Pušenje u trudnoći
Danas je pušenje raširena pojava i smatramo je stečenom navikom i izabranim rizikom. Svetska zdravstvena organizacija pušenje duvana svrstava u bolesti zavisnosti te je u novoj X verziji Međunarodne klasifikacije bolesti, ozleda i uzroka smrti svrstava pod šifru F 17.0 s nazivom: „Duševni poremećaji i poremećaj ponašanja vezan uz pušenje duvana“.
Pušenje i trudnoća su pojmovi koji bi trebali biti nespojivi. Nažalost, stvarnost je drugačija što su pokazala istraživanja na tom području.
Osnovni sastojci duvana
Duvan sadrži u svom lišću 0.5-1% nikotina, a u dimu cigarete ga ima 6-8 mg. Dim cigarete je heterogena smesa plinova, nekondenziranih para i tekućih aerosola. Dokazano je da duvanski dim cigareta sadrži oko 4000 različitih spojeva i elementa. Najčešći agensi nađeni u dimu cigareta jesu steroli (stigmasterol, beta sitosterol), alkaloidi (nikotin i njegovi alkaloidi: nikoptinin, nikotein, anabazin, anatabin i izonikotein), piridin i heterociklički spojevi, formaldehid, amonijak, razne rezidue pesticida i herbicida, ugljen monoksid i druge stvari.
Čestice dima deluju na organizam iritativno, toksično, genotoksično, mutageno, kancerogeno, psihoaktivno i teratogeno i zahvataju središnji i autonomni nervni sistem, kardiovaskularni, gastrointestinalni, respiracijski, urinarni, genitalni, imunološki, zapravo sve sisteme organizma.
Efekti duvanskog dima na trudnoću
Nikotin uzrokuje vazokonstrikciju i smanjen protok krvi kroz matericu. Na taj način posredno uzrokuje smanjenu placentarnu cirkulaciju i time fetalnu ishemiju. CO se veže za fetalni hemoglobin na mestu namenjenom kiseoniku te dovodi do stvaranja karboksihemoglobina. Time se kapacitet vezanja kiseonika za hemoglobin može smanjiti i do 25%. Žena koja puši dve kutije cigareta na dan može dostići nivo od 10% karboksihemoglobina u krvi. Koncentracija karboksihemoglobina od 10% u krvi majke povezana je sa 10-15% višim karboksihemoglobinom u krvi fetusa. Taj nivo karboksihemoglobina ekvivalent je redukciji protoka krvi kroz fetus za 60%. Nakon dve popušene cigarete, za 2.5 minute se povećava koncentracija noradrenalina i adrenalina, što uzrokuje povećanje krvnog pritiska i ubrzan rad srca kod majke. Nakon pet minuta se ubrzava rad srca u fetusa.
Pušenje tokom trudnoće, kao i pasivno izlaganje duvanskom dimu predstavljaju rizik za trudnoću s obzirom na brojne moguće komplikacije. Posledice delovanja duvanskog dima u trudnoći su:
• Dvostruko povećani rizik od ranog spontanog pobačaja
• Prevremeni porođaj
• Intrauterini zastoj rasta (IUZR) s rađanjem nedostaščadi u prosjeku 200 g lakše porođajne težine
• Placenta previa
• Abrupcija placente
• Veći perinatalni morbiditet
• Veći perinatalni mortalitet
• Povećana učestalost urođenih anomalija
• Povećana mogućnost sindroma iznenadne smrti deteta (SIDS)
Komplikacije u trudnoći rastu proporcionalno s brojem popušenih cigareta npr. pušenje manje od dvadeset cigareta dnevno povećava perinatalni mortalitet za 20%, a za 35% u onih trudnica koje puše više od dvadeset cigareta na dan.
Pušenje u trudnoći
Pušenje za vreme laktacije smanjuje stvaranje mleka, a to utiče na manje dobijanje na težini deteta. Postoje studije koje govore o povećanoj frekvenciji poremećaja u intelektualnom razvoju dece čije su majke pušile tokom trudnoće. Nađeno je da ta deca imaju niži koficijent inteligencije, da zaostaju 4-5 meseci u čitanju i računanju u odnosu na decu majki koje nisu pušile tokom trudnoće. Postoji povećani rizik za nastanak nekih vrsta karcinoma kod dece čije su majke pušile u trudnoći, a isto tako i otežana socijalna adaptacija takve dece.
Zaštita zdravlja žena, a naročito žena u fertilnom dobu kod nas je jedan od prioritetnih zadataka zdravstvene zaštite. U tu zaštitu uključena je i zaštita majke i ploda tokom trudnoće. Zadatak prenatalne zaštite je i edukacija trudnice o načinu života i postupcima koji služe unapređenju i očuvanju zdravlja te izbegavanje rizičnih faktora.