Određene namirnice pogoršavaju ekcem kod dece. Nutricionisti savetuju kako bi trebalo da izgleda ishrana deteta koje pati od ekcema.

Ekcemi i uopšte problemi sa kožom kod beba i male dece javljaju se prilično često. Toliko često da verovatno čak i poznajete nekoga čije dete pati od ekcema.

Ako je to slučaj, možda ste i primetili da određene namirnice pogoršavaju simptome dovodeći do pojave crvenih, upaljenih fleka na koži koje neprijatno svrbe…

Nutricionista Karen Fišer, koja i sama ima kćerku koja pati od ekcema, odlučila je da se ne oslanja samo na kortizonske kreme koje najčešće samo ublaže i maskiraju simptome, već da pokuša da problem svoje devojčice reši ishranom.

Koliku ulogu igra ishrana?

Pošto je promena u načinu ishrane pomogla njenoj kćerki, Fišerova je odlučila da to podeli i sa drugim roditeljima, predstavivši "dijetu protiv ekcema".

Deca koja pate od ekcema ne bi trebalo da jedu grožđe, pomorandže, kivi, paradajz, avokado, kajsije, šljive i urme.

Osim toga, trebalo bi smanjiti mlečne proizvode i proizvode od pšeničnog brašna na minimum, kao i jaja, orašaste plodove, plodove mora i prerađenu hranu koja sadrži aditive i veštačke boje, prenosi "Dejli mejl".

Što se povrća tiče, osobe sklone pojavi ekcema trebalo bi da izbegavaju brokoli.

Ovo su, naravno, uopštene smernice, ali se stručnjaci slažu da je najefikasniji način da shvatite šta vašem detetu stvara probleme vođenje preciznog dnevnika ishrane.

Tako ćete sami moći da prilagodite preporuke lekara potrebama vašeg deteta.

Izvor: mondo.rs

Fiziologija novorođenčeta je potpuno drugačija u odnosu na starije dete i odraslu osobu. U ishrani beba ima mnogo normalnih pojava koje roditeljima stvaraju dilemu da li se radi o znacima neke bolesti.

Šta je to bljuckanje?

 Na kraju jednjaka, pred ulazom u želudac, nalazi se kružni mišić (sfinkter) koji ne dozvoljava da se mleko iz želuca tokom varenja vraća unazad. Kod beba je normalno ovaj sfinkter labaviji, što dovodi do vraćanja manjih količina mleka iz želuca u usta i u spoljnu sredinu. Značajno je da se radi o manjim porcijama mleka, a ne o celom obroku. Bljuckanje je normalna pojava kod preko 90% novorođenčadi. Osim što posmatranjem zaključujemo da li je u pitanju bljuckanje ili povraćanje, jedan od dokaza da je bljuckanje u pitanju je i uredno napredovanje bebe (150-200 g nedeljno). Ako beba ne napreduje onda to znači da se izbacuju veće količine mleka, odnosno ukupna količina popijenog mleka je manja od potrebne za napredovanje. Ovo je, svakako, trenutak kada treba otići na pregled kod pedijatra.

Kakav režim se sprovodi kod bljuckanja?

Postoje standardna pravila vezana za ishranu bebe koja između ostalog doprinose da beba manje bljucka. Uobičajeno je držanje bebe preko ramena 15-ak minuta posle obroka. Tada beba podrigne, odnosno izbaci višak vazduha. Treba obratiti pažnju i na položaj bebe u krevecu. Glava treba da je u istoj ravni kao i stomak. Pelene (pogotovo ako se stavlja i švedska), mogu da uzdignu donji deo tela, tako da se glava nalazi niže od stomaka. Ovakav položaj ne odgovara ni jednoj bebi. U tom slučaju treba dušek na kome beba leži lako iskositi (podići), tako da su glava i stomak u istoj ravni. Kod beba koje mnogo bljuckaju, glava treba da bude lako iznad stomaka prilikom ležanja.

Kako prepoznati povraćanje i kako postupiti ?

Povraćanje se od bljuckanja razlikuje po tome što beba izbacuje ceo obrok mleka. Kod bljuckanja se manja količina mleka izaci neposredno pored usta, a kod povraćanja znatno dalje od bebinih usta. Jedno povraćanje dnevno ne mora biti znak bolesti, ali ako beba povraća dva ili više puta, odmah se treba obratiti pedijatru. Postoji mnogo uzroka povraćanja, a potreba za medicinskom intervencijom se može javiti vrlo brzo ako je povraćanje uporno. Nemojte primenjivati nikakve terapijkse postupke ! Najvažnije je da bebu odmah odnesete na pregled !

Štucanje – problem ili normalna pojava ?

Mnogi roditelji ne znaju da beba znatno češće štuca nego starije dete ili odrasli. Štucanje se može normalno javiti nekoliko puta na dan. Obično traje izvesno vreme (oko 10-ak minuta) i spontano prestane. Razlozi su poznati: prvo, beba ima česte obroke (osam puta na dan), a drugo, dijafragma koja je odgovorna za štucanje, znatno je više aktivna kod bebe prilikom disanja.

Halapljivo sisanje

Često postoji zabrinutost roditelja što njihova beba halapljivo sisa. Najčešće se plaše da se ne prejede ili zagrcne. Razloga za brigu, zapravo, nema. Svako ko je gladan, biće pomalo halapljiv. Važno je samo da se bebi obezbedi takav položaj prilikom sisanja, odnosno adekvatna cucla ako se hrani veštačkim mlekom, kako se ne bi nagutala više vazduha nego što je uobičajeno. Takođe, nema razloga za suzbijanjem halapljivosti bebe. Treba je pustiti da popije mleka koliko želi, pridržavajući se prethodnih saveta.

Stomačni grčevi

Jedno od najčešćih pitanja roditelja u ambulanti pedijatra je: „Naša beba mnogo plače zbog grčeva, šta da preduzmemo ?” Zvaničan stav svetskih stručnjaka je da se radi o fiziološkoj pojavi usled intenzivnog rada digestivnih organa. Za fiziološke pojave se ne primenjuje terapija. Preporučuje se samo kratkotrajno ljuljanje bebe i/ili blage tople obloge. Mogu se primeniti čajevi za grčeve. Svi drugi postupci (masiranje stomaka, različiti lekovi) se ne preporučuju. Suština je u tome da se pojave kao što su čest plač, uznemirenost, ritanje nogicama, ne zamene za simptome nekog drugog poremećaja. Savet: ako vaša beba ima pomenute simptome tokom više dana, odnesite je na pregled kod pedijatra.

Zagrcnjavanje

Beba može ponekad da se zagrcne prilikom sisanja, ali ako je ova pojava česta potreban je pregled. Zagrcnjavanje ustvari predstavlja poremećaj gutanja i disanja istovremeno. Ponekad, ako potraje duže, beba pomodri. Treba je uhvatiti za grudni koš i okrenuti stomakom i licem na dole kako bi se izbacio sadržaj iz disajnih puteva. Duži poremećaj (prekid) disanja zahteva pregled pedijatra, ali povremeno zagrcnjavanje sa brzim uspostavljanjem normalnog disanja je uobičajena pojava.

Proliv ili normalna tečnija stolica ?

Zdravo novorođenče može imati stolicu posle svakog obroka, ali i jednom na nekoliko dana (do 7 dana). Stolica bebe je nešto tečnija nego starijeg deteta i dešava se da roditelji pomisle da se radi o prolivu. Naravno, uvek kada nisu sigurni, pedijatar će im pomoći da razreše tu dilemu.

Kod pravog proliva stolica je jasno tečna, česta i obilna. Ako beba više gubi tečnosti nego što unosi (mleko), dolazi do dehidracije i tada je svakako potreban pregled, i odgovarajuće lečenje.

Normalna boja stolice novorođenčeta je žućkasta. Zelena boja stolice se javlja zbog sledećih razloga: takozvane stolice gladi su zelene boje, i u malim količinama. Javljaju se ukoliko beba unosi nedovoljno mleka. Normalizuju se kada se uspostavi normalan unos mleka. Ove bebe izgledaju zdravo, ali su gladne. Nakon dužeg perioda neprepoznavanja glavnog problema u prvi plan dolazi slabije napredovanje.

Drugi razlog je promena bakterijske flore u crevima. Bakterije koje su uzrokovale zelenu boju stolice obično ne izazivaju nikakav drugi štetan efekat. I ove bebe imaju potpuno zdrav izgled. Ređe se ponekad dešava da su u pitanju patogene bakterije, izazivači proliva, kada se ispolje i drugi simptomi (suva koža i sluznice, mlitavost, povišena temperatura, slabo mokrenje itd.) koji jasno ukazuju da je beba bolesna.

Doc.dr Miloš Ješić, pedijatar-neonantolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Savremeni život nosi sa sobom mnogobrojne izazove, a o zdravlju uglavnom počnemo da razmišljamo onda kada ono postane ugroženo.

Prehlade, kada do njih dođe zahtevaju određeno vreme mirovanja i saniranja , a sve veća brzina kojom živimo nam to vrlo često ne dozvoljava, pa period oporavka traje mnogo duže a kvalitet našeg dana drastično opada. Kako je prevencija pola zdravlja, upravo na ovom segmentu moramo raditi i pre nego što se neki od prvih simptoma pojavi.

Šta možemo da uradimo da ojačamo naš imunitet ?

Koliko je naš imunitet važan vrlo često počnemo da mislimo tek kada kao izgovor za česte prehlade, loše opšte stanje i manjak energije za svakodnevne obaveze okrivimo upravo njega. Imuni sistem je naš prirodni vid odbrane od različitih mikroorganizama ( virusa, bakterija, gljiva ) ali i atipičnih ćelija i karcinoma. Kako bismo ojačali naš organizam i pomogli mu da se sam izbori sa patogenima koji vrebaju sa svih strana moramo da vodimo računa o namirnicama koje unosimo, izbegavamo natrpavanje lošom hranom koja slabi naš organizam, izbegavamo stres ili ga barem kanališemo sa što manje posledica,redovno vežbamo i naravno dovoljno spavamo . Jedan od osnovnih imunostimulatora je hormon sna melatonin. Oko osam sati sna u proseku je dovoljno da se telo odrslog čoveka regeneriše i spremi za bitku sa novim izazovima sa kojima se susreće sledećeg dana.

Hidriranost organizma kao preduslov jakog imuniteta

Kada je organizam odmoran i spreman za novi dan, moramo ga adekvatno hidrirati, jer upravo dehidrirane sluzokože postaju laka meta mnogobrojnim virusima. Hidriranost znači konzumaciju vode i to u proseku osam čaša za normalno uhranjenu odraslu osobu. Šolja zelenog, belog ili crnog čaja koji su bogati polifenolima i flavonoidima doprinosi borbi organizma protiv slobodnih radikala i tako svojim antioksidansnim potencijalom čuva nas od prehlade.

Redovna i izbalansirana ishrana osnova našeg zdravlja

Da biste podigli svoj imunitet prirodnim putem neophodno je da vaša ishrana bude redovna i izbalansirana. Puno šećera, procesirane hrane, gaziranih napitaka i hrane bogate trans mastima, nepovoljno utiču na naš imuni sistem i slabe ga. Raznovrsna ishrana bogata vitaminima i mineralima u značajnom procentu pomaže odbrambene funkcije organizma i povećava njegovu otpornost na različite virusne i bakterijske infekcije.

Jogurt, prva linija odbrane protiv mikroba

Mnogobrojna istraživanja stavljaju jogurt u prvu liniju prirodne borbe protiv različitih mikroba. Ova izuzetno važna namirnica bogata je dobrim bakterijama,a svojim probiotskim dejstvom čuva zdravlje digestivnog trakta, i samim tim pojačava celokupnu otpornost organizma. On pojačava stvaranje gama-interferona i tako poboljšava aktivnost imunog sistema.

Pečurke, carstvo proteina i minerala

Pečurke pored izrazito dobre nutritivne vrednosti, igraju važnu ulogu u prirodnom podizanju imuniteta. Bogate su selenom, riboflavinom, niacinom i antioksidansima koji predstavljaju važne nutritijente u borbi protiv patogena. Šitaki pečurke sadrže antivirusnu supstancu lentinan koja deluje kao snažan modifikator bioloških reakcija i poboljšava delovanje makrofaga i T limfocita.

Beli luk, prirodni penicilin

Nikako ne treba zaboraviti beli luk, vrlo često u narodu poznat kao prirodni penicilin.Alicin koji je sastojak belog luka zaslužan je za njegovo antivirusno, antigljivično i antiparazitarno dejstvo. . Da biste ublažili jak miris belog luka žvaćite koru od limuna, peršun ili presnu šargarepu

Voće i povrće za zdravlje i otpornost

Potrudite se da unosite mnogo voća I povrća. Ova biljna hrana sadrži sve sastojke koji mogu da poboljšaju otpornost organizma. Namirnice bogate beta karotenom kao što su šargarepa, spanać, bundeva, kelj, krompir značajno poboljšavaju opšte stanje organizma. Brokoli je bogat sa sastojcima koji podižu imuni sistem – vitamin A , vitamin C i glutation. Kupus je izuzetno bogat C i A vitaminima koji jačaju imuni sistem.

Pored toga što su bogati vitaminima i mineralima, koštunjavo voće i semenke sadrže i nezasićene masne kiseline, esencijalne-omega masne kiseline i fitosterole koji na izuzetno efikasan način utiču na poboljšanje zdravlja.

Vitamin C, večiti borac za bolji imunitet

Vitamin C,cink i selen ne samo što su važni za normalan rasti i razvoj zdravog organizma,već su i važne karike u našem odbrambenom sistemu. Ukoliko želite da radite na svom imunitetu upravo namirnice koje sadrže cink i selen su pravi izbor za Vas. Selenom su bogate iznutrice I žitarice,školjke, ostrige i brazilski orah.Dok je cink dominantno prisutan u govedini, morskoj hrani kao što je morski rak ,ostrige , u ćurećem i ostalom živinskom mesu, telećoj džigerici, bundevi i njenim semenkama. Vitamin C je najviše prisutan u citrusnom voću, brokoliju, paprici, karfiolu, grašku. Pušači moraju da obrate pažnju da su njihove potrebe za vitaminom C drastično veće, nego kod nepušača.

Kurkuma, žuto zlato iz Indije

Kurkumin ili glavni aktivni sastojak Kurkume , poseduje snažno antioksidativno , protivupalno, antivirusno,antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno dejstvo, stoga i ovaj začin treba uvesti u svoju kulinarsku rutinu.

Kao naše bake nekada

Domaća supa od kokoške i ljuta papričica su vekovima unazad najbolji saveznici u borbi protiv prehlade, ne samo što deluju bakteriostatski i ubijaju mikroorganizme pomažu nam u prirodnoj odbrani naših ćelija i stimulišu proizvodnju leukocita kao i endorfina.

Kako sebi olakšati , kada već dodje do prehlade ?

Kada do infekcije dođe evo nekoliko saveta da ubrzate i olakšate proces oporavka. Čajevi ne samo što ublažavaju simptome prehlade, mogu i da ubrzaju oporavak organizma. Nana, matičnjak i majčina dušica ubijaju mikrobe, čaj od žalfije je odličan za ispiranje usne šupljine, posebno kod bolova u grlu. Čaj od šipka i zove se koristi za bolje opšte stanje. Najbolja kombinacija je skuvati čaj od jednog korena đumbira, zatim kada se malo ohladi dodati kašiku prirodnog meda ( livadski, bor, žalfija) i sok od jednog ceđenog limuna. Limun nikada ne dodavati u vrelu vodu, pošto tako gubi svoja lekovita svojstva. Cimet kao jedan od osnovnih lekova u istočnjačkoj medicini, ima svoje važno mesto kako u snižavanju šećera u krvi, tako i u podizanju imuniteta zbog svog visokog sadržaja vitamina C. Kod nas su dostupne dve vrste cimeta, Kasija koji je najrasprostranjeniji i Cejlonski cimet koji je bolji i kvalitetniji. Pomešajte kašicicu meda sa cimetom i to dodajte preko pahuljica koje ujutru doručkujete ili preko banane ili jabuke.

Kašalj kao verni saputnik prehlada, ume da traje nedeljama, da otežava svakodnevno funkcionisanje i nervira. Može biti suv ili nadražajni i vlažan ili produktivan. Za suvi se preporučuje med sa saćem ( fenoli iz meda čiste disajne puteve ), sok od crne rotkve, kao i čaj od korena peršuna skuvan u čaši belog vina. Stari dobar recept je i kašika naseckanog belog luka sa kašikom topljenog svinjskog sala Za produktivan kašalj kombinacija belog sleza, majčine dušice i anisa.

Da bismo na najbolji način iskoristili svaki svoj dan, posvetite pažnju vašem imuno sistemu, koji će Vas za to itekako nagraditi dobrim zdravljem.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Izbegavati gluten samo u slučaju autoimune bolesti celijakije...

Premda su police supermarketa pune bezglutenskih proizvoda, deca bi trebalo da ih konzumiraju samo ako pate od intolerancije na gluten, preciznije od autoimune bolesti celijakije, ističu lekari iz Nemačkog udruženja pedijatara.

Celijakija je hronična bolest koju karakteriše intolerancija na gluten, sastavni deo velikog broja namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani. Pojavljuje se kao hronična upalna bolest creva, koja se često javlja upravo kod najmlađih.

Kod ovakve dijagnoze uvođenje bezglutenske ishrane je nužno, ali kod zdrave dece joj ne treba pribegavati kako ne bi došlo do manjkanja ostalih nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, poručuju iz organizacije.

Hrana bez glutena često sadrži više masnoća, šećera i soli, a manje vitamina B, gvožđa i folne kiseline, kao i ostalih važnih nutrijenata. Zbog toga ishrana dece koja ne pate od celijaklije, bazirana samo na takvim proizvodima, može da rezultuje nuspojavama, poput gojaznosti. Osam vitamina skupa B omogućava telu da dobije energiju iz hrane koju unosimo u organizam, istovremeno ga podstičući da proizvodi crvena krvna zrnca koja raznose kiseonik po telu. Folna kiselina naročito je važna kod trudnica jer sprečava rađanje dece s defektnim genom.

Svi oni koji konzumiraju bezglutenske proizvode bez pravog razloga, pri tome konzumiraju i manje vlakana važnih za pravilnu probavu, upozoravaju nemački pedijatri. Oni ističu da izbacivanje glutena iz ishrane deteta koje nema simptome celijakije ne mora nužno imati pozitivan učinak.

Vlakna i žitarice su važne jer kontrolišu nivo šećera u krvi, pomažu osećaju sitosti nakon jela i regulišu rad creva.

Podsećaju da je gluten mešavina dve vrste proteina – glutenina i prolamina, kao i da ga najčešće nalazimo u žitaricama poput pšenice, raži i ječma, kao i kod puno hrane za koju i ne znamo da sadrži gluten, poput začina za salatu, krem supe, soja sosa i piva.

Izvor: B92

Mleko je važna namirnica za rast i razvoj dece, a na našim prostorima je kravlje mleko deo tradicionalne – viševekovne ishrane. Pokušaji generalnog osporavanja, pa i izbacivanja mleka iz ishrane, NISU utemeljene na naučnim dokazima!

Kada se pravilno uvodi u ishranu dece i kada se poštuju dobro definisane preporuke za upotrebu, kravlje mleko i mlečni proizvodi su, za ogromnu većinu dece, bezbedna i zdrava namirnica! Ime više korisnih nutritivnih aspekata mleka, ali dva su najverovatnije najvažnija: mleko i mlečni proizvodi su odličan izvor kalcijuma, koji je jedan od najvažnijih minerala za rast i razvoj deteta.

Slede najčešća pitanja roditelja:

Kada se uvodi kravlje mleko u ishranu beba?

U prvoj godini života – majčino mleko je najvažnije za zdravlje bebe i NEMA prave zamene! Preporuke svih velikih pedijatrijskih, nutricionističkih i alergoloskih udruženja su jasne – u prvoj godini života NE treba davati kravlje mleko! Prevencija gojaznosti (koja postaje globalni problem) i smanjenje verovatnoće nastanka alergija na proteine kravljeg mleka su lako razumljivi. Zato je dojenje “zakon” u prvoj godini života! Ukoliko u užoj porodici nema alergije na proteine kravljeg mleka, posle prvog rođendana se može dati kravlje mleko, ali isključivo BEZ konzervanasa i aditiva!

Šta od mleka beba prvo da proba?

Najbolje je da prvi bebin kontakt sa kravljim mlekom bude JOGURT! Fermentisani mlečni proizvodi, kakav je jogurt, sadrže korisne – probiotske bakterije koje su izuzetno važne za zdravlje dece (ovo svakako važi i za odrasle). One pomažu varenje, ali pomažu da dete izgradi zdrav imunski sistem. Sve što važi za jogurt važi i za kiselo mleko! Kiselo mleko se lako vari u crevima, stimuliše proces pražnjenja, a kao i jogurt pomaže zdravu crevnu mikrofloru. Može da se kombinuje sa raznim ukusima i jelima, a posebno sa voćem i slatkišima kao zamena za sladoled sa niskim brojem kalorija.

Da li su sirni namazi dobri za decu?

Sirni namaz je dobar izbor uz doručak, kada se kombinuje sa hlebom od integralnim žitaricama i jogurtom. Potrebno je voditi računa o tome da on bude potpuno prirodan: bez aditiva, bez konzervansa i bez veštačke arome – što naprimer Sirko i A la kajmak, Mlekare Šabac, čine namazima br 1. u Srbiji.U pitanju su proizvodi koji se dobijaju od najkvalitetnijeg domaćeg mleka savremenim tehnološkim postupkom.

Da li se deci može davati čokoladno mleko?

Jedno vreme je čokoladno mleko bilo jedna od neprikladnih namirnica nuticionista, pre svega zbog visokog sadržaja šećera. Ipak, poslednjih 20-tak godina se zna da kvalitetno čokoladno mleko ima jedno izuzetno važno mesto u oporavku dece od jakih fizičkih napora. Kad dete ima jak trening ili utakmicu, u prvih 45-60 minuta POSLE treninga je važno da dete unese “brzi” šećer, a po mogućstvu i proteine koji oporavljaju istrošene mišiće. E, tu je čokoladno mleko idealno – sadrži OPTIMALNU količinu šećera i proteina za oporavak posle fizičkog napora. Ovo važi i za odrasle, a to je dokazano izuzetno dobro sprovedenim medicisnkim istraživanjima.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Čula sam da postoje (ali dok ne vidim ne verujem) deca koja jedu bukvalno sve što im se stavi u tanjir. To, nažalost, nije slučaj kod moje dece, a ako nije ni kod vaše, ne budite očajni. Izbirljivost, iako je jako naporna za roditelje, potpuno je normalna stvar kod dece.

‘… deca vrtićkog uzrasta po prirodi stvari prolaze kroz faze kada su izbirljiva i odbijaju da probaju novu hranu. Naročito povrće. Ovo je potpuno normalna razvojna faza, ali može dovesti do problema ako deca postaju sve više izbirljiva.’ – Dr Claire Farrow, Aston Research Centre for Child Health.

Iako vam sad možda deluje utešno to što niste jedini na svetu koji imaju ovaj problem, to olakšanje traje kratko, tek dok prvi sledeći put ne poslužite brokoli. Ali, nauka je konačno pronašla način da vam pomogne. Nova istraživanja pokazala su da, prateći ova tri koraka, roditelji mogu promeniti stav deteta prema hrani.

Pre nego što kažemo koji su to koraci, moramo da napomenemo – istrajnost je najvažnija. Morate biti uporni. I uvek imati na umu da su deca odlični pregovarači. A da biste dosegli njihov nivo pregovaračkih moći, evo šta treba da uradite.

Korak 1 – ponavljanje: Nudite hranu koju dete odbija. Nudite isto povrće najmanje 14 dana za redom. I budite strpljivi. Ideja je da dete „upozna” hranu, da prestane da mu bude nova. Neka deca možda će određenu hranu morati da probaju 10-20 puta dok je ne prihvate.

Korak 2 – dajte primer: Jedite povrće koje nudite detetu i sami za ručak i pokažite koliko vam se dopada.

Korak 3 – nagrade: Nagradite ih za trud, čak i ako su pojeli samo zalogaj. Ili samo liznuli. Sve se računa. Velike stvari počinju malim koracima.

Sve ovo sa istim povrćem ponavljajte najmanje 14 dana!

‘Naša istraživanja pokazala su da ponavljajuće izlaganje deteta određenoj hrani, nagrađivanje svakog pokušaja probanja hrane i lični primer koji roditelj daje jedući i sam hranu koju dete odbija, mogu bitno promeniti odnos deteta prema hrani.’ – Dr Claire Farrow.

Pored toga, navike u ishrani koje deca usvoje u detinjstvu pratiće ih i kad odrastu i sigurno želite da izgrade zdrav odnos prema hrani.

Izvor: Zelena učionica

Briga mnogih mama – da li je hrana koju nude svojim bebama bljutava i „bljak“, šalje deci pogrešnu poruku – da je prirodni ukus voća, povrća i ostalih zdravih namirnica loš i da ga je neophodno nečim „zamaskirati“. Pri tome gubimo iz vida da su bebina čula „neiskvarena“ i da one vole blage ukuse.

Ako ste pomislili da nemate ovakvih problema, jer ste izabrali da bebu hranite gotovom hranom, iznenadiće vas da je i hrana koja je namenjena bebama „obogaćena“ raznim nepotrebnim dodacima, kako bi se bebi na prvi zalogaj dopala ( so, šećer, ( burbon ) vanila i sl ).

Naš cilj je ukorenjivanje zdravih navika, između ostalih i onih u vezi sa ishranom. Želimo da naša deca zavole voće, povrće, integralne žitarice i slične namirnice, kako bi bila što zdravija, kako u dečjem, tako i u odraslom dobu. Verujem da ne postoje zabranjene namirnice, nego samo one koje su u svakodnevnoj ishrani poželjne ili nepoželjne. Među nepoželjnijima tokom prve godine bebinog života je so.

Pod pojmom soli obično podrazumevamo kuhinjsku so, NaCl. Morsku, jodiranu, naravno. Ova so je zbog dodatog joda korisna u sprečavanju razvoja oboljenja štitne žlezde, koje se odlikuje smanjenim stvaranjem njenih hormona, koji su jedan od glavnih regulatora našeg metabolizma. Dakle, kuhinjska so je bitan dodatak ishrani, ALI u vrlo malim količinama i ne tokom prve godine života. Sastojak soli koji zapravo pravi problem, jeste natrijum (Na), elektrolit koji je već prisutan u brojnim prirodnim namirnicama ( povrće, mleko… ima ga čak u različitim količinama i u flaširanim vodama! ), a fabričkim proizvodima se dodaje u cilju poboljšanja njihovog ukusa, najčešće u formi natrijum glutaminata, ali i drugih natrijumovih soli. Bebini bubrezi nakon rođenja postepeno funkcionalno sazrevaju, i ne mogu da „se izbore“ sa velikom količinom ovog elektrolita ( majčino mleko je idealna hrana za bebe tokom prvih 6 meseci života,i zbog toga što sadrži najmanje ovog elektrolita ). Sa uvođenjem nemlečne hrane, povećava se i unos natrijuma koji se već nalazi u namirnicama, zbog čega nema potrebe da dodajemo i kuhinjsku so. Tokom prve godine života, ukupna količina soli koja nije štetna za bebine bubrege iznosi do 1g na dan, a od prve do treće godine do 2g.

Unošenje veće količine soli može dovesti do oboljenja bubrega i povišenog krvnog pritiska i posledičnog oboljenja srca. Velika količina šećera štetna je za zube, može dovesti do dijabetesa i gojaznosti, sa brojnim pratećim oboljenjima. Štetni efekti ove navike ne moraju se ispoljiti u detinjstvu, nego u starijem životnom dobu.

Kada govorimo o šećeru, šećer koji je organizmu, a naročito mozgu, potreban je glukoza, a nju organizam može dobiti ili sintetisati iz raznih namirnica, voća, žitarica, pa čak i mleka, samim tim njegovo dodavanje hrani nema nikakvo opravdanje. Korisno je samo to što će trenutno „navući“ dete na hranu kojoj ste ga dodali, moć koju koriste brojni proizvođači hrane, dodajući šećer i namirnicama u kojima ga ne biste očekivali. Kasnije je vrlo teško detetu objasniti da je zdravije pojesti nezašećerenu voćku.

Nezašećereni obroci nisu bolji „samo“ kada je zdravlje zuba u pitanju ( nikako nije zanemarljivo, jer smo „nacija bolesnih zuba“, a zdravlje zuba ima veliki uticaj na celokupno zdravlje ), nego i zbog stvaranja zdravih navika u cilju sprečavanja razvoja gojaznosti, razvoja šećerne bolesti i sl. Epidemija dečje gojaznosti jedna je od vodećih briga pedijatara širom sveta, a nažalost i u našoj zemlji, jer vodi do ranog razvoja brojnih poremećaja koji su ranije bili „rezervisani“ za odrasle ( pre svega povišen krvni pritisak, oboljenja kardiovaskularnog sistema, metabolički i hormonski poremećaji… ).

Gotova hrana za bebe

Možda neočekivano, ali ova hrana je „puna“ šećera i soli, zato pri izboru obratite pažnju na deklaraciju na kojoj piše tačan sastav. Nivo soli može biti označen i kao nivo natrijuma ( Na ) ( 2,5g soli jednako je 1g Na ). Visok nivo soli je preko 1,5g/100g hrane ( 0,6g Na/100g ), a nizak je ispod 0,3g soli/100g ( manje od 0,1g Na ). Što se šećera tiče, velika zastupljenost iznosi preko 15g/100g hrane, a mala ispod 5g šećera/100g. Čak i ako vodite računa o izboru hrane sa malim količinama soli i šećera, ne zaboravite da se količine unete tokom jednog dana sabiraju! Ukoliko sami pripremate bebi hranu, količina soli i šećera koje ona unosi je pod vašom kontrolom.

Koju hranu treba izostaviti sa bebinog menija?

„Grickalice“- čips, flips…kako god da se zovu, zapravo su samo masna, slana alternativa hrani, brzo će zasititi vašu bebu, ali samo fizički, jer u nutritivnom smislu ne sadrži apsolutno NIŠTA što je potrebno malom organizmu koji se nalazi u periodu najintenzivnijeg rasta ( da ne ulazimo u dalje komplikacije koje podrazumevaju vrhunsku veštinu kojom ćete navesti dete da ipak zagrize brokoli umesto čipsa ).
U makrobiotičkim radnjama postoje zdravije alternative, poput pirinčanih kolača i integralnih sendviča i sl.

Gotova, instant jela – bilo da su konzervirana, dehidrirana ili zamrznuta, uvek sadrže velike količine soli i šećera, i nikako nisu pogodna za bebe i malu decu.
Slatkiši- divno su upakovani, brižljivo poređani na najuočljivije police i naša deca ih obožavaju, ali nažalost, takođe ne sadrže ništa korisno. Uz malo truda, nije ih baš toliko teško izbeći, kao što se čini, a ako ih ipak dajete svom mališanu, najbolje je da to učinite nakon ručka, na taj način će veća količina pljuvačke umanjiti štetno dejstvo na zdravlje zuba.
Gazirani napici – sadrže VELIKE količine šećera, ali i soli, tj. natrijuma.
Voćni sokovi – sadrže velike količine šećera i kiseline, što oštećuje zubnu gleđ. Ako dajete bebi sok, najbolje da bude svež, sa povrćem, razblažen, i da to činite tokom ručka ( naročito ako se hranite vegetarijanski ), kako bi „preuzimanje“ gvožđa iz hrane bilo što efikasnije. Količina ne bi trebalo da prelazi 120ml na dan, i beba nipošto ne bi trebalo da ga pije tokom noći, niti pred spavanje.
Bez preterivanja…

Sve prethodno navedeno ne znači NIKADA i NIŠTA što nije posebno pripremljeno za bebu! Kako vaša beba raste postepeno ćete je privikavati na „porodični meni“, da bi, kada se steknu svi preduslovi ( pre svega dovoljan broj zuba i umeće žvakanja hrane ( a to se vežba! ) beba jela sve što i ostali članovi porodice. Uzrast u kome se to dešava krajnje je individualan, ali ni kod „zubatih“ i naprednih, veštih beba ne bi trebalo da bude pre punih godinu dana ( zbog razloga o kojima se i diskutuje u ovom tekstu ).

rosečan uzrast je od 13,14, pa do 18 meseci. Što je vaša kuhinja „blaža“ i više u skladu sa načelima zdrave ishrane, to je ranije možete ponuditi bebi. Naravno, ukoliko se u vašem domaćinstvu priprema „teška“ i začinjena hrana, bolje je što duže nastaviti sa odvojenim pripremanjem, ako se na ukus ostalih ukućana već ne može pozitivno uticati.

Dr Ivana Veljić
Izvor:mojpedijatar.co.rs

Slatko i ukuno, puno antioksidanasa i vitamina, grožđe je odličan izbor za bebe starije od osam meseci.

Prema savetima pedijatara, grožđe se u bebinu ishranu uvodi između osmog i desetog meseca.

Grožđe sadrži flavanoide koji su odgovorni za zdravlje srca i štiti od lošeg holesterola. Grožđe za bebe je, takođe, puno antioksidanasa. Smatra se da grožđe sadrži antibiotik, kao i sposobnost sprečavanja arterijskih zapaljenja i doprinosi zdravlju srca.

Na veliku žalost mališana, ova lekovita i zdrava svojstva su puštena najviše kada se grožđe pretvori u vino, a vino definitivno nije dobar izbor za vašu bebu.

Nutritivna vrednost grožđa (100g)

Vitamini

• Vitamin A – 92 IU
• Vitamin C – 3.7 mg
• Vitamin B1 (tiamin) – .08 mg
• Vitamin B2 (riboflavin) – .05 mg
• Niacin – .27 mg
• Folna kiselina –4 mcg

Takođe sadrži i druge vitamine u manjim količinama.

Minerali

• Kalijum – 176 mg
• Fosfor – 9 mg
• Magnezijum – 5 g
• Kalcijum – 13 mg
• Natrijum – 2 mg
• Gvožđe – .27 mg

Takođe sadrži manje količine mangana, bakra i cinka.

Kako da izaberete i čuvate grožđe?

Grožđe je jedna od namirnica koje je u najvećoj meri kontaminirano pesticidima. Tako da, kada god je to moguće, kupujte organsko grožđe. Kao i mnogo drugo voće, grožđe je veoma delikatno zbog tanke kože. Trebalo bi da ga iskoristite u roku od nekoliko dana od kupovine.

Prilikom odabira grožđa za vašu bebu, uvek birajte ono bez koštica. Izaberite grožđe koje nije mekano. Ako grožđe pada sa loze, znaćete da je loše i da će brzo istruliti. Pokušajte da izbegnete grožđe koje je uvezeno iz Latinske i Južne Amerike, jer je u tim zemljama dozvoljeno korišćenje pesticida koje su mnoge zemlje zabranile.

Kada beba sme da jede grožđe?
Kod grožđa ne postoji rizik od alergije, ali postoji opasnost od gušenja zbog njegovog okruglog oblika, sitnih semeki i tanke kore.

Neki pedijatri smatraju da grožđe može da se uvede u ishranu bebe već kada ona navrši šest meseci, ali isključivo dobro očišćeno i ispasirano. Međutim, ono tada gubi mnoge antioksidanse koji se nalaze u kožici.

Kako se daje i sa čime grožđe može da se kombinuje?

Grožđe se divno slaže uz piletinu, batat i jabuku.

Deci starijoj od 10 meseci, zrna grožđa možete da isečete na polovine ili četvrtine, jer je ono odlična, takozvana, hrana za prstiće. Takođe, ako ga prethodno ohladite u frižideru, ono može biti veoma umirujuće za bolne desni kod dece kojoj niču zubi.

Još bi trebalo da znate da, ako je beba dovoljno velika da jede grožđe sa koricom, verovatno ćete njene parčiće pronaći u bebinoj peleni.

Grožđe se odlično slaže i sa:

1. Avokadom
2. Borovnicama
3. Breskvama
4. Kruškama
5. Šargarepom
6. Tikvicama
7. Bundevom
8. Piletinom
9. Batatom
10. Jogurtom

Izvor: yumama.com

Kada je opravdan prekid dojenja (kada je mama bolesna ili odustna ) i kako postupiti u tim situacijama, kada prekinuti, kada se zaštititi, i kako i koliko sačuvati mleko u slučaju kraće odustnosti mame

Pravilna ishrana odojčeta (deteta u prvoj godini života) ima veliki značaj u zaštiti i održanju zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Uz adekvatnu ishranu odojče se najbrže razvija i napreduje. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi. Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva hrana za odojče, jer je prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj vilice.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žućkasta tečnost bogata hranljivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na kolostrum se nastavlja prelazno pa zrelo mleko. Uspostavljanjem dobrog dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja. Ukoliko je majka dobro pripremljena za dojenje, ukoliko je spremna da istraje u tome da u početku, dok se ne uspostavi ritam dojenja, ovaj vid hranjenja ne ide lagano, prednosti koje će imati od dojenja su ogromne. Beba će dobijati ekskluzivnu ishranu, mama će biti zadovoljna a uštedeće se i velika novčana sredstva u kućnom budžetu. Preporuka je da se dete isključivo doji u prvih 4-5 meseci, a da se potom uz dojenje uvodi nemlečna ishrana. Dojenje je najbolje nastaviti sve do navršene prve godine života deteta, a može i kasnije ukoliko i majka i dete to žele.

Međutim, u savremeno doba, kada majke pored najvažnije uloge u svom životu i rade, putuju ili budu razdvojene od deteta, nekada je potrebno prekinuti dojenje. Ukoliko je mama odsutna samo nekoliko dana, može se pripremiti za odsustvo tako što će se posle redovnog hranjenja bebe izmlazati, ručno ili uz pomoć pumpice (lakši i komforniji način). Najbolje je da se mleko sakuplja ujutru, posle jutarnjeg podoja, pošto u tom periodu u grudima ima najviše mleka.

Mleko se može čuvati 3-4 sata na sobnoj temperaturi, do 3 dana u frižideru, a do 3 meseca u zamrzivaču. Potrebno je mleko odlagati u plastične posude zapremine 60-120ml kako bi se moglo iskoristiti odjednom.

Mleko iz frižidera je potrebno zagrejati na sobnu temperaturu, preko grejača za flašice, ili stavljanjem posude sa mlekom u toplu vodu. Odledjeno mleko se može upotrebiti u roku od 24 sata a ukoliko se ne upotrebi treba ga baciti. Na sačuvano mleko uvek treba napisati datum i vreme kako se ne bi desilo da se koristi mleko koje stoji duže.

Retko kada su prisutni razlozi zbog kojih majka ne može da doji svoje dete. Mastitis, koji se često javlja na početku dojenja, kada beba još uvek nema dovoljno snage da izvuče dovoljnu količinu mleka, a mleko počne naglo da se stvara, nije kontraindikacija za dojenje, naprotiv. Dojenje treba nastaviti i ako postoji mastitis, jer će beba olakšati pritisak koje nakupljeno mleko pravi. Majci koja doji dete za mastitis uvek treba prepisati antibiotike koji se smeju primenjivati u toku dojenja i treba savetovati nastavak dojenja. Lekar će proceniti da li majka ukoliko ima neku hroničnu bolest ili prima terapiju treba da odustane od dojenja, mada su ove situacije retke.

Mame često prekidaju dojenje i zbog toga što se plaše da nemaju dovoljno mleka. Svaka bebica sebi uspe da napravi dovoljnu količinu mleka, mama treba da bude opuštena i da prati napredovanje svoje bebe, sa podojima na zahtev deteta več posle 2-3 nedelje od rodjenja se uspostavi normalna količina mleka, koja se povećava kako bebine potrebe rastu. Važno je da se ukoliko se mleko normalno stvara i ima ga u grudima i po završetku podoja, ne dodaju adaptirane formule, jer će se uvodjenjem dodatka adaptiranog mleka i količina stvorenog mleka smanjiti.

Kada se detetu uvede nemlečna ishrana, ona polako počne da menja podoje. U početku, podoj se nastavlja posle hranjenja, pa se vremenom i potpuno izbacuje, a oko prve godine ostaju jutarnji i večernji podoj. Ukoliko je večernji podoj vezan za uspavljivanje najbolje je da bebu nekoliko dana uspavljuje tata kako bi se što lakše prebrodio prestanak dojenja. Kako beba sve manje uzima mleko, mleko se sve manje stvara i na kraju, posle desetak dana potpuno i prestaje. U tom periodu mama treba da smanji unos tečnosti, a pošto je to prirodan proces, kad nema stimulacije dojki, mleko prestane i da se stvara.

Svakoj mami toplo preporučujem dojenje – da istraje, da pomogne svom detetu da bude zdravije, a ukoliko je potrebno da prekine kratkotrajno dojenje, da bude sigurna da dojenje može nastaviti i po povratku sa puta, ili posla.

Svaka mama koja doji bebu slobodno može i da ode u bioskop ili pozorište, da prošeta gradom, a da bebicu ostavi na čuvanje nekome ko će bebu nahraniti majčinim mlekom, koje je mama pripremila, bez bojazni da će se mleko u tom periodu pokvariti ili da će beba ostati gladna.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Svakom detetu dođe trenutak (nekada je to i faza), kada negoduje, plače i odbija ponuđenu hranu, čak i jela koja je uvek volelo. Roditelji se onda pitaju gde su pogrešili i primenjuju različite metode da bi problem rešili. Osnovno pitanje je, naravno, šta tada dati detetu da jede. Ako ono odbije hranu koja mu je ponuđena, da li ga treba ostaviti gladnim do sledećeg obroka ili mu ponuditi neko drugo jelo? Evo kojim pravilima je najbolje da se vodite:

Glavno pravilo u vezi hranjenja dece je:
Roditelj odlučuje šta će ponuditi za obrok, kada je vreme i gde je mesto obroka.
Dete odlučuje, koliko će da pojede za obrok i da li uopšte želi da jede.

Zašto je važno pridržavati se ovog pravila?
Ukoliko detetu dozvolite da samo bira hranu koju želi da jede, ono će vas testirati do krajnjih granica (što je normalno za njihov uzrast).

Pravilo koje preporučuju stručnjaci dovodi do ostvarenja važnih ciljeva, kao što su:

Biti pozitivan u vezi hrane.
Naučiti da prepoznate kada je vaše dete gladno a kada sito.
Oslanjanje na apetit (ponekad će dete biti gladnije i jesti više a ponekad samo “brljaviti” po tanjiru).
Održavati njihov prirodni ineteres za eksperimentisanje sa hranom.

Dijetetičarka Elin sater (Ellyn Satter) u svojoj knjizi “Moje dete”, kaže da će vaše dete sazreti kada je u pitanju odnos prema hrani bez obzira na njegovo čudno ponašnje u detinjstvu. Vaš je posao da mu verujete.

 Ne verujete svom detetu ukoliko:
Terate ga da ostane za stolom i pojede preostalo povrće iz tanjira.
Moraju da očiste svoj tanjir.
Moraju da pojedu sve da bi dobili svoj desert.
Oslanjate se na tri glavna obroka dnevno.

Niste postavili jasne granice kada su u pitanju obroci ako:
Dajete detetu užinu kada god to hoće.
Dozvoljavate mu da se ponaša bezobrazno za stolom.
Redovno pripremate drugačiju hranu za vaše dete.
Spremni ste da u svakom momentu napravite drugo jelo ukoliko vaše dete odbije već pripremljen obrok.
Dozvoljavate da vaše dete uzima sok ili mleko kada god to ono hoće.

Borba oko jela je normalna.
Pridržavajte se svoje uloge.

 Gospođa Stater veruje da ukoliko terate dete da pojede još samo jedan zalogaj, vi nemate poverenja u njega a ono misli da jelo sigurno nije ukusno kada ga terate da pojede.

 Važno je da roditelji poslužuju neko “problematično” jelo češće i ukoliko u njemu uživaju, dete će pre ili kasnije početi da ga jede a posle nekog vremena će i uživati u njemu.

 Šta možete učiniti:
Napravite šest manjih obroka u toku dana – tri glavna i tri mala obroka.
Rasporedite ih na svaka dva sata.
Ponudite različite namirnice za vreme malih obroka = užina. Nemojte u tom periodu da im nudite grickalice, nego voće i povrće sa proteinima (iseckanim mesom, štapićima sira ili pola jajeta) i ugljenim hidratima (krekerima ili malim parčetom hleba koje ćete namazati krem sirom ili puterom). Ovakvi mini obroci su hranljivi te ćete biti sigurni da je vaše dete sito.
Obezbedite jela za obroke koja zadovoljovaju ukus porodice i potrebe vašeg malog deteta. Meso, povrće i pirinač ispunjavaju ove uslove. Ukoliko je dete trenutno i promenljivog apetita, izabraće nešto od ponuđenog. Pošto dečiji apetit varira, redovno mu nudite “tu” namirnicu i kombinujte sa različitim jelima.
Nemojte nuditi zamensku hranu.
Za uporne “nećejede” – kada su deca gladna ne mogu dobro ni da spavaju – ukoliko su odbila večeru ili “mrljala” po tanjiru, ponudite im šolju jogurta ili mleka, kockice sira, parče hleba namazano sa krem sirom kao mini obrok pred spavanje i tako obezbedite dobar san.
Ponekad obroci prođu dobro a ponekad loše. To je sasvim u redu. Ukoliko vaše dete nije bilo pri apetitu danas, sledećeg dana će sigurno biti.

Naravno, mišljenje Elin Sater je samo jedno od mišljenja stručnjaka i mora se napomenuti da su ona neretko oprečna.

Savet više
Maloj deci je potrebno manje hrane od onoga što im mi stavljamo u tanjir. Imajte to na umu!

Izvor: najboljamamanasvetu.com