Dokazano je da je za decu boravak na svežem vazduhu podjednako važan kao hrana i san. Zato mališane od malih nogu treba izvoditi u prirodu. Kada je beba već malo ojačala i navikla na boravak napolju i šetnje, možete da je odvedete na obližnje izletište.

Prijaće joj promena sredine, a uživaće i u zelenilu, cvrkutu ptica i čistom vazduhu, pa će najverovatnije ostatak provoda prespavati. Isto tako, boravak u prirodi koristan je i za bebe koje su tek prohodale kako bi im ojačali mišići nogu.

Šta da ponesem za bebu dok smo na izletu?
Bez obzira što ste u prirodi, beba će očekivati da ima redovne obroke i da joj se dnevna rutina na koju je navikla ne menja. Zato, pored toga što ćete je dojiti u uobičajeno vreme, za bebu ponesite i svu ostalu dodatnu hranu koju joj inače dajete – kašicu, sokići, keksić i naravno vodu. Na zaboravite ćebence, portikle, peškirić, jednu do dve čiste pamučne pelene, bebin pribor za jelo, flašu sa vodom kojom ćete moći da umijete dete.

Računajte na to da se vaš bebac može isprljati ili pokvasiti, pa ponesite jednu kompletnu presvlaku i naravno pelene i vlažne maramice. Takođe, obavezno ponesite kolica, jer kada dođe vreme spavanju, bebi će u njima biti najudobnije i najbezbednije.

Na šta da obratim pažnju dok boravimo u prirodi?
Bebe obično odmah zaspu kada su napolju.

Najvažnije je kada odlazite sa bebom u prirodu da je to mesto pristupačno i bezbedno za boravak. Najbolje bi bilo da je to neko uređeno izletište, gde se brzo može stići automobilom, ali dovoljno mirno i udaljeno od gradske vreve. Takođe, ako beba već puzi, pazite da odaberete mesto gde se ne može povrediti i ponesite dovoljno veliku prostirku. Izaberite neku lepu hladovinu i uživajte zajedno.

Koliko dugo možemo boraviti u prirodi?
Vreme provedeno u prirodi treba da organizujete u zavisnosti gde idete i koliko je vaš bebac navikao da boravi napolju. Ako je reč o vrlo maloj bebi, celodnevni boravak na otvorenom i odlazak na neko malo udaljenije mesto joj neće baš prijati, pa je bolje da izlet svedete na jedno prepodne ili popodne. Ako je mališa veći, možete ostati i malo duže, naročito ako primetite da mu izlet prija. Ali ako se dete unervozi, odbija da jede i spava, to će vam biti znak da je vreme da se pakujete.

Šta da radim ako beba zaspe na otvorenom?
Bebe obično odmah zaspu kada su napolju, a naročito dok borave na čistom vazduhu. Zato nemojte da joj uskraćujete to zadovoljstvo, već vodite računa da joj je udobno, da je pokrivena laganim prekrivačem, zaštićena od sunca, insekata i da vam je uvek na oku. Ukoliko se desi da vam zaspi u naručju ili na prostirci, obavezno je premestite u kolica.

Da li da dojim bebu dok smo na izletu?
Ponesite jednu kompletnu presvlaku, pelene i vlažne maramice.

Naravno da treba da dojite svoje dete kada god je vreme za podoj, bez obzira gde se nalazili. Ne dozvolite da vas to što dojite pokoleba da li da idete u prirodu ili ne. Čak će vam biti lakše ako samo dojite bebu, jer onda nećete morati da brinete o hrani, flašicama i dr.

Kako da se zabavimo dok smo u prirodi?
Postoji mnogo načina da se zabavite u prirodi sa svojim mališanom. Njemu će sama po sebi promena okoline biti vrlo zanimljiva. Možete da berete cveće i pravite venčiće, skupljate kamenčiće i istovremeno dete učite o različitim oblicima i veličinama. Ako je mališa prohodao, naročito će mu biti zabavno trčkaranje po travi i lišću.

Izvor: bebac.com

Igra je suština detinjstva. Dete je ozbiljno skoncentrisano i ulaže puno truda u igru. To se vidi svaki put kada se posveti nekoj slobodnoj aktivnosti bez određenog cilja osim onog da se prate sopstveni nagoni.

