Izbirljivost je vrlo česta pojava na ranom predškolskom uzrastu. Deca tada razvijaju preferencije ka određenim namirnicama, što je vrlo turbulentan proces, samim tim što omiljena hrana bude jedino što dete želi da pojede u toku dana, da bi već sutradan završila na podu. Na koji način preboleti ovaj period i ubrzati prevazilaženje izbirljivosti, pokušaćemo da razjasnimo u ovom tekstu.

• Porodični kontekst – trudite se da što više obroka poprimi oblik tradicionalnog porodičnog ručka, gde je obrok poslužen i ne sprema se posebna hrana samo za dete (naravno u svaki obrok uključite bar jednu namirnicu koju dete voli).
• Bez kljukanja i nutkanja – ako dete odbija da jede, vrlo je velika verovatnoća da zaista nije gladno, a kažnjavanje i svađanje oko jela samo podstiče averziju prema hrani.
• Izbegavajte podmićivanje – uslovljavanje „ako pojedeš ..., dobićeš slatkiš“ čini samo da slatkiši deluju još privlačnije, a redovan obrok kao neprijatan zadatak.
• Ne odustajte! – nudite detetu novu hranu i onu koja mu se ranije nije svidela, jer nekad je potrebno i više od 10 probanja da bi čulo ukusa prihvatilo neku namirnicu.
• Rutina – planirajte da obroci budu uvek u isto vreme kako biste povećali verovatnoću da dete bude zaista gladno (a samim tim će i nove namirnice dobiti priliku da budu isprobane!).
• Raznovrsnost – omogućite detetu da proba hranu različitih ukusa, mirisa i teksture (ograničite novu hranu na male porcije i sačekajte bar 2 nedelje pre nego što ponovo pokušate sa istom namirnicom).
• Uključite dete u planiranje i pripremanje obroka – dozvolite mu da odabere voće ili povrće koje će pojesti za večeru, pružite mu priliku da vam pomogne tokom kuvanja, naravno, uz superviziju (branje začina u bašti, mešanje sastojaka i sl.).
• „Mostovi hrane“ – kada dete prihvati neku namirnicu, uvodite nove koje su slične po boji, obliku, teksturi...
• Uparivanje – pokušajte da kombinujete namirnice ukusa koji se najčešće na prvu loptu ne svide deci (kiselo, gorko) sa namirnicama „popularnijih“ ukusa (slatko, slano); primer takve kombinacije je brokoli-sir.

Izvor: mamaibeba.rs

Svakodnevni rad na podizanju svesti roditelja koliko je dojenje važno za majku i dete je veoma plemenito i neverovatno potrebno. Majčino mleko ima do sada 300 otkrivenih sastojaka u svom sastavu. Čarobno je i ne može ga ni jedna druga supstanca zameniti. Međutim, ono nema samo benefite za bebu već i za majku.

Majka koja doji ima smanjenu mogućnost da oboli od raka dojke, jajnika, materice, tiroidne žlezde, jednjaka ili limfnih žlezda. Takođe smanjuje mogućnost nastanka osteoporoze. Dojenje jača majčin imuni sistem. Tokom 24h majka samo dojenjem sagori 500 - 1000 kalorija, što majku, na prirodan način u veoma kratkom vremenskom periodu, vraća na željenu kilažu. Upravo dojenjem, koje smanjuje mogućnost nastanka postporođajne depresije, beba će pored sebe imati zadovoljnu, nasmejanu i srećnu majku.

Sveže izmlazano majčino mleko može se čuvati na sobnoj temperaturi do 4h. Direktnim izmlazanjem u Medela kesice za čuvanje mleka sprečava se mogućnost prosipanja i smanjuje mogućnost kontaminacije. Kesice se direktno mogu zamrznuti na - 18C do šest meseci. Ukoliko mama planira kratak izlazak iz kuće, pri čemu želi da se beba nahrani prethodno izmlazanim majčinim mlekom, onda se kesice mogu čuvati u frižideru do 72h.

Istraživanja su pokazala da su očevi, partneri upravo najveća podrška majkama u odluci da istraje u dojenju. Sve je više muških lica u publici na seminarima o dojenju, što je majkama od izuzetne važnosti. Tata, svaka čast! Medela je svakako tu, kada pomoć zatreba.

Calma, inovacija švajcarske tehnologije, je cucla koja u potpunosti podržava dojenje i koja će tati pomoći u hranjenju bebe u majčinom odsustvu. Anatomski oponaša položaj dojke u ustima bebe. Funkcijom simulira sisanje na dojci, što znači da mleko teče iz flašice samo onda kada se napravi istovetan vakuum kao i na dojci. Calma cucla omogućava bebi uspostavljanje sopstvenog ritma sisanja, disanja i gutanja.

Zato, mama, budi spokojna kada izađeš iz kuće jer je tata u sigurnim rukama.

Autor za portal bebiron.net: Jelena Perić
Pedijatrijska sestra i savetnica za dojenje

Šta sve jedna jabuka sadrži i na koje načine možemo da je dajemo bebi?

Jabuka je jedna od najčešće konzumiranih voćki na našim prostorima i dostupna je tokom cele godine. Ustaljen savet nutricionista je da bi jabuka trebala da bude na našem spisku namirnica svakog dana jer nas svojim hraniljivim vrednostima čuva od mnogih bolesti i doprinosi boljem funkcionisanju organizma.

Na portalima koji se bave zdravom ishranom, jabuka je često namirnica koja se nalazi u prvih 10 najzdravijih.

Zato nije ni čudo da je jabuka uglavnom prvi izbor kada želimo da našim bebama uvrstimo ovu vrstu namirnica u jelovnik.

