Trenutno ne postoji porodilište koje isključivo prima trudnice zaražene korona virusom
Do 15. juna porodilište u KBC Dragiša Mišović je funkcionisalo isključivo kao kovid-porodilište. Sada kada nemamo porodilište u koje se šalju sve zaražene trudnice, buduće mame zabrinute su oko toga gde i kome da se jave u slučaju da su pozitivne na virus kovid-19.
Kako nezvanično saznajemo naređeno je svim porodilištima da obezbede obavezan prijem svih trudnica koje su febrilne kao i da su sva porodilišta u obavezi da organizuju izolaciju za njih.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Aleksandar Stefoski izjavio je za TV Prva da svako porodilište u Srbiji ima poseban, izolovani deo gde se trudnice koje su zaražene virusom korona mogu javiti na pregled.

— Sada u svakom porodilištu u Srbiji postoji izolacioni deo gde svaka trudnica može da se javi. Ona će biti adekvatno primljena, biće joj pružena adekvatna usluga i biće zbrinuta po svim procedurama — rekao je Stefoski te podsetio da je do 15. juna porodilište u KBC „Dragiša Mišović — Dedinje“ funkcionisalo isključivo kao kovid-porodilište, te da je sada vraćeno u redovan režim rada.
I zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Batut“ Darija Kisić Tepavčević, gostujući u Dnevniku 2 RTS-a, istakla je da sve ginekološko-akušerske klinike treba da imaju izolacione jedinice koje su predviđene za smeštaj kovid-trudnica.

— Sve trudnice za koje postoji sumnja da su zaražene virusom korona ili su već pozitivne na kovid-19 zbrinjavaju se u svim porodilištima i ginekološkim klinikama koje imaju posebno odvojene delove za takve pacijentkinje.
Na pitanje novinarke zašto je ukinut broj telefona namenjen za informacije o virusu korona, Stefoski je odgovorio da sada svaki dom zdravlja u Srbiji ima svoj broj telefona namenjen za pacijente koji sumnjaju da su zaraženi novim virusom, na koji mogu da dobiju savet ili zakažu pregled.
Stefoski je dalje, govoreći o epidemiji koronavirusa, kazao da Srbija ima dovoljan broj i brzih i PCR testova, kao i zaštine opreme koju u kovid-ambulantama koriste timovi koji uzimaju uzorke, medicinske sestre i lekari. Ocenio je i da je situacija dobra i da najveći broj zaraženih pacijenata nema simptome ili ima neznatne simptome kao što su gubitak čula mira i ukusa.
Napomenuo je da je i dalje važno da se u zatvorenim prostorijima nose zaštitne maske i drži propisana fizičku distanca.

Izvor: www.bebac.com

Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Savezom udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije i uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, raspisalo je nagradni likovni konkurs „Higijena ruku za naše zdravlje“ za decu u predškolskim ustanovama Srbije.
Tema likovnog konkursa odnosi se na značaj i način pravilnog pranja ruku u cilju prevencije zaraznih bolesti uključujući i COVID-19 i podrške razvoju zdravih stilova života.
Stručni žiri će od svih prispelih radova odabrati 40 likovnih radova dece koji će biti nagrađeni, od kojih će jedan biti štampan kao poštanska marka. Nagrade će biti uručene predstavnicima predškolskih ustanova 25.juna 2020. godine, a biće podeljene i zahvalnice za svu decu vaspitnih grupa koje su uzele učešće na konkursu.
Ova akcija deo je Кampanje za higijenu ruku Ministarstva zdravlja, koja se realizuje u okviru Nacionalnog programa za kontrolu rezistencije bakterija na antibiotike kao mera prevencije i kontrole infekcije i borbe protiv COVID-19, kao i Globalne kampanje higijene ruku Svetske zdravstvene organizacije. Кampanja se sprovodi u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama Ministarstva zdravlja, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Savezom udruženja medicinskih sestara predškolskih ustanova Srbije i Farmaceutskom komorom Srbije.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Na jedno dete bez roditeljskog staranja konkurišu tri para
U ovom trenutku 761 par u Srbiji željno iščekuje dan kada će im biti javljeno da su postali roditelji, a statistika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja govori da na jedno dete bez roditeljskog staranja u proseku konkurišu tri para. To znači da na „nove” roditelje u ovom momentu čeka 245 mališana, a 77 njih nastaviće svoj život u inostranstvu, jer za ovu decu centri za socijalni rad nisu mogli da pronađu usvojitelje u Srbiji. U ministarstvu takođe ističu da se 27 mališana trenutno nalazi na šestomesečnom prilagođavanju kod usvojitelja – a ako proces adaptacije bude uspešno okončan, ovi mališani dobiće nove roditelje.
Drama porodice Savić, kojoj je oduzeta tek usvojena devojčica, jer je naknadnom kontrolom ustanovljeno da je razlika u godinama između nje i njene nove majke veća od 45 godina, otvorila je brojna pitanja na koja javnost očekuje odgovor. Kako u razgovoru za naš list objašnjava Vukota Vlahović, načelnik odeljenja za upravne i nadzorne poslove u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, postoje tri situacije u kojima resorni ministar mora lično da potpiše saglasnost za usvojenje: ako je razlika u godinama između jednog ili oba usvojitelja veća od 45 godina, ako je u pitanju inostrano usvojenje i ukoliko samac ili samica žele da usvoje decu.
– Po slovu Porodičnog zakona, razlika u godinama između deteta i usvojitelja ne sme da bude veća od 45 godina, ni manja od 20 godina, kako bi taj odnos podsećao na roditeljsku relaciju – kaže Vlahović.
To je istovremeno i jedan od čestih razloga zbog kojih osobe dugo čekaju na željeno proširenje porodice, napominje Vlahović.
– praksa pokazuje da većina potencijalnih usvojitelja ima između 40 i 50 godina, a gotovo svi traže bebe koje imaju svega nekoliko meseci. Ako se ima na umu podatak da je svega trećina dece koja čekaju na usvojenje mlađa od dve godine i da 33 odsto mališana ima između tri i pet godina, a trećina je starija od šest godina, onda je jasno zbog čega je raskorak između želja i mogućnosti tako veliki – objašnjava Vukota Vlahović.
Osim toga, svi potencijalni usvojitelji žele zdravu decu svoje nacionalnosti, a veliki broj mališana koji se nalazi u bazi podataka Ministarstva rad ima poremećaje u razvoju.
– Dužina čekanja na dete jeste veoma individualna – što su osobe tolerantnije na detetove karakteristike tipa zdravstveni status, nacionalno poreklo ili boja kože, brže se realizuje usvojenje. Nažalost, mnogi mališani odrastu pre nego što postanu nečija deca – tužno konstatuje naš sagovornik.
U resornom ministarstvu ističu da neregulisani životni status dece često onemogućava stručnjake centra za socijalni rad da za njih traže nove roditelje. Naime, zakonom je predviđeno da na usvajanje odlaze ona deca čiji su roditelji nepoznati ili umrli, odnosno mališani čijim je očevima i majkama trajno oduzeto roditeljsko pravo.
– Deca na usvojenje najčešće odlaze iz hraniteljskih porodica, a postupak adaptacije na novu porodicu traje šest meseci. Dešavalo se da potencijalni usvojitelji za to vreme odustanu od proširenja porodice ili da organ starateljstva proceni da kvalitet odnosa između usvojitelja i deteta nije zadovoljavajući i ne da dozvolu za usvojenje – zaključuje Vukota Vlahović.
U javnosti se često polemiše sa tezom zbog čega strani državljani usvajaju našu decu, a stručnjaci ministarstva rada objašnjavaju da strani državljani mogu da usvoje dete iz Srbije samo ako za to dete ne mogu da se pronađu usvojitelji u našoj zemlji. Svake godine između deset i petnaest stranih državljana usvoji našu decu, a u prethodnih 14 godina čak 223 mališana dobilo je strane pasoše. Decu iz Srbije najčešće usvajaju parovi iz Švedske, SAD i Španije, a analiza Ministarstva rada pokazuje da su to veoma često mališani koji imaju ozbiljnije poremećaje u razvoju.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Pojedine predškolske ustanove u Srbiji, od danas su pooštrile mere koje su tek malo olabavljene u vrtićima prethodnih dana kada se korona virus smirio.
U pojedinim vrtićima, deca se od danas dovode samo do ulaza, gde ih preuzimaju vaspitači i vode od grupe. Takođe, zaposleni u vrtićima su vratili vizire.
Majka čije dete ide u jedan privatni beogradski vrtić u Zemunu kaže da su im nove mere saopštene juče kada su preuzimali dete.
– Rečeno nam je da od danas predajemo dete vaspitačima na ulazu i oni će ga voditi u grupu, a sve sa ciljem da se ne bi velika količina ljudi šetala objektom, da ne bi ulazili potencijalni zaraženi i da se virus korona ne bi širio – kaže ona.
Dodaje da su se u vrtiću sve do sada, sve vreme pridržavali mera, nosile su se maske, rukavice, merila temperatura, a da je ovo najnovije.
Nije doneta preporuka na nivou cele Srbije, već su neke ustanove same pooštrile mere.

