Ministar za rad Zoran Đorđević izjavio je će od 1. jula naknada za porodiljsko bolovanje biti isplaćivane direktno porodiljama, a ne njihovim poslodavcima.

Ministar je objasnio da je ta odredba Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom doneta kako bi se izbegle zloupotrebe poslodavaca sa porodiljskim naknadama.

“Primetili smo da su poslodavci ranije zloupotrebljavali porodiljske naknade za bolovanje, jer smo mi to uplaćivali njima, a oni su sa velikim kašnjenjima uplaćivali porodiljama, zbog čega se stvorilo veliko nezadovoljstvo kod porodilja”, rekao je Đorđević.

Ministar je naveo da će se po novom zakonu od 1. jula isplaćivati roditeljski dodatak u iznosu od 100.000 dinara za prvo dete, koji sada iznosi 39.504 dinara i jednokratno se isplaćuje. Podsetio je da dodatak za drugo dete iznosi 154.000 dinara, za treće 278.000 dinara, a za četvrto 370.000 dinara i da se isplaćuju u 24 mesečne rate.

Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom usvojen je u decembru prošle godine, stupio je na snagu 1. januara, a njegova primena počeće 1. jula.

Kazna zatvora do dve godine za neovlašćeno objavljivanje fotografija dece

Za neovlašćeno fotografisanje i javno objavljivanje fotografija deteta zaprećene su novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do dve godine.

Sve češći su slučajevi da nastavnici, profesori ili sportski treneri nakon osvojenog takmičenja na društvene mreže kače fotografije maloletne dece, i to bez dozvole roditelja. Iako bez loše namere, ovakav potez često nailazi na neodobravanje roditelja, te takvi slučajevi obično rezlutiraju tužbom.

- Trener kod koga moj sin trenira odbojku odveo je grupu dece starosti do 12 godina na takmičenje u inostranstvo. Klinci su pobedili, a on je njihovu fotografiju sa peharom okačio na Fejsbuk. Nas nekoliko roditelja se nije složilo s tim što je uradio, te smo odlučili da ga tužimo - kaže B. P., čitateljka “Blica”.

Ovo, međutim, nije usamljen slučaj. I nastavnici neretko, najčešće na Vajber grupu, roditeljima šalju zajedničke fotografije dece sa rekreativne nastave, iako na to nemaju pravo bez potpisane saglasnosti upravo roditelja, pa škole i vrtići ovaj problem rešavaju tako što tu saglasnost traže na početku svake školske godine.

Iako su ovakve i slične tužbe roditelja potpuno osnovane, zakoni u ovoj sferi poprilično su šturi i ne prate razvoj savremenih sistema komunikacija. Tome u prilog ide da je Zakon o obligacionim odnosima (koji je relevantan za naknadu štete u ovom slučaju) donet davne 1978. godine!

Miloš Radulac iz advokatske kancelarije Stojković objašnjava za “Blic” da se, prilikom svakog objavljivanja fotografije dece na nekoj društvenoj mreži, mora posebno obratiti pažnja.

- Kada je reč o tome da fotografije dece na društvenoj mreži objavi fizičko lice, u ovom slučaju trener ili profesor, neovlašćeno objavljivanje može rezultirati u dva pravca - primenjuje se Krivični zakonik, ali samo ako je došlo do osetnog zadiranja u privatni život u toj meri da zahteva krivično-pravnu sankciju, ili s druge strane, oštećena strana može da se pozive na povredu prava na privatnost. Bez obzira na uzrast deteta ili odrasle osobe, svako ima pravo na privatnost, pa tako i na tužbu za povredu privatnosti - priča advokat Radulac.

Kada je u pitanju povreda prava na privatnost, naš sagovornik ističe da ne postoji kazna u pravom smislu te reči, već postoje mogućnost naknade štete ili zahtevanje da se sporni sadržaj ukloni. Kazna dolazi samo slučaju ako je izvršeno krivično delo tim objavljivanjem, a tada su, kaže Radulac, zaprećene novčana kazna ili zatvor do dve godine.

Potrebno je, ističe on, napraviti razliku između starijih maloletnika koji su sposobni da shvate značaj svog pristanka za objavljivanje fotografije, i mlađih maloletnika, gde je potrebno obratiti se roditeljima za davanje saglasnosti.

- Smatram da nije potrebno da saglasnost bude u pisanom obliku, ali ona nesumnjivo mora postojati. Takođe, moraju je dati oba roditelja, jer oni zajednički vrše roditeljsko pravo, a sve u skladu sa Porodičnim zakonom. To ne važi samo u onim slučajevima gde jedan roditelj vrši samostalno roditeljsko pravo na osnovu odluke suda - priča Radulac.