Evo koji su važni nutritivni benefiti JABUKE:

1. Vitamin C - jabuka zadrži vitamin C koji je prirodan antioksidans i veoma važan u borbi protiv infekcija
2. Kompleks vitamina B - pod ovim vitaminima podrazumevaju se riboflavin, tiamin i vitamin B-6; ovi vitamini su presudni u održavanju crvenih krvnih zrnaca i čine da nervni sistem bolje funkcioniše
3. Kalcijum i fosfor - jabuka je bogata ovim neophodnim mineralima
4. Dijetska vlakna - s obzirom na to da je jabuka bogata vlaknima, ona pomaže organizmu da se odbrani od različitih bolesti ali i da smanji nivo lošeg holesterola

100 grama jabuke sadrži čak 85g vode dok joj je energetska vrednost je 52 kalorije.

U prvih godinu dana beba dobija jabuku na različite načine:

# kuvanu i pasiranu jabuku

#kuvanu i pasiranu jabuku u kombinaciji sa drugim voćem

# pečenu ispasiranu jabuku

# svežu ispasiranu jabuku

# isceđenu jabuku u vidu sokića

#iseckanu jabuku koju beba uzima prstićima

S obzirom na to da je jabuka obično jedan od prvih izbora pri uvođenju nemlečne hrane bebama, važno je da budete sigurni da vašoj bebi dajete hranu koja je bezbedna i proverena. Ukoliko se odlučite da to, barem za početak, budu kupovne kašice, znajte da ste napravili pravi izbor i da svojoj bebi dajete hranu koja je blaga za njeno varenje i nutritivno bogata.

Izvor: bebac.com

Sezona bundeve počinje s jeseni, a završava pred kraj zime kada se još može pronaći na pijačnim tezgama, i u supermarketima. Postoje različite vrste bundeve koju neki zovu i crvena tikva.

Najpoznatije su muskatna i hokaido tikva (bundeva). Muskatna bundeva je duguljasta, „sa stomakom“, oblikom podseća na tamburicu. Hokaido bundevu opisuju kao narandžastu bundevu loptastog oblika, crvene kore sa tvrdim tkivom, koje ukusom podseća na kesten. I stvarno je tako. Iz iskustva iznosim da je Muskatna mnogo bolja kada se peče, a hokaido je bolja kuvana.

“Nutritivna tj. hranjiva vrednost bundeve je izuzetno velika jer meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti ono sadrži niz vitamina i to karotin ili provitamin A, vitamin C i vitamine iz grupe B (B1, B2, B3, B6), zatim niacin, folnu kiselinu i druge. Od mineralnih sastojaka najzastupljenini u mesu bundeve su: kalijum, fosfor, kalcijum i gvožde. Sadrži i oligo i mikroelemente, pektin, celulozu i druga biljna vlakna što sve zajedno potvrđuje njenu veliku ulogu u pravilnom rast i razvoju naših beba.”

U bebinu ishranu bundeva se uvodi već na samom početku uvođenja čvrste hrane, oko petog-šestog meseca. Na zadovoljstvo mnogih beba bundeva se može koristiti za pravljenje i slanih i slatkih kaša, za ručak ili pak za užinu, ili doručak.

Svakom jelu dodaje određenu količinu slatkoće i čini ga hranjivijim. Obzirom na svoju boju, prema Multimiks principima formiranja obroka, najbolje ju je kombinovati sa povrćem drugih boja (krompir, blitva…), pirinčem i raznim vrstama mesa koja se daju bebi. Dužina kuvanja zavisi ne samo od vrste bundeve nego i od veličine komada na koje je bundeva isečena pre kuvanja. Naravno veći komadi se mogu kuvati i dvadesetak minuta dok su kockice bundeve skuvane za nepunih 5 minuta.

PRIMERI KORIŠĆENJA BUNDEVE U BEBINOJ ISHRANI IZ KNJIGE KUVARSKI DNEVNIK BEBE MARTE

Užina na početku uvođenja čvrste hrane
U malo vode sam kuvala sitno naseckanu jabuku i malo bundeve. Kada je bilo pri kraju dodala sam malo kukuruznog griza i kuvala još 5 minuta. Sve sam izmešala i izgnječila te dobila finu, bogatu užinu.

Bundeva ispečena u rerni
Ispekla sam jednu muskatnu bundevu, isečenu sa korom na šnite. Meso pečene bundeve sam odvojila od kore u tanjirić, dodala malo vode i izgnječila viljuškom. Fin obrok.

 Ručak kod uvođenja mesa
U malo vode sam kuvala batak, nadbatak, pola crvene bundeve, luk i krompir. Kada je bilo gotovo, meso sam iseckala nožem, a povrće zgnječila viljuškom. Gustina sam regulisala tečnošću od kuvanja. Super slatko i hranjivo jelo koje može da se i izblendira akobebin uzrast i potrebe to zahtevaju

Doručak kod uvođenja mlečnih proizvoda
U malo vode sam kuvala tri kašike prosa i pola kruga bundeve. Kada je bilo gotovo dodala sam kašičicu pavlake i malo jogurta radi regulisanja gustine.

Jako fino i ukusno jelo.

Ručak sa karfiolom
Kuvala sam krompir, crvenu bundevu (muskatnu tikvu) i malo karfiola. Kada je sve bilo mekano, izgnječila sam viljuškom te dodala kašiku punomasne pavlake.

Super jelo jer je slatkoća bundeve poništila kiselost pavlake.

 Ručak na početku uvođenja žumanceta
U malo vode sam kuvala sitno naseckan krompir i pred kraj dodala malo naseckane muskatne bundeve. Kada je bilo gotovo izblendirala sam, dodala sitno naseckan peršunov list i izgnječila tvrdo kuvano žumance. Može da se doda osmina, četvrtina ili polovina žumenceta, zavisno od toga do koje faze uvođenja žumanceta se došlo.

Ručak kad je sezona blitve
Tvrdo sam skuvala jaje. U malo vode kuvala sam pirinač, oko dve kašike. Kada je provrlo, dodala sam šaku, na kockice seckane, muskatne tikve i kuvala do mekog. Pri kraju sam dodala dva lista blitve i kuvala još 2-3 minuta. U tanjir sam izvadila celu blitvu, pola pirinča i pola količine bundeve te u to izgnječila tvrdo kuvano žumance. Divno i bogato jelo.

Ručak sa boranijom
Kuvala sam nekoliko parčadi crvene bundeve, a kada je voda provrla dodala sam šaku smrznute boranije. Kada je bilo pri kraju kuvanja dodala sam dve kašike pirinča i sve kuvala do mekog. Zatim sam sve zajedno izblendirala uz dodatak malo maslinovog ulja.

Super slatko i fino jelo, posebno za početak uvođenja boranije.

(iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte, priručika o uvođenju čvrste hrane bebama koji sadrži savete i recepte za bebinu ishranu od prvog zalogaja do godinu dana, a jednim svojim delom pisana je u obliku Dnevnika gde je opisana bebina ishrana dan za danom i obrok za obrokom. od nedavno najčitaniji kuvar za bebe u regionu. )

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Beba lepo raste i napreduje, vreme je za uvođenje nemlečne hrane. Stručnjaci danas predlažu uvođenje čvrste hrane nakon navršenih 6 meseci. Naime, u ovom uzrastu deci je za rast i razvoj potrebno više energije, proteina, gvožđa i ostalih osnovnih hranljivih sastojaka koje mogu da dobiju iz kašica.

 Brojne su dileme i pitanja, evo deset saveta za uspešan početak:

Prvih šest meseci je rezervisano za dojenje
Ako beba samo sisa (a to je najbolje) onda je mamino mleko "zakon" u prvih pola godine bebinog života! Majčino mleko je najbolja hrana za bebu. Tu nema dileme! Ništa bolje ne postoji za bebu od maminog mleka i zaista je nemoguće napraviti istinsku zamenu! Odavno je jasno da je za "neposredno" zdravlje bebe mamino najbolje, ali se sve više saznaje da majčino mleko ima i udaljene povoljne efektne na zdralje budućeg starijeg deteta i odraslog čoveka. Na primer, dojene bebe ređe oboljevaju infekcija disajnih organa, a u kasnijem dobu ređe dobijaju dijabetes (šećernu bolesti).

 To su potvrdila brojna ozbiljne medicinska istraživanja, pa je "ekskluzivno" dojenje u prvih šest meseci zvanična preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja širom sveta.

 Bojazan da će beba zakasniti sa upoznavanjem novih ukusa je neutemeljena i potpuno pogrešna!

Svaka beba je priča za sebe
Bebe reaguju fenomenalno na majčino mleko, ali je reakcija na nemlečnu hranu individualna! Svake beba jeste "priča za sebe" zato se sva pravila uvođenja nemlečnih namirnica moraju prihvatiti uslovno! Jedna beba brzo zavoli pirinač, a drugoj više prija kašica na bazi kukuruznog brašna. Neke bebe su probirači, a neke skoro sve rado jedu. Ima beba kojima teško pada odvajanje od mleka, a neke jedva čekaju nemlečne obroke.

 Praćenje rakcije bebe je najvažniji vodič za širenje spektra nemlečnih namirnica.

Nema žurbe kad se uvodi nemlečna hrana
Ceo život je pred bebom, pa je vremena za uvođenje nemlečne hrane na pretek! Budite strpljivi, pa ako beba okreće glavu i neće nešto da proba, sačekajte malo pa probajte opet. Ako ni tad naće, ostavite ovo i sutradan probajte opet isto, a ako opet odbija barem nekoliko nedelja ne pokušavajte sa ovom "mrskom" namirnicom. Probajte nešto drugo. Jeste ponekad dosadno, ali je strpljenje neophodno kad se bebi daju nemlečni obroci.

Nikad ne uvodite dve nove namirnice istovremeno
Da bi se procenila bebina reakcija na neku hranu, uvek treba novu namirnicu ostaviti "samu" barem tri do pet dana! Možete je kombinovati sa starim, proverenim, ali NIKAKO dve nove istovremeno. Tako ćete lako utvrditi šta bebi prija, a šta ne treba davati.

Meso je ipak najbolji izvor prirodnog gvožđa
Pre nekoliko decenija je žumance bio prvi obrok koji je bebi obezbeđivao gvožđe. Odavno je meso preuzelo primat iz jednog jednostavnog razloga! Pokazalo se da beba lakše koristi ("vari") gvožđe iz mesa, a sa druge strane alergijski potencijal žumanceta je veći, pa je i rizik od alergije veći. Zato je, posle šest punih meseci, meso glavni faktor dobre "krvne slike", tačnije hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca.

Ne žurite sa žitaricama koje sadrže gluten
Oko glutena se i dalje vode rasprave među stručnjacima. Jedni su za restriktivan pristup i zabranu glutena bebama u prvoj godinii, a drugi bi gluten davali odmah od sedmog meseca, pod uslovom da u porodici nema problema sa glutenom.

Imajući u vidu da nepodnošenje glutena može izazvati glutensku enteropatiju – ozbiljnu bolest creva, koja može biti veoma podmukla i nezgodna, većina se ipak slaže da sa glutenom treba biti oprezan. Zato je nekako racionalno reći da treba sačekati da beba napuni devet meseci pa da krene sa žitaricama koje sadrže gluten. Ni ovo nije baš striktna preporuka, ali je prilično razumna.

Izvor: najboljamamanasvetu.com

Na koji način bi roditelji, u zavisnosti od uzrasta i trenutnog stanja deteta, trebalo da odaberu adaptiranu mlečnu formulu, savetuje prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista.

Adaptirana mlečna formula je sledeći najbolji izbor posle majčinog mleka. Kod izostanka dojenja, mlečna formula obogaćena gvožđem je odgovarajuća zamena za majčino mleko.

Napravljene da obezbede nutritivne potrebe odojčadi do kraja prve godine, ponekad i duže, formule se razlikuju po sastavu, kalorijskom unosu, ukusu, svarljivosti i ceni.

Iako adaptirane mlečne formule po sastavu nisu iste kao majčino mleko, napravljene su tako da u potpunosti zadovoljavaju nutritivne potrebe u ovom uzrastu. Koriste se ili kao zamena za majčino mleko kad odojče nije u stanju da sisa, ili kao njegova dopuna kad bebe ne napreduju adekvatno u telesnoj težini.

Roditeljima je na raspolaganju nekoliko tipova adaptiranih mlečnih formula, od standardnih koje se daju bebama rođenim na vreme i kao zamena ili dopuna majčinom mleku, do prilagođenih adaptiranih mlečnih formula namenjenih bebama sa posebnim zahtevima u ishrani. Svaka ima drugačiju namenu, ali sve obezbeđuju zdravu hranu za bebu.

Uvek se počinje adaptiranom mlečnom formulom od kravljeg mleka.

Ako odojče pokaže bilo kakvu alergijsku reakciju, pedijatar će da promeni mlečnu formulu. Prilagođene mlečne formule preporučuje isključivo lekar, jer su namenjene za ishranu kada postoje određeni problemi.

Tipovi adaptiranih mlečnih formula

Standardne mlečne formule

Klasične startne mlečne formule su bazirane na kravljem mleku, ali koje je adaptirano tako da bude što približnije majčinom mleku. Sadrže mlečni šećer, laktozu, kao i biljna ulja, minerale i vitamine. Dodatak esencijalnih aminokiselina i neophodnih masnih kiselina približava ih sastavu majčinog mleka. Ove formule namenjene su zdravoj odojčadi rođenoj na vreme, umesto dojenja ili kad dojenje prestane pre kraja prve godine. Startne formule sa oznakom 1 daju se odojčadi do navršenih šest meseci, a potom ih menjaju one sa oznakom 2, koje u odnosu na startne imaju više proteina i mikroelemenata a manje masti.

Formule posle navršenih godinu dana

Ovo adaptirana mlečna formula je namenjeno deci preko godinu dana u fazi prelaska sa majčinog mleka ili standardne mlečne formule na kravlje mleko. Prednost ovih adaptiranih mlečnih formula nad kravljim mlekom je što sadrže manje natrijuma i proteina, znatno više gvožđa i vitamina D važnog za stvaranje kalcijum vezujućeg proteina i bolju resorpciju kalcijuma i fosfora; ove mlečne formule sadrže važne omega 3 masne kiseline koje se mogu naći u majčinom mleku, a optimalni odnos proteina i mešavina prebiotika ima izrazito bifidogeni efekat, potencirajući rast korisnih bakterija. Kod dece koja imaju loš apetit, primenom adaptiranih mlečnih formula sa oznakom 3 i 4 obezbeđuje se veliki deo nutritivnih zahteva.

Kada je beba spremna za kravlje mleko?
Odvikavanje od adaptirane mlečne formule zapravo znači početak uzimanja kravljeg mleka - obično oko prvog rođendana. Treba imati u vidu da je, naročito u drugoj polovini prve godine, bebama potrebno više gvožđa. Ako se kravlje mleko uvede suviše rano, beba može da bude anemična.Kravlje mleko bi trebalo da se postepenouvodi -zamenom jednig obrokaa mlečne formule šoljom kravljeg mleka.

Hipoalergene mlečne formule

Mlečne formule sa oznakom HA, takozvani parcijaln proteinski hidrolizati, sadrže lakše svarljive belančevine na bazi surutke, te mogu biti od pomoći bebama koje su sklone alergijama.

Potvrđeno je da pojedine bebe mogu da imaju jaku reakciju na proteine u vidu kolika (grčeva) i tipičnih znakova alergije na hranu. U tom slučaju se savetuje prelazak na mlečne formule sa hidrolizovanim proteinima.

Ove formule su na bazi kravljeg mleka, ali su proteini delimično razgrađeni, pa su manje sposobni da izazovu alergijsku reakciju, a takođe preveniraju alergiju i smanjuju rizik senzibilizacije.

Mlečne formule na bazi ekstenzivno hidrolizovanih proteina

Neke bebe imaju pravu alergiju na proteine kravljeg mleka koji se nalaze u formuli. One mogu imati česte bolove u trbuhu, dijareju, pojavu krvi u stolici, osip po koži i otežano disanje kada piju standardnu mlečnu formulu. Znaci se gube kada odojče prestane da koristi ovakvu formulu. Za njih postoje prilagođene mlečne formule zasnovane na proteinima surutke sa visokim stepenom hidrolize koja prevenira alergijsku reakciju. Ove formule namenjene su i bebama koje pate od malapsorpcije (slabe apsorpcije hranljivih sastojaka usled cistične fibroze, te kod hroničnih upalnih bolesti creva).

Mlečne formule bez laktoze

LF mlečne formule se koriste kod beba sa galaktozemijom ili urođenim ili stečenim nedostatkom laktoze (mlečnog šećera). Ova odojčad imaju netoleranciju laktoze, tj. ne mogu da svare laktozu, ona se ne apsorbuje i može izazvati grčeve, nadutost, povraćanje i gasove. Češća je kod prevremeno rođene dece. LF mlečne formule takođe se mogu koristiti i u akutnim dijarealnim poremećajima.

Antiregurgitacione mlečne formule

AR mlečne formule su namenjene odojčadi koja pate od refluksa, povećanog vraćanja želudačnog sadržaja zbog nerazvijenosti gastroezofagealnog sfinktera ili ne dobijaju u težini. U ovim slučajevima se preporučuju anti- refluks adaptirana mlečna formula koja će smanjiti vraćanje hrane, a neće usporiti varenje.

Raspored dnevnih obroka novorođenčadi i odojčadi na adaptiranom mleku
UZRAST KOLIČINA
0-2 nedelje 6-10 obroka po 30-60 ml
2 nedelje- kraja 1.meseca 6-8 obroka po 90-120 ml
1-3 meseca 5-6 obroka po 120-150 ml
4-6 meseci 4-5 obroka po 150-180 ml
7-9 meseci 3-4 obroka po 180-200 ml
10-12 meseci 2-3 obroka po 200-240 ml

Mlečne formule za odojčad sa zatvorom

Ova vrsta adaptiranog mleka se preporučuje bebama koje imaju neredovnu tvrdu stolicu praćenu bolom. Zahvaljujući prisustvu mešavine prebiotika GOS/FOS , delimično hidrolizovanim proteinima surutke , smanjenom nivou laktoze , prisustvu β palmitata omogućava se brža pasaža i mekše stolice.

Jedinstvena mešavina masti, veoma slična majčinom mleku poboljšava apsorpciju i umanjuje kalcijumove soli masnih kiselina koje izazivaju zatvor.

Mlečne formule za prevremeno rođene bebe i novororođenčad sa malom težinom na rođenju

U odnosu na standardne startne mlečne formule, ove formule sadrže više kalorija i mikronutrijenata, a ugljeni hidrati u obliku laktoze i polimera glukoze daju puno energije u maloj osmolalnosti koja je ovakvoj novorođenčadi potrebna.

Preporuke za ishranu bebe adatpiranom mlečnom formulom

• Neophodno je da se strogo poštuje uputstvo sa kutije. Upotreba manje količine vode od predviđene može da optereti bebine bubrege i digestivni sistem i da izazove dehidrataciju. Ako se doda suviše vode, to može da ometa bebin rast jer voda ne sadrži odgovarajuće kalorije i nutrijente.

• Ne zamrzavajte mlečnu formulu.

• Posle hranjenja baciti ostatke mlečne formule iz bočice, jer bebina pljuvačka podstiče rast mikroorganizama koji izazivaju infekcije.

• Nikako ne zagrevati mlečnu formulu u mikrotalasnoj pećnici. Ona zagreva hranu i tečnost nejednako, a to može uzrokovati da vruće čestice u formuli opeku bebu.

• Nikada ne ostavljajte bebu samu sa bočicom, jer može da se zagrcne.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović

Izvor: yumama.com

Da li je svaka bezglutenska ishrana zdrava, kako se biraju proizvodi za decu i koje su prednosti funkcionalne ishrane, za Yumamu objašnjava Dajana Poleksić, doktor biotehničkih nauka.

Gluten je proteinska komponenta koja se može pronaći u žitaricama koje su prisutne u svakodnevnoj ishrani, a može biti uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema kod onih koji su na njega alergični.

Za decu i odrasle kojima je dijagnostikovana intolerancija ili alergija na gluten i celijačna bolest, pravilna ishrana je od presudnog značaja za kontrolisanje problema.

A o tome šta podrazumeva bezglutenska ishrana, kako se biraju proizvodi i na šta treba da obratite pažnju prilikom pripremanja obroka, pričali smo sa Dajanom Poleksić, doktorom biotehničkih nauka.

Kako se biraju proizvodi i gde bi ih trebalo kupovati?
Proizvodi namenjeni osobama obolelim od celijakije i osobama koje pate od intolerancije na gluten, preporučujem da čitaju deklaraciju i da biraju samo proizvode na kojima stoji izjava "bez glutena". Takođe, nikako ne smeju da kupuju proizvode koji nisu upakovani i zaštićeni od spoljašnjih faktora sredine i ne kupovati u "rinfuznom" obliku tj. na meru bezglutenske proizvode. Kupovina je najsigurnija u proverenim prodajnim lancima.

Da li je u nekom namirnicama gluten "skriven" i na šta treba obratiti pažnju kada čitamo deklaraciju?
Gluten zbog engleske osnove reči "glue" što u prevodu znači lepak, se često koristi u raznim sosevima, kozmetici, mlečnim proizvodima kroz pšenične skrobove kao i u popularnim "zdravim" hlebovima gde je neophodan zbog povezivanja svih sastojaka. Takođe, ispod deklaracije ako piše da proizvod može da sadrži gluten u tragovima, osobe koje imaju celijakiju ne smeju da ih konzumiraju.

Koje proizvode bi trebalo kupovati?
Trebalo bi kupovati proizvode na kojima je jasno naznačeno da su bez glutena i birati nutritivno kvalitetnije proizvode koji pored pirinča sadrže proso, heljdu i sl bezglutenske žitarice.

Kako se pripremaju obroci za decu?
Obroci za decu se pripremaju prema uputstvu proizvođača, ali treba obratiti pažnju da se u kuhinji ne smeju nalaziti proizvodi koji mogu da sadrže gluten zbog moguće kroskontaminacije.

Da li je bezglutenska ishrana moguća u vrtićima?
Moguća je u vidu posebno pripremljenih i hermetički zatvorenih obroka kao i posebnih mesta za obedovanje, kako dečica ne bi uzimala od druge dece hranu sa glutenom.

Da li je i bezglutenske žitarice potrebno potapati?
Bezglutenske žitarice se mogu adekvatno pripremati samo u uslovima fabrika sa visokom tehnologijom, ne preporučujem kućne varijante upravo zbog svih koraka koji mogu da dovedu do kontaminacije glutenom.

Koje su sve prednosti funkcionalne hrane?
Prednosti funkcionalne hrane bez glutena su upravo u isključivanju agresivnog proteina kao što je gluten, ali isto tako moram da napomenem da funkcionalna hrana kroz unos žitarica koje ne sadrže gluten kao što su proso, heljda, čija semenke treba da obezbedi dovoljan unos nutrijenata. Kroz adekvatan proizvod, koji ima karakteristiku funkcionalnosti, dobijete biološki prihvatljiv unos minerala, vitamina koje vaš organizam zaista "prihvati" i iskoristi za razne biohemijske mehanizme neophodne za pravilan rad organizma.

Da li je svaka bezglutenska ishrana zdrava?
Bezglutenska ishrana je neophodnost za sve osobe koje pate od problema povezanim sa unosom ovog agresivnog proteina, ali svakako da postoje proizvodi napravljeni samo od "prostih skrobova" i šećera tako da treba birati one proizvode koji sadrže funkcionalne žitarice kao što su proso, heljda u kombinaciji sa pirinčem i kukuruzom.

Da li i na koji načinda može da se nadomesti nedostatak vitamina uzrokovan bezglutenskom ishranom?
Nedostatak vitamina, čak i atipične anemije, nastaju prvo zbog "habanja" vilusa tankog creva, koji izgledaju kao resice i kada su zdrave odgovorne su za unos nutritivno vrednih elemenata. Međutim, kada se naruši balans prvo treba izostaviti gluten potpuno i one se oporavljaju, zatim unosom prosa koji ima antiinflamatorni efekat na organizam polako se iz hrane nadomeste sve neophodne supstance. Savet je birati domaće proizvođače sa deklaracijama u čijem se sastavu nalaze upravo ovakve žitarice, pored pirinča i kukuruza koji spadaju u neutralne žitarice.

Još jedna poruka za sve mame, jer deca nemaju sud o kupovini naravno, to mame rade za svoju decu da čitaju "ličnu kartu" tj. deklaraciju svakog proizvoda i uz sve ove informacije lako će izabrati pravi proizvod za svoje najmilije.

Izvor: yumama.com

Svi znamo da je korisno jesti voće u bilo kom životnom dobu jer je ono izuzetno bogato raznovrsnim hranjivim materijama koje pozitivno utiču na organizam, bio on mlad ili star. Da bi pravilno rasla i razvijala se, vašoj bebi je neophodna adekvatna ishrana koju odlikuje mnoštvo vitamina, minerala, antioksidanata, vlakana ali i prirodnih (zdravih) šećera koji su prisutni upravo u voću. Nepisano pravilo je da onog momenta kad i sami dobijemo bebu i postanemo roditelji, tek tada nam sve reči i lekcije naših mama i baka upale neku lampicu i odjednom i mi, baš kao što su i one nekad, počnemo da primenjujemo neka njihova „pravila“, kao što je na primer važnost voća u ishrani.

 Nutrienti koje možete pronaći u većini voća su prvenstveno i najčešće vitamin C, beta karoten, vitamin K ali i ugljeni hidrati, antioksidanti i vlakna.

 Različite vrste voća sadrže različite hranjive materije, zbog čega je bitno da beba u ishrani konzumira raznovrsno voće, kako bi na taj način unela sve neophodne vitamine i minerale. Voće koje se smatra idealnim za bebe je:

breskva
jabuka,
kruška,
kajsija,
avokado,
bundeva i dr.

Bobičasto voće, s druge strane, uvodite pomalo i postepeno, ali tek kada vaša beba napuni godinu dana. Jagode, borovnice, kupine i slično bobičasto voće generalno ne spada u jake alergene, ali svakako treba biti na oprezu tokom prve godine bebinog života jer ono može da izazove osip i druge blaže dermatološke promene na koži bebe, a u nekim slučajevima i bude okidač ozbiljnije alergijske reakcije.

 Jača bebin imuni sistem

 Da bi bebin organizam, a samim tim i imuni sistem pravilno funkcionisao, neophodno je da je na prvom mestu dobro snabdeven esencijalnim vitaminima i mineralima. Pošto bebe brzo rastu i razvijaju se, ishrana bogata raznovrsnim nutrientima je ključna za njihovo zdravlje i napredak. Imuni sistem beba je sam po sebi osetljiv, iz kog razloga je važno podržati ga dobrim i kvalitetnim namirnicama, između ostalog i voćem. Pored maminog mleka, koje ojačava imunitet bebe, voće i povrće su dve najvažnije grupe namirnica koje beba treba da unosi kako bi pravilno napredovala i rasla. Čuvena rečenica „Zdravlje na usta ulazi“ je daleko više od obične fraze – ona je suština i osnova dobrog zdravlja i kvalitetnog života, za vas podjednako koliko i za vašu bebu.

 Utiče na rast i razvoj mozga

 Antioksidanti koji se nalaze u voću poput šljive i jabuke povoljno utiču na razvoj mentalnih i kognitivnih sposobnosti kod beba i dece, naročito na formiranje sećanja i pamćenje. Jak antioksidans kvercetin koji se nalazi u jabukama, šljivama ali i drugom voću se smatra „kraljem flavonoida“ te unošenjem ovog nutrienta podstičete ne samo bebin imuni sistem već i mnoge druge procese u telu koji direktno utiču na njen razvoj. Neki naučnici tvrde da količina voća koju konzumiramo tokom prve dve godine života utiče na IQ (koeficijent inteligencije) kasnije u životu. Bebe koje su konzumirale dovoljnu količinu voća su se u sprovedenoj studiji pokazale kao „pametnije“ u odnosu na bebe koje su imale znatno manje voćnih obroka u svojoj ishrani.

 Zdrava užina ili obrok

 Ako se dvoumite šta bebi da date kao užinu – sa voćem nikad nećete pogrešiti. Svakako, ono je uvek bolja opcija od bilo kog slatkiša, čokoladnih napitaka i drugih „šećernih“ obroka koji brzo pružaju osećaj sitosti i zadovoljstva, ali ne sadrže nikakve hranjive vitamine i minerale koji su prirodno prisutni u voću. Bebe i deca generalno vole voće jer je slatko i sočno, što je samo jedan razlog više da ga uvedete kao redovan obrok ili užinu za vašeg mališana. Ako vodite dinamičan život i stalno ste u pokretu, nije loše da pri ruci uvek imate par bebi kašica kao obrok za usput ili na nekim daljim putovanjima. Birajte proverene proizvođače i vodite računa da su teglice koje kupite pod vakumom i u roku upotrebe.

 Važno je da voće za koje se opredelite nije jak alergen jer je bebin imuni sistem dosta slabiji nego imuni sistem odrasle osobe te može doći do neke neželjene reakcije kao što su osip i crvenilo, na primer. U prvoj godini bebinog života izbegavajte voće kao što su jagode, kivi i citrusi, ili ih dajte u vrlo malim količinama kako ne biste izazvali potencijalnu alergijsku reakciju.

 Na kraju krajeva - na vama je da se opredelite da li ćete bebi davati gotove kašice ili ćete ih pripremati same. Većina mama balansira između kupovnih kašica i domaćih, u zavisnosti od slobodnog vremena i životne situacije, a vi ćete pronaći šta vama i vašoj bebi najviše odgovara. Danas na raspolaganju imamo pregršt raznovrsnog voća ali takođe i kvalitetnih bebi kašica da je prosto nemoguće ne isprobati ih sve.

 Ako se dvoumite s kojim voćem da počnete, najsigurnije voće za bebu je jabuka, kruška, šljiva, breskva, tako da za koje god od navedenih se opredelite da uvedete kao prvi voćni obrok vaše bebe – samo napred.

Izvor: bebac.com

Određene namirnice pogoršavaju ekcem kod dece. Nutricionisti savetuju kako bi trebalo da izgleda ishrana deteta koje pati od ekcema.

Ekcemi i uopšte problemi sa kožom kod beba i male dece javljaju se prilično često. Toliko često da verovatno čak i poznajete nekoga čije dete pati od ekcema.

Ako je to slučaj, možda ste i primetili da određene namirnice pogoršavaju simptome dovodeći do pojave crvenih, upaljenih fleka na koži koje neprijatno svrbe…

Nutricionista Karen Fišer, koja i sama ima kćerku koja pati od ekcema, odlučila je da se ne oslanja samo na kortizonske kreme koje najčešće samo ublaže i maskiraju simptome, već da pokuša da problem svoje devojčice reši ishranom.

Koliku ulogu igra ishrana?

Pošto je promena u načinu ishrane pomogla njenoj kćerki, Fišerova je odlučila da to podeli i sa drugim roditeljima, predstavivši "dijetu protiv ekcema".

Deca koja pate od ekcema ne bi trebalo da jedu grožđe, pomorandže, kivi, paradajz, avokado, kajsije, šljive i urme.

Osim toga, trebalo bi smanjiti mlečne proizvode i proizvode od pšeničnog brašna na minimum, kao i jaja, orašaste plodove, plodove mora i prerađenu hranu koja sadrži aditive i veštačke boje, prenosi "Dejli mejl".

Što se povrća tiče, osobe sklone pojavi ekcema trebalo bi da izbegavaju brokoli.

Ovo su, naravno, uopštene smernice, ali se stručnjaci slažu da je najefikasniji način da shvatite šta vašem detetu stvara probleme vođenje preciznog dnevnika ishrane.

Tako ćete sami moći da prilagodite preporuke lekara potrebama vašeg deteta.

Izvor: mondo.rs

Fiziologija novorođenčeta je potpuno drugačija u odnosu na starije dete i odraslu osobu. U ishrani beba ima mnogo normalnih pojava koje roditeljima stvaraju dilemu da li se radi o znacima neke bolesti.

Šta je to bljuckanje?

 Na kraju jednjaka, pred ulazom u želudac, nalazi se kružni mišić (sfinkter) koji ne dozvoljava da se mleko iz želuca tokom varenja vraća unazad. Kod beba je normalno ovaj sfinkter labaviji, što dovodi do vraćanja manjih količina mleka iz želuca u usta i u spoljnu sredinu. Značajno je da se radi o manjim porcijama mleka, a ne o celom obroku. Bljuckanje je normalna pojava kod preko 90% novorođenčadi. Osim što posmatranjem zaključujemo da li je u pitanju bljuckanje ili povraćanje, jedan od dokaza da je bljuckanje u pitanju je i uredno napredovanje bebe (150-200 g nedeljno). Ako beba ne napreduje onda to znači da se izbacuju veće količine mleka, odnosno ukupna količina popijenog mleka je manja od potrebne za napredovanje. Ovo je, svakako, trenutak kada treba otići na pregled kod pedijatra.

Kakav režim se sprovodi kod bljuckanja?

Postoje standardna pravila vezana za ishranu bebe koja između ostalog doprinose da beba manje bljucka. Uobičajeno je držanje bebe preko ramena 15-ak minuta posle obroka. Tada beba podrigne, odnosno izbaci višak vazduha. Treba obratiti pažnju i na položaj bebe u krevecu. Glava treba da je u istoj ravni kao i stomak. Pelene (pogotovo ako se stavlja i švedska), mogu da uzdignu donji deo tela, tako da se glava nalazi niže od stomaka. Ovakav položaj ne odgovara ni jednoj bebi. U tom slučaju treba dušek na kome beba leži lako iskositi (podići), tako da su glava i stomak u istoj ravni. Kod beba koje mnogo bljuckaju, glava treba da bude lako iznad stomaka prilikom ležanja.

Kako prepoznati povraćanje i kako postupiti ?

Povraćanje se od bljuckanja razlikuje po tome što beba izbacuje ceo obrok mleka. Kod bljuckanja se manja količina mleka izaci neposredno pored usta, a kod povraćanja znatno dalje od bebinih usta. Jedno povraćanje dnevno ne mora biti znak bolesti, ali ako beba povraća dva ili više puta, odmah se treba obratiti pedijatru. Postoji mnogo uzroka povraćanja, a potreba za medicinskom intervencijom se može javiti vrlo brzo ako je povraćanje uporno. Nemojte primenjivati nikakve terapijkse postupke ! Najvažnije je da bebu odmah odnesete na pregled !

Štucanje – problem ili normalna pojava ?

Mnogi roditelji ne znaju da beba znatno češće štuca nego starije dete ili odrasli. Štucanje se može normalno javiti nekoliko puta na dan. Obično traje izvesno vreme (oko 10-ak minuta) i spontano prestane. Razlozi su poznati: prvo, beba ima česte obroke (osam puta na dan), a drugo, dijafragma koja je odgovorna za štucanje, znatno je više aktivna kod bebe prilikom disanja.

Halapljivo sisanje

Često postoji zabrinutost roditelja što njihova beba halapljivo sisa. Najčešće se plaše da se ne prejede ili zagrcne. Razloga za brigu, zapravo, nema. Svako ko je gladan, biće pomalo halapljiv. Važno je samo da se bebi obezbedi takav položaj prilikom sisanja, odnosno adekvatna cucla ako se hrani veštačkim mlekom, kako se ne bi nagutala više vazduha nego što je uobičajeno. Takođe, nema razloga za suzbijanjem halapljivosti bebe. Treba je pustiti da popije mleka koliko želi, pridržavajući se prethodnih saveta.

Stomačni grčevi

Jedno od najčešćih pitanja roditelja u ambulanti pedijatra je: „Naša beba mnogo plače zbog grčeva, šta da preduzmemo ?” Zvaničan stav svetskih stručnjaka je da se radi o fiziološkoj pojavi usled intenzivnog rada digestivnih organa. Za fiziološke pojave se ne primenjuje terapija. Preporučuje se samo kratkotrajno ljuljanje bebe i/ili blage tople obloge. Mogu se primeniti čajevi za grčeve. Svi drugi postupci (masiranje stomaka, različiti lekovi) se ne preporučuju. Suština je u tome da se pojave kao što su čest plač, uznemirenost, ritanje nogicama, ne zamene za simptome nekog drugog poremećaja. Savet: ako vaša beba ima pomenute simptome tokom više dana, odnesite je na pregled kod pedijatra.

Zagrcnjavanje

Beba može ponekad da se zagrcne prilikom sisanja, ali ako je ova pojava česta potreban je pregled. Zagrcnjavanje ustvari predstavlja poremećaj gutanja i disanja istovremeno. Ponekad, ako potraje duže, beba pomodri. Treba je uhvatiti za grudni koš i okrenuti stomakom i licem na dole kako bi se izbacio sadržaj iz disajnih puteva. Duži poremećaj (prekid) disanja zahteva pregled pedijatra, ali povremeno zagrcnjavanje sa brzim uspostavljanjem normalnog disanja je uobičajena pojava.

Proliv ili normalna tečnija stolica ?

Zdravo novorođenče može imati stolicu posle svakog obroka, ali i jednom na nekoliko dana (do 7 dana). Stolica bebe je nešto tečnija nego starijeg deteta i dešava se da roditelji pomisle da se radi o prolivu. Naravno, uvek kada nisu sigurni, pedijatar će im pomoći da razreše tu dilemu.

Kod pravog proliva stolica je jasno tečna, česta i obilna. Ako beba više gubi tečnosti nego što unosi (mleko), dolazi do dehidracije i tada je svakako potreban pregled, i odgovarajuće lečenje.

Normalna boja stolice novorođenčeta je žućkasta. Zelena boja stolice se javlja zbog sledećih razloga: takozvane stolice gladi su zelene boje, i u malim količinama. Javljaju se ukoliko beba unosi nedovoljno mleka. Normalizuju se kada se uspostavi normalan unos mleka. Ove bebe izgledaju zdravo, ali su gladne. Nakon dužeg perioda neprepoznavanja glavnog problema u prvi plan dolazi slabije napredovanje.

Drugi razlog je promena bakterijske flore u crevima. Bakterije koje su uzrokovale zelenu boju stolice obično ne izazivaju nikakav drugi štetan efekat. I ove bebe imaju potpuno zdrav izgled. Ređe se ponekad dešava da su u pitanju patogene bakterije, izazivači proliva, kada se ispolje i drugi simptomi (suva koža i sluznice, mlitavost, povišena temperatura, slabo mokrenje itd.) koji jasno ukazuju da je beba bolesna.

Doc.dr Miloš Ješić, pedijatar-neonantolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs