Pod atopijskim dermatitisom kod beba i dece se najčešće podrazumeva ekcem, iako ekcem predstavlja širu grupu stanja kože. Osobe sa atopijskim dermatitisom imaju veoma osetljvu kožu sa predispozicijom za infekcije.
Atopijski dermatitis (AD) može biti akutan i hroničan. Kod akutnog dolazi do ljušćenja kože i izlučivanja tečnosti iz regija kože koje su zahvaćene ekcemom. Kod hroničnog, koža izgleda suvo, zadebljano (povišeno) i dolazi do perutanja.
Karakterističan simptom atopijskog deramtitisa je svrab.
Atopijski dermatitis nije zarazan. Ne može se preneti sa jedne osobe na drugu.
Atopijski dermatitis se često javlja uz dva druga alergijska stanja: astmu i alergijski rinitis. Deca čiji roditelj ili član bliže porodice ima astmu ili alergijski rinitis, imaju veću verovatnoću da razviju AD.
Šta je atopijski dermatitis?
Atopijski dermatitis je relativno često oboljenje kože koje pogađa široku populaciju ljudi, a specifičan je za urbane sredine i sredine sa niskom vlažnošću vazduha.
Termin “dermatitis” znači da stanje podrazumeva upalu kože, a termin “atopijski” podrazumeva da je u pitanju stanje izazvano alergijskom reakcijom. Osobe sa atopijskim dermatitisom imaju neprilagođenu imunološku reakciju, što je i inače slučaj sa alergijama.
Kao i svaka atopična bolest, AD ulazi u istu klasifikaciju kao i alergijski rinitis i astma.
Atopijski dermatitis obično počinje u detinjstvu, najčešće u prvih 6 meseci bebinog života. Prema Američkoj dermatološkoj akademiji, 90% osoba sa AD imali su ovo stanje još pre 5. godine života.
AD je najčešća forma ekcema, i može da bude veoma izražen i dugotrajan. Kada vaše dete ima atopijski dermatitis, u nekim periodima se može potpuno povući (remisija), a u drugim se pogoršavati.
Mnoga deca sa atopijskim dermatitisom uđu u stalnu remisiju kada odrastu, iako njihova koža i dalje najčešće ostaje suva i podložna iritacijama.
Postoji više faktora koji podstiču ili pogoršavaju AD, kao što je niska vlažnost vazduha, sezonske alergije, izloženost sapunima i deterdžentima, kao i hladno vreme. Faktori iz okruženja mogu aktivirati simptome AD u bilo kom periodu života kod osoba koje su nasledile sklonost ka ovom stanju.
Atopijski dermatitis simptomi
Kod atopijskog dermatitisa, koža počinje esktremno da svrbi i postaje upaljena, a javlja se crvenilo, oticanje, sitni plikovi, papilice (male crvene izraslinice), pucanje sa curenjem tečnosti, ljuspice i perutanje. Uz sve to, veoma često koža kod ljudi sa AD je izrazito suva.
Znaci atopijskog dermatitisa
Svrab je uvek prisutan simptom.
Tipično se ekcem javlja na pregibima ruku, nogu (iza kolena), zglobovima, licu i vratu.
Češanje pogoršava inflamaciju kože.
Osobe sa AD imaju osetljiviji nadražaj i imaju snažniju potrebu za češanjem.
Razvija se ciklus “svrab-češanje”, gde češćanje donosi najpre olakšanje, ali zatim uzrokuje još veći svrab. Ovo je često najveći problem tokom spavanja, kada ne postoji svesna kontrola češanja.
Simptomi kod dece mogu da dođu i prođu ili da budu prisutni većinom vremena. Bilo koji deo tela može biti pogođen, a simptomi se mogu dosta razlikovati.
Ovo obuhvata:
Suvu kožu koja se peruta
Izraženi svrab
Crvenilo i otok
Bledu kožu na regijama lica
Grubu teksturu regije kože na licu, gornjem delu ruku i butinama
Tamniju kožu na kapcima ili oko očiju
Sitna ispupčenja koja se mogu pretvoriti u ljuspice iz kojih curi tečnost
Promene na koži oko usta, očiju i ušiju
Povišene, crvene izraslinice (osip)
Simptomi ekcema kod beba
Zbog pojačanog lučenja i curenja pljuvačke koja iritira kožu, kod beba se ekcem često manifestuje na licu. Takođe su ekcemom često obuhvaćeni vrat, teme glave, laktovi i kolena.
Simptomi ekcema kod dece preko godinu dana
Kod dece preko godinu dana, ekcem najčešće pogađa unutrašnju stranu laktova, regiju iza kolena, vrat, predeo oko usta, zglobove, članke i šake.
Mala deca koja imaju ekcem imaju teškoće sa spavanjem tokom noći, a takođe su podložnije infekcijama usled češanja, u odnosu na stariju decu.
Šta uzrokuje ekcem?
Doktori još uvek ne znaju jasan razlog nastupanja ove bolesti. Istraživači su ipak došli do saznanja da kombinacija genetskih i drugih faktora ima uticaja. Kada određena supstanca iz okruženja ili iz organizma podstakne reakciju imunološkog sistema, ovaj sistem preterano reaguje i izaziva inflamaciju (zapaljenje). Upravo ovakva inflamacija uzrokuje da koža postane crvena, da se peruta i svrbi.
Istraživanja su takođe pokazala da neke osobe sa ekcemom, naročito sa atopijskim dermatitisom, imaju mutaciju gena odgovornog za stvaranje specifičnog tipa proteina - filagrina, koji pomaže telu da održi zdravu zaštitnu barijeru na samoj površine kože.
Takođe, poznato je da je atopijski dermatitis nasledan, ali nije sasvim poznat način na koji se prenosi sa roditelja na dete. Ako jedan roditelj ima AD, astmu ili alegijski rinitis, postoji oko 50% verovatnoće da će dete imati bar jedno od ovih stanja.
Kod mnoge dece koja prerastu simptome atopijskog dermatitisa, kasnije tokom života se razviju alergijski rinitis ili astma.
Ako vaše dete ima ekcem, potrudite se da saznate koje stvari iz okruženja dovode do pogoršanja simptoma. Ovo mogu biti:
Dugotrajne, previše tople kupke
Češanje
Znojenje
Vrućina
Suvo, hladno vreme
Sapuni, deterdženti i sredstva za čišćenje
Vuna i sintetički materijali
Fizički iritansi (prljavština i duvanski dim)
Alergeni (određene namirnice u ishrani kao što su kikiriki, jaja, mleko, kao i polen, buđ, prašina)
Stres
Kako se razvija atopijski ekcem?
Da bismo jasnije razumeli procese u koži koji dovode do pojave ekcema, možemo zamisliti kožnu barijeru kao zid od više slojeva čija je osnovna funkcija da odbija ulazak iritanasa, alergena i patogena, a pri tom sprečava gubitak vode i drugih fizioloških supstanci iz kože.
Ovaj zaštitni zid se sastoji od kožnih ćelija (keratinocita), a ekstracelularni lipidi koji okružuju ove ćelije deluju kao malter.
Brojni faktori održavaju zdravu kožnu barijeru. Pre svega, u koži se nalaze prirodni hidratantni faktori koji privlače vodu i okruženi su ekstracelularnim lipidima koji čuvaju vodu u njima. Kao rezultat, ćelije zdrave kože su nabubrene i čvrsto poređane jedna pored druge, obezbeđujući time ujednačenu i čvrstu zaštitu.
Pored toga, ćelije kože proizvode filagrin, protein koji doprinosi održavanju pH vrednosti kože, vlažnosti i zaštiti od mikroba.
Ipak, treba napomenuti da i kod zdrave kože ova kožna barijera nije apsolutna, pa uvek ima nekog gubitka vode.
Kod kože koja je suva i na kojoj postoji ekcem, kožna barijera nije tako efikasna zbog toga što nedostaje dovoljno prirodnih hidratantnih faktora (PHF) i javljaju se pukotine na slojevima ekstracelularnih lipida (malteru).
S obzirom da ima manje PHF, ćelije kože ne privlače dovoljno vode i počinju da se smanjuju, što stvara rascep u prostoru između njih.
Javljaju se pukotine u lipidima, a kožne ćelije više nisu u potpunosti zaštićene.
Sada imamo kožnu barijeru koja ima pukotine i rascepe koji omogućavaju prodiranje iritanasa, alergena i patogena, a i veći je gubitak vode nego što je to slučaj kod normalne kože.
Sve ovo dovodi do inflamacije (upale), a kao rezultat javlja se svrab. Češanje dodatno oštećuje kožu čime se oslobađaju hemikalije koje izazivaju još veću upaljenost i svrab, pa se lako ulazi u "vrzino kolo" svraba i ćešanja.
Kako se rešiti ojeda na bebinoj guzi?
Tipovi atopijskog dermatitisa
Svi tipovi ekcema uzrokuju crvenilo i svrab, ali atopijski dermatitis je najizraženiji hronični tip ekcema. Neki od čestih vrsta ekcema su:
Neurodermatitis, crvenilo i svrab koji se javalju samo na jednoj ili dve regije kože. Najčešće se javljaju u momentima opuštanja ili pred spavanje.
Kontaktni dermatitis, javlja se kada koža dođe u dodir sa određenim supstancama.
Dihidrotični ekcem (dishidroza), karakteristična je pojava plikova samo na prstima, dlanovima i tabanima.
Kako se leči atopijski dermatitis?