Dete u igri otkriva i upoznaje svoje telo, predmete i prostor oko sebe. Ono se zatim usavršava i igra postaje kompleksnija jer uključuje fantaziju. Dete može da provede sate u razgovoru sa svojim lutkama kreirajući svaki put nove situacije.

Čemu služi ova igra? Važno je da zapamtite da igra nije nikada gubljenje vremena i da je ne treba nikada potcenjivati. Puno roditelja želi da “ispuni vreme” detetu organizovanim aktivnostima i kupovinom “inteligentnih” igračaka za “usavršavanje” različitih veština koje, međutim, ne ostavljaju prostora za upotrebu mašte.

“Igra je najozbiljnija aktivnost detinjstva”- Montaigne

Ovo je najveći paradoks jer upravo velika upotreba mašte i kreativnosti pruža deci priliku da u detinjstvu nauče i vežbaju veštine važne za ceo život.

Prve igre za bebe
Igranje je, uz ishranu i san, jedna od prvih aktivnosti deteta. U prvim mesecima života dete se igra sa mamom, njenim grudima, kosom, rukama. Igra se sa svojim telom, sisa palac, posmatra svoje ruke, pokušava da stavi nogicu u usta. Igra se i sa stvarima koje nađe oko sebe i prvim igračkama okačenim o krevetac. I sve to vreme izgleda kao da otkriva nešto važno – šta je to?

Na ovaj način ono počinje da otkriva sebe. U početku misli da su roditelji (pre svega mama) samo njegov produžetak i da ono može da upravlja njihovim pokretima dok ne otkrije da reakcije roditelja i predmeta ne odgovaraju uvek njegovim željama. Ono polako otkriva delove svog tela i oko 9. meseca stvara svoju sliku u glavi koju zatim presrećno ugleda i u ogledalu.

Igra u ogledalu je prava strast svakog malog deteta. Naime, dete u ogledalu vidi “drugo dete” slično sebi koje ga gleda pravo u oči i čiji pokreti savršeno odgovaraju njegovim. I tako počinju ove prve igre pred ogledalom, pune osmeha, poljubaca, sakrivanja i maženja. Sve ove jednostavne radnje zabavljaju dete koje traži tog malog “druga” sve dok mu jednog dana ne sine “pa to sam ja!”.

Stavljanje svega u usta. I ovo je omiljena igra mališana kada počinju da se kreću i osvajaju svoju autonomiju. Ova igra doprinosi razvoju motorike i čula. Dete isprobava svoje pokrete i hvata predmete, prinosi ih ustima, dira, ispituje.

Impuls stavljanja svega u usta odgovara prvoj fazi razvoja deteta, tzv.oralnoj fazi u kojoj dominira sisanje. Upravo ustima i jezikom dete može da shvati da li je neka stvar “dobra” ili ne.

Na roditeljima je da detetu stave do znanja šta sme a šta ne sme da “proba” i upozna. Najlakše je ukloniti sve opasne predmete iz detetove okoline i na taj način smanjiti broj izrečenih “ne” koji mogu da blokiraju detetovu radoznalost – osnovu intelektualnog razvoja i sposobnosti učenja. Previše zabrana za malo dete znači zabrana učenja, otkrivanja i shvatanja.

Bacanje stvari na pod. Čim uhvati neku igračku ili predmet, dete ga odmah “lansira” u pravcu poda. Da li je i ovo igra? Da li mu i bacanje pomaže u učenju?

Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera.

Roditelji očajavaju kada dete, po stoti put, nakon što su mu strpljivo dodali bačeni predmet, opet ponovi isto lansiranje – svo srećno. Izgleda kao izazivanje i ispitivanje njihovog strpljenja ali nije tako. Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera. Ono uči dva važna principa: odnos između uzroka i posledice (koji se odnosi na njega samog i na njegove pokrete) i zakon gravitacije koji se odnosi na materiju. Bacanjem predmeta dete shvata da ono može da postane uzrok nekog događaja i da može da “promeni svet” oko sebe. Ono se međutim pita “da li je baš tako” i zato proba bezbroj puta.

Jedina stvar koju možete da uradite je da uklonite opasne predmete, da obezbedite stepenice, ograde i prozore (kada dete želi da proširi vidike i van neposredne okoline ova mesta postaju veoma opasna). Ako ste preduzeli sve neophodne mere možete da se opustite. Sve će proći relativno brzo. I stavljanje stvari u usta i lansiranje predmeta nestaju skoro potpuno kada dete od malog naučnika postane istraživač fantazije. Ono će tada početi da koristi igračke ne samo za eksperimente vezane za pitanja fizike već i za stvaranje priča i situacija uz pomoć imaginacije, želja i osećanja.

Koja je omiljena igra vaše bebe?

Izvor: NajboljaMamaNaSvetu

Nekoliko stvari o kojima bi trebalo da vodite računa kada izvodite novorođenče u šetnju.

Medicinski opravdanih razloga za odlaganje šetnje nema ukoliko je vaša beba zdrava. Međutim treba biti oprezan, naročito ako je u pitanju novorođenče.

Mišljenje da bebe ne smeju da izlaze napolje prvih nekoliko nedelja je mit. Često se mlađe i starije generacije ne slažu oko tog pitanja, ali medicinski opravdanih razloga da izostavljate šetnju nema.

Kad je vreme za prvu šetnju?

Ukoliko je vaša beba zdrava šetnja će imati samo blagotvorno dejstvo na zdravlje. Potrebno je biti obazriv i ponašati se u skladu sa temperaturom i obratiti pažnju na vreme koje ćete provesti u šetnji ako je u pitanju novorođenče. Najbitnije je izbegavati gužve, prometna mesta sa puno ljudi, pošto se imuni sistem još razvija i bebin orgaizam je zbog toga podložan infekcijama. Posećujte mirne parkove i vodite računa da bebi nije hladno ili pretoplo.

Zašto je šetnja preporučljiva?

Šetnja je dobra iz više razloga. Bolje je za bebu da se upoznaje sa svetom oko sebe i bude na svežem vazduhu umesto u prostoriji, a naročito ne u nekoj zagušljovoj prostoriji. Lepo vreme i sunce prirodno imaju pozitivno dejstvo na organizam. Mame su primetile da bebe nakon što su provele neko vreme napolju bolje spavaju i takođe imaju tenedenciju da zadremaju još tokom šetnje. Svež vazduh podstiče dobro raspoloženje ali i apetit i imuni sistem.

Koliko vremena beba može da provede napolju?

Izvedite bebu u šetnju kada budete osećali da ste spremni za to iskustvo. (trebalo bi sačekati da zaraste pupak). U početku neka šetnje budu kraće, između 30 i 45 minuta, posle možete produžavati vreme provedeno napolju svaki put za deset minuta. Zimi ne bi trebalo ostajati napolju duže od dva sata. Ocenite sami po ručicama da li je bebi dovoljno toplo i po njenom raspoloženju. Ne treba da se zadržavate ako su se ohladile.

Najbolje vreme leti za šetnju je kada je najhladnije dakle ujutro i predveče a zimi od podneva do 13 h. Ukoliko su temperature niže od -5 il više od 35 stepeni ne bi bilo loše da se suzdržite od šetnje ukoliko je u pitanju novorođenče.

Prilagodite garderobu u skladu sa vremenom. Osnovno je da vodite računa da je ne preobučete ili da je slabo obučete kada napuštate kuću. Najbolje je da je obučete slojevito, isto kao i vas same uz to da imate ćebence uvek pri ruci. I mala beba obavezno mora da nosi kapu i ako je napolju prohladno. Izbegavajte jako sunce i vetar.

Prolećne alergije i bebe

Zatvaranje u kuću nije dobra strategija sprečavanja alergije na polen

Ako imate malu bebu i plašite se da ima predispoziciju da razvije alergiju na polen ne trebate da se zatvorite u kuću. Preporučuju se kratke šetnje ali u odgovarajuće doba dana sa bebom. U vreme kada su koncentracije polena najmanje, na taj način ćete dati prostora bebinom imunom sistemu da se postepeno navikne na polen i izbećete burnu reakciju imunog sistema, koja može da nastane naglim izlaganjem prevelikoj koncentraciji nekog alergena. Ako primetite simptome alergije, obratite se lekaru.

Izvor: bebac.com

Taj položaj sprečava pojavu sindroma zaležane glave, a bebe se na taj način pripremaju za puzanje

Bebe obično ne vole kada ih okreću na stomak i prilično su mrzovoljne zbog toga - kaže pedijatar Majkl Mekena iz Rilej bolnice na Univerzitetu Indijana. Ali on savetuje roditeljima da ne odustaju od tog položaja, jer je veoma važan za nesmetan razvoj deteta.

- Vreme provedeno na stomaku višestruko doprinosi razvoju bebe - tvrdi Mekena. - Taj položaj sprečava pojavu sindroma zaležane glave, a bebe se na taj način pripremaju za puzanje. Kroz vreme koje provode na stomačiću one se fizički osposobljavaju za dalji razvoj i nove pokrete. Postepeno ćete primetiti kako su kod bebe sve vidljiviji mišići na rukama, gornjem delu leđa i ramenima.

Američka akademija pedijatara se zalaže da se bebe koje nemaju nikakvih zdravstvenih problema stave na stomak već po izlasku iz porodilišta, dok su budne i uz stalni nadzor.

- Nemojte da se iznenadite ukoliko im se to ne svidi odmah i ukoliko se početni pokušaji završe otporom. Prvi put će možda izdržati samo minut, dok ne počnu da plaču. Zato je potrebno da se postepeno navikavaju da budu u tom položaju. U početku neka tako leže minut-dva, a oko trećeg meseca i do pola sata - kaže pedijatar.

Izvor: novosti.rs

Igra je suština detinjstva. Dete je ozbiljno skoncentrisano i ulaže puno truda u igru. To se vidi svaki put kada se posveti nekoj slobodnoj aktivnosti bez određenog cilja osim onog da se prate sopstveni nagoni.

Dete u igri otkriva i upoznaje svoje telo, predmete i prostor oko sebe. Ono se zatim usavršava i igra postaje kompleksnija jer uključuje fantaziju. Dete može da provede sate u razgovoru sa svojim lutkama kreirajući svaki put nove situacije.

Čemu služi ova igra? Važno je da zapamtite da igra nije nikada gubljenje vremena i da je ne treba nikada potcenjivati. Puno roditelja želi da “ispuni vreme” detetu organizovanim aktivnostima i kupovinom “inteligentnih” igračaka za “usavršavanje” različitih veština koje, međutim, ne ostavljaju prostora za upotrebu mašte.

“Igra je najozbiljnija aktivnost detinjstva”- Montaigne

Ovo je najveći paradoks jer upravo velika upotreba mašte i kreativnosti pruža deci priliku da u detinjstvu nauče i vežbaju veštine važne za ceo život.

Prve igre za bebe
Igranje je, uz ishranu i san, jedna od prvih aktivnosti deteta. U prvim mesecima života dete se igra sa mamom, njenim grudima, kosom, rukama. Igra se sa svojim telom, sisa palac, posmatra svoje ruke, pokušava da stavi nogicu u usta. Igra se i sa stvarima koje nađe oko sebe i prvim igračkama okačenim o krevetac. I sve to vreme izgleda kao da otkriva nešto važno – šta je to?

Na ovaj način ono počinje da otkriva sebe. U početku misli da su roditelji (pre svega mama) samo njegov produžetak i da ono može da upravlja njihovim pokretima dok ne otkrije da reakcije roditelja i predmeta ne odgovaraju uvek njegovim željama. Ono polako otkriva delove svog tela i oko 9. meseca stvara svoju sliku u glavi koju zatim presrećno ugleda i u ogledalu.

Igra u ogledalu je prava strast svakog malog deteta. Naime, dete u ogledalu vidi “drugo dete” slično sebi koje ga gleda pravo u oči i čiji pokreti savršeno odgovaraju njegovim. I tako počinju ove prve igre pred ogledalom, pune osmeha, poljubaca, sakrivanja i maženja. Sve ove jednostavne radnje zabavljaju dete koje traži tog malog “druga” sve dok mu jednog dana ne sine “pa to sam ja!”.

Stavljanje svega u usta. I ovo je omiljena igra mališana kada počinju da se kreću i osvajaju svoju autonomiju. Ova igra doprinosi razvoju motorike i čula. Dete isprobava svoje pokrete i hvata predmete, prinosi ih ustima, dira, ispituje.

Impuls stavljanja svega u usta odgovara prvoj fazi razvoja deteta, tzv.oralnoj fazi u kojoj dominira sisanje. Upravo ustima i jezikom dete može da shvati da li je neka stvar “dobra” ili ne.

Na roditeljima je da detetu stave do znanja šta sme a šta ne sme da “proba” i upozna. Najlakše je ukloniti sve opasne predmete iz detetove okoline i na taj način smanjiti broj izrečenih “ne” koji mogu da blokiraju detetovu radoznalost – osnovu intelektualnog razvoja i sposobnosti učenja. Previše zabrana za malo dete znači zabrana učenja, otkrivanja i shvatanja.

Bacanje stvari na pod. Čim uhvati neku igračku ili predmet, dete ga odmah “lansira” u pravcu poda. Da li je i ovo igra? Da li mu i bacanje pomaže u učenju?

Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera.

Roditelji očajavaju kada dete, po stoti put, nakon što su mu strpljivo dodali bačeni predmet, opet ponovi isto lansiranje – svo srećno. Izgleda kao izazivanje i ispitivanje njihovog strpljenja ali nije tako. Dete ovde nije skoncentrisano na odnos sa roditeljima već na eksperiment koji obavlja. Kao pravi naučnik ono instinktivno ispituje naučni princip dokaza i bezbrojnih provera. Ono uči dva važna principa: odnos između uzroka i posledice (koji se odnosi na njega samog i na njegove pokrete) i zakon gravitacije koji se odnosi na materiju. Bacanjem predmeta dete shvata da ono može da postane uzrok nekog događaja i da može da “promeni svet” oko sebe. Ono se međutim pita “da li je baš tako” i zato proba bezbroj puta.

Jedina stvar koju možete da uradite je da uklonite opasne predmete, da obezbedite stepenice, ograde i prozore (kada dete želi da proširi vidike i van neposredne okoline ova mesta postaju veoma opasna). Ako ste preduzeli sve neophodne mere možete da se opustite. Sve će proći relativno brzo. I stavljanje stvari u usta i lansiranje predmeta nestaju skoro potpuno kada dete od malog naučnika postane istraživač fantazije. Ono će tada početi da koristi igračke ne samo za eksperimente vezane za pitanja fizike već i za stvaranje priča i situacija uz pomoć imaginacije, želja i osećanja.

Koja je omiljena igra vaše bebe?

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Većina roditelja tek kada dobije drugo dete može da se osvrne i shvati koliko su preterivali sa nekim stvarima kada su dobili svoje prvo dete.

Kada dođe prva beba većina roditelja nije spremna i uvek je tu strah od nepoznatog. U strahu da se nešto loše ne desi ako ne ispoštuju ono što su pročitali u nekom priručniku o nezi bebe, često pribegavaju postupcima za koje kasnije shvate da su bile potpuno bespotrebne.

1. Terali ste dete da jede više nego što mu je potrebno
Maloj deci treba dosta manje hrane da bi zadovoljili dnevne potrebe svog organizma ali to je stvar koju većina roditelja, koji su se po prvi put našli u toj ulozi, ne shvataju.

Neretko će pribeći moljakanju ili pak kažnjavanju dok deca ne pojedu određenu količinu hrane za koju oni smatraju da im je potrebna.

Ali kada ste dobili drugo dete ili je neko iz vašeg okruženja dobio bebu, a vi ste ga posmatrali kako radi isto to -shvatili ste da kada dete bude gladno- samo će tražiti.

2. Bespotrebno ste budili dete
Da li ste se i vi sa prvim detetom slepo se držali rasporeda hranjenja ili igranja i zbog tih aktivnosti budili vašu bebu? Plašili ste se da neće zaspati tokom noći pa ste joj uskraćivali dnevne dremke? Budili biste bebu kada dođu gosto koji žele da je vide?

Kasnije ste shvatili da nijedan od navedenih razloga nije dovoljno dobar da probudite vašu bebu.

Ko želi da je vidi može to da uradi i dok ona spava a i zašto bi propustili retku priliku da na miru popijete kafu?

3. Perali ste sve što je palo na pod
U narodu se kaže da kada prvo dete pojede nešto sa poda, zabrinuti roditelji su u stanju odma da ga vode kod lekara, kada drugo dete u usta stavi nešto što je palo na pod, roditelji mu isperu usta i operu ruke, dok treće samo malo obrišu, eventualno oduvaju prljavštinu sa spornog predmeta. I ta priča nije nastala bez razloga.

Normalno je da nećete detetu dopustiti da stvalja u usta prljave stvari ili da živi u haosu, ali od malo prašine ili zemlje, ukoliko ste napolju, detetu sigurno neće biti ništa.

4. Kupovali ste isključivo organske namirnice
Na početku ste kupovali isključivo ekološke i organske kašice, domaće neprskano voće, a onda je sve organsko i neprskano polako zamenila svakodnevna hrana koju jedete i vi, koju samo izgnječite viljuškom i gledati vaše dete kako raste i razvija se sasvim normalnim tempom.

5. Prečesto ste menjali pelene
Roditelji praktično lebde oko bebe, posebno kada je u pitanju prvo dete. To podrazumeva često proveravanje i menjanje pelene čim se beba malo umokri.

Sada vam je verovatno jasno da nije bilo potrebe za tim. Pelena može malo da sačeka, nije neophodno da je menjate čim se beba upiški.

6. Kupovali ste skupu odeću
Prvom detetu obično se kupuje sve novo i, uglavnom, skupo. Kasnije shvatite da to i nisu ble najmudrije odluke.

Bebe vrlo brzo prerastu većinu odeće u uzrastu do prve godine a i stvari koje beba svakodnevno bljucka, žvaće i u kojoj puzi nema poente da budu preskupe.

7. Previše ste pazili
Kao i većina roditelja, iz straha niste dopuštali detu da skače, da se oznoji ili isprlja. Međutim, vremenom ili dolaskom drugog deteta shvatićete da "život pod staklenim zvonom" može više da šteti detetu nego da mu koristi, i postaćete opušteniji.

Izvor: yumama.com

Nevažno da li ste pobornik tradicionalnih ili savremenih imena ako i jedna i druga imaju lep smisao

Postoji hiljade imena za ženske bebe. Možda vam se dopadaju starinska imena, ali ako pak želite neko modernije ime, ova su trenutno najpopularnija.

Aleksandra

Aleksandra je ženska verzija imena Aleksandar što znači „braneći ljude“. U grčkoj mitologiji Aleksandra je bio nadimak boginje Here i drugo ime proročice Kasandre.

Arijel

Iako vam je prvo na pamet pala sirena, ovo ime znači „božji lav“.

Bea

Skraćena i modernija verzija od Beatriks, ime čiji latinski koreni u prevodu znače „ona koja donosi sreću“.

Hana

Na hebrejskom znači usluga ili božja milost, a grčka i latinska verzija ovog imena je Ana.

Helena

Grčko ime koje označava baklju, onu koja „jarko osvetljava“.

Klara

Ako želite blistavu budućnost svojoj ćerki, ovo je savršeno ime. Klara je ženska varijanta latinskog imena Klarus, što znači čist, jasan i poznat.

Mija

Mija znači „moja“, odnosno da je u pitanju željeno dete. Takođe, ovo je malo modernija verzija latinskog imena Marija.

Mila

Ovo slovensko ime znači graciozna i draga

Maja

Moćno ime u svim kulturama. Na hebrejskom znači voda, a na sanskritu iluzija.

Zoe

Ima li šta modernije od ovog imena koje potiče od grčke reči zoi, koja znači život.

Izvor: Superzena.b92.net

Kada u kuću “stigne” nova beba, sve oči su uprte u nju. Ali, koliko su novorođenčad svesna lica odraslih?

Kombinujući tehnologiju, matematku i prethodno znanje o vizuelnoj percepciji beba, istraživači su uspeli da odgonetnu kako izgleda okolni svet gledan bebinim očima.

Naučnici su otkrili da bebe stare samo dva, tri dana mogu da percipiraju lica odraslih osoba, kao i da razlikuju facijalnu ekspresiju – ali, samo na udaljenosti do 30 centimetara. Na tolikoj udaljenosti, otprilike, nalazi se lice majke kada u naručju drži bebu.

Međutim, ukoliko se udaljenost poveća na 60 centimetara, bebama slika, odnosno lice osobe, postaje zamagljeno, zbog čega otežano prepoznaje lica i izraze lica.

Studiju su sproveli istraživači sa Instituta za psihologiju Univerziteta u Oslu i Stokholmu.

Istraživanje je potvrdilo i da novorođenčad mogu da imitiraju facijalnu ekspresiju roditelja već prvih dana života, pre nego što im se vid toliko razvija da mogu da zapažaju detalje iz okoline.

Ključ je, kažu naučnici, u pokretima.

“U prethodnim studijama, kada su naučnici istraživali šta i kako bebe vide, koristili su fotografije u stanju mirovanja”, kaže profesor Švajn Magnusen. “Međutim, stvarni svet je dinamičan, i zato je naša ideja bila da koristimo slike u pokretu.”

