Jedan od glavnih pokazatelja zdravlja bebe je dobar “prirast” u težini i dužini. Kada beba lepo napreduje, jedra je i zadovoljna… tu nema mnogo dileme – radi se o zdravom odojčetu!

Ali, šta ako beba ne napreduje kako treba?

Šta bebi treba da lepo napreduje?

Tek rođenoj bebi je potrebna mama i njeno mleko! To je idealna kombinacija! Podrazumeva se redovno presvlačenje i zdrav bebin san, koji je isprekidan “gladnim” plačem i podojima. Ako mama ima dovoljno mleka, a beba nema zdravstvenih problema – sve je lako, i svi su zadovoljni.

Šta je važnije, težina ili dužina?

U prvim mesecima života, pre svega treba pratiti težinu (telesnu masu) bebe. Važno je i napredovanje u dužini, ali se ono mnogo teže prati, jer nije lako odrediti pravu dužinu odojčeta. Telesna masa je jednostavniji parametar za praćenje. Beba do prvog rođendana utrostruči porođajnu težinu, a poraste samo 25 centimetara! Jasno je šta je lakše izmeriti. Naravno, to ne znači da ne treba meriti dužinu bebe, već da to treba činiti ređe – dakle, u dužim vremenskim intervalima.

Šta je sa obimom glave?

To je merenje koje treba ostaviti medicinskom osoblju! Babica ili pedijatar prate obim glave, a on se uglavnom meri jednom mesečno (kasnije i ređe), osim kada su u pitanju izuzetno retke bolesti – anomalije kostiju glave i mozga (koje se obično prepoznaju pre porođaja, ili u porodilištu).

Kako se najbolje prati napredovanje bebe?

Najbolji način za to je merenje bebine telesne mase (težine)! Idealno bi bilo da imate sopstvenu vagicu za merenje bebe, zato što je prečesto merenje kod pedijatra krajnje nepraktično. Nije baš zgodno ni da neko stalno dolazi kod vas da bi merio bebu.

Zato predlažemo da ipak nabavite vagicu (nije skupa). Možete i da je pozajmite od prijatelja, ili da uzmete “bakinu vagu” za kolače (koja meri do 10 kilograma) – ona može odlično da posluži. Nema potrebe da uzimate digitalnu vagu (iako je najpreciznija), sasvim je dobra i klasična vagica. Uostalom, kad pogledate šta ste sve morali da kupite za bebu, vagica nije preveliki trošak.

Kada i koliko često treba meriti bebu?

Novorođenče (prve četiri nedelje života) treba meriti jednom nedeljno!
Prvo merenje obavite po dolasku bebe u kuću (ne mora baš prvog dana). To je najbolje obaviti pre večernjeg kupanja (dakle, i pre obroka), u toplom ambijentu, a beba mora da bude gola. Pripremite sveščicu ili posebnu tabelu u koju ćete da beležite izmerene vrednosti, a korisnicima računara predlažemo da otvore poseban dokument za praćenje bebine težine (i dužine). Ova prva, “kućna vrednost” je veoma važna, iako može da odstupi od one koja je izmerena na otpustu iz porodilišta. Međutim, to ne treba da vas brine, jer se radi o različitim vagama. Za vas je vaša vaga etalon (osnovna mera). Pre svega, važno je upoređivati vrednosti telesne mase tokom narednih nedelja.

Sledeća merenja se vrše jednom nedeljno, pod istim okolnostima, i na istoj vagici! Posle četiri nedelje (mesec dana od prvog merenja), uporedite petu izmerenu vrednost sa prvom (posle dolaska iz porodilišta), pa ćete saznati koliko je beba dobila za mesec dana!

Dužinu merite jednom mesečno, ili to ostavite da se obavi na redovnim pedijatrijskim kontrolama.

Od drugog meseca, bebu treba meriti jednom u dve nedelje, a posle par nedelja dobrog napredovanja – jednom mesečno. Kada mame i tate nauče da pogledom prepoznaju napredno i zadovoljno dete, merenje će se obavljati samo na redovnim pedijatrijskim kontrolama.

Da li beba mora ravnomerno napredovati u težini?

Prvih par meseci, naročito prvih nekoliko nedelja, dobijanje u težini je veoma nepravilno. Ima beba koje najbolje napreduju u poslednjoj nedelji prvog meseca, a neke to “obave” ranije. Često se dešava da “sveža” mama nema dovoljno mleka prvih nekoliko dana, pa je i napredovanje bebe u tom periodu nešto sporije. Zato se upoređuju mesečne vrednosti napredovanja u telesnoj masi! Treba sačekati sa tumačenjem rezultata do kraja prvog meseca (pod uslovom da beba nema zdravstvenih problema).

Šta je normalno napredovanje u težini?

Moramo istaći da prave antropometrijske mere za naše područje nisu napravljene. Mi koristimo tablične vrednosti priznatih autora koji nisu uzimali u obzir činjenicu da su ljudi (pa i deca) sa ovih područja nešto veći (i viši, i teži). Zato navedene vrednosti treba shvatiti kao iskustvene za ovo geografsko područje!

Beba u prvom mesecu treba da dobije bar 700 grama (negde se donja granica spušta na 600 grama)! Govorimo o vrednostima koje su izmerene u kućnim uslovima. Sve ispod toga znači da beba ne napreduje dovoljno.

Koji su najčešći uzroci nenapredovanja u prvih šest meseci?

Nije uvek lako otkriti razlog nenapredovanja. Ipak, postoje dve najvažnije grupe uzroka nenapredovanja beba u prvim nedeljama i mesecima života.

Uvek prvo treba posumnjati da beba ne unosi dovoljno mleka. U tom slučaju je dete nervozno, stalno bi da sisa, često se budi, a stolice su mu zelenkaste, iako pije samo mamino mleko. Podoji traju dugo, a beba nekad posle desetak minuta prestane da “siki” (nema šta da izvuče).

Druga grupa razloga su bolesti koje mogu da uzrokuju nedovoljno unošenje mleka, ali i veću potrošnju energije. Infekcije su na prvom mestu, ali je lista bolesti duga, i u isključivom domenu pedijatra, pa se nećemo time baviti.

Važno je znati da bebe u prvim nedeljama (nekada i duže) ne moraju da imaju povišenu temperaturu, čak i ako imaju ozbiljnu infekciju! Zato, ukoliko beba nevoljno jede, neobično dugo spava i teško se budi za podoj – treba posumnjati na neko oboljenje!

Šta raditi ako beba ne napreduje?

Ako se utvrdi da nema dovoljnog porasta telesne mase, neophodno je da se roditelji obrate pedijatru! To je najbolji način da se utvrdi uzrok nenapredovanja. Naravno, i najbrži način da se otkloni taj uzrok, a beba što pre vrati na “pravi put”.

Treba li uraditi neke laboratorijske analize?

Veoma je korisno da se uradi krvna slika (kompletna krvna slika se uzima iz prsta, ili iz bebine pete), kao i “običan” pregled mokraće (koja se “hvata” u samolepljive kesice za uzimanje mokraće od beba). Ove dve analize mogu da se lako obave u nekoj od laboratorija (kojih sada ima “na svakom ćošku”), nisu skupe, a pedijatru će da “skrate put” do pravog uzroka nenapredovanja. Naravno, u dogovoru sa pedijatrom, ove analize mogu da se “ostave” za kasnije.

Šta možemo sami da uradimo?

Kod beba koje izgledaju sasvim dobro, često se bude za podoj, halapljivo i snažno sisaju – treba posumnjati na nedostatak maminog mleka. Postoji jednostavan test da se to proveri: napravite dve merice adaptiranog mleka (60 mililitara), pa posle podoja ponudite bebi da popije. Ako “osuši” bočicu, to je siguran pokazatelj nedostatka majčinog mleka!

Tada mama treba sve da učini kako bi pospešila stvaranje mleka (laktaciju) – pre svega dobrom ishranom sa dosta tečnosti, ali i redovnim odmaranjem, uz dobar san. Naravno, ako i dalje nema dovoljno mleka, bebine obroke treba dopuniti adaptiranom mlečnom formulom. Ali, uz očuvanje dojenja. Što duže – to bolje!
Kada treba potražiti lekarsku pomoć?

 U slučaju da dete predugo spava, teško se budi za podoj, kratko i teško sisa, posle par minuta zaspi na maminim grudima – odmah ga treba odvesti pedijatru!

 Ako beba ima povišenu temperaturu.

 Ukoliko beba često povraća između podoja, ili ima brojne prolivaste stolice.

 Kada beba posle nekoliko minuta sisanja naglo, sa vriskom odbaci dojku.

 Ukoliko posle svakog podoja dete obilno povraća (ne računa se bljuckanje – koje je normalno kod malih beba), a naročito ako sat vremena posle podoja povraća u mlazu!

Srećom, ogromna većina beba lepo napreduje u prvim mesecima života. Među bebama koje ne dobijaju dovoljno u težini, najveći broj nema na raspolaganju dovoljno mleka. Samo mali broj beba ima neku bolest koja ih ometa u normalnom rastu i razvoju. Skoro svako oboljenje u prvim nedeljama i mesecima života brzo dovodi do nenapredovanja bebe, pa je važno konsultovati se sa pedijatrom čim se prepozna ovaj problem.

Ass.dr Goran Vukomanović

Problem stomačnih grčeva je za većinu roditelja aktuelan čak i kada beba nema određenih tegoba. Naime, nabavljaju se čajevi, preparati, primenjuju različiti recepti baka… kao da je u pitanju neka bolest.

Ipak, prvo što treba imati na umu jeste da se radi o fiziološkoj pojavi. A takve pojave se ne leče, već mogu samo da se primene određene mere, koje olakšavaju tegobe.

Kada se javljaju stomačni grčevi?

 Mogu da se jave već od 15. Dana života, a prisutni su najkasnije do devetog meseca. Period u kome se najčešće javljaju i spontano povlače je od drugog do petog meseca.

Šta se dešava kod beba kada imaju grčeve?

Bebe sisaju osam puta na dan. Količina popijenog mleka, u odnosu na njihovu težinu, odgovara jednom manjem obroku kod odraslog čoveka. Ako bi odrastao čovek imao osam obroka, jasno je da bi organi za varenje obavljali višestruko veći posao nego što je uobičajeno. Rad digestivnih organa karakterišu grčenja (kontrakcije) glatkih mišića želuca i creva. Ukoliko su kontrakcije česte i intenzivne, može da se javi bol. Dakle, svi simptomi koji se javljaju kod bebe zbog stomačnih grčeva, zapravo su reakcija na bol.

 Koji su simptomi stomačnih grčeva?

 Roditelji najčešće primećuju plač bebe i ritanje nožicama. Ovo su, u stvari, glavni simptomi, a dominiranje nekog drugog simptoma navodi na pomisao da se ne radi o grčevima. Plač zbog grčeva je povremen i ne traje vise sati. Kod bebe koja ima samo stomačne grčeve, postoje periodi kada je mirna ili zadovoljno spava.

 Koji simptomi se ne javljaju kod stomačnih grčeva?

 Povraćanje svakako nije simptom stomačnih grčeva. Sumnju da se ne radi o grčevima, već o drugom poremećaju, pobuđuje i nadimanje trbuha, proliv, krv u stolici, povišena telesna temperatura… Ako beba ima samo stomačne grčeve, nikada neće značajnije da poremeti ritam hranjenja ili da odbija obrok.

 Kako utvrditi da se radi o stomačnim grčevima?

 Iako su roditelji upoznati sa navedenim simptomima, ipak se dešava da nisu sigurni da li se radi o grčevima. Nesigurnost je razumljiva, jer su simptomi nespecifični i mogu da maskiraju «prava» oboljenja. Dilemu treba da razreši pedijatar jednim pregledom, a ponekad i sa nekoliko pregleda – ukoliko proceni kako je potrebno da se beba prati tokom određenog perioda. Savet za roditelje je da od momenta pojave grčeva svaku dilemu rešavaju zajedno sa pedijatrom.

Koje mere treba primenjivati za olakšavanje tegoba kod stomačnih grčeva?

Otkad postoji naučna medicina, jedna od tema su i stomačni grčevi novorođenčadi i odojčadi. Prema stavu savremene medicine, nije opravdana primena lekova u suzbijanju grčeva. Zabranjeno je davati blage analgetike (Paracetamol) – koji bi mogli da suzbiju bol i tako maskiraju eventualno hirurško oboljenje

Čajevi: preporučuju se čajevi koji sadrže ekstrakte kima, komorača i anisa. Najbolje je dati čaj originalno proizveden i upakovan.

Ljuljanje: blago ljuljuškanje može da bude od koristi za bebe koje je pedijatar pregledao i konstatovao da se radi o grčevima.

Masiranje stomaka: ranije je ova mera bila više primenjivana.

Istraživanja su pokazala da je od koristi samo lagano glađenje stomaka, ali ne i intenzivnija masaža, jer je bilo pojedinih situacija sa hirurškim posledicama (vezana creva).

Druge mere se ne preporučuju.

Veoma je važno znati da stomačni grčevi nisu obavezna faza u odrastanju vašeg deteta. Ima dece koja gotovo da nisu osetila bol stomačnih grčeva, kao što ima I one koja su bila na pedijatrijskom pregledu čak nekoliko puta zbog ove fiziološke pojave.

Ass. dr Miloš Ješić, pedijatar neonatolog

Besežitis je tip zapaljenske reakcije na BCG vakcinu, što govori i sam termin (be-se-že, uz sufiks – itis, koji označava zapaljenje). Radi se o neželjenoj reakciji kod jedan do dva odsto beba koje prime BCG vakcinu, to jest vakcinu protiv tuberkuloze.

U našoj zemlji, vakcinacija protiv tuberkuloze je obavezna. Kalendarom imunizacije je predviđeno da se obavlja već u prvoj nedelji života, najčešće pri otpuštanju iz porodilišta.

Kako deluje BCG vakcina?
Vakcina protiv tuberkuloze je dobila ime po dvojici francuskih naučnika koji su zaslužni za njen razvoj. Vakcina sadrži goveđi soj bakterije koja izaziva tuberkulozu – Bacillus Calmete Guerin ili, stručno, Mycobacterium bovis. Cilj vakcinacije jeste da organizam «upozna» potencijalnog «agresora» i pripremi se za odbranu od njega, ukoliko nekada u životu dođe do napada. Ova bakterija dovoljno liči na uzročnika tuberkuloze kod ljudi, Mycobacterium tuberculosis – da bi mogao da se stvori imunitet, a dovoljno se i razlikuje – pa ne dovodi do oboljenja kod zdravih osoba (zato se deca ne vakcinišu ako su bolesna!).

Šta ako mesto davanja BCG vakcine «procuri»?
Vakcina se daje na spoju gornje i srednje trećine nadlaktice, intradermalno, to jest u sloj vezivnog tkiva ispod kože (ako se da potkožno, previše plitko, mnogo su češće komplikacije). Na mestu ubrizgavanja se pojavljuje «kvržica», koja se brzo povuče. Nakon dve do tri nedelje, kada se već zaboravi na vakcinu, na istom mestu može da se pojavi crvenilo, a nakon nekog vremena i crvena «kvržica» (stručno papula).. Na njoj se napravi ranica, zatim krusta (krastica), a po otpadanju kruste ostaje ožiljak prečnika oko pet milimetara. Ove, lokalne reakcije (na mestu primene vakcine) – ne javljaju se kod svih mališana i nisu pouzdan pokazatelj uspešnosti vakcinacije, kao ni stanja imuniteta kod deteta.

Važno je znati da ne treba pokrivati mesto davanja vakcine ako se desi da ono «procuri».. Tada samo treba održavati uobičajenu higijenu kože.. Može da se koristi i blag lokalni antiseptični rastvor.. U svakom slučaju, treba ostaviti da se formira krusta. Curkanje može da potraje nekoliko dana (ponekad i duže).

Šta je besežitis?
Osim lokalnih reakcija, javlja se i reakcija u regionalnim limfnim čvorovima – koji se, ako se vakcina primeni na pravom mestu, nalaze u pazušnoj jami. Reakcija nastaje zbog toga što bakterije, nakon ubrizgavanja u vezivno tkivo, limfotokom dospevaju do limfnih čvorova i u njima se zadržavaju. Limfni čvorovi su kao filteri imunskog sistema – u njima se nalaze brojne, raznovrsne ćelije našeg odbrambenog sistema, koje stupaju u «borbu» sa «uljezom», čak i ako ga namerno unesemo (kao u slučaju vakcinacije). Najčešći ishod je blaga zapaljenska reakcija u tim limfnim čvorovima, koja prođe nezapaženo.

