomoć će vam dobro doći.

Dobra vest je da se sve ove stvari mogu popraviti.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

 

Dete ima proliv – kako mu pomoći?
Foto: Piqsels

Dete ima proliv – kako mu pomoći?

Aktuelna tema – prolivi u toplim danima! Zaista je mnogo dece (ali i odraslih) koji ovih nedelja imaju infekcije organa za varanje koje skoro uvek prate prolivaste stolice. Slede odgovori na najčešća pitanja:

Zašto su topli dani pogodniji za nastanak proliva?

Naprosto je veća šansa da se dođe u kontakt sa mikroorganizmima koji izazivaju crevne infekcije: neoprano (ili loše oprano) voće i povrće, nehigijenska kupališta, neadekvatno čuvana i pripremljena hrana…sve to pogoduje širenju virusa i bakterija, ali i toksina koje izazivaju prolive.

Ko su glavni krivci?

Najčešći uzročnici letnjih proliva se mogu svrstati u dve grupe:
Mikroorganizmi su najčešći prouzrokovači proliva kod dece: bakterije, virusi, ređe crevni paraziti i gljivice. Oni direkto oštećuju sluznicu creva pa tako onemogućavaju normalno varenje i eto proliva!
Druga grupa uzročnika su nepoželjne materije (toksini), koji u kontaktu sa detetovim želucem i crevima dovode do proliva (neretko i mučnine i povraćanja – trovanja).
Kako roditelji mogu da pomognu detetu sa prolivom?
Na tri stuba počiva borba sa prolivom kod dece: nadoknada tečnosti, adekvatna ishrana i probiotici.
Nadoknada tečnosti – oralna rehidracija je prvi korak, ali i najvažniji aspekt borbe protiv proliva!
Gubitak telesne tečnosti i sastojaka koji se u njoj nalaze može značajno da ugrozi zdravlje deteta, a nagli gubitak velike količine telesne vode može čak da ugrozi i život. To se, srećom, izuzetno veoma retko dešava, a ako se na vreme počne adekvatna nadoknada tečnosti, opasnosti nema.
Najprirodniji način nadoknade izgubljene vode je na usta – oralna rehidracija, a prvo pitanje je šta dati detetu da pije. Za takve situacije postoje adekvatni preparati (kao što je Humana Elektrolyt) – koji imaju optimalan odnos šećera i minerala za oralnu rehidraciju, a rastvaraju se u vodi.
Bilo bi veoma dobro imati uvek kod sebe, kod kuće ili na putu, ovakvo sredstvo za oralnu rehidrataciju (kesice Humana Elektrolyta su male i jednostavne za nošenje i čuvanje).
ako se daje Humana Elektrolyt
Lako: jedna kesica Humana Elektrolyta rastvara se u 250 ml vode ili nezaslađenog čaja (kamilica, komorač…).

Koliko treba dati tečnosti detetu koje ima proliv
Nije to lako prceizno odrediti – najbolje je “nutkati” dete da pije često po malo. Orijentacione količine koje treba nadoknaditi su određene prema uzrastu:
Bebi do 2 godine starosti, nakon svake tečne stolice dati 10ml/kg telesne mase rastvora Humana Elektrolyta – ako ima 10 kg, treba mu dati 100 ml
Deci između druge i desete godine starosti dati 100-200ml rastvora Humana Elektrolyta, nakon svake tečne stolice.
Deca iznad 10 godina starosti, kao i odrasli, mogu da uzimaju rastvor Humana Elektrolyta (kao i druge tečnosti) koliko žele (u početku 200 ml rasvora humana Elektrolyta nakon svake tečne stolice).

Kako davati detetu Humana elektrolyt
Glavni princip oralne rehidracije je «često po malo».
To znači da se manjem detetu daje jedna do dve kašičice tečnosti na pet do deset minuta. Veće dete može da popije par gutljaja (ne više od 20-30 mililitara) tečnosti, ali takođe sa pauzama od desetak minuta.

Može li višak Humana Elektrolyta da smeta detetu
Ne može, pod uslovom da se ne daje velika količina odjednom. Pravilo “često po malo” treba poštovati. Vašu bebu je praktično nemoguće “predozirati” Humana Elektrolytom!
Obično se daje jedna do dve kašičice tečnosti na pet do deset minuta. Vaše dete može da popije par gutljaja (ne više od 20-30 mililitara odjednom) tečnosti, ali takođe sa pauzama od desetak minuta. Cilj je da veća količina ne izazove povraćanje kod deteta!

Može li se detetu povremo ponuditi voda
Voda nije zamena za Humana Elektrolyt, pošto NE sadrži dovoljno elektrolita, ali slobodno možete da povremeno ponudite vodu detetu.
Vreme je za vodu kad se broj proliva značajnije smanji, pa da se polako dete uvodi u uobičajen režim unosa tečnosti.

Može li čaj zameniti Humana Elektrolyt
Ne može – čajevi su dobri, ali NISU dovoljni!
Ni oni nemaju elektrolite (minerale), ali se Humana Elektrolyt može rastvoriti u čaju koje dete voli.

Može li sokić da pomogne
Zaboraviti sokove!
Sokovi sadrže previše šećera a premalo elektrolita! Višak šećera može pogoršati proliv, a voćne kiseline mogu pojačati povraćanje.