Kada su u pitanju javna takmičenja na kojima deca učestvuju, takođe treba biti oprezan jer se fotografija maloletnika ne sme objaviti bez njegovog ličnog pristanka ili pristanka njegovog zakonskog zastupnika.

Ipak, nečiji lik je dopušteno prikazati bez pristanka ako je osoba prikazana kao deo pejzaža, naseljenog mesta, ulice, ili ako se fotografija odnosi na mnoštvo likova poput koncertne publike, demonstracija... Tada bi, prema sadržini konkretne fotografije, trebalo oceniti da li je ispunjen neki od zakonskih uslova za objavljivanje fotografije bez pristanka, objašnjavaju advokati.

Kazne i do dve godine zatvora

- Za neovlašćeno fotografisanje i objavljivanje fotografija Krivični zakonik predviđa krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa portreta i snimka u odredbi člana 145, koje učini onaj ko neovlašćeno objavi tuđu fotografiju ličnog karaktera, a za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do dve godine. Uslov za postojanje ovog krivičnog dela je da se fotografijom osetno zadire u lični život tog lica, što je pitanje koje zavisi od okolnosti slučaja - ističe advokat Radulac.

Kada su u pitanju mediji, odgovorni urednik koji učini prepoznatljivim maloletnika na fotografiji koja može da povredi njegovo pravo ili interes može biti prekršajno kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Pored navedenog, onaj čije je pravo na privatnost povređeno objavljivanjem fotografije može se obratiti sudu sa zahtevom za naknadu štete.

Izvor: Blic.rs

Zašto je tetka važna u životu mališana: Tetki je sve dozvoljeno, ona nije roditelj i ne treba tako ni da se ponaša, ona je tu da pokaže ljubav, strpljenje, podršku i toleranciju

Ona voli snažno kao mama i tata, nežno kao baka i deka, bezuslovno i najviše ali i sasvim drugačije. Tuži joj se po više tačaka "optužnice" - da je kriva za konstantno maženje i paženje, prikrivanje dokaza dečje neodgovornosti, neiznošenje njihovih tajni u javnost, kupovanje poklona, ohrabrivanje "hoda po oblacima", odobravanje "ludosti"... Pogodili ste, junak priče je - tetka.

Ona ne mora da povisi glas i "čita bukvice" da bi je deca poslušala, a uvek je poslušaju. I ona njih sluša, pa joj je dozvoljeno da grli i ljubi više od ostalih članova porodice. Brižljivo čuva sve tajne, suze tera sa "podijuma", na "scenu" uvek vraća osmeh.

Vetar u leđa

Rame je za plakanje, vetar u leđa, sigurna kuća. Dolazi sa čokoladicama, idejama za "glupiranje" i tolerancijom prema sladoledu usred zime. O njoj najbolje govore njena dela, deca koja imaju sreće da njihovi mama i tata imaju sestru, ali i stručnjaci. Psiholog Maja Janić kaže da je tetka dragoceni "začin" u odrastanju i vaspitavanju mališana.

- Odnos sa tetkom poseban je od prvog trenutka - tvrdi psiholog. - Teško ga je uporediti sa bilo kojim drugim, iako su roditeljska i ljubav bake i deke neupitne. Tetka obično "poludi" od radosti kada dobije tu "ulogu", mada ni sama nije svesna šta ju je tog momenta snašlo. Jasno joj je samo da je to maleno biće njena krv i da je tu da se voli i mazi.

Zadatak tetke je da se igra sa klincima, peva im pesme, čita bajke, smeje se njihovim "forama", aplaudira njihovim uspesima, izmišlja nove igre, krišom sa njima jede slatkiše, pušta ih da "lete", pristaje da hoda po ivičnjaku, ponovo preskače konopac, šutira fudbalsku loptu, oblači odelo za maskenbal, vrišti od smeha dok je golicaju, ne ljuti se kada je probude ranom zorom, pretvara se da nešto ne zna... I ona sve to izvršava sa lakoćom. Retko ćete sresti tetku koja nema vremena za svoje sestriće/nećake, a još ređe onu koja je zaboravila njihov rođendan, propustila priredbu u vrtiću i školi, odbila da im ispuni bilo koju želju.