Kod oko petine vakcinisanih, ove reakcije su intenzivnije, sa izraženim zapaljenjem limfnih čvorova u pazuhu – tada govorimo o besežitisu. Limfne žlezde su znatno uvećane, bolne, što obično traje nekoliko nedelja, a najčešće se povlači spontano. Ponekad se može desiti da žlezda omekša i da se na koži stvori «otvor» kroz koji curi gnoj, što zahteva upotrebu antibiotika i hiruršku intervenciju, nakon čega ostaje ožiljak. Ukoliko je vakcina ubrizgana u nadlakticu – malo iznad predviđenog mesta, ovakve promene će se odigrati u limfnim žlezdama iznad ključne kosti sa iste strane tela – gde, ako do komplikacija dođe, može da nastane ružan ožiljak.

Kada dete treba odvesti na pregled?
Ogromna većina dece «pregura» BCG vakcinu bez problema! Čak i kada se neželjena desjtva vakcinacije dese, većina beba se «izbori» bez potrebe za intervencijom lekara. Ipak, postoje situacije koje traže konsultaciju pedijatra, ponekad i dečjeg hirurga:
● kada je otok limfne žlezde u pazuhu veliki, postepeno se povećava, a koža iznad nje je crvena
● ako se desi da se limfna žlezda «provali» i iz nje curi sukrvičav ili žućkast sadržaj
● ukoliko beba dobije povišenu temperaturu ili postane nervozna («kenjkava»), slabije jede, a nema drugih vidljivih razloga osim besežitisa

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Hladni dani su vreme čestih respiratornih infekcija. Roditelji koji imaju bebu uzrasta do nekoliko meseci, trebalo bi da su upoznati barem sa najjednostavnijim merama prevencije.

Činjenica je da od respiratornih infekcija najteže možemo da se zaštitimo, dok je apsolutna zaštita u uobičajenim životnim uslovima gotovo nemoguća.

Izuzetno je važno imati na umu da obična kijavica, koju je dobio jedan od roditelja, ili starije dete – može da izazove ozbiljniji poremećaj disanja kod novorođenčadi i odojčadi. I to do te mere da dete mora da se odnese na pregled, a neretko i primi na bolničko lečenje.

Delovanje respiratorne infekcije
Novorođenčad i mlađa odojčad su takozvani obavezni «nosni disači», odnosno teško dišu na usta. Stoga zapušenje nosa za njih predstavlja ozbiljan problem, koji može da se manifestuje otežanim hranjenjem, zagrcnjavanjem i pomodrelošću kože. Osim toga, komplikacije respiratornih infekcija, kao što su zapaljenje srednjeg uva ili zapaljenje pluća – nastaju mnogo lakše kod dece uzrasta do nekoliko meseci, a traju duže nego kod starije dece i odraslih. Povećana «osetljivost» na respiratorne infekcije je posledica nezrelog, samim tim i slabijeg imuniteta u ranom životnom uzrastu. Ove činjenice ukazuju da ima smisla primeniti posebne mere prevencije respiratornih infekcija kod dece najmlađeg uzrasta.

Mere prevencije prvog reda
Infekciju najčešće prenese neko od ukućana (majka, otac, stariji brat ili sestra…). Stoga je najvažnije da se ukućani trude da ostanu zdravi. Često je to teško ostvarljivo, naročito izbegavanje velikog broja ljudi u zatvorenom prostoru, jer roditelji odlaze na posao a starija deca u obdanište ili školu. No, postupak koji je ostvarljiv, jeste češće pranje ruku u sezoni prehlada, pogotovo ako u blizini ima osoba koje kijaju, kašlju, ili ih boli grlo. Razlog je jednostavan: ustanovljeno je da se ove infekcije prenose kapljično, ali i preko ruku, odnosno sekreta disajnih puteva koji dospeva na ruke.

Kada je reč o novorođenoj bebi, treba pomenuti naš tradicionalni običaj pozivanja rodbine i prijatelja po izlasku majke i bebe iz porodilišta. Verovatnoća da beba ili ukućani dobiju respiratornu infekciju u sezoni prehlada je velika. Odgovornost je na svakoj porodici da dobro razmisli kako će da organizuje slavlje, koje može da se pretvori u lečenje novorođene bebe.

Ako oboli starija sestra ili brat, mere prevencije zavise od uzrasta deteta. Znatno je lakše ograničiti kontakt starijeg deteta – uzrasta preko pet, šest godina. Ukoliko se radi o mlađem detetu, sve zavisi od organizacije porodičnog života, ali na svaki način treba pokušati prevenciju prenosa respiratorne infekcije na najmlađeg člana porodice.

Mere prevencije drugog reda
Ako neko od ukućana ipak oboli, treba primeniti mere prevencije drugog reda. Čak i ako je oboleli: majka, otac ili starije dete – primenjivanjem određenog režima postoji mogućnost da se beba poštedi respiratorne infekcije. Kada se radi o roditeljima, savetuje se da drugi roditelj preuzme brigu oko deteta, koliko je moguće. Ako majka sa respiratornom infekcijom doji bebu, treba da stavlja hiruršku papirnu masku i uredno pere ruke pre svakog prilaženja bebi. Dakle, u periodima bliskosti obolelog roditelja i deteta, važno je da se uvek zaštite disajni organi i tako spreči prenošenje infektivnog uzročnika (najčešće je to virus).

Ukoliko ste učinili sve, a vaša beba je ipak dobila respiratornu infekciju, ne očajavajte. Već je rečeno da od ovih infekcija veoma teško možemo da se zaštitimo u uobičajenim uslovima života. U svakom slučaju, dete treba odneti na pregled kod pedijatra. Ne treba unapred davati nikakve lekove (sirupe, kapi za nos, čajeve…), jer će pedijatar najbolje da odredi da li je lečenje potrebno i da propiše odgovarajuće lekove.

Dr Miloš Ješić, pedijatar-neonatolog
Izvor: mojpedijatar.co.rs

Koliko ste puta čuli : “ Mislim da je moja beba mala . “ Ili „ Mislim da je mršava . “ Za ove strepnje postoje odgovori, a često malo ne znači i nedovoljno…
Koji su to pokazatelji dobrog napredovanja bebe?

Grami, centimetri…

Laički posmatrano, najbitniji pokazatelji napredovanja bebe iskazuju se upravo u ovim mernim jedinicama. Stručno su ovo takođe bitni pokazatelji, ali isključivo posmatrani u kontekstu celokupnog rasta i razvoja svakog deteta ponaosob, ne zanemarujući ni period pre rođenja, dok je beba u maminom stomaku. Obzirom da je taj, tzv. prenatalni period, vrlo specifičan, priču o njemu ostavićemo za neki drugi put i ovog puta ćemo se baviti bebama rođenim u terminu, nakon urednih trudnoća.

U trenutku rođenja prosečan dečak u Srbiji težak je 3626±410g i dugačak 51,4±1,6cm, a prosečna devojčica teška je 3474±360g i dugačka 50,7±1,6cm. Tako kaže statistika, a u ovim podacima snalaze se samo stručnjaci i roditelji koji već imaju decu čije se mere uklapaju negde u ovu gomilu cifara. Ko se baš i ne uklapa, ima problem, jer će, prirodno, zaključiti da sa njegovim detetom nešto nije u redu. Međutim, reč prosečan u ovom kontekstu nije sinonim za zdrav. To je samo presek stanja na rođenju, pri čemu se ne razmatraju brojni faktori koji utiču na rast, a pre svega nasledni činioci ( ukoliko su oba roditelja nižeg rasta i sitnije građe, prirodno je i da njihovo potomstvo bude sličnih karakteristika).

Jednostavan uvid u cifre, npr. težinu i dužinu na rođenju, nije dovoljan da bi se definisalo zdravstveno stanje bebe. Beba težine 2600g može biti „konstitucionalno sitna“ ( što bi značilo da je genetski sitno, zdravo novorođenče ) ili „hipotrofična“ ( novorođenče koje usled nekih faktora u trudnoći ( visok pritisak majke, pušenje, težak oblik šećerne bolesti kod majke… ) ili prevremenog rođenja nije dostiglo svoju optimalnu težinu ). Ni težina bebe veća od proseka nije uvek dobra, pa je tako jedna beba „krupna“, a druga može biti „hipertrofična“ ( najčešće kod beba majki sa šećernom bolesti u trudnoći; beba deluje otečeno, i često joj je potrebno više vremena i pomoć lekara i pedijatrijskih sestara da se prilagodi vanmateričnim uslovima ).

Prvi mesec

Najduži i za roditelje često najstresniji mesec po mnogo čemu je specifičan. Beba najčešće još u porodilištu izgubi na težini, zbog eliminacije viška tečnosti i evakuacije stolice s jedne, i malog unosa s druge strane. Gubitak i do 10% telesne mase je očekivan i normalan. Ovo se naročito odnosi na bebe rođene u tzv. baby friendly porodilištima, koje su isključivo dojene, jer je prvo mleko, tj. kolostrum, iako neprocenjive biološke, ipak niže kalorijske vrednosti i stvara se u vrlo malim količinama. To nikako ne znači da bebi treba formula, naprotiv, potreba novorođenčeta i jesu češći, a manji obroci ( u uzrastu od nedelju dana bebin želudac je tek veličine golf loptice! ). Dakle, gubitak težine u prvim danima života pokazatelj je uspostavljanja funkcije bubrega i creva, tako da neonatologe može vrlo da se zabrine ako do ovog gubitka ne dođe.

Kada dođete kući, gubitak se može nastaviti još nekoliko dana, a zatim je očekivano da beba polako počne da dobija u težini, i da početni gubitak nadoknadi do petnaestog dana života. Lično nisam pobornik merenja deteta u kućnim uslovima, niti prečestog merenja ( nikako nekada savetovano merenje pre i posle podoja, zato što: dojene bebe ne uzimaju uvek iste količine mleka, one nekada imaju stolicu 10 puta dnevno, a nekada nemaju po 7 i više dana, nekada je stolica u toku obroka itd ). Ukoliko vam je beba već izgubila svojih 10%, i zabrinuti ste da ne izgubi još, možete odvesti bebu na prvi pregled u vaš dom zdravlja sa 15 dana, kada ćete bebu izmeriti ( ako je beba teška kao na rođenju ili teža – odlično! ), i istovremeno će je pregledati pedijatar, pa ćete dobiti pravi i kompletan uvid u trenutno stanje. Ono na šta treba obratiti pažnju je činjenica da se merenje obavlja na prvi put toj vagi, pa da su manja odstupanja moguća i očekivana.

Kako da znam da beba dovoljno sisa, ako je ne merim? Ovo pitanje mori novopečene roditelje, naročito ako mama isključivo doji, jer dojka nažalost nije providna i graduirana kao flašica. Ova dilema, srećom, retko se ponavlja kod drugog, trećeg i svakog sledećeg deteta. Ukratko, ukoliko je beba mirna najmanje sat i po vremena od početka prethodnog podoja, iako vrlo naporno, to je dovoljno u prvim danima života ( beba je nedovoljno snažna, kolostruma se stvara po malo, i češći podoji su normalni za taj period ). Nepravilan razmak između podoja je takođe očekivan. Najbitnije je pratiti da li beba redovno mokri – suve pelene pri presvlačenju novorođenčeta razlog su za sumnju u dovoljnost ishrane i raniji odlazak na merenje ( ukoliko niste sigurni da li je pelena suva, predlažem da beležite vreme kada menjate pelenu i izmerite nju na vagici, razlika u težini lako će vam dati odgovor ).

Vrlo česta zabluda, čijem iskorenjivanju dovoljno ne doprinose ni zdravstveni radnici, jeste da je uvid u stolicu, njenu količinu i, naročito, boju, najbolji za procenu dovoljnosti bebine ishrane. Tako se svakodnevno zelenkasto prebojena stolica novorođenčeta proglašava stolicom gladi i uvodi se adaptirana mlečna formula u ishranu novorođenčeta, što ima značajan, a često i presudan ( negativan ) uticaj na uspostavljanje laktacije. Istina je da je prava stolica gladi izuzetno retka, a ustvari se radi ili o tzv. prelaznoj stolici ( najčešće od 4-7.dana života ), ili beba ima ubrzanu crevnu peristaltiku, pa zeleni žučni pigment biliverdin „ne stigne“ da oksidira do žute i smeđe boje i stolica ostaje zelenkasta. U oba slučaja pojava je fiziološka, i nije razlog za menjanje režima ishrane, niti posetu lekaru.

Plač takođe nije uvek znak da je beba gladna, to je njen jedini način da iskaže nelagodnost usled bilo čega ( glad, puna pelena, grčevi, potreba za kontaktom, pospanost… ). Ponekada ćemo bebi dodatno otežati tegobe ukoliko je prečesto hranimo misleći da je gladna ( npr. u slučaju grčeva ), pa će nas na prvoj kontroli iznenaditi da je beba natprosečno mnogo dobila u telesnoj masi, iako je često plakala.

Prva godina

Prosečan dobitak u telesnoj masi u prva 3 meseca života iznosi 20-30g dnevno ( što ne znači svakog dana, nego prosečno za 30 dana, tj. jednog dana možda ništa, a sledećeg 50g ( još jedan razlog protiv čestog merenja ) ). Bebe koje jedu na flašicu često imaju veći priraštaj mase, jer je takvo hranjenje lakše i za njih, pa uzimaju veće obroke. Ove vrednosti su prosek, i ne znače da beba koja nije prosečna, nije zdrava. Najbitniji je utisak pri pregledu bebe, jer nema tih cifara koje mogu da zamene oko iskusnog pedijatra. Sitne bebe mogu dobijati manje ( jer 600g nije isto za bebu od 2,5kg i za bebu od 4kg ! ), a mogu dobiti i znatno više od proseka, i već nakon mesec dana preći u kategoriju buckastih.

U drugom tromesečju bebe prosečno napreduju 15-20g dnevno, i najčešće dupliraju porođajnu težinu u uzrastu od 5 meseci. U ostatku prve godine napreduju tempom od 10 g dnevno, pa je sa godinu dana njihova telesna masa najčešće utrostručena, i iznosi oko 10 kg.

Telesna dužina i obim glave

Preostale dve mere koje se rutinski beleže kod svakog novorođenog deteta su telesna dužina i obim glave. Ove mere nisu toliko pouzdane, naročito dužina, i dosta zavise od onoga ko vrši merenje, zbog čega se ne savetuje merenje kod kuće.

Kao što smo ranije naveli, prosečne dužine dečaka i devojčica u Srbiji su 51,4±1,6 cm i 50,7±1,6 cm. Sa godinu dana prosečna telesna dužina je 75 cm ( 50% veća od dužine na rođenju ).

Što se obima glave tiče, njegovo praćenje je od velike važnosti, jer odražava intenzivan rast mozga posle rođenja. Tako je prosečan obim glave na rođenju 35 cm, a uvećava se tempom od 2 cm mesečno prva tri meseca, a zatim sporije, ukupno oko 12 cm tokom prve godine života.

Kada grami i centimetri ne deluju ohrabrujuće…

U toj situaciji pedijatrima su na raspolaganju grafikoni rasta – specijalni grafikoni na kojima se ucrtavanjem mera deteta jednostavno može odrediti tačna pozicija bebe u odnosu na vršnjake i pratiti njeno dalje napredovanje. U prvoj godini koriste se grafikoni koji pokazuju telesnu masu, telesnu dužinu i obim glave za uzrast, kao i odnos telesne mase i telesne dužine za uzrast, i to za svaki pol posebno. Najbitnije je da dete prati svoj tempo rasta, tj. da ne dolazi do značajnog usporavanja rasta, što bi ukazivalo na postojanje nekog razloga koje dovodi do nedovoljnog napredovanja bebe ( neadekvatna ili nedovoljna ishrana, postojanje nekog hroničnog oboljenja… ) i potrebu za detaljnijim pregledom i dijagnostikom. Bez analiziranja ovih grafikona neodgovorno je izjašnjavati se o nedovoljnom napredovanju bebe samo na osnovu podatka o gramima koje je beba dobila prethodnog meseca.

Miljokazi razvoja

Ovi pokazatelji napredovanja bebe nepravedno su podređeni gramima i centimetrima. Oni obuhvataju krupne i fine motorne veštine, kao i socijalne miljokaze. Značaj ovih pokazatelja je ogroman, kao i njihov broj. Najkrupnije vrlo lepo primećuju i roditelji, a za one diskretnije neophodno je oko stručnjaka:

– u uzrastu od oko mesec i po dana beba se smeje u odgovoru na glas i lice;

– sa tri meseca drži glavu, privlači ruke u „srednju liniju“ i istražuje ih, razgleda, stavlja u usta;

– sa četiri meseca pokušava da uhvati igračke, čime otpočinje uspostavljanje vizuelno-motorne koordinacije;

– u uzrastu oko 6 meseci brblja; sedi bez podrške, što joj omogućava da istražuje prostor oko sebe, prebacuje igračku iz ruke u ruku;

– u sedmom mesecu može da se prevrne na stomak;

– u osmom već zastane na „ne“;

– u devetom mesecu javlja se tzv. pincetni hvat – skuplja mrvice hvatajući ih između palca i kažiprsta;

– sa godinu dana neka deca samostalno hodaju, govore još po neku reč, osim „mama“ i „tata“, okreću stranice knjige…

Dr Ivana Veljić

Beba je kod kuće. Bake deke ali i ostala rodbina obasipaće vas savetima, već pri prvom susretu će najverovatnije prokomentarisati kako nova beba baš njih gleda pravo u oči i kako im se smeje, kada malčice odraste porediće bebin razvoj sa njihovom decom, tj vama, sadašnjim roditeljima.

Neretko moći ćete da čujete rečenice tipa: Ti si to radila još kad si imala dva meseca…a počeo si da sediš kad si imao 4 meseca….

Ne postoje dve bebe koje su potpuno iste.
Prva godina je najdinamičniji period u rastu i razvoju deteta

Prva godina života bebe je označena brzim fizičkim i mentalnim rastom i razvojem. Beba napreduje u kilaži, brzo dobija centimetre, brzo uči i emotivno se razvija. Neke bebe razvijaju se brže od drugih, neke malčice sporije ali je bito znati da svaka beba ima svoj ritam razvoja. Procene napretka uzimaju u obzir ne samo sve ono što dete u određenom periodu ume da uradi već i način na koji određenu stvar uradi. Takođe, veoma je bitno da je bebica baš tog momenta raspoložena da uradi sve ono što ste vi zamislili. Vezano za ovaj period postostoje “miljokazi” za razvoj dece koji nam govore o tome šta većina dece određenog uzrasta može da uradi. Nemojte se brinuti ukoliko vaše dete ne može da uradi nešto od nabrojanih stvari. Možda će sa 6 meseci uraditi nešto što je u spisku očekivanih aktivnosti sa 7, ali možda neće moći da uradi jednu aktivnost iz svog uzrasta.
Ovo su smernice koje vam mogu pomoći da propratite veoma buran i intenzivan psihomotorni razvoj svog deteta i da uživate u detetovom rastu.

Šta novorođenče treba da radi

Novorođenče odmah po rođenju može da se zagleda na nekoliko sekundi u svoju mamu kada mu je jako blizu. Prepoznaje glas i miris majke. Ako se dete stavi na stomačić, refleksno će okrenuti glavicu na stranu kako bi oslobodilo disajne puteve. Refleksno hvata ručicama i stopalcima. Otvara usta i počinje da vrši pokrete sisanja kada mu se predmet približi ustima. Ručice i nožice drži savijene.
Ovo je period koji bebica provodi gotovo celodnevno spavajući, budna je gotovo samo kada se hrani, ali ćete i u tim budnim trenucima kojih nema mnogo primetiti bebin brži razvoj.

Uzrast dva do tri meseca

Sa dva meseca vaša beba počinje da primećuje drage osobe koje svakodnevno viđa. Šakice sve češće otvara a ako se stavi na stomak glavicu malčice može pokušati da odvoji od podloge. Bebi od najranijeg perioda je potreban mir a lagana tiha muzika bebi može pomoći u razvoju. Razvoj bebe se brže dešava na ručicama nego na nožicama zbog specificnosti u razvoju nervnog sistema koji se dešava zbog redosleda sazrevanja nerava od glavice ka stopalima.
Kada napuni tri meseca, beba će već početi da primećuje igračke iznad krevetića koje se okreću i pratiti ih pogledom. Glavicu će već držati sama, a često će se igrati sa svojim ručicama, otkrivati ih i posmatrati.
Sve počinje da stavlja u usta, svet istražuje na ovaj način, ručice i šarene zvečke koje su bebi lagane, iako ih još uvek ne može samostalno da drži najčešće pronađu svoj put do usta. U položaju na stomaku beba postaje sve jača i jača najčešće može da se izdigne na ručice i okreće glavu. Smeje se dragim osobama koje često viđa u svom okruženju.

Peti, šesti i sedmi mesec

Ušli ste u drugu četvrtinu godine, a bebica je već naučila da se radosno smeje, da prati pogledom vesele boje i pokrete u blizini, a moguće je da će u ovom periodu početi prvi put da govori svojim jezikom, počeće da guče i guguće.
Na stomačicu se odiže na laktove i glavicu okreće u smeru interesovanja, a pokušava da održi ravnotežu ako želi da dohvati nešto, tako što težinu tela prebacuje na kolena i drugu ruku. U ovom periodu bebe su veoma zainteresovane za svet koji ih okružuje, najviše vole da ih nosite u uspravnom položaju kako bi imale veliku preglednost svega što se dešava.
Uobičajeno je da dete sa 5 meseci počne na stomačiću da zauzima položaj kada istovremeno podiže i ruke i noge od podloge. Beba zauzima polusedeći položaj jača je i sigurnija. Bebu ne forsirajte da radi vaše naloge i pustite je da sama odredi šta može da uradi. Pomognite joj da se blago uzdigne i okružite je mekanim jastucima u polusedećem položaju. Igračkice čvrsto drži u ruci a nekada uspeva da prebaci zvečku iz jedne u drugu ruku.
Šest meseci je velika prekretnica jer bebica počinje da sedi, u početku uz potporu, a vrlo brzo i samostalno. Počinje da se okreće sa stomaka na leđa. Noge su mnogo manje skupljene nego do sada, zauzima pripremni položaj za puzanje i oslanja se na ispružene ruke i stomačić. Sa sedam meseci počinje da hvata palcem predmete i prebacuje ih iz jedne u drugu ruku. Ako mu dodate jedan predmet a u ruci drži drugi, onaj iz ruke najčešće pušta a potom i uzima ponuđeni.

Od osmog meseca do navršenih godinu dana

Vremenom ponuđeni drugi pregled stavlja u slobodnu ruku. Počeće da se okreće sa stomaka na leđa tako da je ovo period kada beba neverovatnom brzinom može promeniti mesto na kome ste je ostavili. Kada dete napuni osam meseci počeće da se oslanja na laktove i kolena.
Igra se raznih igara sa roditeljima, veseli se i nepoznatim osobama. Počinje da reaguje na svoj lik u ogledalu i raduje se otkrivanju sveta.
beba hoda

Sa devet meseci deca najčešće počinju da puze a do godine dana da se oslanjaju na noge. U početku je to pridržavanje za sve pogodne i sigurne predmete koji se nalaze u detetovom okruženju a onda malo po malo i dete se oslobadja da samo krene u istraživanje sveta.

U periodu oko desetog meseca dete počinje da se uspravlja u kreveticu, često želi da izađe iz njega ali najčcešće još uvek za to nije dovoljno spretno.

Čuvajte dete od padova i udaraca u ovom periodu kako se ne bi uplašilo, a onda i odlučio da odloži period prohodavanja zbog straha.
Svaki od ovih perioda je ispunjen divnim razvojem jednog malog čoveka, bića koje ima svoju ličnost od rođenja i koje najverovatnije samo tačno zna šta kada želi da uradi. Pomozite mi da kroz ovaj divan period prođe što bezbrižnije, osmehom, radošću , igračkama u veselim bojama prilagođenim za uzrast, vežbicama koje vam mogu pokazati vaš pedijatar i fizijatar, koje mogu pomoći bebin razvoj.

Ovo je divan period jer svakog dana vidite napredak. Radujte se sa vašom bebom šta sve ona ume da uradi zajedno.
Prva godina života brzo prođe, roditelje čeka jos puno posla ali je ogromno ono što je dete do sada naučilo i što će u daljem periodu razvoja sve više usavšavati. Svakim danom će sve više formirati svoje sposobnosti i karakter a mi smo tu da mu pomognemo u svakoj sekundi života.

Dr Milena Nikolić, pedijatar

• Šta je ojed?

Ojed je narodni izraz za bolest kože koja “napada” odojčad (ređe bebe u drugoj godini života) koje koriste pelene. Zato je pelenski dermatitis pravi – medicinski naziv za ojed.. To je ono (mnogim roditeljima dobro poznato) crvenilo bebine kože u predelu guze (naročito oko analnog otvora), genitalija, butina, i u predelu struka.

Crvenilo je prva faza bolesti, a skoro uvek je prati “ljuštenje” površnog dela kože. Ako bolest odmakne, mogu da se jave i “ranice” – ostrvca ogoljene kože. Tada se skoro uvek javlja i infekcija gljivicama i bakterijama, koje sa površine kože prodiru u dublje slojeve i dodatno pogoršavaju problem.

Zašto ojed nastaje?
Skoro sve je rečeno u nazivu pelenski dermatitis. Glavni zadatak pelene je da upije mokraću (ali i da zadrži stolicu), dok se ne promeni. To znači da ne bi smelo da bude kontakta između mokraće i stolice sa kožom bebe.

Ipak, ako se taj kontakt desi, pa još ako potraje, onda kiseli produkti mokraće “gricnu” površni sloj nežne bebine kože, koji tada postaje “porozan”. Pošto vlaga prodire u dublje slojeve kože, nastaje zapaljenje (dermatitis) – koje se manifestuje najpre crvenilom, a potom i ljuštenjem kože. Sve je još gore ako stolica duže “stoji” u pelenici.

Kada se najčešće javlja?
Uglavnom se javlja u drugoj polovini prve godine života, a najčešće između devetog i dvanaestog meseca. Može da se javi i ranije i kasnije, naročito ako beba predugo nosi pelene. Posebno su podložna deca sa osetljivom (nežnom i suvom) kožom.

Koliko vremena je potrebno da se ojed razvije?
To zavisi od tipa bebine kože, ali je nekada dovoljna jedna noć da se skoro svi znaci ojeda pojave. Ukoliko beba ima izrazito osetljivu kožu, dovoljno je par sati da se vide prvi jasni znaci pelenskog dermatitisa.

Mogu li roditelji da pomognu bebi kada dođe do ojeda?
Mogu i moraju da pomognu! Što pre treba napraviti prva dva koraka:

- Sušenje

Čim primete crvenilo, trebalo bi da preduzmu prvi korak – sušenje. Prodor vlage u dublje slojeve kože pospešuje zapaljenje, pa je “provetravanje” bebine kože ispod pelene prvi zadatak za mame i tate. Što više bez pelene, to bolje (neka se malo češće menja posteljina), a posle kupanja i čišćenja kože, treba da se koristi fen. Naravno, nežno i oprezno – “kroz prste”, iz daljine… tako da vreo vazduh ne “bije” direktno u već ranjenu bebinu kožu.

- Krema protiv ojeda

Kada se koža osuši, treba je namazati kremom koja, pored komponenti koje obezbeđuju lako mazanje i upijanje, mora da ima bar dva važna sastojka: cink oksid i pantenol. Oni ubrzavaju epitelizaciju – obnavljanje oštećene kože, a to je ključna faza borbe sa ojedom. Tek kada se obnovi zaštitni sloj kože (a to je epitelizacija), možemo biti sigurni da smo na pravom putu. Posle nekoliko dana ovog kombinovanog tretmana (sušenje + prava krema), kod većine beba se ispolje znaci poboljšanja, a posle još nekoliko dana se sve lepo povuče.

Kada se mora kod lekara?
Kada roditelji preduzmu sve navedene mere, a posle tri do pet dana nema poboljšanja, potrebno je potražiti pomoć lekara. Tada postoji velika verovatnoća da je ojed “uznapredovao”, da se desila dodatna infekcija kože, koja traži posebno dizajnirane lekove, a to je već posao lekara.

Osim toga, potrebno je otići kod lekara i kada se odmah po prekidu ovog tretmana (jer bebina koža izgleda sasvim dobro) primete prvi znaci ojeda.

Da li roditelji mogu sami da kupe neki lek za ojed u vidu kreme ili masti?
To se ne preporučuje!

Veliki broj preparata koji se nalaze na tržištu sadrži kortikosteroide – hormone koji lokalnim dejstvom u koži brzo smanjuju znake zapaljenja. Ipak, to su potencijalno opasni lekovi. Ako se nepravilno koriste (bez konsultacije sa lekarom), mogu da oštete kožu i posle prvobitnog poboljšanja dovedu do ozbiljnih pogoršanja i komplikacija. Zato treba dete da se pregleda PRE započinjanja terapije.

Kako sprečiti ojed?
Jedna od glavnih karakteristika pelenskog dermatitisa (ojeda) je sklonost da se ponavlja! E to se mora sprečiti, a evo kako:

- Redovno pranje tekućom vodom i blagom bebi kupkom

Prvo i najvažnije jeste poštovati osnovne higijenske principe: tekuća voda (tuš) je ZAKON! Takođe, treba izbegavati jake sapune i šampone, naročito one sa raznim biljnim ekstraktima i aditivima, čak i kada nose oznaku “za bebe”. Treba se posavetovati (sa patronažnom sestrom ili pedijatrom) šta je najbolje za bebinu kožu – a to, svakako, zavisi od osetljivosti (tipa) same kože.

Vlažne maramice NISU za redovnu higijenu osetljive bebine kože koja je sklona ojedima! One su “za ponekad” – kad iz objektivnih razloga (putovanje, niste kod kuće…) beba ne može da se opere tekućom vodom.

- Nega kože i kad nema ojeda

Ako je beba već imala ojed, treba koristiti kreme koje neguju njenu kožu, dajući joj potrebnu vlažnost. Naravno, i zaštitni sloj, koji smanjuje verovatnoću oštećenja, ali koji omogućava bebinoj koži da “diše”. Takve kreme su bez aditiva i nepotrebnih “lekovitih” ekstrakata. Ne treba mazati kremu po sistemu “što deblje to bolje” – dovoljan je tanak sloj.

Prekomerno “tovarenje” masnih krema je potpuno besmisleno kada postoje snažno-upijajuće, kvalitetne pelene. To je nekada bilo potrebno, kada su se koristile pamučne pelene. Tada je trebalo obezbediti debeo zaštitni sloj jake i masne kreme, koja neće dati mokraći da se probije do kože.

- Redovno menjanje pelena

Pelene moraju da budu kvalitetne, što znači da imaju mogućnost da upiju mokraću i ne daju joj da dođe u kontakt sa bebinom kožom. Dobar kvalitet pelena ne znači da mogu da stoje ceo dan – treba ih redovno menjati – čim se napune!

Kada se beba ukaki ODMAH promenite pelenu. Nema pelene koja može duže da zadrži stolicu bez štetnih posledica po nežnu bebinu kožu! Ovo naročito važi za kašaste i prolivaste stolice – one sadrže kisele produkte koji lako oštete kožu i za kratko vreme naprave problem.

Bebu koja ima sklonost ka ojedu treba obilaziti i tokom noći, naročito prvih pet do sedam dana posle uspešne borbe sa ojedom! Desi se da se beba ukaki u snu, pa roditelji neće da je bude da bi promenili pelenu – POGREŠNO! Bolje je kratko buđenje njego kontakt stolice sa kožom – već ujutro će nastati ojed!

Koliko je važna redovna promena i korišćenje kvalitetnih pelena, pokazuju medicinska istraživanja. Jasno je pokazan drastičan pad učestalosti pelenskog dermatitisa posle široke upotrebe kvalitetnih, apsorbujućih pelena uz korišćenje proverenih krema za negu bebine nežne kože.

Ass.dr Goran Vukomanović

Alergijske bolesti su u u stalnom porastu proteklih nekoliko decenija. Neke nove alergijske reakcije se u novije vreme lakše otkrivaju, zahvaljujući savremenim dijagnostičkim testovima, a druge su prisutne više od pola veka, skoro sve znamo o njima, ali su i dalje u središtu pažnje stručne javnosti, roditelja ali i zdravstvenog sistema u celini, imajući u vidu troškove koje “povlače” za sobom.

Tu je visoko na listi “problematičnih” alergijskih oboljenja svakako alergija na kravlje mleko.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je zapravo alergija na proteine kravljeg mleka!

Kravlje mleko sadrži potpuno drugačije proteine od majčinog mleka, pa su potencijalna opasnost za bebu. Oni su “nezgrapni” i krupni, a kada prođu kroz creva bivaju prepoznati (od strane imunog sistema deteta) kao “strani” i počinje veoma kompleksna rekacija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju.

Alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka može biti brza, kada se vidi u prvim satima (ređe danima) od prvog kontakta sa kravljim mlekom, ali nekada i podmukla – odložena, pa se na nju ne misli i nastaje danima i nedeljama posle korišćenja kravljeg mleka.

Kada se javlja u životu
Alergija na kravlje mleko je najčešća nutritivna alergija u prve dve godine života!

Skoro uvek se javlja kod beba, posle kontakta sa kravljim mlekom (ili prerađevinama) u prvoj ili drugoj godini života. Daleko ređe (ali može) se javlja kod starije dece koja prethodno nisu imala alergiju na proteine kravljeg mleka.

Opisana je i kod odraslih, ali obično posle neke akutne ili hronične bolesti creva koja je dovela do alergijske reakcije na hranu.

Da li nasledni faktor ima uticaja na ovu vrstu alergije
Naravno da ima!

Kao i kod ostalih alergijskih bolesti, suština je u predispoziciji deteta koja se naziva atopijska konstitucija! Obično se nađe neko u porodici ko ima alergijske bolesti, ali dete može biti i prvi član familije koji ima manifetnu alergiju.

Postoji staro i provereno pravilo “ne nasleđuje se alergija, već SKLONOST ka alergiji”. Zato, NE mora neko u porodici imati alergiju baš na kravlje mleko, već i neka druga alergijska bolest je pokazatelj skolonosti ka ovoj vrsti problema.

Kako se prepoznaje
Prvi važan podatak je vreme kada dete počinje da pije kravlje mleko! Reakcija, koju nazivamo BRZA se dešava tog dana (ređe narednih dana) i vidi se kao osip po koži (obično počinje oko usta), ponekad je praćen diskretnim otok usnica. Moguće je i da beba dobije proliv ali i “nagla” pojava grčeva (kolika) koje podsete roditelje na bebine grčeve iz prviha par meseci života, može nagovsetiti alergiju na proteine kravljeg mleka.

Druga vrsta reakcije je SPORA ili odložena, pa se teže otkriva. Javljaju se takozvani nespecifični simptomi – beba je nervozna, povremeno odbija da jede, ima poneku lošu stolicu, pa onda izgleda kao da je sve u redu, pa opet problemi sa hranom, a neke bebe uspore napredovanje u težini.

Onda počinje problem sa kožom – nastaje ekcem (atopijski dermatitis), a kod dece koja su već imala problem sa kožom, ekcem se intezivira, pa to obično bude prvi “dijagnostički” korak ka alergiji na proteine kravljeg mleka.

Kako se stiže do dijagnoze
Kada pedijatar posumnja na alergiju na proteine kravljeg mleka moguće je uraditi alergijske testove na proteine kravljeg mleka (“kožne probe” ili određivanje antitela E klase na ove proteine) koji mogu potvrditi dijagnozu (kada su “pozitivni”).

Ipak, NEGATIVAN test NE znači da dete NEMA alergiju! Zato je praćenje detetove reakcije na kravlje mleko “zakon” i to je obično dovoljno da se postavi “osnovana sumnja” i prekine davanje kravljeg mleka! Kada se simptomi i znaci postepeno povuku (posle ukidanja kravljeg mleka) znamo da smo na pravom putu!

Kako dojenje utiče na ovu alergijsku bolest
FENOMENALNO!

Dojenje je najbolja preventiva – produženo dojenje smanjuje verovatnoću nastanka alergije na kravlje mleko u kasnijim mesecima i godinama detetovog života, tu NEMA dileme! To su potvrdile brojne medinske studije, ali i iskustvo pedijatara i roditelja širom sveta!
Može li beba preko majčinog mleka imati alergiju na kravlje mleko
Može, ali se ovo baš retko dešava!

Čim pedijatar posumnja na ovu retku varijantu alergije na proteine kravljeg mleka, savetuje se majci da prekine unos mleka i mlečnih proizvoda, pa rezultat stiže veoma brzo.

A šta je sa intolerancijom na laktozu – mlečni šećer
To je potpuno druga “priča”!

Intolerancija NIJE alergija, već nemogućnost detetovih creva da vare mlečni šećer (laktozu). Obično je prolazna kod beba, i javlja se posle infekcija creva.

U kasnijim godinama može biti i trajna intolerancija (retka kod dece, ali je ima kod odraslih), a rešava se upotrebom mleka BEZ laktoze!

Da li ostaje za ceo život
Srećom NE!

mlekoKada se isključe proteini kravljeg mleka iz ishrane deteta, i STRIKTNO se vodi računa o tome, alergija na kravlje mleko je PROLAZNA kod ogromne većine dece. Obično prolazi do kraja druge godine života, ali ponovno uvođenje mleka (i mlečnih proizvoda) treba da je postepeno i uz kontrolu pedijatra!

Kako se leči
Jednostavno – ukidanjem kravljeg mleka i prerađevina od kravljeg mleka!

Pa šta beba da jede i pije
Da majka doji bebu, ako ima mleka!

Ako je dojenje nemoguće, prvi korak su mlečne formule (HA – hipoalergijske formule) koje sadrže hidrolizate mlečnih proteina. To su formule u kojima su veliki proteini kravljeg mleka “iseckani” posebnim (strogo kontrolisanim) postupcima, pa imaju daleko manji alergijski potencijal. Naravno, pedijatar će objasniti sve detalje vezane za ishranu bebe, ali su hipoalergijske formule postale stube borbe sa alergijama na kravlje mleko kod beba!

Ukoliko se alergija nastavi i uz striktnu “poštedu” od kravljeg mleka, i primenu hipoalergijske formule, potrebno je da dete vidi pedijatar-gastroenterolog i napravi dalji plan ishrane.

Da li će i sledeće dete imati isti problem
Ne mora da znači!

Ipak, veće su šanse da će brat ili sestra imati alergiju na proteine kravljeg mleka!

Inače, i bez nutritivne alergije u porodici šansa da se alergija na kravlje mleko desi je oko 15%! Ovaj procenat se udvostručava kad jedan od bliskih srodnika ima dokazanu alergiju na proteine kravljeg mleka. Zato je oprez zaista potreban!

Može li se sprečiti
Može!

Prvi korak je svakako dojenje! NEMA bolje preventive od dojenja, a majčino mleko je nezamenjivo i ubedljivo najbolja hrana za bebe! Produženo dojenje (kako smo već istakli) je najbolja prevencija.

Drugi korak je da se ne žuri sa uvođenjem kravljeg mleka! Ogromna većina pedijatar i nutricionista se slaže da prva godina NIJE za “čisto” kravlje mleko! Ovo važi i za “razblaženo” kravlje mleko jer mešanje sa vodom ne umanjuje alergijski potencijal proteina kravljeg mleka! Ovo važi za SVE bebe, a NAROČITO za one koje u porodici imaju nutritivne alergije.

I druga godina života nosi “rizik” od alergije kod predisponirane dece, pa je upotreba kravljeg mleka “pod znakom pitanja”. Daleko su bezbednije mlečne formule koje su osmišljenje za ovaj uzrast, jer drastično umanjuju rizik od alergije na priteine kravljeg mleka.

Mogu li probitoci pomoći
MOGU!

Probiotici, a naročito simbiotici (koji pored probitoskih bakterija sadrže i supstance koje pomažu njihovo razmnožavanje i delovanje u crevima) imaju brojna korisna dejstva, a jedno se ogleda u prevenciji alergija, pa i alergija na priteine kravljeg mleka.

U prvim nedeljama života na spoljašnje stimulacije (zvuk, svetlo, dodir, promena položaja) bebe reaguju refleksno. Kako rastu i sazrevaju reakcije su manje instiktivne i ponašanje postaje sve više kontrolisano.

Jedan od refleksa sa kojim se beba rađa je refleks koračanja (hodanja). Pedijatar na prvom pregledu drži bebu uspravno uspod ruku tako da noge dodiruju tvrdu podlogu, na šta ona pravi pokrete koračanja podižući nogu u napred kao da treba nešto da preskoči. Ovo je biološki potencijal sa kojim se rađaju sve zdrave bebe I pokazuje da šema hoda postoji u detetovom mozgu od samog rođenja. Primitivni hod se gubi do trećeg meseca života, kada bi smo ponovo pokušali da ga izazovemo beba ne bi odreagovala na stimulaciju, uvijala bi kolena.

Beba se sada više nije u fetalnom položaju, polako uspostavlja kontrolu nad svojim telom i počinje da uživa saznajući šta sve može sa njim da uradi. Nestali su sitni trzaji koji su ometali pokušaje da se kreće, postepeno se uspostavlja kontrola ruku i nogu izvođenjem kružnih pokreta. Dok leži na leđima rita se tako da izgleda kao da nogama vozi bicikl. Počinje da gleda stopala i drži noge sve češće podignute u vis što je rezultat rasta mišića.

Nakon mahanja nogam u prva dva meseca, u trećem prilično snažno udara nogama da bi u petom mesecu počela da se odupire o podlogu na kojoj leži.

Većina promena u bebinom razvoju se dešava spontano bez stimulacija, rezultat su fizičkog i neurološkog sazrevanja. Ako bi ste sada pokušali da je učite da hoda, ne bi mogla da izvodi koordinisane pokrete kao što je to radila refleksno na rođenju. Ono što je potrebno je uvežbavanje kretanja poštujući prirodne zakonitosti motornog razvoja što na ovom uzrastu znači omogućiti joj da puzi jer postoje dokazi da su te bebe kasnije spretnije u hodu.

Sa šest meseci većina beba podvlači kolena dok leže na stomaku i tako se podižu u četvoronožni položaj a onda uskoro počinju i da puze. Predusov je dobra kontrola glave uspostavljena sa tri meseca, kontrola trupa i ruku između četvrtog i šestog i sada je na redu jačanje i kontrola nogu.

Beba sa sedam meseci odvaja karlicu od podloge dok leži na leđima I počinje da drži svoja stopala rukama, privlači ih I stavlja u usta. Pri opružanju nogu često trlja petu o petu skidajući čarape pri tom. Ako ima obuću na nogama, jednu cipelu će sigurno skinuti. Iz ovog razloga a I inače je suvišno obuvati bebama cipele sve dok ne prohodaju i hodaju napolju. Često zaboravljamo šta je osnovna funkcija obuće, da štiti od hladnoće, toplote I grube površine. Danas su estetski razlozi uglavnom ispred funkcionalnih što je na štetu deteta I njegovog normalnog razvoja. U uzrastu pre prohodavanja može da se koristi tzv.nehodajuća obuća, preko zime da bi štitila od hladnoće.

Iz četvoronožnog položaja beba počinje da puzi i tako otkriva potpuno novi način kretanja, ne samo svog tela već i kroz prostor u kući. Sada se razvija snaga mišića grudnog koša, karlice i nogu. Kretanje podstiče disanje pa se tako povećava vitalni kapacitet pluća, beba stiče fizičku kondiciju što će sve doprineti boljem ukupnom razvoju.

U osmom mesecu puzi unazad i unapred, uz pridržavanje za nešto pokušava da se uspravi.

Sa devet meseci puzeći se okreće i može na kratko da stoji dok se pridržava. Sada voli da se puzeći penje uz stepenice.

U desetom mesecu može da iz stojećeg položaja zakorači na stepenik i da siđe držeći se za ogradu. Nekada roditelji u želji da motivišu dete da što pre prohoda ostave ga da stoji bez pridržavanje na sred sobe. To može da ga uplaši i da poljulja osećaj poverenja u roditelje.

Sa jedanaest meseci beba se kreće po sobi uz nameštaj, može da stoji bez pridržavanja i da se polako spušta u čučanj sa malim padom na kraju. Da bi uvežbavala iskorak delovi nameštaja treba da budu razmakunuti da bi morala da se pusti i napravi korak do sledećeg.

Beba sa navršenih godinu dana penjanjem uz stepenice i hodom uz pridržavanjem jednom rukom nagoveštava da će uskoro prohodati.

Samostalno hodanje je važna prekretnica u detetovom razvoju, nikako je ne treba ometati korišćenjem dupka ili sličnih sprava.

To može da spreči ovladavanje puzanjem i da poremeti normalan motorni razvoj.

Boravkom u dupku će izostati oslanjanje rukama o pod i jačanje mišića ramenog pojasa, a to opet ograničava razvoj grudnog koša, ravoj pluća i može da ima za posledicu loše držanje i krivljenje kičme. Nepravilno oslanjanje stopalima i odgurivanje u dupku nekada uzrokuje deformitete stopala.

Snežana Milanović, dilomirani medicinar fizioterapeut

Put kroz porođajni kanal može razne stavri napraviti bebinoj glavi i licu, uključujući modrice i deformacije oblika glave. Ovo su savršeno normalne stvari koje vas mogu zabrinuti i iznenaditi kada ugledate svoje novorođenče.

Nekoliko dana nakon porođaja, vaša beba će verovatno imati čudan oblik glave jer je tokom prolaska kroz porođajni kanal ona zgnječena. Ovo se sve uskoro vrati u normalu.

Bebina glava i lice mogu biti u modricama, naročito ako ste se porađali uz pomoć forcepsa. Ovo nestaje postepeno i vrlo brzo će nestati. Možete primetiti otoke na glavi, ali i oni brzo nestaju.

Fontanele

Na vrhu glave vaše novorođene bebe možete vrlo lako osetiti mekan predeo u obliku dijamanta. Delovi lobanje će se spojiti do 18. meseca vašeg deteta i tada je rast mozga kompletan. Možda ćete nekad primetiti kako fontanela pulsira u ritmu otkucaja srca. Postoji još jedna manja fontanela na potiljku, koju ćete možda teže moći opipati. Kako bebina glavica prolazi kroz porođajni kanal, zbog fonatanela može da se lakše bez ikakvih posledica deformiše i kasnije vrati u svoj prvobitan oblik.

Kosa

Neke se bebe rađaju sa jako puno kose na glavi i ona je obično braon boje. Ova prva kosica počinje da opada nakon nekoliko nedelja, i postepeno se zamenjuje trajnom kosom, koja ne mora da bude iste boje. Neke bebe, posebno prerano rođene, imaju fine, tamne dlačice po telu (lanugo dlačice) i one će biti prisute tokom prvog meseca života.

Oči

Boja očiju po rođenju obično počinje da se menja oko 6. meseca života. Kod dece koja će imati tamniju boju očiju, boja ranije počinjeda im se menja. Neke bebe se rađaju sa zapušenim suznim kanalom. masiranjem se ovi kanali mogu u većini slučajeva otpušiti. Kapci mogu izgledati prilično natečeni posle porođaja zbog pritiska koji podnosi bebina glava prilikom kontrakcija i izlaska iz porođajnog kanala. Otok će spasti nakon nekoliko dana. Nekada se može u beonjačama primetiti crvenilo. To je zbog blagog krvarenja iz kapilara, ali beznačajno je i takođe, vrlo lako nestaje.

Ako majka nije dobila, tokom porođaja anesteziju ili neke lekove protiv bolova, koji utiču na stanje bebine budnosti nakon porođaja, onda će odmah nakon porođaja beba moći da fiksira neki predmet i prati ga na određenoj razdaljini. Bebe mogu da pogledaju u pravcu zvuka i pre će gledati lica nego druge predmete.

Nos

Možda će vas zabrinuti nos vaše bebe, koji može posle rođenja izgledati otečen i veći. To je česta pojava usled prolaska glave kroz uzan kanal i samo će sve doći na svoje nakon nekoliko dana.

Usta

Većina dece se rodi bez zuba. Ako vaše dete ipak ima zubić na rođenju, proverite sa stomatologom da biste bili sigurni da je zubić sa korenom, a ne samo zub koji može lako otpasti i beba ga onda može udahnuti, što stvara dodatne probleme. Jezik bebe je povezan sa donjim nepcem tako da ima malo prostora, ali ovo se vremenom isteže.

Uši

Uši novorođenčeta obično izgledaju kao da su zgužvane. Hrskavica na uhu očvrsne nakon otprilike mesec dana i uši počinju da imaju pravi oblik.