Procedura pri ulasku i izlasku iz vrtića
Sve vreme od početka rada u vrtićima su vaspitači i ostali zaposleni nosili maske, rukavice, vizire. Pravljene su male grupe dece, preporučeno je da i oni drže odstojanje, a igračke su im uklonjene.
Iako je prošlo tačno mesec dana kako su vrtići počeli sa radom, i dan-danas roditelji prolaze posebnu proceduru kada dovode i odvode dete iz vrtića.
Na samom ulazu u vrtić postavljene su dezobarijere. Kada dolaze, i roditeljima i deci se meri temperatura i dezinfikuju ruke. Roditeljima se to isto radi i kada dolaze po dete.
I u jednom i u drugom slučaju, pravi se razdaljina između pristiglih roditelja na ulazu, odnosno izlazu, a ispred soba gde su grupe zadržavanje je maksimalno kratko, da se ne bi stvarale gužve.
Korona ipak ušla u vrtiće, uprkos merama
Uprkos svim merama, s početkom rada vrtića, korona je ipak uspela da prodre i u ove ustanove.
Prve vesti da je korona ušla u njih, stigle su dva dana pošto su počeli sa radom iz Predškolske ustanove “Milka Dimanić” u Vlasotincu. U njoj je bila zaražena trijažna sestra koja je primala decu u vrtić. Ona je došla u ponedeljak, 11. maja na posao i radila, a rezultat da je pozitivna na koronu joj je saopšten tek nakon par sati provedenih na poslu, jer su u Domu zdravlja procenili da je kasno da je o tome obaveste u nedelju uveče.
Nakon Vlasotinca, COVID 19 je ušao i u Predškolsku ustanovu “Neven” u Prokuplju, gde je pozitivna bila vaspitačica, koja je pre nego što je utvrđeno da je pozitivna radila sa dvoje mališana i još jednom koleginicom, i oni su iz predostrožnosti izolovani.
Korona je uspela da zatvori i čuveni vrtić “Čika Jova Zmaj” u Pirotu jer se krajem maja zarazila servirka hrane, zatim vrtić “Lane” u Aleksincu gde je zaražena vaspitačica radila sa decom jedan dan.
Obolele su i četiri spremačice vrtića “Zvončica” na Zvezdari u Beogradu, a na jedan dan bila su zatvorena i vrata Predškolske uprave “Prva radost” u Žitorađi gde je zaražena jedna vaspitačica koja je bila u grupi sa troje dece.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak govori o preliminarnim i konačnim listama, ali i o broju mališana koja se upisuju u beogradske vrtiće.
U 17 beogradskih predškolskih ustanova danas su objavljene preliminarne liste dece za upis u vrtiće.
Kako je naveo gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak, žalbe roditelja koji nisu zadovoljni odlukom upisne komisije mogu se podneti do 18. juna elektronskom poštom ustanovi u kojoj su roditelji i konkurisali, a krajem meseca očekuje se konačna lista, saopštila je Gradska uprava.
Istakao je i da će tokom leta Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu odobravati dodatnih do 20 odsto povećanja kapaciteta tamo gde se proceni da je to moguće, te da će do septembra biti otvoreni i novi vrtići poput objekta u Surčinu, čija je adaptacija pri kraju.
Gak je podvukao da roditelji ne bi trebalo da se brinu, jer će biti još dodatnih mesta, precizirajući da se nastavlja saradnja sa privatnim vrtićima u kojima je omogućen boravak dece uz finansijsku pomoć Grada Beograda.
Kako kaže, nastavlja se rad i na daljem smanjenju liste čekanja za vrtiće na kojoj je u ovoj godini bilo oko 2 000 dece, u odnosu na 2017. kada ih je bilo oko 10 000.
Na konkursu za upis u beogradske vrtiće, koji je trajao od 30. marta do 15. maja, stigao je 20 251 zahtev.
Ove godine roditelji su mogli da konkurišu isključivo elektronskim putem za 12 702 mesta, i to za 5 777 mesta u jaslenim grupama, 2 207 mesta u vrtićkim grupama i nešto manje od 5 000 mesta za predškolce koji do sada nisu bili u sistemu.
Prioritet pri upisu imaju deca iz društveno osetljivih grupa, deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, kao i ona koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u porodici.

