Bebe

Hidrocefalus

Hidrocefalus

Termin potiče od grčkih reči “hydro” što znači “voda” i “cephalus” što znači glava, tako da se i u našem narodu ponekada spominje kao “vodena glava”. Hidrocefalus nije jedna bolest, već naziv za grupu stanja koja karakteriše povećana količina moždane, tzv. cerebrospinalne, tečnosti, tj. likvora.Najčešće se javlja kod odojčadi i dece, sa učestalošću od oko 1 na 500 živorođene dece, mada se može javiti i kod odraslih, najčešće zbog tumora mozga, nakon trauma glave, zapaljenja moždanica…

Malo anatomije…

Ljudski mozak sastoji se od velikog mozga, moždanog stabla i malog mozga. Veliki mozak ispunjava najveći deo lobanjske duplje i nadvija se nad moždanim stablom kao krošnja. Na moždano stablo nastavlja se kičmena moždina smeštena u kanalu kičmenog stuba. Mali mozak nalazi se iza moždanog stabla, a ispod velikog mozga, u potiljačnom delu lobanjske duplje. U moždanom tkivu krije se sistem “šupljina”, tj. moždanih komora. Ima ih četiri i međusobno su povezane sistemom kanala i otvora. Moždane komore su mesta gde nastaje najveći deo cerebrospinalne tečnosti, koja zatim kroz pomenute kanale i otvore cirkuliše od najvećih, tzv. bočnih komora, u velikom mozgu, kroz treću i četvrtu komoru, a zatim “napušta” unutrašnjost moždanog tkiva i “izlazi” u prostor između površine mozga i njegovog omotača. Ovaj prostor naziva se subarahnoidalni prostor, prostire se oko mozga i kičmene moždine i ispunjen je likvorom. U njega su uronjeni “prstoliki” izraštaji krvnih sudova ( vena ) koji apsorbuju “višak” likvora, održavajući njegovu količinu stalnom.

Uloga cerebrospinalne tečnosti

Zahvaljujući prisustvu likvora, mozak „pluta” u lobanjskoj duplji, umesto da se po njoj slobodno premešta pod uticajem gravitacije ( što bi bilo prilično rizično za organ od takvog značaja ). Cerebrospinalna tečnost štiti osetljivo moždano tkivo od dejstva mehaničke sile, ublažavajući je, u njoj se nalaze brojni hormoni i hranljive materije, uklanjaju se štetni proizvodi metabolizma…

Zašto nastaje hidrocefalus?

Stvaranje i resorpcija likvora su procesi koji su normalno u dinamičkoj ravnoteži, čime se ukupna količina održava na relativno konstantnom nivou. Do povećanja količine cerebrospinalne tečnosti najčešće dolazi zbog poremećene cirkulacije i apsorpcije, a znatno ređe zbog povećanog stvaranja likvora. Krajnji rezultat je povećanje zapremine tečnosti u zatvorenoj lobanjskoj duplji, što može dovesti do oštećenja moždanog tkiva zbog direktnog pritiska prepunjenih moždanih šupljina, kao i zbog otežane i neadekvatne cirkulacije krvi ( i krvni sudovi su izloženi povećanom pritisku, tj. pritisnuti! ).
U zavisnosti od toga da li je osnovni poremećaj u cirkulisanju likvora ili u njegovoj apsorpciji, hidrocefalus se deli na dva osnovna tipa:

1. opstruktivni ili nekomunikantni – kod ovog tipa hidrocefalusa postoji prepreka u toku likvora kroz moždane komore; može nastati zbog suženja kanala koji povezuje treću i četvrtu moždanu komoru, u sklopu nekih naslednih oboljenja i urođenih anatomskih anomalija ( Arnold Chiari malformacija, Dandy Walkerov sindrom itd ), kao posledica meningitisa u novorođenačkom periodu, krvarenja u predelu moždanih komora ( čemu su prevremeno rođene bebe sklone ), nakon nekih infekcija u toku trudnoće…

2. neopstruktivni ili komunikantni – „prstoliki izraštaji” vena su „zapušeni”, pa ne mogu da apsorbuju likvor; često je prouzrokovan krvarenjem u moždane komore i subarahnoidalni prostor kod prevremeno rođene dece, bakterijskim meningitisom ( tuberkuloznim ili pneumokoknim ), nekim infekcijama u toku trudnoće…

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Rana alergija na hranu
Foto: Pixabay

Rana alergija na hranu

Bebi od šest meseci nakon uvođenja nove namirnice pojavio se osip. Crveni pečati po vratu, stomaku, leđima, na preponama, po rukicama kao i na licu. Pedijatar kaže da je alergija.
Beba je upravo napunila sedam meseci. Sa čvrstom hranom smo počeli sa punih šest meseci po preporuci pedijatra, a do tada je samo sisala. Rođena sa 3,660 kg i sa punih šest imala 7,850 kg. Uvođenje čvrste hrane prvo smo počeli sa pirinčem. A zatim (redosledom koji sledi): krompir, šargarepa, tikvica, kukuruz, bundeva, piletina, proso, banana, spanać.
Treći dan po uvođenju spanaća beba se osula. Crveni pečati (mala tačkica kao ujed i veliki crveni pečat oko nje) po vratu, stomaku, leđima, na preponama, po rukicama kao i na licu. Bili smo kod izabranog pedijatra koja je rekao da je u pitanju alergija. Dan kada se pojavila alergija, beba je imala samo jedan obrok od čvrste hrane i to kašicu: proso, banana, jabuka. Nakon prepodnevnog spavanja pojavio se osip. Treba da napomenem da kad smo uveli bananu desilo se slično ali mnogo manje i po intezitetu i veličini. Povuklo se posle. Pedijatar je prepisao Pressing po 2 ml 10 dana. U međuvremenu nije menjana kupka, deterdžent, ali ja imam sve manje mleka. U porodici nema alergičnih na hranu, a nama je ovo prva beba. Imam nekoliko pitanja:

Da li je ovo stvarno alergija?

Jeste, tu NEMA dileme!
Sve što ste detaljno opisali je tipično za alergijsku reakciju koja se na koži veoma lako raspoznaje kao alergijski osip, a deo osipa je tipična “koprivnjača” (urticaria). To je verifikovao pregledom i Vaš pedijatar, tako da nema sumnje da se radi o alergiji.

Kako da znam da je od hrane?
Dve činjenice snažno potkrepljuju tvrdnju da se zaista radi o alergiji na hranu: prva je jasna povezanost sa uvođenjem nemlečnih namirnica – osipa nije bilo pre uvođenja nove hrane, a javio se unutar 24 sata od uvođenja nabrojanih namirnica, a to je tipično za alergijsku reakciju na hranu.
Podatak da niste menjali kupku i deteržent za pranje bebinog veša i odeće isključuje takozvanu kontaktnu alergiju, koja je inače retka u ovom uzrastu, a drugačije se ispoljava.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Problemi sa vidom kod beba
Foto: Shutterstock

Problemi sa vidom kod beba

Šta može da ukaže na to da beba ima problem sa vidom i kada je potrebno obaviti prvi oftalmološki pregled, savetuje vas pedijatar Prim. dr Maja Skender.Razvoj čula vida traje dugo, ali je već u prvoj godini moguće utvrditi da li beba ima urođeno oboljenje kao što je strabizam ili retinopatija. Novorođena beba obično drži zatvorene oči i samo povremeno ih otvara, ali ne razume ono što vidi i pogled joj "pluta", pošto još nije u stanju da ga fiksira. Nakon mesec dana će biti sposobna da na kratko fiksira vaš lik. Tek posle trećeg meseca, beba počinje da gleda binokularno (sa oba oka istovremeno). Razvoj čula vida traje do desete, dvanaeste godine, ali je najintenzivniji između druge i četvrte.

Kada je potrebno obaviti prvi oftalmološki pregled?
Idealno bi bilo da se prvi očni pregled obavi još u porodilištu. U svakom slučaju, potreban je bar jedan pregled u prvoj godini života, a kod rizične dece i češće. Ako vaša beba ni u drugom mesecu ne prati kretanje izvora svetlosti i ne fiksira pogled, ili naginje glavu stalno na jednu stranu a vežbe vratnih mišića ne pomažu, obratite se lekaru! Nije dobro da dete prvi put ode na očni pregled pred upis u školu.

Koje su najčešće urođene anomalije oka?
To su: urođena katarakta (zamućenje očnog sočiva), glaukom (povećan očni pritisak), anomalije očne jabučice i kapaka, i suženje suzno-nosnog kanala.

Da li beba koja ima začepljenje suznog kanala mora da se operiše?
Kod nekih novorođenih beba, oko trećeg dana života se pojavljuje obilan gnojni sekret u jednom ili oba oka, kao posledica suženja ili potpunog začepljenja suzno-nosnih kanala. Ovi uzani kanalići služe da sprovode suze iz unutrašnjeg ugla oka u nos. Ukoliko to nije moguće, nastaje zastoj suza i neminovna bakterijska infekcija. Po saniranju infekcije, potrebno je obaviti oftalmološki pregled. Pritiskom na kanal - dobija se gnoj, ali ovim manevrom nekad može i da se kanal "produva". Roditeljima se pokazuju vežbe za masažu kanala, koji će na taj način da se proširi. Ukoliko je začepljenje potpuno, potrebno je sondiranje, koje se obavlja tupom iglom u kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Intervencija je veoma uspešna i rešava dete upornih infekcija oka.

Šta je retinopatija?
Retinopatija nedonoščeta je poremećaj razvoja krvnih sudova mrežnjače oka, koji dovodi do oštećenja, pa i gubitka vida. Uzroci ove bolesti su brojni, a najvažnija su dva: nezrelost i prekomerna terapijska primena kiseonika. Osnovni simptom je progresivan gubitak vida. Bolest ima pet stadijuma. Prva tri su reverzibilna, što znači da je moguć spontani oporavak, a rano primenjenom terapijom - promene na krvnim sudovima mrežnjače mogu da se donekle zaustave. Zato je obavezan oftalmološki pregled od strane iskusnog stručnjaka za svu novorođenčad čija je gestacijska zrelost manja od 33 nedelje, a telesna masa manja od dva kilograma, kao i za onu koja je pretrpela asfiksiju bilo kog uzroka. Ovaj pregled treba obaviti u drugom mesecu života. U lečenju retinopatije se primenjuje metoda krioterapija, koja se sprovodi u malom broju centara, a daje dobre rezultate ako se obavi na vreme, i ako bolest nije uznapredovala dalje od trećeg stadijuma.

Izvor: www.yumama.com

Alergije kod beba
Foto: Shutterstock

Alergije kod beba

Koje alergije se javljaju tokom odojačkog perioda, kako ih prepoznati i lečiti saznajte u tekstu pedijatra Prim dr Maje Skender.
U praksi se tokom odojačkog perioda najčešće sreću alergijske reakcije tipa I, koje čine osnovu sledećih atopijskih bolesti:

- dečji ekcem

- bronhijalna astma

- polenska kijavica

- angioedem

- koprivnjača.

Prve tri bolesti mogu da, u različitom uzrastu, prelaze jedna u drugu, što je poznato pod nazivom "atopijski marš".

1. Dečji ekcem (atopijski dermatitis) se javlja od drugog do petog meseca života, češće kod odojčadi na veštačkoj ishrani. Radi se o hroničnoj, alergijskoj upali kože lica, naročito obraza, sa povremenim pogoršanjem. U najvećem broju slučajeva iščezava posle druge, treće godine života, ali može da bude uvod u bronhijalnu astmu. Inače, manifestuje se tako što koža najpre zadeblja, postane grublja, a na njoj se pojave crvenkaste, delimično slivene pege. Njih smenjuju plikovi, koji nakon izvesnog vremena popucaju i počinju da vlaže. Njihovim sasušivanjem nastaju kraste. Usled jakog svraba i češanja, česte su sekundarne infekcije. Lakše forme ekcema se ne leče, dok se teže forme leče terapijom koja je u domenu dermatologa ili pedijatra. Preventivne mere su veoma važne: najbolje bi bilo ustanoviti na šta je dete alergično (hrana, alergeni koji se udišu i sl.) i, po mogućstvu, otkloniti uzrok. Detetu treba podseći nokte, kako češanjem ne bi izazvalo dodatne komplikacije. Ponekad je, zbog intenzivnog svraba, potrebna upotreba blagih sedativa. Hormonske kreme su vrlo delotvorne ali imaju ozbiljna neželjena dejstva, pa ne smeju da se koriste duže nego što to lekar propiše. Ponekad prija promena klime (npr. boravak na moru).

2. Bronhijalna astma je najčešća hronična bolest koja se javlja kod školske dece, ali može da započne još u dojenačkom periodu. Manifestuje se ponavljanim napadima otežanog disanja usled bronhoopstrukcije (suženja disajnih puteva - bronhija), zviždanjem, osećajem stezanja u grudima i kašljem. U osnovi bolesti je prekomerna reaktivnost bronhija na alergijske, fizičke, hemijske, infektivne i druge nadražaje, što je posledica njihove hronične upale. U prvim godinama života je teško razlikovati pojedinačne epizode opstruktivnog bronhitisa tokom akutnih virusnih infekcija od prave astme. Postojanje atopijskih bolesti kod bliskih rođaka i ponavljani napadi bronhoopstrukcije, koji popuštaju pod terapijom bronhodilatatorima, navode na potrebu za ispitivanjem u pravcu astme. Treba uraditi krvnu sliku, rendgenski snimak pluća, parazitološki pregled stolice, tuberkulinski test i odrediti nivo IgE u krvi. Dalje ispitivanje zavisi od uzrasta.
Kožne probe Alergijske kožne probe na hranu i alergene iz okoline su korisne, ali retko uspevaju pre treće godine života. Plućna funkcija može da se ispituje metodom spirometrije tek kod deteta starijeg od pet godina, zbog potrebne saradnje sa ispitivačem. Na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskih rezultata, lekar će da odbaci ili da potvrdi dijagnozu astme, a potom da napravi plan lečenja - koji zavisi od toga da li se radi o lakom, umerenom ili teškom obliku bolesti. Inače, roditelji bi trebalo da pohađaju kurs o nezi i lečenju astmatičnog deteta, na kojem će im biti objašnjeni priroda bolesti i mere prevencije. Najvažnija je kontrola sredine koja podrazumeva uklanjanje dokazanih i potencijalnih alergena: buđ, prašina (tj. ekskreti grinje, koja živi u kućnoj prašini), polen, perje, dlaka, ili pojedine vrste hrane. Kada su u pitanju bebe, alergeni češće potiču iz hrane. Obično su to belančevine kravljeg mleka, koje čine osnovu svake mlečne formule. Provokativni faktor može da bude i virusna infekcija pa je potrebno, u granicama mogućnosti, da se dete zaštiti izbegavanjem kontakta sa prehlađenim osobama i skraćivanjem boravka u zatvorenim prostorijama, naročito u jaslicama. Lečenje se sprovodi udisanjem lekova pomoću aparata - inhalatora, a vrstu leka određuje lekar. Ponekad su neophodne injekcije, a u najtežim slučajevima bolničko lečenje u jedinici intenzivne nege.

3. Polenska kijavica se, praktično, ne javlja u prvoj godini života, jer je za nju potreban ponovni kontakt sa polenom (znači, druga sezona od rođenja), ali je i kod odojčadi opisan alergijski rinitis (upala nosne sluznice, praćena neprekidnom bistrom sekrecijom iz nosa), i to kao posledica alergije na hranu. Ova deca u brisu nosa imaju povećan broj eozinofila (belih krvnih zrnaca, karakterističnih za alergiju). Kod dokazane alergije, naročito astme, treba delovati preventivno - dugotrajnom primenom lekova koji imaju za cilj da spreče ili ublaže pojavu alergijskih simptoma.

4. Koprivnjača (urtikarija) se manifestuje kožnom pojavom urtika (oštro ograničena, uzdignuta područja kože nepravilnog oblika, praćena svrabom). Može da zahvati bilo koji deo tela. Kao alergeni se najviše okrivljuju antigeni iz hrane (riba, jaja, orasi, kikiriki, aditivi u hrani), neki lekovi, zatim biljke (kopriva), ujedi insekata, polen, prašina, virusne i parazitarne infekcije, fizički agensi (izlaganje hladnoći, suncu) i neke retke bolesti. Tokom lečenja je potrebno isključiti sve osumnjičene supstance. Eliminaciona dijeta podrazumeva ishranu bez namirnica životinjskog porekla, južnog voća, čokolade, konzervanasa i sl. Daju se lekovi iz grupe antihistaminika, a u težim slučajevima i neki drugi u vidu injekcija. Po prestanku simptoma, terapija se ukida i postepeno uvodi hrana: jedna po jedna namirnica dnevno kako bi se, u slučaju ponovne pojave koprivnjače, ustanovilo šta je izaziva. Mazanje kožnih promena mastima i kremama nema opravdanja. Kod dugotrajne koprivnjače je potrebno tragati za crevnim parazitima i nekim drugim infektivnim agensima. Alergija na hranu u detinjstvu je obično prolazna pojava.

Sličan koprivnjači

Angioedem (Quinckeov edem) je bolest vrlo slična koprivnjači i sa njom je udružen u 90 odsto slučajeva. Razlika je u tome što otok i crvenilo zahvataju dublja tkiva (potkožno i sluznice), nejasno su ograničeni i obično lokalizovani oko očiju, usana, na jeziku, šakama i stopalima, i oko polnih organa. Najopasnija, ali ne i najređa lokalizacija su ždrelo i grkljan, kada može doći do ugušenja. Ukoliko zahvati crevnu sluznicu, manifestuje se bolovima u trbuhu, mukom i povraćanjem, pa liči na hiruršku bolest. Bolesnika sa angioedemom treba hitno odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Alergija na belančevine kravljeg mleka

Ova alergija je posebno česta kod odojčadi na veštačkoj ishrani, mada može da se javi i kod dojenih, izrazito predisponiranih beba, čije majke konzumiraju kravlje mleko. Suština je u strukturi belančevina koja je prilagođena drugoj vrsti sisara. Zbog nezrelosti crevne sluznice u prvih šest meseci života, krupni molekuli nesmetano prolaze ovu barijeru i izazivaju alergijsku reakciju - koja se ispoljava bilo bronhoopstrukcijom, bilo prolivom i/ili nenapredovanjem. Isključivanjem ove vrste hrane i uvođenjem humanog mleka ili hipoalergijskih mlečnih formula, simptomi se povlače i ponovo vraćaju kada se dete vrati na prethodni način ishrane. Kako se radi o hroničnoj bolesti koja vodi u tešku pothranjenost, sa brojnim komplikacijama koje mogu da ugroze život deteta, ispitivanje i lečenje se sprovode u bolnici. Ovaj problem je mnogo češći nego što se misli, zato je od neprocenjive važnosti da se beba od prvog dana života hrani isključivo majčinim mlekom, odnosno da u prva četiri do šest meseci, pa i kasnije - do kraja prve godine, ne dobija drugu vrstu mleka. Za odojčad čije majke nemaju mleka, naročito ako u porodici postoji atopija, preporučuju se hipoalergijske mlečne formule (nose oznaku HA), jer im je belančevinski sastav mnogo sličniji onome u humanom mleku, nego kod standardnih formula. Kravlje mleko se, kao naročito alergogeno, nikako ne savetuje u prvoj godini života.

Prim dr Maja Skender, pedijatar

Izvor: www.yumama.com

Visoka temperatura, kašalj, kažu nije grip
Foto: Flickr

Visoka temperatura, kašalj, kažu nije grip

Ovih dana je zaista veliki broj dece «na nišanu» virusa. Naročito su na udaru obdaništa, u kojima gotovo da nema deteta bez nekog od simptoma virusne infekcije. Kašljanje i kijanje su svuda prisutni, ali neka deca imaju i visoku temperaturu, veoma su lomna, i stvarno izgledaju kao da imaju grip… ali epidemije gripa još uvek nema.Zato smo rešili da odgovorimo na najčešće postavljena pitanja, koja su vezana za aktuelne infekcije.

Šta je, ako nije grip?
Ima mnogo vrsta virusa, a ovi koji sada haraju (napadaju i mame i tate) – spadaju u respiratorne viruse. Oni prevashodno napadaju disajne organe. Za razliku od letnjih «kolega», veoma im prija hladnoća, baš kao i virusu gripa. Ima virusa vrlo srodnih gripu, koji pripadaju familiji parainfluence (i ime im je slično). E, oni haraju ovih dana, ali nemaju «ekskluzivu» za napadanje dece i odraslih, pa se uspešno mešaju sa ostalim virusima, čijim imenima ne bismo da vas zamaramo.

Kako bolest počinje?
Deca prvo pomalo kašljucaju, pre svega zbog sekreta koji se iz nosa sliva unazad u grlo. Ovaj sekret draži sluzokožu ždrela (koja je i sama mesto razmnožavanja virusa), pa nastaje suv – nadražajni kašalj. Kako se sekret prevashodno sliva niz grlo, prvih dana se ne vidi curenje nosa, ali već posle par dana deca proslinave.

A temperatura?
U početku nema povišene temperature, ali posle nekoliko dana dete počinje da polako «gorucka», a neka deca čak imaju veoma visoku temperaturu (preko 39,5 stepeni). Sa skokom temperature, deca polako gube apetit i postaju sve manje zainteresovana za igru i komunikaciju. Kada temperatura padne, deca se obično oraspolože, ali sa novim skokom febrilnosti – klinci se opet «potule». U fazi razbuktavanja infekcije, deca najveći deo dana imaju povišenu temperaturu. Glavobolja je gotovo redovan pratilac visoke temperature, naročito kod veće dece.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

'Rodin ujed', Mnogolska mrlja i modrice: Uobičajene pojave na koži novorođenčeta
Foto: Profimedia

'Rodin ujed', Mnogolska mrlja i modrice: Uobičajene pojave na koži novorođenčeta

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene na bebinoj koži, međutim nema razloga za strah. Pogledajte koje su to uobičajene promene na bebinoj koži nakon rođenja.
Nakon što dođe u kontakt sa spoljnom sredinom, tanka i meka koža novorođenčeta može da odreaguje na različite načine. Promene na koži roditelji lako i brzo uočavaju, ali nisu sigurni da li su one uobičajene ili moraju ipak da se obrate lekaru. Prvo, kako bi zanli da je uopšte u pitanju promena, potrebno je da roditelji znaju kako izgleda normalna koža novorođenčeta. Normalna koža je meka, tanka i baršunasta, a u zavisnosti od zrelosti bebe, prekrivena belim sirastim mazom. Na primer, kod nedonoščadi, postoji veća količina ovog zaštitnog sloja, dok ga deca koja su prešla termin, nemaju uopšte.
Koža kod beba koje su prešle termin, obično je suva i perutava i ljušti se na dlanovima i tabanima. Kada ljuštenje i perutanje prođu, ostaje fina, meka koža koja ne zahteva nikakav tretman.

A uobičajene promene na koži bebe nakon rođenja su i:

- 'Modrice' na prednjačećem delu, ili sitne ljubičaste tačkice. Najčešći uzrok sufuzija (modre prebojenosti) lica je zategnut pupčanik oko vrata, ali ova pojava brzo prolazi.

- Modrice (hematomi) i tačkice (petehije) nastaju zbog prskanja krvnih kapilara i izliva male količine krvi u kožu. I one će proći za nekoliko dana. Ali, zbog oslobađanja crvenog krvnog pigmenta hemoglobina, koji se metaboliše u žuti bilirubin, mogu da budu uzrok produžene novorođenačke žutice. Ukoliko je potrebno, beba će još u bolnici da dobije fototerapiju (osvetljavanje golog tela plavom svetlošću određene talasne dužine), koja ublažava žuticu.

- Makularni hemangiom ili "ujed rode" je vaskularni nevus (proširenje krvnih sudova). Veoma je česta pojava kod novorođene dece, obično prisutna na potiljku, zatim na korenu nosa i očnim kapcima. Na pritisak pobledi, a zacrveni se pri plaču. Spontano iščezava do kraja prve godine života, mada hemangiom na potiljku može trajno da ostane.

- Sitne (poput prosa) bele tačkice na nosu, bradi i/ili obrazima, nazvane milia su zapušeni kanali lojnih žlezdica i normalna su pojava kod novorođenčadi.
- Mongolska mrlja je tamno plava prebojenost kože, različite veličine, u predelu trtične kosti. Česta je pojava kod crne i orijentalnih rasa, u našoj sredini kod romske dece, ali se viđa i kod 10 odsto beba bele rase. Iščezava spontano do četvrte godine života.

Ovo bi bile najčešće 'normalne' pojave po koži novorođene bebe, koje skoro nikad ne zahtevaju tretman i spontano iščezavaju.

Izvor: yumama.com

Hitna hirurgija kod novorođenčadi: Koje urođene anomalije se operišu odmah nakon rođenja?
Foto: Profimedia

Hitna hirurgija kod novorođenčadi: Koje urođene anomalije se operišu odmah nakon rođenja?

Urođene anomalije kod novorođenčadi se uspešno leče, ali uslov za to je dijagnostifikovanje problema na vreme. Dečiji hirurg primarijus dr Vesna Milojković Marinović, otkriva da se ovakve anomalije mogu uočiti još i u trudnoći, kao i kako se leče. Hirurgija urođenih anomalija sistema za varenje koje nastaju dok je beba u stomaku, najčešće se izvodi hitno, u prvim satima nakon rođenja. U čak 95 odsto slučajeva, problemi se uspešno rešavaju, ali je važno otkriti problem na vreme i izvesti operaciju u pravom trenutku. Najčešća su urođena oboljenja sistema za varenje, ali nisu retki ni srčane i bubrežne anomalije, koji mogu da budu opasne po život. Na odeljenju neonatalne hirurgije, na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", godišnje se obavi oko 400 ovakvih intervencija. "To je hitna hirurgija, gde ponekad u kratkom periodu morate posumnjati o čemu se radi, uraditi dijagnostiku i ući u opercionu salu, pri čemu su minuti bitni. U retkim slučajevima operacija se može planirati nekoliko dana ili čak nedelju unapred", kaže načelnica odeljenja prim. dr sci. Vesna Milojković Marinović, specijalista dečje hirurgije i akademski specijalista neonatalogije.

Koje urođene anomalije kod novorođenčeta se najčešće operišu?

- Najčešće su operacije ingvinalne kile i slepog creva. One se ubrajaju u rutinske, ali postoje slučajevi kada postaju izuzetno zahtevne i komplikovane. Osim toga, česte su atrezije creva i jednjaka, gastrohize, omfalokele, teratomi, akutni volvolus, megakolon, anomalije žučnih kanala...

Koja stanja su najhitnija?

- Jedno od najurgentnijih stanja je akutni volvulus creva, odnosno uvrnuće creva oko vaskularne peteljke. Prvi znak ovog problema jeste da dete povraća žutu ili zelenu tečnost. Mora se reagovati najkasnije u roku od šest sati, jer ako se zakasni, radi se takozvana masivnu resekciju creva, odnosno odsecanje dela creva koje je puklo. To može da dovede do rizika od nastanka sepse i sindroma ultrakratkog creva.

Šta za kratko vreme lekar mora da uradi kada stigne hitan slučaj?

- Lekar mora da izvrši kompletan pregled novorođenčeta, posumnja na neko oboljenje i primeni odgovarajuću dijagnostiku. To može da bude ultrazvuk, kontrasna radiografija, magnetna rezonanca trbuha ili skener. Nije retkost da žene ne znaju da postoji problem sa bebom sve dok se ne porode, jer nisu pregledane adekvatnim ultrazvukom ili ginekolog nije prepoznao problem. Zbog toga je to za njih jako traumatično iskustvo.

Koje anomalije se mogu otkriti u trudnoći, kada postoji adekvatna dijagnostika i stručnost lekara?

- Neke anomalije se mogu otkriti vrlo rano, već u drugom trimestru trudnoće. Na primer, gastrohiza je defekt prednjeg trbušnog zida gde su deo creva ili želuca van trbušne duplje, što se na ultrazvuku pre rođenja vrlo jasno vidi. Urođeni tumori koji mogu da postanu maligni, ili su bizarne veličine pa mogu iskrvariti, takođe se rano dijagnostikuju.

Kada se problem otkrije tokom trudnoće, kako izgleda dalji postupak?

- Na prenatalnom konzilijumu, ginekolozi, pedijatri, urolozi i neonatalni hirurzi zajedno pregledaju ultrazvučne nalaze. Ukoliko se potvrdi postojanje anomalije, trudnice se najčešće prebacuju u "Narodni front", na odeljenje za rizične trudnoće. Odmah po rođenju, bebe se transportuju na Institut za majku i dete, gde je ekipa lekara uvek spremna da reaguje u ovakvim slučajevima.

Koje operativne tehnike se koriste kada su u pitanju novorođenčad?

- Većina operacija se radi bez vidljivog reza, transanalno. Postoje dve priznate operativne tehnike koje se koriste u svetu. To su transanalni pristupi, gde se sve radi kroz analni otvor, što su tehnike po autorima Svensonu i Ortegi. Institut "Dr Vukan Čupić" može da se pohvali da sa uspehom izvodi obe tehnike i postoji višedecenijsko iskustvo u ovoj oblasti hirurgije.

Nakon intervencije, koliko traje oporavak beba i koliko se zadržavaju na lečenju?

- U zavisnosti od težine stanja, dete može da se zadrži u Institutu od dva dana, do dve nedelje, ali u težim slučajevima, i po nekoliko meseci. To zavisi od osnovnog oboljenja i od brzine oporavka.

Težak zahvat
Koja teška anomalija se leči sa uspehom?

- Za pacijenta sam imala devojčicu kojoj je prvog dana života otkriven prekid u kontinuitetu creva na tri nivoa, što predstavlja komplikovanu formu atrezija i malrotacije creva. Operacija je bila jako teška, ostala je sa 40 centimetara tankog creva, što je minimum za normalan život. Sada devojčica ima 15 godina i nema nikakvih tegoba. To je najveća nagrada za jednog hirurga.

Uzrok nije uvek poznat
Koji su najčešći uzroci anomalija koje se operišu u prvim danima života?

- Tačan uzrok se, nažalost, ne može uvek sa sigurnošću utvrditi. Ponekad su anomalije genetski uslovljene, dok u nekim slučajevima zloupotreba alkohola i droga može da poveća rizik od ovakvog stanja.

Izvor:www.yumama.com

Zdravlje novorođenčeta: Šta je hemoragijska bolest i kako da je sprečite
Foto: Shutterstock

Zdravlje novorođenčeta: Šta je hemoragijska bolest i kako da je sprečite

Hemoragijska bolest kod novorođenčeta se javlja usled nedostatka vitamina K, a pedijatar Maja Skender savetuje kako da prevenirate ovu bolest kod vaše bebe.
Hemoragijska bolest novorođenčeta je stečeni, prolazni poremećaj koagulacije kr­vi kod novorođenčeta, a karakteriše je sni­žena aktivnost vitamin K zavisnih činilaca koagulacije. Vitamin K je važan sastojak nekih faktora zgrušavanja krvi, bez kojih ne samo što krv ne može da se zgrušava nakon povrede, nego nastaju i spontana krvarenja.
Obolelim bebama je, pored vitamina K, ponekad neophodno dati krvnu plazmu koja sadrži faktore zgrušavanja, a kod gubitka veće količine krvi i transfuziju eritrocita. Ova odojčad, po pravilu, kasnije zahteva višemesečnu terapiju preparatima gvožđa.

Kako vi možete da prevenirate hemoragijsku bolest kod vaše bebe?
U cilju sprečavanja pojave ove bolesti, propisano je obavezno davanje vitamina K svoj deci neposredno nakon rođenja. Osim toga, vrlo je važno što ranije započinjanje dojenja, čime se pospešuje naseljavanje bebinih creva "dobrim" bakterijama, proizvođačima vitamina K. Izvesnu količinu beba dobija i preko majčinog mleka. Međutim, pošto je ovaj vitamin rastvorljiv u mastima, a ne u vodi, ima ga samo u takozvanom zadnjem mleku, bogatom mastima. Iz tog razloga je izuzetno važno da dete sisa iz jedne dojke do kraja, pa tek onda iz druge, kako bi posisalo "zadnje" mleko. Ukoliko ga dojite po deset minuta iz svake dojke, ono dobija samo "prvo", vodenije mleko, i u riziku je da oboli od hemoragijske bolesti.

Izvor: yumama.com

Zimski problem sa očima
Foto: Pixabay

Zimski problem sa očima

Zašto kod skoro svake prehlade bebi okce zakrmelja? Čim stigne hladnije vreme, značajno se poveća broj dece koja imaju različite infekcije. Naravno, preovlađuju infekcije disajnih organa – koje, ne tako retko, utiču i na okce.
Ovo pitanje se odnosi na bebe starije od šest meseci, jer se kod mlađe odojčadi ipak radi o posebnom problemčiću (iako je mehanizam nastanka vrlo sličan).

Kakve veze imaju prehlade i infekcije oka?

Oko je u vrlo «intimnoj» vezi sa nosićem. Iz unutrašnjeg ugla oka polazi jedan mali kanal, koji odvodi suze u nos. Naime, suze se stvaraju u suznoj žlezdi, koja se nalazi u spoljnjem uglu oka, a odatle plivaju po celom oku i otiču preko pomenutog (suznog) kanala u nos.

E, kada je zapušen nos, neretko se zapuši i suzni kanalić, pa zato suze slabo otiču i zadržavaju se u oku. Čim negde u organizmu postoji zastoj, tu nastaje infekcija. Tako je i u oku – pošto suzice ne otiču, nastaje infekcija, koja se naziva konjunktivitis (conjunctivitis).

Zašto se stvaraju žućkasti krmelji?

Zato što se u «suznom zastoju» razmnožavaju bakterije, koje odbrambene ćelije pokušavaju da eliminišu (pobede). U toj borbi se stvaraju žućkasti krmelji – koji su, u stvari, manja količina gnoja.

Kako lečiti «krmeljive oči» tokom prehlade?

Prvo treba otpušiti nosić. Dobra i redovna toaleta nosa fiziološkim rastvorom, uz kratkotrajnu pomoć kapi, prvi je i neophodan korak. Kada otpušimo nosić, i suzni kanal će se otpušiti, suze će nesmetano da otiču, pa će osnovni uzrok problema da bude otklonjen.

Uz otpušavanje nosića, treba redovno čistiti oči blagim, lokalnim antiseptičnim rastvorom troprocentne borne kiseline (acidi borici pro oculi). Taj rastvor može da se nabavi u većim apotekama, koje ga pakuju u sterilnim uslovima. Sterilna gaza i čiste ruke, uz pomoć pomenutog rastvora, redovno čišćenje tri do četiri puta dnevno – kod većine dece (naravno, uz otpušen nosić) rešava problem. Ovako se čiste oba oka, čak i ako drugo izgleda zdravo (brzo će da se «zarazi» od bolesnog). Ako se, ipak, problem održava i pored redovnog čišćenja očiju, treba se obratiti pedijatru ili oftalmologu. Lekar će da prepiše odgovarajući lokalni antibiotik, koji sigurno rešava problem.

Mogu li ovi problemi da se spreče?

Redovna toaleta nosa je možda jedini način da se problem spreči, mada je to ponekad zaista teško. Ako beba kod svake prehlade ima ovo zapaljenje okca, treba se javiti pedijatru, koji će da odluči ima li potrebe da se dete uputi oftalmologu.

 ČIM IZAĐE NA SNEG – DETETU SUZE OČI, PA STALNO ŽMIRKA

Zašto sneg pojačava suzenje očiju?

Nije to «zasluga» snega već hladnog vazduha i, naročito, vetra, koji pojačava lučenje suza. Zapravo, reč je o odbrambenom mehanizamu oka od surovih zimskih uslova.

Zato ta pojava ne treba da vas brine, u pitanju je sasvim prirodna reakcija očiju.

A žmirkanje?

Žmirkanje na snegu obično znači da je sunce jako i smeta oku. Bela boja odbija sunčeve zrake, tako da lepo planinsko sunce može da bude veoma neprijatno za oči. To, naravno, važi za sve, ne samo za decu. Ultraljubičasti zraci mogu da budu vrlo opasni po oči! Zato je zabranjeno sunčanje lica na planini bez zaštitnih naočara!

Kako izbeći ove neprijatnosti?

Lako. Stavite detetu naočare za sunce sa UV zaštitom! Dobre naočare za sunce moraju da budu obavezan deo zimske opreme i za decu i za odrasle. Baš kao kapa I rukavice. Ako je jak vetar, maske za skijanje su pravo rešenje. Naravno, sa odgovarajućim UV filterom. Međutim, ski maske nisu namenjene isključivo snežnim danima (iako im je to glavni zadatak), veoma su korisne i tokom sunčanih, ali vetrovitih dana na snegu.

Izvor:mojpedijatar.co.rs

Beba se zarumenila
Foto: Pixabay

Beba se zarumenila

Zašto koža «pati» na hladnoći?
Koža je uvek prva na udaru – hladno, toplo, vetar, voda… sve prvo utiče na kožu. Tako je i zimska hladnoća osvedočeni neprijatelj dečje kože.
Hladan vazduh «skuplja» kožu, a hladan vetar je suši, pa koža lako puca, postaje ranjiva i bolna. Kada je dete duže izloženo hladnoći, krvni sudovi koji hrane kožu se skupljaju. Tako manje krvi stiže u kožu, što dodatno pogoršava situaciju. Koža ostaje bez toplote, ali i bez hranljivih materija, koje su joj stvarno neophodne.

Da li svi delovi kože podjednako «stradaju»?
Najizloženiji delovi kože su baš oni koji su na udaru hladnoće – koža lica i ruku. Ostatak tela je najčešće dobro zaštićen. Zato ruke i lice traže posebnu negu tokom zime! Usne su sledeće «kritično mesto». Pošto su često vlažne, one se lako «presuše» na hladnom vazduhu, pa pucaju i «peku».

Baš je simpatično kada se beba zarumeni na planini…
Jeste, ako to ne traje dugo. Ukoliko je beba (nezaštićena) duže na hladnoći, «zdrava» rumena boja će da izbledi, a koža će brzo da se ošteti. Bebe su naročito osetljive na hladnoću, ali to uglavnom svi znaju, pa se retko dešava da bebina koža ozbiljnije strada tokom zime. Ovo, nažalost, ne važi za one bebe koje su lišene zaštite toplog doma.

A kombinacija planinsko sunce i hladan vetar?
Planinsko sunce je veoma opasno za nezaštićenu kožu! Ultraljubičasto zračenje je na planini jače nego na moru, zbog ređeg vazduha, ali i zbog refleksije sunčeve svetlosti na belom snegu. Zato je izuzetno opasna kombinacija hladnog vetra i planinskog sunca.

Da li deca sa osetljivom kožom imaju više problema tokom zime?
Nažalost, da!

Deca sa osetljivom kožom, naročito deca koja imaju atopijsku konstituciju (deca sklona alergiji), često imaju ekcem! Roditelji takve dece znaju da je zima vreme kada se bolest pogoršava. Hladan vazduh je jedan od krivaca, ali nije jedini. Grejanje u zatvorenim prostorijama takođe suši kožu, a i nagle promene «toplo – hladno» doprinose pogoršanju ekcema.

Kako zaštititi dečju kožu od hladnoće?
- Prvo, decu treba pametno utopliti – rukavice su obavezne, a u slučaju veoma hladnog i vetrovitog vremena, treba zaštititi kožu lica i čela kapom i «maskom», koja je gotovo standardni deo skijaške opreme.

- Nikada ne dajte deci da izađu na hladnoću neposredno posle pranja ruku ili umivanja, a da se dobro ne obrišu i osuše. Vlažna koža na hladnoći brzo propada!

- Deca sa osetljivom kožom moraju da imaju «pojačanu negu» tokom zimskih meseci. Hidrantne kreme su obavezne pre izlaska napolje. Naravno, posle nanošenja treba ostaviti koži da upije kremu, i to 10 do 15 minuta pre izlaska iz kuće. Čim se dete vrati u kuću, ruke treba da opere, osuši i odmah namaže hidrantnom kremom. Ako primetite značajno pogoršanje ekcema, obratite se lekaru.

- Posle večernjeg kupanja, a pre spavanja – treba namazati ruke hidrantnom kremom koja će da pripremi kožu za sledeći hladan, «naporan» dan za kožu.

- Ako se detetu pojave ragade, to jest «napukla koža», potrebna je intenzivnija nega. Tada, pored hidrantne kreme, na mesta gde je koža oštećena, treba naneti kremu sa pantenolom, koja ubrzava epitelizaciju (zarastanje).

- Usne treba redovno mazati zaštitnom kremom – obavezno pre svakog izlaska iz kuće, ali i posle pranja zuba. Ako dete boravi duže napolju, treba da koristi kreme sa zaštitnim faktorom protiv UV zračenja.

- Obavezno je korišćenje krema sa što većim zaštitnim faktorom protiv ultraljubičastog zračenja! Lice, nos i čelo treba «bogato» namazati pre svakog izlaska, ali i tokom boravka napolju. Kvalitetne kreme za sunčanje sadrže i potrebne komponente koje čuvaju vlažnost, pa je nega i zaštita kože zaista potpuna.

Izvor:www.mojpedijatar.co.rs