Naučnici dalje otkrivaju da je novorođenčadima lakše da prepoznaju osobu kada se kreće, pomera, nego kada je u stanju mirovanja.

Istraživači su studiju sproveli tako što su snimili promene nekoliko facijalnih ekspresija različitih lica, a zatim su i odraslima pokazali snimak. Smatrali su da, ukoliko oni nisu u stanju da prepoznaju da li je osoba u videu srećna, ljuta, iznenađena ili ima neutralan izraz lica, ni mališani neće biti.

Odrasli su dali tačne odgovore na facijalnu ekspresiju kada su gledali snimak na udaljenosti od 30 centimetara, dok je teže bilo kada su video gledali na udaljenosti od 120 centimetara.

Nakon toga, zaklučili su da novorođenčad mogu da prepoznaju izraze lica samo na udaljenosti od 30 centimetara.

Izvor: Mondo

Dadilja koja je čuvala decu dve decenije na dva kontinenta, kaže da je roditeljstvo danas u krizi, a evo i zašto

Ema Džener je 20 godina radila kao bebisiterka i čuvala je decu iz različitih porodica na dva kontinenta. Za sebe kaže da nije sklona stvaranju drame bez razloga, ali da zaista smatra da je roditeljstvo danas u krizi, zbog sledećih stvari.

1. Roditelji se plaše dece

U vezi sa ovim, dadilja navodi jednostavan test kojim dokazuje svoju poentu. "Često gledam roditelje koji sipaju deci mleko u šolju. Onda dete počne da plače jer neće da pije iz roze, nego iz plave šolje, a roditelji brže-bolje trče da prespu mleko u željenu šolju. Pažljivo gledam ponašanje roditelja. U većini slučajeva mamino lice pobledi i žuri da to mleko prespe u šolju da bi sprečila da dete počne da histeriše", navodi Ema i pita: "Mame, čega se to plašite? Ko je glavni?".

Dženerova savetuje da umesto toga pustite da plače, a vi se jednostavno pomerite da to ne morate da slušate. "Ali, zaboga, ne pravite sebi dodatni posao samo da biste udovoljili detetu. I još važnije od toga, pomislite na lekciju koju mu dajete time što mu dajete što hoće samo zato što plače", upozorava dadilja.

2. Imaju niske standarde

Kada se deca ružno ponašaju, na primer histerišu negde u javnosti, roditelji najčešće slegnu ramenima i komentarišu da "to rade sva deca" i da su to "dečja posla".

"Uveravam vas, ne mora tako da bude. Deca su sposobna za mnogo više od onoga što roditelji očekuju od njih, bilo da je reč o manirima, poštovanju starijih, kućnih obavezama, ljubaznosti, samokontroli. Mislite da dete ne može mirno da sedi u restoranu? Glupost! Jedini razlog zašto se ne ponaša tako je taj što mu niste pokazali i niste mu stavili do znanja da to očekujete od njega. Tako je jednostavno. Podignite očekivanja i standarde i vaše dete će im se prilagoditi", kaže dadilja.

3. Nema više "mešanja"

Nekada su vozači autobusa, učitelji i nastavnici, prodavci ili drugi roditelji mogli bez problema da skrenu pažnju detetu koje se loše ponaša. Kada u blizini nema roditelja, drugi odrasli ljudi su bili "oči i uši" mame i tate, a svi su imali zajednički cilj: odgajati vaspitanu decu.

Sada, ako se neko ko nije roditelj drzne da skrene pažnju na loše ponašanje roditelja, mama i tata se naljute i uvrede.

"Žele da njihovo dete bude savršeno, pa ne prihvataju činjenicu da nije. Ako nastavnik ukori dete jer ne ponaša dobro, roditelj će ići kod nastavnika umesto da disciplinuje svoje dete. Osećaju potrebu da projektuju sliku savršenstva u svet, a njihova nesigurnost je pojačana time što mnogi roditelji međusobno osuđuju jedni druge", smatra dadilja.

Drugim rečima, kada dete histeriše u prodavnici, svi odmah prekorno gledaju u mamu, umesto da je podrže što ne popušta detetu, objašnjava ona. "Trebalo bi da kažu: 'Hej, bravo, znam da je teško postaviti deci granice'".

4. Oslanjaju se na prečice

Dženerova kaže da je divno što roditelji danas imaju razne elektronske uređaju koji im pomažu da deca budu mirna u avionu ili kod lekara.

"Jednako je divno što možemo da poručimo hranu onlajn, podgrejemo gotov obrok pritiskom na dugme mikrotalasne. Roditelji su danas više zauzeti nego ikad, i skroz sam za to da roditelji olakšaju sebi kad mogu. Ali, prečice mogu da budu klizava staza. Kada vidite kako je dete u avionu mirno dok gleda crtać na tabletu, bićete u iskušenju da ga pustite da gleda i u restoranu. Deca moraju da se nauče strpljenju. Moraju da nauče da sami sebe zabave. Moraju da nauče da ne može svaka hrana da se spremi za tri minuta, i trebalo bi sami da nauče da ponešto pripreme. Bebe moraju da nauče same da se umire, umesto da ih roditelji stavljaju u vibrirajuću stolicu svaki put kada zaplaču", kaže dadilja.

Ona naglašava da mališani koji su tek prohodali treba da nauče da sami ustanu posle pada, umesto da samo pruže ruke mami ili tati da ih podignu.

"Pokažite deci da prečice mogu da budu korisne, ali da je veće zadovoljstvo raditi stvari na pravi način".

5. Potrebe deteta su na prvom mestu

Sasvim prirodno, roditelji se uvek pobrinu prvo za dete, pa onda sa sebe. Tako i treba da bude kada je u pitanju presvlačenje i hranjenje dece. Ali, radeći sa decom i roditeljima, bebisiterka je primetila da roditelji danas idu predaleko stavljajući dečje potrebe na prvo mesto.

"Toliko puta sam videla mamu koja umorna iznova ustaje iz kreveta da bi ispunila hirove svog deteta. Ili tatu koji ostavlja sve što radi da bi ustao da svojoj žednoj ćerkici donese čašu vode. Ne postoji ništa loše u tome da ne ustanete iz kreveta kada vas je dete već nekoliko puta podiglo pod ko zna kojim izgovorom. Nema ništa loše u tome da kažete ćerkici da sačeka dva minuta dok nešto završite, pa će dobiti čašu vode", ističe dadilja.

Zapravo, ona insistira na tome da deca povremeno od roditelja treba da čuju reč "ne", i da mama i tata treba ponekad da traže od dece da se sama zabave dok je mama u kupatilu, na primer.

"Bojim se da, ako ne počnemo da ispravljamo ovih pet grešaka u vaspitanju, uskoro ćemo imati decu koja će biti sebična, nestrpljiva i nepristojna prema drugima. To neće biti njihova krivica, već naša. Nismo im pokazali drugačije, nismo očekivali više od njih. Zato, molim vas, roditelji širom sveta, tražite više od svoje dece. Očekujte više. Ojačajmo našu decu i pripremimo ih za ono što im treba da uspeju u stvarnom svetu, a ne u ovom u kojem ih čuvamo 'pod staklenim zvonom'", apeluje dadilja.

Izvor: Mondo.rs

Ali da li ste znali da boja koju deca najviše koriste tokom crtanja razotkriva klince

Svaki dečji crtež je priča za sebe i stručnjaci u njima mogu da pročitaju mnogo toga o karakteru ili emocijama mališana. Ali da li ste znali da i boja koju najviše koriste tokom crtanja razotkriva klince? Hajde da vidimo koja boja šta pokazuje.

* Roze - Ovo je najpopularnija dečja boja, a ukazuje na njihovu potrebu za ljubavlju i poštovanjem.

* Crna - Ona se povezuje sa racionalnim, ali i relativno zahtevnim detetom. Obično ide kao kombinacija uz ljubičastu, kada ukazuje na nesigurnost i potrebu za podrškom.

* Plava - Simboliše nežnost, brižnost, krhkost, ali i smirenost i uravnoteženost.

* Crvena - Ovo je boja uzbuđenja, avanturističkog duha, ali i potisnute agresije.

* Zelena - Deca koja vole da se razlikuju od drugih, jer su veoma inteligentna ili umetničkog senzibiliteta, najčešće boje zelenom.

* Žuta - Ova boja ukazuje na pozitivni duh, visprenost, romantičnost i nežnost.

* Bela - Retko se koristi, ali kada je prisutna, moglo bi da znači da iza nje stoji nesigurnost, strah, briga.

Izvor: novosti.rs