Ona je kao drugarica kojoj se ponekad zamera da "kvari" decu, jer im toliko udovoljava da postaju razmažena. Ali sagovornica "Života plus" kaže da je tetki sve dozvoljeno, jer ona nije roditelj i ne treba tako ni da se ponaša. Na mami i tati je da na onaj konvencionalan način, pa i kroz grdnju i kažnjavanje kada treba, vaspitavaju decu, a na tetki da to radi iskazujući ljubav, nežnost, strpljenje, podršku i toleranciju. Naša sagovornica smatra da je njoj dopušteno da se spusti na dečji nivo, jer mališani to neće zloupotrebiti.

- Naprotiv, još će se više otvoriti prema tetki, učvrstiće poverenje, nagradiće je otvaranjem neke tajne, zatražiće njeno mišljenje na novu temu... To je pogotovo važno u doba puberteta, jer se deca tada dodatno zatvaraju, nepoverljiva su prema odraslima, bune se protiv autoriteta. Ali kada su sa tetkom izgradili jedan lep, otvoren odnos, onda će je i u ovim godinama doživljavati kao prijatelja kojem mogu da kažu i one manje prijatne stvari. Tetki se poverava o ljubavi, lošim ocenama, izlascima, dilemama - objašnjava psiholog i dodaje da je tetka često arbitar u sukobima adolescenata i roditelja.

Posebna "prava"

Kažu da je biti tetka - najbolji "posao" na svetu i zato što njena ljubav nikada nije usiljena, a uvek je primećena. Mališani je nagrađuju crtežima, čestitkama ispisanim još dok se ne znaju sva slova, pesmama i pismenim sastavima. Tinejdžeri zahvalnost pokazuju dopuštenjem da tetka, za razliku od ostalih odraslih, može da dođe na rođendan ili na društvenim mrežama objavi njihov zajednički "selfi". Čak i u zrelim godinama, tetka neskriveno ostaje omiljeni član porodice.

O ovom odnosu možda najbolje govori citat pisca Duška Radovića: "Majke, rađajte deci sestre, jer one jednog dana postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu".

POZITIVAN PRIMER TINEJDžERKAMA

To što devojčice danas sve više boluju od anoreksije i bulimije, izgladnjuju se da bi bile "lepe i zgodne" kao devojke sa naslovnih strana i malih ekrana, mogle bi da promene - tetke. Tako bar tvrdi Stiv Bidalh, autor studije o poremećaju ishrane kod devojčica, depresiji i samopovređivanju.

- Mi odrasli ne poklanjamo dovoljno vremena i pažnje našim ćerkama, a trebalo bi - navodi autor. - Nikada tinejdžerke nisu kao sada pod konstantnim pritiskom da moraju da budu na dijeti, mršave, lepo obučene, da piju alkohol i budu izložene pornografiji. Da bi se zaustavila ta epidemija, trebalo bi da se uključe tetke, jer one mogu da budu pozitivan primer, pošto im devojčice poveravaju stvari koje ne bi svojim majkama.

Izvor: novosti.rs

Poslednji dan za podnošenje zahteva za povraćaj PDV-a na opremu za bebe pomeren je na 19.februar

Ponedeljak, 19.februar je definitivno poslednja šansa da vratite PDV na kupljenu opremu za bebe! Predjte sve račune, uključujući i one iz 2018.godine.

Februaraski rok za predaju zahteva za povraćaj PDV-a na opremu za bebe traje do 15.februara, a kako su 15. i 16.februar neradni dani, rok se momera do ponedeljka.

19.februar poslednja šansa da vratite PDV na kupljenu opremu za bebe

Usvajanjem novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji će stupiti na snagu 1.jula 1018.godine povraćaj PDV -a na bebi opremu definitivno se ukida.

Poslednji rok za predaju zahteva za povraćaj PDV – a je februarski rok, a od 1.jula svi roditelji koji dobiju bebe dobijaće paušal u iznosu od 5.000 dinara.

Ova informacija potvrđena je od strane Poreske uprave.

Veliki broj roditelja biće uskraćen za povraćaj PDV-a ali i za paušal u iznosu od 5.000 dinara

Roditelji koji dobiju bebe u periodu između 19.februara i 1.jula neće imati pravo ni na povrat PDV-a, a biće uskraćeni i za paušal koji država daje kao zamenu za refundaciju PDV-a na kupljenu opremu za bebe.

PDV možete vratiti za opremu kupljenu do trenutka podnošenja zahteva

Ukoliko podnosite zahtev za povraćaj PDV-a priložite sve račune koje imate, uključujući i račune od kupljene opreme u toku 2018.godine.

Više o uslovima koje treba da ispunite i načinu podnošenja zahteva pročitajte OVDE.

izvor: bebac.com

Prijave za krađu tek rođene dece nesrećni roditelji u Srbiji podnose još od pedesetih godina prošlog veka, procena je da je do današnjih dana prijavljeno više od 20.000 slučajeva. Broj onih koji to nisu učinili, iz raznih razloga, a najčešće zbog nepoverenja u državne organe, mogao bi biti isto toliki...

Menjale su se vlasti, komunisti, socijalisti, demokrate, sve do ovih današnjih, ali niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin!

Slučajevi nestajanja novorođenčadi u srpskim bolnicama prijavljivani su decenijama. Na hiljade roditelja svedočilo je da su im lekari govorili kako je njihova beba naprasno umrla neposredno ili dan-dva nakon rođenja. Roditeljima najčešće nije bilo dozvoljeno ni da vide telo, a samo retkima je predato, pa i u tim slučajevima roditelji ozbiljno sumnjaju da je reč o njihovom novorođenčetu.

Kolale su priče po hodnicima srpskih porodilišta da su deca prodavana ubrzo po rođenju. Roditelji su zbunjeno gledali kartone njihove izgubljene dece i čudili se nelogičnostima - obim glave se nije poklapao, beba koja je rođena zdrava, umirala bi nakon samo nekoliko dana sa fatalnom dijagnozom. Nakon smrti, dokumentacija o umrlim bebama ponekad bi nestajala zbog naprasne poplave objekta... Kanal je, tvrde roditelji, išao od Srbije ka Parizu, odakle su deca prodavana dalje po Evropi, najčešće u Švajcarsku. Jedno dete, priča se, “koštalo je” od 12.000 do 40.000 evra, a sve zavisno od toga ko su mu roditelji, da li su obrazovani, koliko godina imaju i slično... Gotovo sedam decenija smenjuju se generacije roditelja kroz porodilišta gubeći decu pod čudnim i nelogičnim okolnostima. Ako su optužbe makar desetog dela očajnih roditelja tačne, kako je moguće, bez sprege sa otmičarima, da policija nikada nije rešila nijedan slučaj?!

Takvih roditelja, prema statistici Udruženja “Za istinu i pravdu o bebama”, ima na hiljade. U Udruženju kažu da su im u Direkciji policije prilikom jednog sastanka rekli da je zvanično podneseno 615 prijava za nestanak beba. Ali Radna grupa MUP-a, samo za period od 2001. do 2006. godine, ustanovila je da je prijavljen čak 1.351 slučaj o nestanku ili otmici novorođenčadi!

- Od 2001. do novembra 2006. godine najveći broj prijavljenih slučajeva bio je u Nišu (122 bebe), Kruševcu (120) i u Kragujevcu (106). Nakon 2006. godine postoji oko 2.100 prijavljenih slučajeva, dok njih oko 3.000 nikada nije prijavilo svoju sumnju zbog nepoverenja u rad državnih organa - objašnjavaju iz Udruženja.

Državni organi do sada su, kažu u ovom udruženju, odbacivali svaku krivičnu prijavu za otmicu beba kao zastarele ili neosnovane.

Posle petooktobarskih promena, predstavnici udruženja pokretali su inicijative za sprovođenje istraga, protestovali, pisali MUP-u, ali uzalud.

- Bilo je očigledno da državni organi sve zataškavaju - odnose i sklanjaju kako medicinsku i drugu dokumentaciju tako i direktne dokaze - parafinske kalupe navodno obdukovanih beba - kažu u Udruženju.

Jedini pomak desio se 14. jula 2006. godine, kada je Narodna skupština Srbije usvojila izveštaj koji je pripremio anketni odbor, osnovan po zahtevu roditelja otete dece i koji je dao za pravo opravdanim sumnjama roditelja. U zaključcima se preporučuje da se “promenom zakonodavstva roditeljima omogući adekvatna satisfakcija”. I od tada - ništa.

Ipak, nešto se konačno pokrenulo posle odluke Evropskog suda za ljudska prava u martu 2013. godine u slučaju “Zorica Jovanović protiv Srbije”. Zorica Jovanović tužila je državu Srbiju zbog nikada istraženog slučaja navodne smrti njenog sina koga je zdravog rodila 1983. godine u porodilištu u Ćupriji. Treći dan po rođenju, saopštili su joj da je dete preminulo, nikada joj ne pokazavši telo. Sud u Strazburu je odlučio da je država Srbija povredila pravo na privatnost i na porodični život Zorice Jovanović, odredio nematerijalnu naknadu štete zbog pretrpljenih bolova u iznosu od 10.000 evra, ali i doneo još jednu veoma važnu odluku, koju je država Srbija morala da izvrši u roku od godinu dana od dana pravnosnažnosti ove odluke (naravno, ta odluka ni danas nije izvršena): “Polazeći od toga da je interes roditelja pre svega u tome da saznaju istinu o sudbini svoje nestale dece, i da je to suštinska satisfakcija, sud je odredio da Srbija mora preduzeti sve odgovarajuće mere, a najbolje donošenjem posebnog zakona koji je predložio Ombudsman, kojim bi propisala mehanizam čiji je cilj da obezbedi individualnu satisfakciju svim roditeljima čiji je položaj isti ili dovoljno sličan sa položajem Zorice Jovanović. Nad ovim mehanizmom nadzor mora vršiti nezavisno telo, snabdeveno potrebnim ovlašćenjima. Ta ovlašćenja moraju biti podobna da obezbede verodostojan odgovor o sudbini svakog deteta i da obezbede adekvatnu naknadu...”

U Srbiji se otezalo sa primenom odluke suda o nezavisnoj istrazi. Komitet ministara Saveta Evrope izrazio je još 2015. godine zabrinutost zbog kašnjenja Srbije u izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju nestalih beba i pozvao vlasti u Beogradu da što pre usvoje poseban zakon koji bi omogućio rešenje tog problema.

- Tražimo da mešovita komisija, sastavljena od predstavnika Ministarstva pravde, policije i roditelja obavi pune i nezavisne istrage na svakom prijavljenom slučaju - kažu u Udruženju.

Udruženje je iniciralo i predložilo formiranje mešovite komisije za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Srbiji, što je prvo odobrio direktor policije, a potom je ministar Nebojša Stefanović inicijativu prosledio u proceduru usvajanja.

- Pokrenuta je procedura u kojoj je potrebno pribaviti mišljenja Ministarstva finansija, Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i drugih državnih organa. Ova komisija prepoznata je kao nezavisno telo koje će u okviru svojih ovlašćenja ispitati svaki slučaj posebno i sve prikupljene činjenice do kojih se došlo tokom njihovog rasvetljavanja - kaže se u odgovoru MUP-a na naše pitanje o sudbini komisije.

Ovim bi država prvi put omogućila roditeljima da budu partneri, ali i kontrolori u istragama.

Slučaj Zorice Jovanović

Zorica Jovanović je prva žena iz Srbije koja je uspela da pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu dokaže da su joj bila povređena ljudska prava i da joj država Srbija nije omogućila da se ispita sudbina njenog deteta.

- Oktobra 1983. godine rodila sam zdravo dete, sina, u Kliničkom centru u Ćupriji. Dva dana sam provela s njim u naručju, dojila sam ga, bio je odličnog zdravlja i dobio ocenu 10 od lekarskog osoblja. Trećeg dana u 6.30 ujutru babica je ušla u sobu i rekla da je moje dete preminulo. Razlog - pucanje kapilara na mozgu - pričala je Zorica.

Ona 2002. godine dolazi do informacije da je njen sin upisan u matičnu knjigu rođenih, ali ne i u knjigu umrlih.

Izvor: Blic

Roditelji će još u februaru moći da povrate PDV na kupljenu opremu za bebe. Nakon ovog roka, povraćaj PDV – a se ukida!

Usvajanjem novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji će stupiti na snagu 1.jula 1018.godine povraćaj PDV -a na bebi opremu definitivno se ukida.

Poslednji rok za predaju zahteva za povraćaj PDV – a je period od 1. do 15. februara 2018. godine.

Roditelji mogu da povrate PDV u ukupnom iznosu od 75.029 dinara, i to u toku detetove prve godine života možete vratiti PDV u iznosu do 42.873 dinara, a u toku druge godine taj iznos se smanjuje i iznosi 32.155 dinara.

Umesto povraćaja PDV-a, 5.000 dinara za svako dete

Za svako rođeno dete, za nabavku bebi-opreme, roditelji će dobijati paušal, u iznosu od 5.000 dinara umesto mogućnosti da povrate PDV na bebi opremu. Roditelji će 5.000 dinara dobiti jednokratno dok su za povraćaj PDV- a mogli da vrate veće iznose i to do detetove druge godine života.

Kako da povratite PDV na bebi opremu u poslednjem, februarskom roku?

Popunjen ZAHTEV za refundaciju PDV – a na bebi opremu predajete u organizacionoj jedinici Poreske uprave na čijem području imate prebivalište.

Uz zahtev se podnose fiskalni isečci, fotokopije fiskalnih isečaka i spisak brojeva tih fiskalnih isečaka. Refundirani novac se uplaćuje na račun koji su roditelji, odnosno staratelji, naveli u zahtevu.

Izvor: bebac.com

Ove godine u Velikoj Britaniji moglo bi doći do revolucionarnog događaja kada je reč o rađanju dece, pa bi prvi put u istoriji dogodilo da bude rođeno dete s troje roditelja.

Nadležne institucije dale su zeleno svetlo u dva slučaja.

Ovo neće biti prvi slučaj, a granicu je prvi pomerio Džon Zang, koji je s kolegama 2016. to učinio u Njujorku, a zabeleženi su i slučajevi u Ukrajini nakon toga, prenosi New Scientist.

Ipak, Velika Britanija prva je zemlja koja je službeno odobrila upotrebu tehnike terapije zamene mitohondrija zarad sprečavanja naslednih mitohondrijskih poremećaja. Tim naučnika iz Njukasla dobio je odobrenje da sprovede postupak još 2016. godine, a sada se saznalo da je HEFA od tada odobrila još dva slučaja.

Kako su odobrenja data još 2017. godine postupak je, moguće, već počeo. Iz centra zaduženog za sprovođenje ovog postupka nisu hteli da potvrde da je procedura počela jer štite pacijente. Postupak je sličan veštačkoj oplodnji, ali se koristi genetski materijal troje ljudi.

Postupak je osmišljen da bi pomogao ženama koje imaju genetske mutacije mitohondrija da ih ne prenesu svojim potomcima.

Izvor: b92

Profesor Snežana Plešinac : Kako biomedicinski potpomognuta oplodnja postaje sve zastupljeniji metod na putu do potomstva, ima i više "duplih i troduplih radosti"

TROJKE, pa i četvorke, a pogotovo blizanci nisu baš retkost, ali u budućnosti možemo da očekujemo da ova pojava postane - uobičajena. Kako biomedicinski potpomognuta oplodnja postaje sve zastupljeniji metod na putu do potomstva, ima i više blizanačkih trudnoća i "duplih radosti". Iako se kod jednojajčanih blizanaca veoma često desi neka vrsta komplikacije, najčešće diskordinantni rast, većina ovih problema je predvidiva ukoliko se u 12. nedelji trudnoće uradi dabl test i postavi tačna dijagnoza. Profesor Snežana Plešinac, supspecijalista perinatologije u Kliničkom centru Srbije i predsednik Društva za fetalnu i neonatalnu medicinu Srbije, objašnjava, za "Novosti", da blizanačke trudnoće uvek treba pažljivo pratiti i da se čak i velike komplikacije, kao što je sindrom interblizanačkih transfuzija, mogu izlečiti uz pomoć savremene fetalne hirurgije.

* Koliko su česte blizanačke trudnoće?

- Od ukupnog broja trudnoća, između dva i tri odsto su blizanačke. U GAK "Višegradska" rodi se između 150 i 200 parova blizanaca godišnje, dok je na nivou Srbije taj broj oko 500. Blizanci se rađaju sve češće i biće ih još više, pre svega zahvaljujući vantelesnoj oplodnji.

* Zbog čega kod vantelesne oplodnje ima tako mnogo blizanaca?

- Tokom takvog procesa, u telo trudnice vraća se više od jednog embriona, čime podižemo verovatnoću da dođe do trudnoće, pa imamo i više od jednog deteta. Dešava se da pacijentkinja neće da prihvati redukciju i smanji broj plodova, pa ostane i po tri embriona. Zbog toga imamo sve više blizanaca, trojki pa i četvorki.

* Postoji li razlika između vantelesne i spontane blizanačke trudnoće?

- Suštinski važna razlika je u tome da li su blizanci jednojajčani ili dvojajčani, dok način nastanka nema veliki uticaj. Kod dvojajčanih, bebe su u odvojenim posteljicama, zbog čega je trudnoća bezbednija i komplikacije su retke. Jednojajčani blizanci su češći iz spontanih trudnoća.

* Zašto jednojajčani blizanci imaju veći rizik od komplikacija?

- Često se dešava da posteljica ne bude podeljena ravnomerno, pa da to bude uzrok što bebe nisu jednake veličine. Kod takvih, diskordinantnih blizanaca, razlika u veličini je oko 10 odsto. Zbog toga je vrlo važno da žena uradi dabl test u 12. nedelji trudnoće, kako bi se na vreme dijagnostikovalo koliko posteljica postoji i šta je potrebno uraditi. Dešava se da trudnicama iz unutrašnjosti niko ne kaže da je dabl test obavezan, pa ih tokom šestog ili sedmog meseca pošalju u Klinički centar Srbije, kada shvate da nešto nije u redu. Diskordinantni rast je česta komplikacija, a za to postoji rešenja. Mnoge druge situacije kod jednojajčanih blizanaca mogu da budu mnogo komplikovanije.

* Postoje i ozbiljnije situacije?

- Kod blizanaca koji dele posteljicu može da dođe do sindroma interblizanačkih transfuzija. To znači da jedna beba dobija manje krvi, pa čak i ono što dobije prebacuje i "pumpa" drugoj bebi. Onda jedna slabije raste, dok druga bude velika, ali preopterećena, jer malo srce nije predviđeno za toliku količinu krvi. Zbog toga postoji rizik od gubitka cele trudnoće. Ova komplikacija je najteža, ali na svu sreću, nije česta.

* Kako se taj sindrom leči?

- Fetalna hirurgija omogućava da se laserom razdvoje patološke veze krvnih sudova, nakon čega svaki blizanac postaje samostalniji. Ova metoda u Srbiji se radi samo u GAK "Narodni front". Do pre 10 ili 15 godina nismo mogli da uradimo ništa drugo osim da izazovemo prevremeni porođaj, koji je uvek rizičan i predstavlja prvi uzrok morbiditeta i mortaliteta kod novorođenih beba.

* Koliko je blizanačka trudnoća teška za trudnicu?

- Generalno, anksioznost često prati trudnoću kod vantelesne oplodnje, zbog toga što su parovi godinama namučeni pokušajima, brigom i strahom od gubitka trudnoće. Takođe, kada žena uđe u trudnoću sa viškom kilograma, dijabetesom ili visokim pritiskom, to je veliko opterećenje. Zbog toga treba voditi računa o telesnoj masi i objasniti ženama da u trudnoći ne treba da jedu za dvoje, naročito ne za troje, već da imaju raznovrsnu ishranu sa dominantnim unosom proteina.

* Zbog čega se carski rez tako često primenjuje?

- Kako bi se sačuvalo zdravlje trudnice, veliki broj blizanačkih trudnoća mora da se završi ranije nego što je uobičajeno, već posle 36. nedelje. Pošto grlić tada još nije spreman za porođaj, često se primenjuje carski rez. S druge strane, kada se ostvare svi uslovi, kada je trudnica u dobrom zdravstvenom stanju i kada prva beba prednjači glavicom, na drugoj bebi primenjujemo takozvani unutrašnji okret i porođaj može da protekne prirodno.

DEVOJČICE BRŽE NAPREDUJU

* Da li se blizanačka trudnoća razlikuje u zavisnosti od pola deteta?

- Pokazalo se da dečaci slabije napreduju, i manje su otporni, u odnosu na devojčice, kada se radi o dvojajčanim blizancima različitog pola. Iz iskustva znam da devojčice teške 1.500 grama provedu u izoleti svega nekoliko dana, dok dečaci koji imaju 2.800 grama ostanu u izoleti i po mesec dana. Još nije otkriven tačan razlog, ali je primećeno da su devojčice stabilnije i brže napreduju, dok dečacima uvek treba više vremena.

Izvor: novosti.rs

Uvodi se preporučena imunizacija

Novi Pravilnik o programu imunizacije stupio je na snagu, a stručnjaci ocenjuju da on donosi usklađivanje sa savremenim programima imunizacije razvijenih zemalja sveta i predstavlja veliki pomak u odnosu na prethodnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Uvođenjem preporučene imunizacije, što je jedna od novina, omogućena je zaštita protiv velikog broja zaraznih bolesti koje su kod nas aktuelne.

Novi Pravilnik o imunizaciji najavljuje i uvođenje preporučene vakcine za decu i odrasle, a u Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu kako je važno da lekari prepoznaju indikaciju za davanje vakcine i daju potrebne informacije pacijentu, kako bi doneo odluku da li će prihvatiti imunizaciju, s obzirom na to da je obavezna pisana saglasnost osobe koja se imunizuje.

Najveća novina je uvođenje konjugovane polisaharidne vakcine protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije, u kalendar obavezne imunizacije, kao i uvođenje preporučene imunizacije.

Preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta sprovodi se na osnovu preporuke doktora medicine ili doktora specijaliste odgovarajuće grane medicine, koji sprovodi imunizaciju uz prethodnu pismenu saglasnost lica koje se aktivno imunizuje, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.

Primarijus dr Snežana Medić iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine kaže da se preporučena aktivna i pasivna imunizacija, po kliničkim indikacijama, sprovodi kod lica kod kojih bolest protiv koje se imunizacija sprovodi može da ima teži oblik ili može da dovede do pogoršanja osnovnog oboljenja, a na osnovu mišljenja lekara uz prethodnu pismenu saglasnost tog lica, odnosno njegovog zakonskog zastupnika.

Zarazne bolesti protiv kojih će se sprovoditi preporučena aktivna imunizacija lica određenog uzrasta su varičela, oboljenja izazvana humanim papiloma virusima, hepatitis A, hepatitis B, grip, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije, herpes zoster, rota virusne infekcije, meningokokna bolest, difterija, tetanus, veliki kašalj, rubela, krpeljski meningoencefalitis i druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom po epidemiološkim indikacijama.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija lica po kliničkim indikacijama su hepatitis A, hepatitis B, grip, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije i druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena pasivna imunizacija primenom seruma, imunoglobulina, lica po kliničkim indikacijama su: male boginje, varičela, infekcija citomegalovirusom, druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom, navodi dr Medić, i dodaje da su zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena aktivna imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju trbušni tifus, hepatitis A, hepatitis B, grip, dečja paraliza i druge zarazne bolesti u skladu sa zakonom i sprovode se u ovlašćenim zdravstvenim ustanovama.

Izvor: www.dnevnik.rs

Francuska kompanija Laktalis povukla je 12 miliona pakovanja zaraženog mleka u prahu za bebe u 83 zemalja, zbog prisustva salmonele u tom proizvodu.

Francusku kompaniju Laktalis osnovao je Besnierov deda 1933. godine, a ostvaruje godišnju prodaju od oko 17 milijardi evra, zajedno sa proizvodima Galbani ricotta i mozzarella u Italiji.

Direktor Laktalisa, jedne od najvećih mlečnih grupacija, Emanuel Besnier, obratio se po prvi put medijima nakon što je optužen da je kompanija sakrivala epidemiju salmonele kod biljke od koje se proizvod pravi.

"Moramo uzeti u obzir obim ove operacije: Više od 12 miliona kutija je pogođeno", rekao je on, dodajući da distributeri više ne moraju da sortiraju proizvode kako bi pronašli zagađeni prah.

"Oni znaju da je potrebno da se ukloni sve sa polica", rekao je Besnier.

Besnier, koji je u petak pozvan u ministarstvo finansija Francuske, obećao je nadoknadu za sve pogođene porodice.

On je rekao i da su zdravstvene posledice za potrošače, naročito bebe mlađe od šest meseci bile prve na njegovom umu, dodajući da je to kod njega izaziva veliku zabrinutost.

Laktalis je već tužilo na stotine porodica koje tvrde da su im deca dobila trovanje salmonelom nakon što su popila ovo mleko.

Do sada je u Francuskoj prijavljeno 35 slučajeva gde su odojčad dobila salmonelu kojom je bilo zaraženo mleko u prahu, dok je jedan slučaj prijavljen u Španiji, a drugi se istražuje u Grčkoj.

Međutim, udruženje koje zastupa žrtve kaže da vlasti potcenjuju broj žrtava ovog skandala.

Podsetimo, Laktalis je prethodno, početkom decembra, bio suočen sa sličnim skandalom nakon koga je usledilo haotično povlačenje nekoliko miliona proizvoda namanjenih bebama, a novo povlačenje "iz predostrožnosti" odnosi se na sve proizvode iz fabrike u Kraonu, na zapadu Francuske, koji su proizvedeni od februara.

Laktalis se u saopštenju izvinio potrošačima, objašnjavajući da su istražitelji utvrdili da je problem nastao posle renoviranja u Kraonu početkom godine, a sadaje proizvodnja u njoj obustavljena.

Francuska vlada je početkom decembra objavila listu zemalja na kojoj su, između ostalih, Kina, Pakistan, Bangladeš, Saudijska Arabija, Maroko, Sudan, Peru i Kolumbija, ali ne i SAD koje su veliko tržište kompanije Laktalis.

Izvor: B92