Vi možda ne mislite ništa loše, ali pokušajte da se suzdržite i ne postavljajte suvišna pitanja
Trudnice su često jako razdražljive. Ljudi za to krive hormone, posebno gonadotropin. Buduće majke su zabrinute za svoju decu, jer razumeju kolika je to odgovornost, pa su pod velikim stresom. Svaka bezopasna fraza koje ljudi izgovore mogu da dovedu do problema.

Evo pet stvari i pitanja koje izluđuju svaku trudnicu u Srbiji.

Razne vrste zabrana
Ljudi generalno ne vole zabrane, a ako pričamo o trudnicama, to je tek specijalan slučaj. Trudnice najbolje znaju šta smeju, a šta ne, jer ih je doktor obavestio o svim bitnim stvarima. Ako niste doktor, ne delite smešne savete, jer možete da napravite više lošeg nego dobrog.

“Oh, imaš tako veliki stomak”
Nakon što ljudi izgovore ovu frazu, najčešće pokušaju da dotaknu trudnički stomak. Ako niste član porodice buduće bebe, nemojte da radite ovo! Žene imaju „materinski instinkt“ i ne vole kada su drugi ljudi toliko blizu njihovog nerođenog deteta. Ona je svesna veličine svog stomaka, nema potrebe da je obaveštavate o tome. To može biti prlilično iritantno. Najbolja stvar koju možete da uradite je da joj pomognete, jer joj je verovatno teško da se kreće sa velikim stomakom.

“Kad sam ja bila trudna…”
Fraze poput „Kad sam bila trudna, stomak mi je bio…“ su potpuno nepotrebne. Trudnice se zaista brinu o svojim bebama, pa bi zbog vašeg komentara mogle da pomisle da nešto nije u redu sa njima. I u situaciji kada je majka ubeđena da je njena trudnoća potpuno u redu, ovo poređenje može biti prilično iritantno, jer može da pomisli da je njena trudnoća lošija od tuđe.

“A kako će da se zove?”
Ovo pitanje mogu da postave samo bliski prijatelji i porodica. Ako niste čbliski sa trudnicom, ne bi trebalo da postavljate takva pitanja, jer je to privatna stvar. Neki ljudi ne žele da dele svoje ideje, jer su sujeverni. Iako mislite da je to budalasto s njihove strane, trebalo bi da poštujete njihovu odluku.