Atopijski dermatitis se ne može u potpunosti izlečiti, ali se njegovi simptomi mogu poboljšati i držati pod kontrolom, odnosno može se smanjiti učestalost izbijanja ekcema. Takođe, moguće je ublažiti reakciju kože tokom izbijanja ekcema i na ovaj način sprečiti ekcesivno češanje koje može izazvati infekcije.
Uspešnost tretmana zavisi od izbora odgovarajućih medicinskih sredstva u skladu sa preporukom dermatologa, promenama životnog stila i smanjenju uticaja faktora iz okruženja koji izazivaju reakcije na koži.
Najbolja preventiva je hidratacija kože. Hidratacijom se poboljšava funkcija kožne barijere. A zdrava koža je manje sklona upalama i pruža bolju zaštitu od alergena i iritanasa.
Najjednostavniji način da održite vlažnost kože je svakodnevno kupanje i hidriranje odgovarajućom kremom. Važno je da se koža namaže odmah nakon kupanja.
Tretman ekcema kod beba
Bebina koža je naročito osetljiva. Prirodno bebina koža još uvek nije razvila zaštitnu funkciju i zato je sklonija upalama i iritacijama.
Beba je sklonija izbijanju ekcema:
Ukoliko neko u bližoj porodici ima atopijski dermatitis
Ukoliko ima alergije
Ukoliko se kupa previše toplom vodom i korišćenjem sapuna
Boravkom u toplom, suvom okruženju
Kod beba se ekcem javlja najčešće na licu, vratu, temenu glave, laktovima i kolenima. Lice je naročito podložno ekcemu zbog izraženog lučenja pljuvačke tokom rasta zubića, pa koža u stalnom dodiru sa njom postaje nadražena.
Potražite na tržištu posebnu formulaciju za tretman ili prevenciju razvoja ekcema kod bebe, koji možete koristiti već od rođenja. Najbolje je da birate sredstva sa prirodnim sastojcima, namenjenim atopičnoj koži koji su hipoalergeni (umanjuju rizik od alergijskih reakcija) i čiji sastav obnavlja oštećenu kožnu barijeru.
Medicinska terapija atopijskog dermatitisa
Uz adekvatnu negu kože odgovarajućim emulijensima, moguće je da će doktor u pojedinim slučajevima prepisati još i:
Kortikosteroidnu kremu ili mast. Nanose se na kožu kako bi se smanjio svrab i otok.
Antibiotik. Doktor će verovatno prepisati antibiotik ako dođe do infekcije kože.
Antihistaminik. Ovaj lek se obično uzima pre spavanja kako bi se umanjio osećaj svraba i poboljšao kvalitet sna. Maloj deci se daje kao sirup.
Inhibitori kalcineurina u vidu kreme ili masti . U pojedinim slučajevima doktor može prepisati ovu kremu za nanošenje na kožu radi ublažavanja otoka i svraba.
Lokalni imunomodulatori. Primenjuju se kao sirup ili tablete. Koriste se kada ostali tretmani ne daju dovoljno dobre rezultate.
Svrab i češanje
Kada ekcem bukne, jako je teško odoleti potrebi za češanjem. Jedna od karakterika ekcema je upadanje u tzv. ciklus “svrab-češanje” u kome češanje donosi olakšanje, ali takođe dovodi do jače upale i svraba, a neretko i infekcije.
Ukoliko se vaše dete previše češe:
Zabavite dete drugim aktivnostima, dajte mu da drži nešto u rukama i da se zabavlja, kako biste mu skrenuli pažnju sa svraba.
Postarajte se da otkrijete koji alergeni ili kakve supstance mogu pogoršati AD (npr. gel. za suvo pranje ruku, hemijska sredstva, pojedine kreme za sunčanje).
Birajte tkanine koje ne iritiraju kožu deteta.
Često kratite nokte detetu kako biste smanjili rizik od pogoršanja ekcema češanjem.
Kada se obratiti dermatologu?
Ukoliko primetite bilo kakve promene na koži deteta, obratite se pedijatru koji će uraditi primarnu dijagnozu i ukoliko je potrebno upititi vas dermatologu. Doktor će vam pomoći da napravite efikasan plan terapije i pomoći da odredite fakotre koji mogu uzrokovati pojavu ekcema.
Ako se na koži vaše bebe ili deteta pojave znaci bakterijske infekcije, odvedite dete kod pedijatra što pre. Simptomi bakterijske infekcije mogu biti:
Bol, otok, osetljivost ili toplota oko osipa.
Crvene linije koje se šire iz osipa.
Curenje tečnosti iz regije pod upalom.
Temperatura.
Prognoza
Time što ćete odrediti koji faktori uzrokuju pojavu ekcema i redovnom negom kože vašeg deteta, možete smanjiti učestalost i izraženost ekcema.
Ne mora da znači da će prvi tretman uroditi plodom. Postoji više opcija tretiranja ekcema, pa se redovno konsultujte sa dermatologom dok ne pronađete ono šta najviše pomaže vašem detetu.
Izvor: bebo.club
