Jedva čekate da vam dete naraste da se možete igrati? Varate se ako mislite da šestomesečne bebe nisu raspoložene za igru. Evo dve jednostavne igre kojima se bebe beskrajno vesele, a usput se uz njih i razvijaju.

Priprema, pozor, puzanje!

Kako se igrati?
Iskoristite prekrivače, jastuke i ćebad kako biste napravili tunele kroz koje će se dete provlačiti i prepreke na koje će se penjati.

Zašto deca uživaju?

Kad obična soba postane pravo igralište, mogućnosti za igru su beskrajne.

Šta ova igra podstiče?
Motivaciju. Kad dete počne puzati preko i ispod prepreka, pokušaće pronaći izlaz, a to će podstaći razvoj novih fizičkih i psihičkih sposobnosti. Ova igra takođe pokazuje detetu da se može osloniti na sebe u pronalaženju rešenja.

Kad započeti?
Od osmog meseca, odnosno od trenutka kad dete može puzati i samo podizati telo od podloge.

Ku-ku! Gde si?

Kako se igrati?
Prekrijte lice mekanom tkaninom ili gazom i pitajte dete “Gde je mama?”. Nemojte se sami otkriti, nego pričekajte da to učini dete. Kad posegne za tkaninom, recite: “Ovde je mama.”

Zašto deca uživaju?
Kad pronađe vas, a vi ste neko koga poznaje i voli, dete se iznenadi svaki, ali baš svaki put i nemojte se čuditi ako stalno bude zahtevalo ovu igru. Faktor iznenađenja pojačaće i smešni izraz lica koji ćete napraviti kad vas dete otkrije.

Što ova igra podstiče?
Veštinu manipulacije, ali ne u negativnom smislu. Uči ga da će njegovo ponašanje dovesti do određene reakcije drugih osoba, npr. ako zaplače, uzećete ga u naručje. Uči takođe da pomeranjem tkanine može kontrolisati ono što vidi.

Kad započeti?
Između 6. i 9. meseca, odnosno kad dete može samo pomeriti tkaninu ispred vas.

Psiholozi kažu da su deca nemirna, odnosno ponašaju se onako kako roditelji ne vole, uglavnom zbog dosade i manjka zanimljivih aktivnosti.

Vrelo leto u Beogradu i čitavoj Srbiji prilično otežava svakodnevno funkcionisanje, ali i dečju igru, jer napolju nije prijatno do kasnih popodnevnih sati. Ukoliko niste u mogućnosti da detetu obezbedite odlazak na more, selo ili planinu, odnosno ako će celo leto provesti u gradu, pokušajte da ga zabavite, savetuju stručnjaci.

Mala deca, predškolci, ali i đaci nižih razreda osnovnih škola leti imaju višak slobodnog vremena, pa im je prilično dosadno i zbog toga morate smisliti načine kako da ih animirate, pogotovo jer ne mogu biti napolju po ceo dan. Zaboravite kompjuterske igrice i televizor, jer to može biti samo kratkoročno, mada ne previše efikasno rešenje, pišu “Novosti“.

Psiholozi kažu da su deca nevaljala i bezobrazna, odnosno da se ponašaju onako kako roditelji ne vole uglavnom zbog dosade i manjka zanimljivih aktivnosti, pa evo nekoliko ideja kako da zabavite mališane.

Ako ste ikako u mogućnosti povedite dete na bazen, reku, jezero, javno kupalište, izlet, kod prijatelja u vikendicu… Boravak na otvorenom će im prijati i doneti mnogo zanimljivih ideja za igru, koje u stanu ili kući nisu moguće. Kada odete u prirodu sa svojim mališanima, pokažite im igre kojih ste se vi rado igrali kao deca.

Sećate se sigurno dodavanja frizbijem, lastiža, igre “arjačkinje-barjačkinje”, “između 4 vatre”… To su zaboravljene igre koje moderni mališani ne igraju, jer imaju kompjuterske igrice, konzole, televizor sa izuzetnim izborom crtaća, mobilne telefone… Pokušajte, sigurno će im se dopasti, a i dobro će se umoriti, pa će noćni san biti čvršći i dublji, što je i za roditelje prilika da se odmore. Osim što su zabavne, ove igrice teraju decu da kroz igru trče, “troše se”, rekreiraju, razvijaju motoriku, koordinaciju, ali i mnoge druge veštine.

Ukoliko imate dvorište, porodično kampovanje ispod omiljenog drveta može da bude jako zabavno. Šator ili barem komad platna zakačen za drvenu letvicu detetu će pružiti mnogo uzbuđenja i zabave.

Ručajte na “kampovanju”, napravite čajanku, pozovite drugare iz kraja i uživajte. Ako nemate dvorište i stan može biti mesto za kreativne igre. Napravite smesu od brašna i vode, obložite naduvani balon ili neki drugi oblik tom smesom i obložite papirom. Posle nekog vremena smesa na balonu će se stegnuti, pa to možete da obojite, pravite razne predmete i životinje, na primer, kasicu-prasicu. Dodajte uši, nacrtajte oči i uživajte. Ideja ima milion, potrebno vam je samo malo dobre volje i mašte.

Zajedno napravite kolačiće od testa u raznim oblacima, ofarbajte ih prehrambenom bojom i ispecite u rerni. Nećete moći da prepoznate svoju decu, tvrde psiholozi, jer čim im je pažnja zaokupljena kreativnim i zabavnim aktivnostima i ponašanje im je adekvatno. Okupajte sve lutkice u lavoru, napravite narukvice i ogrlice od perli ili makarona, kupite papire u boji, šljokice i ukrase za kolaže i uživajte zajedno sa svojim mališanima.

Možete im omogućiti da se malo brčkaju, čak i ako živite u stanu. Napunite im kadu mlakom vodom, ubacite patkice, brodiće, omiljene igračke. Dete će se ujedno i rashladiti i zabaviti. Postoji i boja za vodu, pa možete u kupatilu napraviti pravo malo more, uz samo malo kreativnosti i mašte…

Do pre nekoliko godina sve bebe nosile su široki povoj prvih šest meseci. I oko toga nije bilo dileme među pedijatrima. Međutim, u poslednjih godinu dana sve je više lekara i kod nas koji tvrde da nema potrebe za širokim povijanjem beba. Roditelji su sada zbunjeni i s pravom se pitaju šta je tu sad istina.

Mišljenja lekara o širokom povijanju beba sada su podeljena više nego ikad. Dr Branka Nestorović, pedijatar u ordinaciji „Dr Žutić“, kaže da su pacijenti danas uglavnom protiv širokog povoja jer misle da je bebi prevruće i da je zarobljena u tom brdu pelena. Pritom misle da od toga i nema neke koristi za njihovu bebu.

- Problem treba sagledati sa svih strana, a ja uvek roditeljima objasnim zašto ne treba da beže od širokog povijanja, a na njima je svakako da odluče. Činjenica je da od kako je kod nas uvedeno široko povijanje beba, šezdesetih godina prošlog veka, imamo veći procenat izlečenja kuka neoperativnim putem. Moj savet je da roditelji imaju poverenja u svog lekara i skinu široki povoj svojoj bebi tek kad se sa njim posavetuju – ističe dr Nestorović.

Ona kaže da je svaka beba priča za sebe, pa tako i deca istih roditelja ne moraju da imaju sazreo kuk u isto vreme, pa je samim tim i dužina nošenja širokog povoja različita. Takođe, treba imati u vidu da je široko povijanje preventivna mera, a ne metod lečenja.

- Tokom razvoja bebe može nastati razvojni poremećaj kuka, a širokim povijanjem se znatno smanjuje taj rizik i to je naročito važno kod rizične grupe dece. Tu se pre svega misli na prisutan genetski faktor, hormonski poremećaj kod majke za vreme trudnoće, karlični položaj bebe, njena mala težina na rođenju ili blizanačka trudnoća – objašnjava dr Nestorović.

Naša sagovornica kaže da kod širokog povijanja bebe glavica butne kosti bolje naleže na udubljenje karlične kosti i samim tim zglob postaje stabilniji. Široko povijanje povećava šansu za pravilan razvoj zgloba kuka i od kako se primenjuje na našim prostorima manji je broj operativno lečene dece zbog urođenog iščašenja kuka.

- Na prostorima bivše Jugoslavije postoje krajevi gde su učestaliji slučajevi urođenog iščašenja kukova. Na primer, u Srbiji je to u mestu Crna Trava. Inače, problemi sa kukovima su četiri do deset puta češći kod ženske, nego kod muške dece – otkriva dr Nestorović.

Ako dete ima asimetriju brazda na butinama ili ograničeno širi nogice prilikom izvođenja vežbi za kukove, to bi mogao da bude znak roditeljima da dete ima problem sa kukovima. Najbitnije je da se do bebinog navršenog trećeg meseca uoči razvojni poremećaj kuka. Kad se dijagnostifikuje u tom periodu izlečenje je 100 odsto moguće, dok ako se na pregled prvi put ide tek posle trećeg meseca ili kasnije, smanjuje se procenat uspešnog izlečenja ovog deformiteta.

ISKUSTVO JEDNE MAME
„Imam dve devojčice. Naš izabrani pedijatar u domu zdravlja savetovao nam je sa prvim detetom da široki povoj nosimo obavezno šest meseci, iako je na ultrazvučnom pregledu kukova sve bilo u redu. Posle dve godine sa drugim detetom ta ista doktorka, već na prvoj kontroli, kad je naše dete imalo samo mesec dana rekla nam je da skinemo široki povoj jer se više ne nosi. Bila sam zbunjena, ali je nisam poslušala. Široki povoj svojoj bebi nosila sam sve do prvog snimanja kukova“. Bojana Š.

U želji da pomognu deci da se izbore sa vrućinom, roditelji ponekad greše. Postoji nekoliko opštih lekarskih saveta kako da se to izbegne

Niko ne voli vrućinu, a najmanje bebe. Na nju reaguju nervozom, suzama, jecajima, odbijanjem hrane... U želji da im pomognu, roditelji ponekad greše. Postoji nekoliko opštih lekarskih saveta kako da se to izbegne:

* Dodajte u flašicu više mleka nego inače.

* Ne preterujte sa vodom, ali je važno da im je dajete više nego kada je temperatura normalna.

* Ne kupajte bebe toplom ni hladnom, već mlakom vodom, jer će ih samo ona rashladiti.

* Ne stavljajte ih blizu ventilatora ili mesta gde klima duva, neka prostorija bude malo rashlađena ili preko ventilatora koji je udaljen od bebe stavite mokar peškir da bi se ohladio vazduh.

* Izbegavajte putovanje po vrućini. Ako morate, krenite što ranije i trudite se da u autu beba bude u senci, nikako direktno izložena suncu.

Ne počinjite prerano
Postoji više razloga zašto ne treba rano početi s odvikavanjem deteta od pelena. Jedan od njih je što bi proces mogao trajati duže nego što je potrebno i da se razvuče mesecima.

Budite pozitivni
Čak i kad dete pravi greške i napravi „nered“ po tepihu ili u odeći, nemojte ga grditi. Negativna reakcija bi mogla da dovede do toga da dete od straha ne želi da obavi nuždu i da počne da zadržava stolicu.

Strah
Dete možda odbija da sedne na nošu jer je se boji. Pokušajte da na nju stavite različite igračke ili smislite neku igru, i tako sedenje na noši učinite zabavnim.

Pružite detetu izbor
Ako detetu dozvolite da samo izabere nošu koja mu se sviđa, to će shvatiti kao nagradu i radije će „drugovati“ s njom.

Higijena
Kad dete počne da se odvikava od pelena, to je idealno vreme da mu usadite neke higijenske navike. Pobrinite se da svaki put nakon sedenja na noši opere ruke. Pretvorite to u zabavu. Deca vole da se igraju vodom, pa ukoliko dete uspešno obavi nuždu, dozvolite mu za nagradu da dok pere ručice i nekoliko minuta uživa u igranju vodom.

Nagrade
Kad mališan obavi nuždu na noši, nagradite ga što je uradilo „pravu stvar“. Isto važi i za svaku najavu da treba da kaki ili piški – dajte mu nešto u čemu uživa.

Budite dosledni
To je zlatno pravilo svih vaspitnih mera, pa je tako i u ovom slučaju. Ako idete na put, ponesite sa sobom dečju dasku za WC. Ako idete u kupovinu, ne posežite za pelenom. Neka obavi nuždu pre izlaska iz kuće.

Uključite druge
Kad odlučite da krenete s odvikavanjem klinca od pelena, pobrinite se da i ostali budu uključeni u taj proces. Recite i bakama, bebisiterkama ili vaspitačicama u vrtiću da i oni uče dete na nošu.

Mesto za nošu
Na početku dozvolite detetu da nošu smesti gde je njemu najzgodnije. To svakako ne znači da treba da je stavite ispred televizora, jer će noša tako postati sve osim mesta za obavljanje nužde. Kad se dete na nju navikne, stavite je u kupatilo.

Ispitujte
Klinca stalno ispitujte da li mu se piški ili kaki. Kad i sebi već dosadite s ispitivanjem, pitajte opet. Pitajte pre jela, posle jela, pre izlaska iz kuće i nakon povratka u kuću. Stalno.

Ovi saveti bi vama i vašem detetu odvikavanje od pelena trebalo da pretvore u prijatno iskustvo. Ipak, frustrirajućih situacija sigurno će biti, ali to ne pokazujte pred decom. Svaka negativnost koju pokažete verovatno će rezultirati negodovanjem i plačem.

Decu ne treba forsirati da što pre počnu da sede, stoje i hodaju. Pomozite im, ali tek kada se uverite da je beba spremna za savladavanje novih veština, savetuje pedijatar dr Olivera Todorović.

Većina roditelja jedva čeka da njihova beba počne da sedi i stoji i sa naročitim nestrpljenjem iščekuju prve korake. Upoređuju dete s njegovim vršnjacima i počinju da brinu ako primete da su druga deca nešto malo naprednija. Ponekad, u prevelikoj želji da se njihov mališan što pre uspravi, znaju da ga forsiraju i da mu nameću neke pokrete za koje nije spreman. To, smatraju pedijatri, nije dobro jer može da naškodi detetu, i ukazuju da je sasvim normalno da mališan prohoda i pre prvog rođendana, ali i sa godinu i po dana.

Dr Olivera Todorović, pedijatar u Domu zdravlja „Dr Milutin Ivković“ u Borči, kaže da vaše dete, ako ranije prohoda, neće biti ni u kakvoj prednosti u odnosu na vršnjake, niti će zbog toga biti stabilnije.

– Ukoliko se na drugom ultrazvučnom pregledu kukova, koji se radi u šestom mesecu, utvrdi da su bebini kukovi fiziološki zreli, beba bi sa osam ili devet meseci mogla da počne da se oslanja na noge. To znači da roditelji ne treba da forsiraju dete da stoji pre osmog meseca – pojašnjava dr Todorović.

PUZANJE JAČA MIŠIĆE

Prema njenim rečima, većina beba počinje da puzi sa sedam meseci, neke tek sa devet, ali ima i mališana koji jednostavno preskoče ovu fazu.
– Puzanje je dobro jer jača mišiće, zglobove i kičmu – kaže dr Todorović i navodi da bebi treba obezbediti dovoljno prostora za ovu aktivnost i obući je u komotnu odeću kako bi nesmetano mogla da se kreće četvoronoške.

– Ne puštajte dete da puzi po krevetu, već ga stavite na pod, jer će na velikoj i stabilnoj površini imati bolju koordinaciju pokreta. Tepih, naravno, mora da bude čist i dobro fiksiran da se ne bi pomerao. Valjalo bi da sklonite sve suvišne stvari kako bi beba imala što više prostora, ali i zato da bi bila bezbednija – kaže naša sagovornica.

SA OSAM MESECI NA NOGE

Doktorka ukazuje na to da u uzrastu od osam meseci većina beba počinje samoinicijativno da ustaje hvatajući se za predmete iz okoline, poput stolice.
– Tek tada, kada beba počne sama da se uspravlja, vi joj pomozite. Isto pravilo važi i za sedenje. Bebe počinju samostalno da sede u uzrastu od osam, devet meseci, kada im kičmeni stub dovoljno ojača.

A što se tiče hodanja, dr Todorović kaže da bebe prve sigurne korake počinju da prave između 12. i 15. meseca.

– Ni tu nema strogih pravila jer neka deca prohodaju i pre prvog rođendana, a neka tek sa godinu i po. Važno je da ih ne forsirate i da prepoznate kada je dete spremno da prohoda. Ako vaš mališan napravi okret dok puzi, pridigne se na jednu nogu i uhvati za nogu od stola, stolicu ili fotelju, uzmite ga za ruku i pomozite mu da napravi nekoliko koraka – objašnjava dr Todorović.

IZBACITE DUBAK IZ KUĆE

Ne tako davno dubak je bio neizostavni deo bebi-opreme, ali danas lekari, prvenstveno ortopedi i pedijatri, sve češće ukazuju na štetne strane ovog pomagala. Pod njihovim uticajem, u pojedinim razvijenim zemljama dubak je potpuno izbačen iz upotrebe.

Beba koja još nije spremna da se oslanja na noge u dupku praktično stoji, i to sa ispravljenim kolenima, oslanjajući se na prste, iako su joj stopala nedovoljno razvijena. To može da dovede do nastanka niza deformiteta kolena i stopala zbog čega pojedina deca imaju stopala okrenuta na unutra ili na spolja, X ili O noge.

– Ti deformiteti ne nastaju tako često, ali roditelji ne treba da žive u ubeđenju da se njihovom detetu to neće desiti, već da izbegavaju korišćenje dupka jer rizik postoji – kaže dr Todorović.

Pet stvari koje će bebu sigurno učiniti srećnomRutina odlaska na spavanje, svakodnevno maženje i pevanje „Razbole se lisica“ po hiljaditi put učiniće da beba slatko i mirno zaspe. Bebe ne vole nove i uzbudljive stvari. Ništa ih ne oduševljava više od predvidljivosti, naglašava dr Džil Stem, profesorka na Univerzitetu Arizona i autorka knjige „Bright from the start“.

Sisanje je bebin prvi i refleks namenjen hranjenju. Ali beba često, čak i ako nije gladna, ima potrebu za sisanjem prstića ili cucle, što je smiruje i omogućava da lakše zaspi. A beba obožava posmatra roditelje, baš kao što roditelji obožavaju da gledaju nju. Zato joj se, širom otvorenih očiju, što češće smeškajte. Pokažite joj kako stvarno izgleda osećaj sreće i činite joj stvari koje je usrećuju, savetuje dr Džil Stem.

1 Istezanje prija bebama

Dok beba leži posle kupanja u toploj sobi, priredite joj malo istezanje. Lagano istegnite njenu levu nogu i desnu ruku od tela. Zatim približite njeno desno koleno ka grudima i nežno ga potisnite malo u levu stranu. Ponovite sve na drugoj strani. Bebe uživaju u istezanju.

2 Hvatanje igračke

Beba je s tri ili četiri meseca sposobna da sama uzme igračku u ruke. Lako ćete da je nasmejete ako uzmete šarenu i meku igračku i držite je ispred bebe. Neka pokuša da je dohvati… a onda joj dajte igračku.

3 Masaža stopala

Nežno masirajte nožne prstiće, a dlanom kružnim pokretima masirajte pete. Zatim palčevima prelazite preko tabana, a masažu završite poljupcem u oba velika nožna prsta.

4 Smejte se

Približite se i poljubite bebin nosić ili pokrivajte i otkrivajte svoje lice. Smešite se dok to radite. Svaki put dok vidi nasmešeno lice roditelja, beba će biti oduševljena.

5 Vožnja bicikla

Male bebe često posle obroka boli stomak, naravno reč je o grčevima. Evo nekoliko vežbi koje će opustiti stomačić. Stavite je potrbuške u krilo i tapkajte je po leđima. Možete da je stavite da legne i na leđa i da s njenim nogicama radite vežbu kao da vozi bicikl. Na taj način ćete olakšati i ubrzati bebin sistem za varenje.

Igračke su dragocene za pravilan razvoj svakog deteta i zato ih treba brižljivo birati. Dobra igračka odgovara uzrastu deteta, napravljena je od kvalitetnog, netoksičnog materijala, nema delove koji otpadaju i, što je najvažnije, podstiče razvoj vašeg mališana.

Do 3. meseca

Iako novorođenčetu nisu potrebne igračke, iznad kreveca postavite vrtešku s visećim figuricama, koje će moći da prati pogledom. Beba pozitivno reaguje na zvuke, pa birajte vrteške koje ispuštaju mirne tonove i uspavanke. Ne postavljajte ih sa strane ili iza glave deteta, već na sredinu kreveca.

Do 6. meseca

Beba treba da bude okružena mekanim igračkicama od platna ili frotira, blagih i vedrih boja, koje će moći da uhvati šakom. Nabavite joj zvečku koju će moći da premešta iz ruke u ruku. U ovom uzrastu bebe već počinju da trpaju sve u usta, pa im ponudite glockalice od mekane gume ili kaučuka.

Do 9. meseca

Lopta je savršena za dete ovog uzrasta jer će je rado bacati i pratiti pogledom. Radoznalim mališanima dopadaju se i autići, patkice i vozići koji imaju kanap, jer mogu da ih povlače ka sebi i prate njihovo kretanje. Sada je pravi trenutak i da im ponudite krupne kocke jarkih boja jer su već dovoljno vešti da ih ređaju jednu na drugu.

Do 12. meseci

Intelektualne i motoričke sposobnosti u ovom uzrastu razvijaju se predmetima određenih oblika (krug, kvadrat, romb) koje dete treba da ubaci u otvor istog oblika. U istu svrhu mogu da se koriste i kantice u koje mogu da se ubacuju loptice i kocke, a deci su zanimljivi i autići i druge igračke sa točkovima. Ponudite mu i papir i drvene bojice, jer tada već može da šara.

Do 18. meseci

Dete počinje da prepoznaje likove na slikama, pa će uživati u listanju jednostavnih slikovnica, s jednostavnim pojedinačnim slikama životinja, voća, ljudi… Za razvoj fine motorike, savršeni su papiri u boji koje dete može da gužva i savija, dok je gumena lopta idealna za usavršavanje koraka.

Do 3. godine

Sada su već dovoljno veliki da sami traže određene igračke: dečaci se opredeljuju za autiće, dinosauruse i divlje životinje, dok devojčice biraju lutkice i pitomije životinje. Podstaknite detetovu kreativnost i ponudite mu plastelin, vodene boje i tupe makaze. Ako ga ne drži mesto, kupite mu jednostavnu slagalicu od 12 delova, jer će tako moći da vežba strpljenje.

Do 5. godine

U ovom uzrastu detetu su potrebne sitnije kocke koje su izuzetno korisne za razvoj kreativnosti i fine motorike. Ako vaš mališan voli da imitira odrasle, uživaće igrajući se sa mini-kuhinjom, koferčićima s alatom, doktorskim priborom, plastičnom peglom…

Za predškolce

I dečaci i devojčice predškolskog uzrasta uglavnom traže igračke omiljenih likova iz crtanih filmova. Pre nego što mu ispunite želju, upoznajte se sa sadržajem i porukom crtaća i objasnite detetu zašto vam se ne dopadaju antiheroji i nakinđurene lutke. Usmeravajte ga na društvene igre, kupite mu loptu za fudbal, lastiš, vijaču, obruč, rolere ili bicikl.

Izvor: zena.blic.rs

Deca koja sisaju palac ili grickaju nokte možda zbog toga izluđuju svoje roditelje, ali izgleda da ove navike imaju i jednu zdravstvenu korist – umanjuju rizik pojave alergija.

Nova studija je pokazala da ovaj zaštitni efekat traje sve do odraslog doba.

Ovo otkriće istraživača dalje je navelo na razmišljanje o hipotezi higijene koja ukazuje na to da rano izlaganje mikrobima može da pomogne u jačanju imunog sistema osobe u razvoju.

Iako je doktor Robert Hankoks, koji je bio na čelu ovog istraživanja, rekao da nema dovoljno jake dokaze koji bi podržali ovu teoriju, dodao je i to da je teško zamisliti bilo šta drugo što bi smanjilo osetljivost na alergije kod 1.000 dece sa Novog Zelanda koja su učestvovala u istraživanju i čije je zdravlje praćeno sve do odraslog doba.

Jedno od troje dece koja su učestvovala u istraživanju je ili sisalo palac ili grickalo nokte između pete i jedanaeste godine i imalo je manju osetljivost na alergije.

Vaša beba se čudno ponaša. Plače čim ugleda komšije i smiri se samo kada je u vašim rukama. Mnoge roditelje to brine, a u stvari je reč o dobrom znaku jer dete počinje da raspoznaje bliske osobe. Prepoznate strah Iako do juče nije plakala kada joj se komšinica obraća, danas je potpuno suzdržana. Bez brige, beba uči da raspoznaje poznato i nepoznato.

Ovaj „strah od neznanaca“ često se javlja oko osmog meseca života, skoro preko noći. Dete koje se boji neznanaca često odvraća pogled, grčevito se hvata za majku i sakriva se iza njenih ramena. Strah od neznanaca ponekad je usmeren i ka bakama i dedama koje je dete videlo pre dve nedelje. To je normalno.

Uzroci

Naučnici kažu da je u prvih devet meseci života dete razvilo istančan oblik sporazumevanja s roditeljima – gestovima, zvukovima, mimikom, mirisom, dodirom. Nepoznata osoba može da se potrudi da oponaša mamine gestove ili tatine reči: ali njen miris, glas, izgled – sve to odudara od uobičajenog obrasca. Upravo to deca mogu polako da prepoznaju sa osam meseci. Njihov mozak javlja: tu se nešto ne slaže. Ali još ne znaju kako bi trebalo da reaguju na ovo novo iskustvo.

RazvojUglavnom je reč o iznenadnim napadima panike. Ali ne pokazuju sva deca isto strah od nepoznatih: neka su samo malo suzdržanija nego inače, neka plaču čim deda kaže „ćao“. To je pre svega pitanje temperamenta. Neke bebe reaguju snažno, druge su u načelu nešto mirnije.

I iskustvo igra ulogu: deca koja su navikla na česte posete brže se navikavaju na nepoznata lica. Šta da radite Utešite ih odmah. Zaboravite na suočavanje, tipa – evo, vidi, mama priča s tetom… Samo ćete pogoršati situaciju. Rešenje Poteškoće nestaju same od sebe. Kada vam neko dolazi u posetu, zamolite ga da se ne ustremljuje s radosnim pokličima na dete odmah s vrata. Kratak, prijateljski pogled u znak pozdrava je dovoljan.