“Verovatno imaš veću želju za slanom hranom”
Ne, trudnice žele da prestanete da im postavljate ovo bezvezno pitanje. Ne širite mitove o specijalnim potrebama trudnica. U većini slučajeva, one su samo malo gladnije nego inače. Trudnice ne mogu da konzumiraju veliku količinu slane hrane, jer to opterećuje njihove bubrege.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije o ukidanju vanrednog stanja prestaje i obustava rada sa strankama putem neposrednog kontakta, a samim tim se nastavljaju i procedure postupaka vantelesne oplodnje, uz poštovanje preporučenih higijensko-epidemiploških mera.
Parovi koji su u procesu lečenja steriliteta, a kojih u našoj zemlji ima 150 – 200 000, sa nestrpljenjem su čekali povoljniju epidemiološku sliku, kako bi nastavili svoju borbu za roditeljstvo. Sve klinike koje se bave ovim procedurama, a koje su morale da prekinu rad u vreme vanrednog stanja, nastavile su svoje redovne aktivnosti i zakazane intervencije i parovi se polako vraćaju u ordinacije.
“Vreme pandemije Covid 19 virusom se na svu sreću završava i polako se vraćamo našem redovnom radu. Period iza nas je svima bio trežak i neizvestan, ali je najteže ipak bilo pacijentima, koji su morali da sačekaju skoro dva meseca da bismo nastavili terapijske procedure. Treba naglasiti da su neki od pacijenata izgubili veoma dragoceno vreme, što je posebno važno za pacijentikinje preko 40 godina. U Srbiji je inače jedan od najčešćih uzroka bele kuge, upravo odluka parova da se odluče za roditeljstvo u poznijim godinama, što i parovima i lekarima predstavlja prepreku u njihovoj borbi za potomstvo,” naglasio je dr Nebojša Marković, direktor Specijalne bolnice za vantelesnu oplodnju Spebo Medical u Leskovcu. “Takođe, treba istaći da smo prošli kroz jedan izuzetno stresan životni period, i da će biti potrebno dodatno vreme kako bi smo svi mi uspostavili mentalni i pshiološki mir , što posebno opterećuje pacijente, jer je proces VTO za njih izuzetno osetljiv i opterećujući u svakom smislu,” istakao je dr Marković.
Podrška i razumevanje države su u ovom slučaju veoma važni, i u tom smislu pozdravljamo odluku rebubličkog fonda za zdravstveno osiguranje da se posebna pažnja posveti ženama koje se približavaju starosnoj granici od 42 godine ili su već napunile 42 godine, a koje zbog pandemije nisu mogle na komisiju radi uključivanja u procedure vantelesne oplodnje finansirane od RFZO.
Klinika Spebo Medical takođe nastavilja svoj rad sa punim obimom posla. Kao i do sada pružićemo svaku vrstu pomoći našim pacijentima. Borba za potomstvo se nastavlja I predstavlja imperativ u našem radu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Dečaci stari 15 i 16 godina, kod kojih je registrovana kavasakijeva bolest, imali su koronavirus, pokazali su testovi. Još uvek nije dokazano da je uzročnik bolesti bio upravo koronavirus. Jedan dečak je otpušten na kućno lečenje, a drugi je hospitalizovan na Institutu za majku i dete.
Kavasaki-sindrom dobilo je dvoje dece u Srbiji. Dr Vladislav Vukomanović sa Instituta za majku i dete kaže da su dečaci, stari 15 i 16 godina, imali identičnu kliničku sliku i tegobe.
Temperatura, izrazita malaksalost, bolovi u stomaku praćeni prolivom. Obojila su imala srčanu insuficijenciju. Primenili smo lekove za jačanje srčanog mišića”, rekao je dr Vukomanović za RTS.
Pregledima su, kako kaže, utvrđene i značajne promene na srčanom mišiću.