Dijetalna ishrana
Drugi stub borbe protiv crevnih infekcija je adekvatna dijetalna ishrana, koja se stručno zove antidijaroična ishrana. Podrazumeva laganu, termički dobro obrađenu hranu (koja se veoma lako vari). U nju spadaju bareni pirinač i kuvana šargarepa, sa malo barenog krompira, uz dodatak soli. Prvih dan-dva, dijeta mora da bude striktna. Sa postepenim smanjivanjem broja i količine prolivastih stolica, treba postepeno normalizovati ishranu. Kuvano belo pileće meso ili teletina u supi su najbolji način da se napravi iskorak ka «normalnijem» obroku.
Treba izbegavati hranu koja sadrži veću količinu ugljenih hidrata (slatkiši, hleb, testenine) – jer šećer «izvlači» vodu iz crevnog zida i tako razređuje i onako retku stolicu.
Ukoliko proliv dobiju bebe koje sisaju – NE TREBA prekidati sa dojenjem. Blagotvorno majčino mleko ne samo da ne smeta, već i ubrzava izlečenje. Kada se hrani dete koje ima crevnu infekciju, mame i tate moraju da imaju u vidu da dete NE TREBA terati da jede. Gubitak apetita je uobičajena posledica gastrointestinalnih infekcija, pa upornost treba usmeriti ka pojenju deteta.

Probiotici su treći stub borbe sa letnjim prolivom
Probiotske bakterije imaju brojne korisne efekte na zdravlje, a pomoć u borbi sa crevnim infekcijama je jedan od najvažnijih. Probiotici su “pojačivači” crevnog imuniteta, ali i direktno pomažu u eliminaciji uzroka (virusa, ali i bakterija) infekcije.

Kada je neophodna pomoć lekara?

Ako dete i dalje ima uporne prolive, a naročito ako stalno povraća, neophodno je da ga pregleda pedijatar – koji će da proceni da li je dete za infuziju.
Izražena slabost (ne može na noge), bezvoljnost, uporno odbijanje da jede i pije su znaci dehidracije pa treba što pre organizovati pregled deteta

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Vitamin D3 i tokom leta? Kada se preporučuje

Vitamin D3 i tokom leta? Kada se preporučuje

Vitamin D3 je neophodan za zdrav razvoj čvrstih i jakih kostiju i zubića, ali i za dobar imunitet i odbranu od bolesti.

Vitamin D3 i tokom leta? Kada se preporučuje
Kako bi dete tokom dana unelo preporučenih 400 IU vitamina D3 kroz ishranu, ono bi moralo da pojede i popije:
oko 5 čaša mleka
oko 3 konzerve tune
1 srednju ribu
oko 15 jajeta
Kako je to teško moguće, roditelje raduje činjenica da vitamin D postaje aktivan izlaganjem suncu, a ne samo putem ishrane. Naime, pod uticajem sunčevih zraka, neaktivan oblik vitamina D, prelazi u aktivan – vitamin D3.
Međutim, upoznati sa štetnošću izlaganja suncu nežne dečje kože i svesni rizika od oštećenja i pojave kancerogenih pojava na koži, roditelji opravdano, retko kada izlažu decu sunčevim zracima bez zaštite.
Kako zaštitne kreme i losioni blokiraju sunčeve zrake i na taj način redukuju pretvaranje neaktivnog oblika vitamina D u aktivan D3, to onemogućava dnevno snabdevanje. Tako je poznato da zaštitni faktor 8 (SPF 8) redukuje produkciju vitamina D za 95%, a zaštitni faktor 15 (SPF 15), čak za 99% .
Primena suplemenata koji sadrže vitamin D3 se preporučuje za decu u razvoju i tokom letnjih meseci u sledećim slučajevima:
Ukoliko je dete mlađe od godinu dana. – Obavezna suplementacija vitamina D3 se, prema svim evropskim i nacionalnim preporukama primenjuje od 8. dana života, svakodnevno, do navršenih godinu dana.
Ukoliko dete tokom letnjih dana ne izlazi napolje bez zaštite za sunce. Kreme i losioni koji sadrže zaštitne faktore blokiraju sunčeve zrake, pa je onemogućen proces pretvaranja neaktivnog oblika vitamina D u aktivan D3.
Zašto je bolje primenjivati D3 + DHA?
Neonatolozi i pedijatri u Evropi i u našem regionu, na osnovu preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), preporučuju suplementaciju 100 mg DHA omega-3 masne kiseline dnevno, od samog rođenja do navršene 2. godine, a nakon toga 250 mg EPA + DHA.
Suplementacija DHA omega – 3 masnim kiselinama potpomaže zdrav rast i razvoj deteta, dodatno smanjujući rizik za razvoj različitih bolesti tokom odrastanja, ali i kasnije u životu.

DHA Omega – 3 masne kiseline imaju jednu od ključnih uloga u:
Razvoju nervnog sistema deteta
Razvoju mozga, mentalnih i kognitivnih funkcija
Poboljšanju psiho – motornih funkcija kod dece
Normalnom razvoju vida, oštrine vida i funkcije oka
Redovni unos vitamina D3 u kombinaciji sa 100 mg DHA putem preparata Babytol D3 + DHA Omega, osim što potpomaže zdrav rast i razvoj, smanjuje i rizik za pojavu alergija, gojaznosti, kardiovaskularnih i drugih oboljenja tokom odrastanja i u kasnijem životnom dobu, pokazale su studije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs