Šta je to alergija?
Alergija je reakcija imunog sistema na supstancu iz okruženja koja se zove alergen.
Kada date koje je alergično dođe u kontakt sa alergenom – dodirom, udisanjem, jelom, ili injekcijom – njegovo telo tu novu supstancu greškom doživljava kao opasnu i otpušta histamine i druge hemikalije kako bi se odbranilo.
Te hemikalije iritiraju telo i uzrokuju simptome kao što su curenje iz nosa, kijanje, svrab i kašalj. Sipmptomi mogu biti blaži ili jaki, sezonski ili hronični (ukoliko je telo konstantno izloženo alergenima).
U nekim slučajevima alergen izaziva veoma jaku reakciju, koja se zove anafilaktički šok. Ovo stanje zahteva hitni medicinski tretman, jer simptomi, među kojima su teškoće u disanju i gutanju, mogu biti pogubni po život.
Koji su primeri alergena?
U potencijalne alergene spadaju hrana, lekovi, insekti, životinjska perut, grinje, buđ i polen. Alergeni izazivaju respiratorne simptome, kao što su nazalne infekcije ili alergenski rinitis, simptome na koži (ekcem) ili probleme sa varenjem – od alergija na hranu, na primer.

Šta izaziva nosnu alergiju?
Glavni krivci za alergije kod beba su:

• Grinje — mikroskopski organizmi koji bujaju na ljudskoj koži. Skoro 85% svih ljudi koji imaju alergije, alergični su na grinje.

• Životinjska perut — ona bela zrnca od kože i dlake koja odbacuju mačke, psi i druge životinje sa krznom.

• Buđ — gljivice u vlazi i vlažnim mestima kao što su kupatilo ili podrum.

Neka deca su alergična na perjane jastuke ili vunenu ćebad. Većina stručnjaka smatra kako deca ne mogu biti alergična na dim cigareta, međutim, dim svakako može da pogorša simptome alergije.

Kako da razlikujem da li moja beba ima nosnu alergiju ili samo prehladu?
Pošto su simptomi nosne, ili nazalne alergije slični simptomima prehlade – curenje iz nosa, vodene oči, zapušen nos, kijanje – vrlo je teško uočiti razliku. Postoje, ipak, znaci koji odaju alergiju.

Zapitajte se sledeće:

• Da li vam izgleda da je vaša beba uvek prehlađena? Prehlada se povlači posle nedelju ili deset dana, alergija ne.
• Da li je nos vaše bebe stalno zapušen ili curi?
• Da li vaša beba stalno češka ili trlja nosić?
• Da li su izlučevine iz nosa vaše bebe providne i tanke (ili žute do zelenkaste i debele)?
• Da li beba mnogo kija?
• Da li bebu svrbe oči, da li su crvene i vodene?
• Da li je koža ispod bebinih očiju tamna (ljubičasta ili plava)?
• Da li beba diše na usta?
• Da li beba ima suv kašalj?
• Da li je bebina koža iziritirana ili ima crveni osip?

Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili više od ovih pitanja, postoji velika mogućnost da je vaša beba alergična na nešto iz okoline. Deca sa nazalnim alergijama podložnija su infekcijama ušiju, astmi i sinusnim infekcijama.

Da li se alergije nasleđuju?
(Ne)postojanje alergijske reakcije kod dece se može promeniti kako rastu

Dete nasleđuje tendenciju da bude alergično, ali ne mora obavezno da nasledi i konkretnu alergiju.

Na primer, ako jedno od roditelja ima alergiju na polen ili na kućne ljubimce, postoji 40 do 50% šanse da će vaše dete razviti istu alergiju. Te šanse se povećavaju na 75 do 80% ako oba roditelja imaju alergije.

Članovi jedne porodice mogu biti alergični na mnoge različite stvari.

Ako je moja beba alergična, da li ću to odmah prepoznati?
Verovatno ne. Za razvoj alergije je potrebno vreme. Svaka osoba sa alergijom ima prag tolerancije koji se mora dostići pre nego što alergeni izazovu reakciju, što može trajati i po nekoliko meseci.
Tako da ako je vaša beba nasledila tendenciju da bude alergična na mačju perut, možda neće imati nikakvih problema prvih nekoliko meseci u kontaktu sa macom, ili će možda imati smanjenu reakciju. Ali, jednog dana, kada nivo izloženosti dostigne onaj prag koji smo pomenuli, bebino telo će reagovati i započeti odbranu.
Sezonske alergije na stvari kao što su polen i trava, obični se ne primete sve dok dete ne napuni tri ili čak četiri godine. To je zato što izloženost polenu traje samo nekoliko nedelja svake godine.

Kako da znam na šta je alergična moja beba?
Za dokaz o postojanju alergije kod dece - potrebno je da pratite stanje deteta i njegove reakcije na potencijalne alergene iz okruženja, ali i da uradite potrebne testove
Potreban je dobar detektivski posao, a ponekad i pomoć medicinskih testova da bi se ustanovilo šta je izazvalo alergiju. Najjači dokaz alergije je – alergijski napad.
Alergije na buđ se obično javljaju kada je vreme vlažno i kišno, i teško se razlikuju od prehlada. Alergije na prašinu i ljubimce uzrokuju jutarnje zapušene nosiće tokom cele godine. Alergije vezane za polen su učestalije u proleće, leto i jesen.
Nažalost, ako macu pošaljete iz kuće na nekoliko dana, to neće biti siguran pokazatelj da vaša beba ima alergiju na životinje. Potrebno je da beba provede čak više od godinu dana bez mace u svom okruženju kako bi se njena perut povukla iz kuće i smanjila do te mere da više ne predstavlja smetnju.
S druge strane, ako bebu odvedete od ljubmica (na odmor, na primer) i vidite da se beba bolje oseća, onda imate dobar – ali ne definitivan – dokaz. Morate uzeti u obzir i mogućnost da je beba alergična na nešto drugo u kući.
Ako vam špijuniranje dokaza ne da dobar odgovor, onda je vreme da posetite lekara. On će pregledati bebu i postaviti gomilu pitanja. Ako lekar sumnja na alergije, poslaće vas kod specijaliste, ili će vam predložiti test krvi kako bi se izmerio nivo antitela kod bebe.
Testovi krvi mogu biti manje tačni od testova na koži, naročito ako su u pitanju male bebe. Tako da ako test krvi ukazuje na alergije, sledeći korak za vašeg malog slinavca je test na koži. Za to vam je potreban specijalista.
Tokom tog testa, na bebinu kožu se stavljaju male doze najčešćih alergena. Ako je beba alergična na neku supstancu, imaće reakciju sličnu ujedu komarca na tom mestu. Male bebe će imati blaže reakcije od starije dece, ali je test svakako vrlo koristan.
Nemojte zaboraviti da će vam ovi testovi ukazati na alergije koje postoje u tom momentu, ali sve to može da se promeni kako dete raste. Ako beba ima negativan test na koži, ali i dalje ima simptome, ponovite test za šest ili 12 meseci.

Kako da zaštitim moju bebu od alergena?
Evo najboljih načina kako da smanjite izloženost bebe najčešćim alergenima:

Grinje
Grinje žive u tkanini i tepisima i čest su gost u skoro svakoj sobi u kući. Deca su najčešće izložena grinjama u spavaćoj sobi, gde su dušeci i jastuci koji najviše sakupljaju grinje.

Sledeći koraci će vam se možda učiniti kao mnogo posla, ali će vam zaista pomoći. Na sledeći način možete u velikom procentu smanjiti alergije kod deteta.

• Prekrijte bebin dušek nepromočivim tkanim prekrivačem (od debele tkane tkanine). Za razliku od najlona, ovaj prekrivač pravi barijeru za grinje, kroz koju ipak prolazi vazduh. Izbegavajte velike mekane, vunene prekrivače i koristite ćebad.

• Perite posteljinu jednom nedeljno u vreloj vodi, kako biste ubili grinje.

• Izbegavajte gomilanje punjenih igračaka u bebinoj sobi – oni su magneti za grinje. Perite nekoliko bebinih omiljenih igračaka, bez kojih ne može da živi, u vreloj vodi jednom nedeljno ili ih strpajte u zamrzivač preko noći (zamrzavanje ubija grinje, takođe).

• Brišite prašinu i usisavajte svake nedelje, ali neka beba ne bude u sobi kada to radite. Brisanje prašine i usisavanje podiže prašinu u kući. Brisanjem vlažnom krpom možete donekle sprečiti to.

• Ako beba ima jaku alergiju na grinje razmislite o tome da izbacite tepihe.

• Menjajte filtere u klima-uređaju i pećima, ako ih koristite, svakog meseca tokom sezone.

Životinjska perut
Ako vam je beba alergična na ljubimce, jedino rešenje je da životinju nekom poklonite. To naravno, nije lako, ali jasno je da je to poslednje rešenje, ako ništa drugo ne upali.
Kako biste smanjili perut, često kupajte ljubimca. Postoje šamponi koji smanjuju perut u prodavnicama za ljubimce. Takođe, naučite ljubimca da se ne penje na nameštaj i neka ne ulazi u bebinu sobu.

Buđ
Koristite klima-uređaj kada je vreme toplo, naročito u prostorijama u kojima beba boravi.
Ako je u vašem kupatilu farma buđi, redovno ga čistite i dezinfikujte protiv buđi. Razmislite o tome da uložite u bolji ventilacioni sistem.
Buđ se razvija u ostavama, tavanima, podrumima, frižiderima, tuš-kabinama i kantama za đubre, kao i ispod tepiha. Čak i lažna jelka može biti leglo buđi.

Da li postoje lekovi koji mogu pomoći mojoj bebi?
Da, ali nemojte davati bebi lekove koje ste kupili bez recepta. Uvek se prvo konsultujte sa lekarom.
Lekar će vam možda predložiti antihistamine. Mnogi novi lekovi za alergije imaju manje neželjenih efekata od drugih proizvoda, mada ovi lekovi nisu odobreni za decu mlađu od šest meseci.

Šta da uradim da sprečim pojavu alergije kod moje bebe?
Postoji dosta oprečnih mišljenja o prevenciji ili odlaganju alergija odlaganjem ili ubrzavanjem izlaganja deteta potencijalnim alergenima.
Ako ste vi, ili vaš partner, alergični na mačke, onda vam životinja stvarno ne treba u kući. (Ovo važi i za sve ostale životinje ili supstance koje izazivaju alergiju).
Dobra ideja je da kuću održavate čistom od buđi i grinja, a naročito bebinu sobu, bez obzira na to da li je vaše dete alergično ili ne.

Izvor: www.bebac.com

Pripreme za bebu bi trebalo da budu jedan lep period života za mamu i za tatu. Ukoliko se opredelite da svom detetu od početka omogućite najbolje uslove za rast i razvoj, Montesori pedagoški metod je idealan za vas.
Kao i u sportu i u mnogim oblastima života, priprema je pola posla. Da biste se pripremili za dolazak mališana u Montesori duhu, nekoliko osnovnih smernica iz klasičnog Montesori repretoara će vam puno pomoći u tim ranim danima koji su već sami po sebi prepuni izazova. Idealno je da i vi budete pripremljeni i da okruženje za bebu takođe bude unapred promišljeno i pripremljeno. Prvi dani su od velikog značaja, pa će svaki detalj koji ste unapred osmislili imati velike pozitivne efekte na život vašeg mališana. Montesori pristup uvek ukazuje na to da pored funkcionalnosti i reda uključimo i princip lepote i jednostavnosti u okruženje malog deteta, jer ono upija svoje okruženje samim svojim postojanjem.
Montesori okruženje prepoznaje četiri različita segmenta okruženja za bebu, a to su prostor za spavanje, prostor za ishranu, prostor za negu i prostor za aktivnost.

Prostor za spavanje
Na početku bebe puno spavaju, ali se taj period smanjuje kako one rastu. Izvorni Montesori pristup preporučuje da bebe imaju madrac na podu za spavanje, kako bi imale dovoljno prostora za pokret. Ako vam je ovo suviše radikalno, svakako ćete morati da obezbedite krevetac za vašeg mališana i odredite mesto za njega.
Marija Montesori je patentirala topponcino, malu pokretnu mekanu podlošku, koja obuhvata bebu dok je držite ili dok leži, kad je spuštate na spavanje ili kada je dodajete nekome, činjeći je bezbednom, a to sasvim malim bebama veoma prija.
Montesori metod savetuje da bebe idu na spavanje kad su pospane, da se bude kad su odmorne i da ustanu kada žele.
Zato je između ostalog i savet da bebe spavaju na niskom krevetu-madracu da bi ovu slobodu mogle da ispolje. Ideja Montesori pristupa je da se i kod spavanja, kao i kod svih aktivnosti, razvija samostalnost, pa što pre naučite bebu da se sama uspava, to ćete joj učiniti veću uslugu. Ovo je savet koji najteže prihvatamo, jer intuicija mamama govori da bebu maze najviše na svetu. Zdrav san svakako je temelj naše dobrobriti ne samo u tom najranijem uzrastu, nego tokom čitavog života.

Prostor za hranjenje
Bebama prvo treba mleko, pa onda čvrsta ishrana. Za podoje je potrebno naći mirno mesto. Mirno mesto znači mesto bez buke, gde mama i beba mogu da budu fokusirane na sam čin dojenja ili pijenja mleka iz flašice. Montesori metoda prepočuje da to vreme ne koristite za neku drugu aktivnost, nego da se upravo fokusirate na vašu bebu. To mesto treba da bude i veoma udobno za vas. Znamo da to nije lako, jer podoji na početku traju i do 40 minuta, i veoma su česti, ali to je za dobrobit vaše bebe, a i vama će biti ne samo korisno već osnažujuće da se povezujete sa malim bićem.
Sa 6 meseci kada beba polako počinje da sedi, može da se počne sa malim stolom i stolicom koji su takođe specijalno dizajnirani u Montesori duhu za potrebe mališana. Visina stola i stolice je prilagođena najranijem uzrastu i može da se koristi do treće godine. Stolica može da se podvuče pod sto i time je beba «osigurana» da ne padne. Omogućivši detetu da sedi za stolom koji je prilagođen njemu, čime postaje ravnopravniji sa odraslom osobom, šaljete poruku da cenite njega kao ličnost i da želite da podstičete njegovu samostalnost, što su vrednosti Montesori pristupa.

Prostor za negu
Periodi kada prepovijamo bebu su idelani za interakciju. Bebama se obraćamo pravilnim jezikom, pričamo sa njom kao da nas razume. To postavlja temelje za kasniji pravilan razvoj govora i psihosocijalni razvitak. Bebe su društvena bića od samog rođenja, a odnos sa mamom ima direktan uticaj na ceo život. Ono što nas Montesori pristup podseća je da budemo dobro pripremljeni, odnosno da unapred pripremimo sve što je potrebno za kupanje, prepovijanje i negu bebe. Bebine stvari treba da stoje uredno složene, jer time utiremo put ka kasnijem usvajanju reda kao jednog od fundamentalnih vrednosti.
Rituali nege i spavanja deo su stvaranja predvidivih obrazaca, koji rezultuju u osećaju sigurnosti i predvidivosti za bebu.
Beba treba da bude obučena jednostavno, tako da može da se kreće nesmetano. Najbolje je bebu oblačiti u komotne stvari od prirodnih materijala. Montesori metod inače preporučuje korišćenje pamučnih pelena, zato što bebe tako osećaju da li su mokre ili ne, što će kasnije omogućiti lakše navikanje na nošu. Ne treba zaboraviti da je mamina dobrobit takođe veoma bitna za bebu, pa treba proceniti šta je u vašem slučaju bolja opcija. Skidanje pelena je rezervisano za drugu godinu, kada je senzitivni period za to najizraženiji.
Bebin napor da održi pažnju počinje već u prvim nedeljama života. Naš zadatak je da primetimo i zaštitimo senzitivni period za formirnanje pažnje, jer time postavljamo temelje za kasniji uspeh u učenju i socijalizaciji.

Prostor za aktivnost
To je veoma bitan deo života jedne bebe. Stanovi i kuće nam uopšte nisu prilagođeni mališanima. Zato treba učiniti svestan napor da se deo sobe ili stana/kuće opredeli za bebinu aktivnost.

Na počeku je mamino lice glavna igračka. Takođe, mamin glas i mamino pevanje, bez obzira na vokalne sposobnosti, najvažnija je muzika za bebine uši na samom početku. Bebe već sa 2 meseca počinju da izgovaraju prve glasove, pa je brbljanje u ovom najranijem uzrastu, zapravo početak učenja i izražavanja sposobnosti govora.
Montesori okruženje je nezamislivo bez ogledala. Beba se od najranijeg uzrasta ogleda i stiče sliku o sebi i prostoru oko sebe. Tada je bitno i bebu držati na stomaku, jer to pouzdano utiče na dalji razvoj.
Kako beba napreduje, iz dana u dana, igračke i aktivnost su prilagođeni njenom uzrastu – razvoju mozga i šake. Montesori pristup zastupa ideju da je bebi potrebno omogućiti podsticajno okruženje, ali to nikako ne znači šareno i bučno, već upravo na samom početku, mirno, tiho, neutralnih boja. Postepeno se u bebin život uvode visilice, zvečke, loptice, i tako dalje. Pažljivo promišljanje šta bebi dajemo znači da razumemo da je njen um upijajući, i neselektivan, pa upija sve ono što ga okružuje te da se razvija u ritmu koji je priprodno determinisan, nezavisno od naših želja. Na primer, na samom početku bebi su potrebne visilice koje omogućavaju fokusiranje pogleda – crno bele Munari visilce, a kasnije, od 2. ili 3.meseca visilice u različitim nijansama boje – Gobi visilice. Od 3. meseca beba može da dohvati predmete, pa se tako i visilice menjaju. Više o Montesori igračkama pisaću u sledećem tekstu.
Sposobnost održavanja fokusa i zadržavanje pažnje jedno je od najvažnijih tekovina detinjstva.
Bebin napor da održi pažnju počinje već u prvim nedeljama života. Naš zadatak je da primetimo i zaštitimo senzitivni period za formirnanje pažnje, jer time postavljamo temelje za kasniji uspeh u učenju i socijalizaciji.
Za malo dete, igra je zapravo učenje. Obezbeđujući bebi optimalno okruženje, stvarate prostor da joj pružite upravo ono što joj je potrebno da bi se pravilno razvijala. Ono što je najvažnije i što samo vi možete da joj pružite – beskonačnu ljubav, razumevanje i zadovoljavanje njenih potreba tako će biti još skladnije i lepše, jer ćete i vi biti odmorniji da joj sve to na najbolji način pružite. Nagrada koja sledi je dete koje razvija svoje pune potencijale, zadovoljno i radosno.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Vaše dete ima tegobe tokom pražnjenja ili odbija da ,, ide na nošu? Želite da mu pomognete i olakšate ali dete i dalje potiskuje stolicu i pogoršava zatvor. Neretko morate da potražite i pomoć lekara pedijatra.
Normalne stolice odojčeta na majčinom mleku su zlatno-žute, zrnaste, kiselkastog mirisa. Dete može da ima stolice posle svakog podoja ili da izostane cele nedelje. Ukoliko je dete zadovoljno, sisa i napreduje svaka učestalost stolice se smatra normalnom
Odojče na adaptiranom mleku ima čvršću, svetliju stolicu koja pozeleni ako se zadrži u pelenama zbog oxidiranog gvožđa u formuli.
Dete na mešovitoj ishrani ima jednu stolicu u 2 – 3 dana , dete se ne napreže i nema tegobe tokom defekacije.

Šta je opstipacija ili ,, zatvor ,,

Opstipacija je otežano pražnjanje, stolica je tvrda, suva, izbacivanje je bolno i dolazi do nagomilavanja štetnih materija u organizmu. Čest razlog pojave opstipacije je ishrana bez celuloze, biljnih vlakana i nedovoljan unos tečnosti posebno u letnjem periodu. Do pojave opstipacije može doći i ako rano pokušavate da dete odviknete od pelena, tada može doći do „potiskivanja“- kada dete svesno zadržava stolicu koja zato postaje tvrda, pražnjenje je bolno i može dovesti do prsnuća u predelu anusa – ( fisura) koja dalje potencira potiskivanje i opstipaciju. Za rešenje problema roditelji u tu svrhu često primenjuju klizme, čepiće i druge agresivnije laksative koji mogu izazvati pojavu grčeva prilikom pražnjenja a dužom primenom mogu dovesti do lenjih creva i daljeg poremećaja u pražnjenju i pogoršavanja opstipacije.

Priroda nudi rešenje za Vaše dete

Da bi Vaše dete imalo redovne stolice i da bi sprečili pojavu zatvora preporučuje se korekcija u ishrani sa većim unosom, voća, povrća i vode kao i upotreba dodataka ishrani u vidu biljnih sirupa koji sadrže koncentrovani sok od suvih šljiva, ekstrakt Manne ,jabukov pektin,inulin .Aktivne supstance iz ovakvih prirodnih biljnih sirupa omekšavaju stolicu na prirodan način ,dovode do bezbolnog pražnjenja (bez grčeva ) i dužom upotrebom ne dolazi do navikavanja i lenjosti creva.Zato se naročito preporučuju deci.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Stručnjaci su saglasni sa time da do šestog meseca beba dovoljnu količinu vode dobija putem majčinog mleka. Ako vodu dajete malom detetu, postoji mogućnost od razvijanja mnogih zdravstvenih problema.
Temperature tokom leta dosežu vrhunac, pa stručnjaci apeluju na roditelje novorođenčadi da budu na oprezu. Naime, normalno je osvežiti se i napiti vode kako organizam ne bi dehidrirao, ali bebama to može naškoditi, prenosi Index.
Čak i male količine vode mogu za njih biti fatalne. Samo gutljaj vode kod beba mlađih od šest meseci može biti previše za njihove bubrege. To može dovesti do hiponatremije, odnosno brzog pada količine natrijuma u telu.
"Bubrezi su nezreli kod beba mlađih od šest meseci i voda može uzrokovati trovanje, jer njena konzumacija dovodi do neravnoteže elektrolita. Komplikacije usled hiponatremije su oticanje mozga, napadi, a u ekstremnim slučajevima i smrt", tvrdi farmaceut Abas Kanani za Yahoo UK.
Preporuka stručnjaka za bebe do navršenih šest mjeseci je konzumacija isključivo majčinog mlijeka ili formule.
"Kao i odrasli, bebe i mala deca imaju potrebu za puno tečnosti da izbegnu dehidraciju. Ako dojite bebu, ne treba da joj dajete vodu, a kad je žedna, možda će prosto više sisati. Bebe mlađe od šest meseci ne izlažite direktnom suncu", upozorio je pedijatar dr Maks Dejvi.
Kad beba navrši šest meseci možete joj ponuditi koji gutljaj vode, ali to nije nužno. Naime, dijetetičarka Keti Zeratski iz Klinike Mejo za BuzzFeed pojašnjava da "bebe sve potrebne nutrijente dobijaju kroz majčino mleko ili formulu, čak i kad je vruće".

Izvor: www.yumama.com

Kod upala grla, ne treba žuriti sa antibiotikom, naročito ako je bris “u radu”, a dete dobro raspoloženo kada nema visoku temperaturu.

PITANJE MAME:

Petogodišnja devojčica je dobila visoku temperaturu (39,9 stepeni). Posle pregleda je zaključeno da se radi o angini, prvo je uzet bris, pa je prepisan penicilinski sirup (Amoksicilin). Pluća su bila čista. Detetu je brzo pala temperatura (posle Brufena) i pošto je bila dobro raspoložena, čak je i lepo jela, odlučili smo da je povedemo kod još jednog pedijatra. Drugi lekar je pregledao dete i konstatovao da se radi o „virusnoj angini” i da treba sačekati sa antibiotikom dok se ne vidi rezultat brisa. Pokazao nam je „bele tačkice” na grlu i rekao da to nije gnojno zapaljenje. Ipak smo odlučili da damo Amoksicilin, ali detetu nije bilo bolje. Posle dva dana je stigao rezultat brisa grla koji je pokazao samo fiziološku floru. Sledećeg dana je dete dobilo proliv. Šta da radimo?

ODGOVOR:

Veoma česta dilema. Očigledno je da je dete imalo upalu grla, ali i visoku temperaturu. Sve je ličilo na gnojnu anginu, ali kako je onda bris negativan. Mnogo pitanja, pa hajde da damo odgovore.

Kako detetu nije bolje od antibiotika?

Ima samo dve mogućnosti: ili je virus, ili se radi o bakterijama koje „ne reaguju” na prepisani antibiotik? Ipak izgleda da je prva varijanta u pitanju.

Zašto je bris pokazao samo fiziološku floru?

Postoji jedna izreka: bris je pouzdan samo kad je pozitivan, ali je malo verovatno da dete ima pravu anginu, a da je bris pokazao samo fiziološku floru. Kako dete nije uzimalo antibiotik pre brisa, skoro sigurno je da u grlu zaista nema patogenih bakterija – dakle, najverovatnije se radi o virusnoj infekciji.

Koja bolest je u pitanju?

Izgleda da je „drugo mišljenje” bilo pravo! Skoro sigurno se radi se o herpangini – virusnoj angini. Iako se radi o letnjoj infekciji, nije neobično da se javi i u toplim jesenjim danima. Ovo je tipična “bolest prljavih ruku” koju izazivaju virusi iz grupe enterovirusa, pa nije čudno što je dete dobilo i proliv.

Činjenica da je dete dobro raspoloženo kada padne temperatura takođe ide u prilog virusnoj infekciji. Kada dete ima streptokoknu anginu ono je “slomljeno” i lošeg stanja, ne samo kada “gori” već i kada nema temperaturu.

Da li nastaviti sa antibiotikom?

Nema razloga za nastavak antibiotske terapije jer se “puca u prazno”. Treba sačekati još par dana kada bi dete trebalo polako da se “popravlja”. Prvi nagoveštaj oporavka je produženje intervala bez visoke temperature. Obavezno treba biti u kontaktu sa pedijatrom, jer svaka infekcija može da se iskomplikuje, mada je daleko veća šansa da se dete lepo oporavi. Vi ste dali lek na preporuku lekara, a verujte da bi veliki broj lekara i roditelja uradio isto.

Ipak, ovo je još jedna potvrda da ne treba žuriti sa antibiotikom, naročito ako je bris “u radu”, a dete je dobro raspoloženo kada nema visoku temperaturu.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Grčevi kod beba (infantilne kolike) se mogu javiti bilo kada u prvim mesecima života, a izgleda da su najčešće u prvih šest nedelja.
Teško je tačno proceniti učestalost (prevalencu) infantilnih kolika, a pokazalo se da čak do 40% beba ima grčiće.
Ovo je uvek aktuelna tema, pa evo odgovora na 11 najčešćih pitanja roditelja.

Da li su bebini grčevi bolest?
Infantilne kolike (grčevi kod beba) NISU bolest! Radi se o bezazlenoj i prolaznoj pojavi koja spada u funkcionalni poremećaje, a NE u bolesti! Većina roditelja (naročito kod prvog deteta) reaguje velikim strahom i uznemirenjem zbog dugotrajnog bebinog plakanja, 15-20% roditelja konsultuje lekara zbog kolika, a neretko se bebe u prvim nedeljama života bezrazložno vode u dežurne pedijatrijske bolnice.

Šta uzrokuje grčeve kod beba?
Pošteno je reći da se NE zna tačan uzrok! Ipak, šta god da je primarni uzrok (nezrelost bebinih creva, poremećaj mikrobioma – crevne flore, nepodnošenje ili alergija na hranu…), finalna posledica jesu gasovi u crevima – nagomilani „gasni mehurovi“ rastežu zid creva, nadražuju nervne završetke koji prenose bol i tako počinje plakanje i uznemirenost! Ova nadutost može pogoršati i bljuckanje. Jedan broj beba razvija snažne kolike u prvim minutima podoja, a praćene su plačem i prekidanjem obroka, što frustrira i mamu i bebu, iako se radi o bezazlenoj pojavi!

Kako ih prepoznati?
Od 1954. postoji dobro poznata definicija infantilnih kolika koje je sažeto u pravilu trojke: dete plače bar tri sata dnevno, najmanje tri dana nedeljno, tokom najmanje tri nedelje, a ubrzo se nadovezala i „trojka“ da sve ovo traje u prva tri meseca života. Poslednjih godina je „pravilo trojke“ modifikovano, a eksperti su se složili i napravili Rimske kriterijume, koji su zapravo modifikacija starog „pravila trojke“: smanjeno je trajanje na jednu nedelju (umesto tri), a produženo je trajanje kolika do uzrasta od 5 meseci.

Treba li bebu voditi na pregled?
Kad beba lepo jede i napreduje (dobija u težini) NE treba ići na pregled, pošto grčići NISU bolest! Dobar apetit i dobro napredovanje bebe je glavna karakteristika FUNKCIONALNOG poremećaja i to JESTE razlika u odnosu na bolesti koje uzrokuju slabiji napredak bebe!

Kako pomoći bebi?
NEMA dileme da se bebi MORA pomoći, a tretman kolika ima TRI važna aspekta podrške roditeljima (uz objašnjavanje manevara koji mogu pomoći bebi sa kolikama), korekcija ishrane i terapija lekovima.
Prvi korak je da roditelji razumeju da se NE radi o bolesti, već o funkcionalnom poremećaju koji će proći i da se roditelji nauče manevrima koji mogu pomoći bebi: ruka na stomačić (lako ugrejan termofor može da pomogne), „nosanje“ bebe, lagano ljuljuškanje, savijanje nožica ka grudima, takozvana „bela buka“. Beba NIKAKO ne sme da se snažno drmusa – to je opasno! Pokazalo se da skretanje paženje – igranje sa bebom takođe pomaže!
Korekcija ishrane je drugi aspekt borbe sa kolikama. Pre svega odnosi na majku koja doji bebu – pokazalo da se kod beba sa izraženim kolikama majka treba da smanji unos hrane (ili još bolje da potpuno izbaci) koja ima izražen alergijski potencijal: jaja, orašasti plodovi, soja, riba, pšenično brašno…posle nekoliko dana (ponekad i duže) se može očekivati boljitak! Kod beba koje koriste mlečnu formulu je retko potrebna promena formule, a to mora proceniti pedijatar, a roditelji NE treba na svoju ruku da menjaju formulu kod bebe koja dobro napreduje!

Ima li leka koji može da potpuno suzbije grčeve?
Ne postoji lek (ili čaj ili biljni ekstrakt) koji POTPUNO može eliminisati infantilne kolike! Preparati mogu da ublaže kolike i to je cilj – da se pomogne bebi da ih lakše prebrodi.
Dve grupe preparata se (na osnovu istraživanja, ali i višedecenijskog iskustva) široko koriste u tretmanu kolika kod beba probiotski preprarati (ova terapija više pomaže bebama koje su na majčinom mleku, nego bebama koje koriste mlečnu formulu) i simetikon – Infacol

Kako pomaže Infacol?
Infacol sadrži simetikon – lek koji je anti­flatulent. Deluje tako što pomaže da se mali mehurići gasa spajaju u veće koje beba u vidu vetrova onda lako izbacuje.Ovako se smanjuje rastezanje crevnog zida, a to ublažava bol koji kolike izazivaju. Ovaj efekat smanuje i nadutost bebinog stmačića, a to pomaže da beba manje podriguje i bljucka.

Kod oko tri četvrtine beba efekat nastupa u prva 24 sata terapije, a kod skoro 90% beba posle 7 dana terapije.

Kad se može početi sa davanjem Infacola?
Radi se izuzetno bezbednom leku, koji ne sadrži šećer, alkohol i boje! Resorpcije iz creva NEMA, pa nema ni bilo kakvih sistemskih efekata, a neželjni efekti su na nivou placeba! Zato je Infacole odobren za davanje od prvog dana života, a tretman se obično počinje kada počnu infantilne kolike.

Kako se daje Infacol?
NEMA više brojanja kapi!
Jedna puna kapaljka (0,5 ml) se daje pre svakog obroka, a u retkim situacijama (kod ekstremnog plakanja i uznemirenosti) se doza kratkotrajno može duplirati – 1 ml pre obroka.

Koliko dugo se može davati Infacol?
NE postoji vremensko ograničenje, a treba ga davati bar 7 dana u kontinuitetu, čak iako se čini da su grčevu prestali.

Može li se Infacol kombinovati sa probioticima?
Imajući u vidu mehanizam dejstva simetikona, on se može bezbedno kombinovati sa probiotskim preparatom! Moglo bi se reći da imaju sinergistički efekat – zajednički pomažu bebi koja ima grčeve!

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Mlitavost ili hipotonus je sniženje mišićnog tonusa, može da se prepozna po hiperpokretljivosti zglobova i izostanku otpora pri izvođenju pasivnih pokreta. Bez obzira što ne predstavlja ozbiljan problem, neophodno je praćenje od strane lekara fizijatra.Tek nakon detaljnih pregleda i određenog vremena u kome se dete stimuliše i prati njegov motorni razvoj, može se zaključiti da ne postoje značajni poremećaji neuromišićnog sistema.
Prevremeno rođene bebe i one sa nižom ocenom na rođenju su pod većim rizikom od pojave mlitavosti. Zato su sve one obuhvaćene Programima praćenja i ranog tretmana smetnji u psihomotornom razvoju.
Kako se hipotonija odražava na usporeni motorni razvoj, beba se programom vežbi stimuliše da bi se tonus normalizovao i ujednačio tempo psihomotornog razvoja. Roditeljima je uglavnom teško da uoče mlitavost kod deteta, zato je važno da imaju određene smernice koje bi im u tome pomogle.
Refleks hvatanja šakom i nožnim prstima – ako prstom dodirnemo dlan ili taban, prsti i palac se odmah zatvore oko našeg prsta.
Jednomesečna beba kada je stavimo na stomak na kratko podiže glavu i okreće je na jednu i drugu stranu. Kada leži na leđima uglavnom zauzima asimetrične položaje dok gleda u vaše lice.
Krajem drugog meseca šaka se polako otvara, beba se oslanja na podlaktice i drži glavu u sredini kada je na stomaku. Reaguje čitavim telom pokušavajući da dohvati vaše lice rukama i prati predmete kada je na leđima.
Sa tri meseca pesnice više nisu stisnute, igra se prstima, posmatra ih i stavlja u usta. Sa osloncem na laktovima koji su ispred ramena počinje da se uspravlja, motivisana igračkom podiže glavu. Na leđima sa podignutim nogama počinje da se igra šakama ispred lica, ne leži više asimetrično, glava je u središnjoj liniji.
Igra se na stomaku sa četiri meseca, oslanja se na jednu ruku dok uzima igračku drugom. Na leđima hvata šakama i stopalima.
Sa pet meseci opruža laktove i «pliva» ako ugleda igračku koju ne može da dohvati. Podiže noge u vis na leđima i dodiruje bedra, naizmenično opruža i savija noge i priprema se za okretanje. Dodiruje i hvata igračke što pokazuje dobru kontrolu oko-šaka i počinje da prebacuje predmet iz ruke u ruku.
Oslanja se opruženih laktova na otvorene šake na stomaku sa šest meseci i okreće se sa leđa na stomak.
Ovo je redosled razvojnih prekretnica za bebe do 6 meseci i one su za roditelje informacija kako bi znali šta treba da očekuju na kom uzrastu i da reaguju na izostanak ili prerano javljanje određenih pojava obaveznim obraćanjem lekaru fizijatru.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

U vrelim letnjim danima boravak u rashlađenoj prostoriji je svakako prijatniji. Tako da ako se pitate da li da uklučujete klima-uređaj u sobi u kojoj boravi beba, iz savetovališta „Halo beba“ preporučuju uključivanje uređaja u prostoriji pored sobe u kojoj ona boravi. Ukoliko to nije moguće, vodite računa o tome da hladan vazduh ne duva direktno u dete.
Razlika između spoljašnje temperature i temperature u prostoriji ne bi trebalo da bude veća od 5 do 10 °C, s tim što uređaj treba redovno da čistite.
Nikada ne smete da izvodite dete naglo iz rashlađene prostorije u spoljašnju sredinu da ne bi došlo do tzv. temperaturnog šoka i kolapsa. Pre izlaska napolje, isključite klima-uređaj i otvorite prozore da se temperatura postepeno izjednači.
To isto važi pri ulasku iz spoljašnje sredine u veoma rashlađene prostore što može biti veoma neprijatno za bebu, pa takve situacije izbegavajte.

Izvor: zena.blic.rs

Naročito na samom početku, roditelji se mogu zabrinuti kada beba počne da štuca. Doktorka je objasnila da li ima razloga za brigu, ali i ispričala šta bi trebalo, a šta nikako ne treba da radite u tom slučaju.
Štucanje novorođenčeta može biti vrlo iznenađujuće kod prve bebe, ali nema razloga za paniku. To je normalna pojava i nema potrebe da je zaustavljate.
"Čini se da štucanje više smeta roditeljima nego samim bebama", ističe dr Hilari Sismonfo, pedijatar i profesor iz Arkanzasa. "Mnogi roditelji se brinu da li je bebi loše jer štuca. To obično nije slučaj", ističe pomenuta doktorka.
Baš poput odraslih, bebe imaju velike mišić između abdomena i grudi - dijafragmu. Kako se ona pomera gore i dole, tako učestvuje u disanju.
S vremena na vreme, baš kao i drugi mišići, dijafragma se grči, što uzrokuje štucanje.
S obzirom na to da nije jasno određeno šta dovodi do spazma, a nekada nema apsolutno nijednog razloga za to, doktorka upozorava roditelje da ne koriste neke neproverene lekove.
"Mnogo puta sam čula za lekove poput šećera, kikiriki putera ili vode. Ništa od toga se nije pokazalo kao tačno, a uz to i nije sigurno za bebu. Nemojte to raditi", ističe doktorka kao vro važnu stvar.
Hilari je takođe izričito protiv upotrebe mnogih suplemenata koji su široko rasprostranjeni.
Kako biste smirili štucanje, njen predlog je da date bebi cuclu, masirate joj leđa i ljuljate je.
Preventiva štucanja je redovna bebina ishrana i praćenje njene gladi.
"S vremena na vreme pauzirajte hranjenje i pustite bebu da podrigne. Na taj način će se stomak osloboditi viška vazduha. Takođe, držite bočicu, ukoliko je koristite, tako da ne prolazi vazduh. Kada su bebe gladne, one halapljivije i brže jedu, pa vrlo lako progutaju viđak vazduha", objasnila je doktorka.
Pored toga, još jednom je istakla da štucanje ne treba da brine roditelje, jer nije neprijatno detetu. Ipak, ako postoji još neki simptom, možda bi najbolje bilo obratiti se pedijatru.
"Mnoge bebe će redovno i normalno jesti i igrati se, uprkos štucavici. Ipak, ukoliko se ovo prečesto dešava, a ispraćeno je povraćanjem, lošim bebinim raspoloženjem, obratite se pedijatru", rekla je doktorka.

Izvor: www.yumama.com

Roditelji se odmah uspaniče kad dete zaboli stomak jer to, skoro istog trenutka, povezuju sa zapaljenjem slepog creva ili nekim opasnim poremećajem. Međutim, bol u trbuhu je najčešće bezazlen, ili je posledica virusne i bakterijske infekcije.

Dete najčešće odjednom i snažno zaboli stomak u toku noći, za vreme praznika, neretko daleko od pedijatra. Roditelji se odmah uspaniče, brzo se spreme i požure kod dežurnog doktora. Teško da postoji porodica koja nije prošla kroz ovakav scenario. Ipak, nije uvek tako dramatično, pa smo rešili da vam rasvetlimo ovaj, zaista čest problem.

*Koji su najčešći uzroci bola u trbuhu?
Iako većina roditelja strahuje od zapaljenja slepog creva, to zaista nije najčešći uzrok bola u trbuhu kod dece. Kada bi nabrajali sve razloge koji mogu da dovedu do bolova u trbuhu kod dece, bio bi to nepregledan spisak. Zato ćemo se zadržati na najčešćim, a ujedno i najvažnijim.

Bezazleni bolovi
Ovi bolovi su, srećom, najčešći kod dece. Radi se o bolovima koji se obično javljaju u “napadima”, prilično su jaki, imaju “probadajući” karakter, a dete uglavnom nije u stanju da lokalizuje mesto u stomačiću gde ga najviše boli. Mališani su često veoma uznemireni, manja deca plaču, a veća viču, bez suza. Sve to ne traje duže od nekoliko minuta, a kada bolovi prođu, detetovo stanje se naglo popravlja, kao da se ništa nije dogodilo.
Obično se sve ponavlja nekoliko puta, ali se ne javljaju dodatni problemi, pa se mališan veoma lepo oporavlja i bez pomoći lekara. Ovaj fini obrt – brzi nestanak neprijatnih bolova je jedna od karakteristika bezazlenih (funkcionalnih) bolova u trbuhu. Tačan uzrok ove vrste bolova nije do kraja razjašnjen, ali postoje situacije kada ih možemo očekivati:

* Jedna od tih neprijatnosti je aktuelna baš ovih dana. Virusi, uključujući i virus gripa, vole da “udare” i na stomačić i creva, tako da skoro svaki mališan ima stomačne ili crevne tegobe tokom težih virusnih infekcija. Stomak (želudac) je direktna meta virusa, pa nastaje pravo virusno zapaljenje – gastritis. Zato dete gubi apetit, ponekad povraća, a često se žali na bolove u gornjem delu trbuha. Pored želudačne i crevna sluzokoža može da bude mesto ataka virusa, mada aktuelni virusi više vole da se razbaškare u limfnim čvorovima koji se nalaze u trbuhu. Kao što postoje na vratu, i u unutrašnjosti trbuha se nalazi veliki broj limfnih “žlezda”. Kada virus napadne limfni čvor, nastaje zapaljenje a limfne žlezde se uvećavaju. Veliki limfni čvor pritiska crevo, dovodi do njegovog suženja, pa crevni sadržaj otežano prolazi kroz taj suženi segment. Crevo se muči da “pročisti” suženi deo, pa se njegov rad ubrzava, crevo se naizmenično skuplja (spazam) i opušta, a to veoma boli. Kada crevni sadržaj prođe taj deo, crevo se opušta i bol prolazi kao rukom odnešen. Ovo uvećanje limfnih čvorova u trbuhu (stručno se naziva mezenterijalni limfadenitis) je relativno čest pratilac brojnih infekcija disajnih organa i nije privilegija virusa, već se javlja i u sklopu bakterijskih infekcija. Zato nije retkost da se dete žali na bolove u trbuhu kada ima, na primer, streptokoknu anginu.

* Jedan broj mališana zaista ima bolove u trbuhu, iako nema pravog organskog razloga za to. Kod starije dece, naročito u predpubertetskom i pubertetskom dobu, bolovi u trbuhu mogu biti uzrokovani burnim promenama u psihološkom profilu deteta. Deca često proživljavaju konflikte sa okolinom kroz različite “bolove”. Uz glavobolju i grudobolju, bolovi u trbuhu su najčešće mesto gde se projektuju problemi koje dete proživljava. Nekada je to način da se skrene pažnja na sebe, a inteligentna deca brzo nauče da manipulišu suptilnim osećanjima roditelja koji su zabrinuti za “strašne” bolove u stomaku. I ovi bolovi spadaju u funkcionalne (znači bezazlene) i prolaze kada se reši psihički problem koji muči dete. Naravno, pedijatar treba da isključi neku od bolesti koje mogu biti uzrok bolova, a tek onda se savetuje odlazak kod dečjeg psihologa.

* Postoje bolovi u trbuhu i kod dece koja nemaju ni znake bolesti, a ni psihološke probleme. I oni su bezazleni (funkcionalni), a javljaju se periodično, sa dužim intervalima bez ikakvih tegoba. Kada se dese, veoma su jaki ali, srećom, brzo prolaze. Ako se ispita – svi nalazi su uredni, ali dete i dalje povremeno boli stomak. Posle nekog vremena obično nestaju, pa im ne treba pridavati veliki značaj. Važno je u tim trenucima ohrabriti dete, objasniti mu bezazlenu prirodu bolova, pa će lakše prebroditi neprijatnost.

* Bolovi u trbuhu udruženi sa prolivom
Skoro uvek, kada dete ima proliv, ima i bolove u trbuhu. Razlog je veoma očigledan, jer je proliv i nastao zbog problema u crevima koji se manifestuju prebrzim crevnim radom. Pojačana peristaltika (kako se medicinski zove rad creva) je ujedno i bolna, jer se u zidu creva nalaze nervni završeci koji su zaduženi za prenos bolnih osećaja. I ovi bolovi su prilično bezazleni, jer je njihov uzrok očigledan, pa kada proliv prođe, nestaje i bol u trbuhu. Pedijatri vole kada dete koje ima bolove u trbuhu dobije proliv, jer tada najčešće nestaje strah da se radi o nekom hirurškom oboljenju. Kao i svako pravilo i ovo ima izuzetaka, ali većina hirurških oboljenja trbuha ipak nije praćena prolivom.

* Bolovi u trbuhu koji “traže” pregled hirurga
Trbuh je najčešće mesto u dečjem organizmu u koje “zaviruje” hirurg. Teško je naći nekoga u familiji, među komšijama i prijateljima ko nije operisao “slepo crevo”. Ova negativna popularnost zapaljenja slepog creva je i uzrok straha od hirurških oboljenja koja mogu biti uzrok bola u trbuhu.

* Druge hirurške bolesti
I druge, brojne hirurške bolesti mogu biti uzrok veoma jakih bolova u trbuhu. Ipak, za skoro sve je karakteristično da se bol progresivno pojačava, a opšte stanje deteta pogoršava.
…
Trbuh nema prozor pa da se vidi šta se unutra zbiva, zato je važno pratiti dete i konsultovati lekara blagovremeno. Nekada je neophodno pregledati dete više puta za dan – dva, a često se rade i rutinske laboratorijske analize (krvna slika i pregled mokraće) koje pomažu u postavljanju prave dijagnoze.
Većina dece sa bolovima u stomačiću ne završi kod hirurga, ali je potrebno biti strpljiv i pažljiv u praćenju bolesnika, naravno, uz stručnu pomoć lekara. Čak i kada se čini da je sve u redu, a mame i tate strepe za dete, treba bar porazgovarati sa pedijatrom koji će umiriti uplašene roditelje i proceniti da li je neophodan pregled.

Virusi, uključujući i virus gripa, vole da “udare” i na stomačić i creva, tako da skoro svaki mališan ima stomačne ili crevne tegobe tokom težih virusnih infekcija.

Zapaljenje slepog creva obično počinje povišenom telesnom temperaturom, mukom i povraćanjem, kao i bolom u predelu pupka. Dete je naizmenično razdražljivo i klonulo, a stomak polako postaje sve tvrđi.

Apendicitis – upala “slepog creva
To je jedna od najčešćih hirurških bolesti koje uzrokuju bolove u trbuhu kod dece. Iako se ovaj naziv – slepo crevo, prilično odomaćio, on je anatomski pogrešan (ali ćemo ga ipak koristiti). Naime, slepo crevo je jedan kraj debelog creva koji se “slepo” završava. Na njemu se nalazi apendiks – crvuljak crevnog tkiva koji nema drugu funkciju nego da pravi probleme. Ovaj deo creva je zaista beskoristan u funkcionalnom smislu, ali se u njemu nalazi dosta tkiva koje je podložno zapaljenju.
Bolest obično počinje povišenom telesnom temperaturom, mukom i povraćanjem. Veće dete prvo prijavi da ga stomačić boli u predelu pupka. Bol se potom seli u donji desni deo trbuha i najčešće pojačava. Ono što je prilično karakteristično je da dete za dan – dva prilično “kljokne”. Naizmenično je razdražljivo i klonulo, neće da jede, jedva i pije, a stomak polako postaje sve tvrđi. Ako pokušamo da ga pipnemo, dete oseća jak bol i brani se. Najveći broj mališana sa apendicitisom nema proliv, već obično zatvor. Nije retko da je stolica u početku uobičajene konzistencije.

Ovo su tegobe koje su karakteristike tipičnog zapaljenja slepog creva. Treba imati u vidu da jedan broj dece ima netipični oblik bolesti, kada se slepo crevo ne nalazi na uobičajenom mestu. Tada se i tegobe razlikuju od tipičnih. Što je dete manje, teže je postaviti dijagnozu, jer su i simptomi manje karakteristični.

Izvor: mojpedaijatar.co.rs