“Još nema dokaza da koronavirus izaziva kavasakijevu bolest”

Njihov pi-si-ar bris na koronavirus je bio negativan, ali je eliza testom na antitela utvrđeno da su dečaci bolovali od kovid infekcije.
Jedan dečak je otpušten na kućno lečenje, a drugi je i dalje hospitalizovan na Institutu za majku i dete.
Dr Vukomanović objašnjava da je prvi slučaj kavasakijeve bolesti pre 60 godina opisao istoimeni japanski naučnik, inače pedijatar. Godišnje u Srbiji bude desetak slučajeva ove bolesti.

Bolest uglavnom napada decu od 2 do 5 godina, a dečaci imali 15 i 16

Bolest je najčešće javlja u uzrastu od dve do pet godina, i veoma je retko to što se javio kod dečaka od 15 i 16 godina.
Objašnjava da bolest može da zahvati krvne sudove malog i srednjeg promera, a najznačajniji među njima su koronarni krvni sudovi, koji ishranjuju srce.
“Bolest može da dovede proširenja tih krvnih sudova, do tromboze i infarkta miokarda. Najčešći uzrok infarkta miokarda kod dece je kavasakijeva bolest”, napominje dr Vukomanović.
Pretpostavlja se da je izazivač kavasakijeve bolesti infektivni agens. Prema rečima dr Vukomanović, još nije dokazano da li je koronavirus izazvao kavasakijevu bolest kod dvojice dečaka, ali takva mogućnost postoji.
Institut će učestvovati u studiji koja ima za cilj da ispita povezanost koronavirusa i kavasakijeve bolesti.
“Nadam se da ćemo uskoro da imamo jasnije podatke i bolja znanja da li je kavasakijeva bolest uzrokovana kovidom-19”, napominje dr Vukomanović.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić objasnio je koje su to promene koje nas očekuju od ponedeljka.Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da od ponedeljka u vrtić mogu da idu sva upisana deca, a roditelji više neće moati da donesu potvrdu da moraju da biti prisutni kod poslodavca.
On je objasnio da su za to dobili saglasnost Ministarstva prosvete.
"Već od ponedeljka, 18. maja, Grad Beograd će dozvoliti da u vrtiće dođu roditelji dece koja su upisana, a nemaju potvrdu poslodavca da moraju da rade, a iz nekog razloga nemaju gde mališane", kazao je Vesić i dodao da je prva faza prošla dobro.Naveo je da je zaključno sa jučerašnjim danom u vrtićima u Beogradu bilo 3.966 dece.
"To je bilo petsto trideset šestoro dece više nego prethodnog dana. Pokazalo se da iako je najavljeno da će doći 25 odsto dece, bilo ih je manje. Tako da smo juče dobili saglasnost Ministarstva prosvete, koji nam je dozvolio da i deca koja su upisana, a roditelji nemaju potvrdu od poslodavca, da mogu da budu u vrtiću. Ono što je apel moji lični, i Grada Beograda, jeste da roditelji koji imaju gde sa decom da ih ne dovode do kraja maja, dok se situacija ne stabilizuje. Ali, ono što je sigurno jeste da nijedno upisano dete neće biti vraćeno", objasnio je Vesić.
Roditelji su u vrtiće od 11. marta, kada su otvoreni, mogli da vode decu samo sa potvrdama da roditelji moraju da budu fizički prisutni kod poslodavca.

Izvor: www.yumama.com

Vakcina protiv koronavirusa biće obavezna za starije građane, hronične bolesnike i zdravstvene radnike, a deca neće biti vakcinisana.
Prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa, rekao je da deca neće biti vakcinisana jer se kod njih ne razvija teška forma bolesti:

– Indikacije za vakcinu protiv koronavirusa biće slične kao i za onu protiv gripa – primaće je stariji građani, hronični bolesnici i zdravstveni radnici. Kovid se kod nas neće se završiti preko noći. Ne očekujemo vakcinu pre kraja godine. Ona mora da bude ispitana, proverena i efikasna, a to će da utvrđuje naša Agencija za lekove i medicinska sredstva.

Srbija će imati predstavnika na sastanku SZO povodom izrade vakcine, kao što je imala i na svakom takvom tokom ranijih epidemija

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs