Deca ovu upalu dobiju najčešće u zatvorenim prostorima, kao što su škola ili vrtić, obzirom da se prenosi vazduhom, dodirom sa zaraženom osobom ili nekim predmetom.

Streptoke u grlu kod dece jesu problem sa kojim se većina roditelja srela barem jednom tokom odrastanja deteta.

Deca ovu upalu dobiju najčešće u zatvorenim prostorima, kao što su škola ili vrtić, obzirom da se prenosi vazduhom, dodirom sa zaraženom osobom ili nekim predmetom.

Koje streptokoke u grlu kod dece izazivaju anginu?

Streptokokna upala grla je zarazna infekcija tkiva ždrela i/ili krajnika. Infekciju izazivaju bakterije loptastog oblika koje delimo u pet skupina – A, B, C, D, G.

Infekcija izaziva glavobolju, iritaciju tkiva ždrela i krajnika.

Bakterije grupe A i B izazivaju anginu kod dece. Za razliku od virusnih respiratonih bolesti, koje su česte u jesen i u zimu, streptokokne bolesti nemaju pravilnu sezonsku distribuciju, ali statistike pokazuju da se najčešće javljaju kod dece školskog uzrasta, zbog zatvorenosti kolektiva u kom svakodnevno borave.

Steptokoke u grlu kod dece – simptomi

Kako se bakterije nalaze u grlu i nosu, lako se prenose kijanjem, kašljanjem, zagrljajem ili nekim drugim dodirom. Deca se mogu zaraziti i dodirivanjem predmeta s kojim je drugo zaraženo dete ili odrasli bio u kontaktu. Vreme koje prođe od zaraze bakterijom pa do prvih simptoma je od dva do pet dana.

Najčešći znaci da postoje streptokoke u grlu kod dece su:

• Iznenadna i nagla upala grla bez kašljanja i kijanja
• Povećani i upaljeni krajnici
• Limfne žlezde na vratu mogu biti upaljene i osetljive na dodir
• Bol i teškoće pri gutanju
• Visoka temperatura
• Mogući i mučnina, glavobolja i gubitak apetita

Dijagnoza i lečenje

U slučaju jake upale grla kod dece, povišene temperature i teškog disanja, potrebno je potražiti lekarsku pomoć. Ukoliko se lekarskim testovima utvrdi da postoje streptokoke u grlu kod dece, pored prepisane terapije koja će u najvećem broju slučajeva biti terapija antibioticima, bitno je obratiti pažnju da dete unosi dovoljno tečnosti, da odmara i tako dodatno smanji potrebu tela za tečnošću.

Uz pravilno uzimanje lekova i mirovanje, simptomi bi trebali da se povuku za dva do tri dana. Ne dajte da vas ovo zavara – ukoliko se lečenje antibioticima prekine, bakterije i dalje mogu biti prisutne u organizmu i simptomi se mogu vratiti ili se mogu zaraziti i druga deca.

Šta je šarlah?

Šarlah je streptokokna manifestacija koja počinje kao klasična streptokokna angina, posle koje se na koži pojavljuje osip – prvo ispod pazuha i na preponama, a zatim i na grudima, trbuhu i po leđima. Nakon nekoliko dana, osip bledi, koža se peruta i zatim se fini slojevi kože ljušte na šakama, tabanima i prstima.

Osoba može imati streptokoke više puta u životu. Mišljenje lekara je da prisustvo eritrogenog toksina stvara trajni imunitet kod domaćina, pa se kožna manifestacija bolesti može imati samo jednom.

Ima li bolesti koje liče na anginu i šarlah, a to zapravo nisu?

Lokalni nalaz u ždrelu može biti sličan kod virusnih faringitisa, uz mogućnost nastanka fibrinskih eksudata na krajnicima , veoma sličnih gnojnim „čepovima”, tipičnim za streptokokne angine. Poseban primer čini lokalni nalaz kod infektivne mononukleoze, koji može biti skoro identičan onom kod klasične angine.

Šarlahu sličan osip, veoma sličan po izgledu i distribuciji se može javiti kod brojnih virusnih infekcija. Najčešće je izazivaju virusi iz grupe enterovirusa. Kod ovih bolesti, postoji odstupanje od uobičajenog kliničkog toka - kraći tok bolesti, ranija pojava ospice, niža telesna temperatura, odsustvo perutanja, prisustvo drugih kliničkih pojava, tipičnih za virusne bolesti (zapaljenja usana ili sluzokože usne duplje). Osnovni dokaz protiv streptokoka predstavlja bakteriološka obrada – bris ždrela je “negativan”.

Postoji li prevencija od streptokokne upale grla kod dece?

Najočigledniji oblik prevencije jeste izbegavanje zaraženih osoba. Ukoliko živite sa osobom koja ima streptokoknu upalu, preporučuje se da pribor za jelo, hranu i piće te osobe držite odvojen od drugih ukućana.

Pravilna i uravnotežena ishrana, dovoljno sna i fizička aktivnost povećavaju otpornost dečijeg organizma na infekcije. U zimskim mesecima, kada je vazdug u zatvorenim prostorijama suv, preporučuje se upotreba ovaživača vazduha. Sklonite decu od duvanskog dima, jer dim iritira tkivo u grlu i čini ga podložnim infekcijama.

Izvor: bebeac.com

Da li ste se zapitali odakle današnjim bebama i deci tolika kožna oboljenja i da li je toga uopšte bilo u ovolikom broju kada su nas naše majke odgajale?

Danas sve više beba i dece ima problem sa atopijskim bolestima. Atopija se definiše kao genetska sklonost ka alergijskom reagovanju organizma. Obuhvata astmu, dermatitis (ekceme), alergije na nutritivne i inhalatorne alergene, alergijske rinitise. Neretko se sva ova oboljenja prepliću i javljaju kod iste osobe. Kod zdrave jedinke i organizma kod koje nema ove genetski uslovljene sklonosti ne dolazi do olakšanog stvaranja specifičnih IgE antitela na alergene iz okoline. Zato je alergološko testiranje obavezno kada postoji sumnja da je u pitanju atopija. Rizični činioci za ispoljavanje astme, ekcema, alergija su nasleđe, kratak period dojenja - manji od 8 meseci, česte virusne infekcije, naglo izlaganje alergenima u velikoj koncentraciji.

Povodom činjenice da danas sve više beba i dece ima problem sa ovim bolestima razgovarali smo sa Irenom Marković, strukovnom medicinskom sestrom iz oblasti medicinskih nauka, koja poseduje ogromno iskustvo na polju dečjeg razvoja, socijalizacije, ishrane, nege i lečenja, ne samo kroz teoriju nego i praksu. Irena na društvenim mrežama vodi grupu pod nazivom Zdrava beba kroz koju bezrezervno i sa velikom posvećenošću pomaže trudnicama i majkama u svim njihovim nedoumicama.

Zašto današnje bebe i deca sve više obolevaju od atopijskih bolesti?

Porast broja obolele dece je rezultat porasta alergijskih reakcija i povećane osetljivosti sistema organa za varenje i disanje, kao i usled promena u sredini. Porast broja dece koja imaju alergijske reakcije i generalno atopijsku konstituciju u direktnoj je vezi sa sve nižom stopom dojenja i sve rasprostranjenijom upotrebom kravljeg mleka odnosno formula generacijama unazad. Veliki je problem neadekvatna praksa dojenja u nekim porodilištima. 

Na svetu je svega 1-3% žena koje nisu u stanju da doje zbog urođenog ili operacijama stečenog nedostatka mlečnih žlezda, zaostajanja dela posteljice u materici nakon porođaja i oštećenja hipofize. Svaka majka može i treba da doji svoju bebu. Sledeći važan činilac koji pogoduje razvoju atopijskih bolesti jesu sterilni uslovi sredine u kojoj borave bebe i deca. U redu je biti čist, ali ne i sterilan.

Koja je najbolja preventiva da ne dođe do ove dijagnoze?

Svaka novorođena beba u normalnim okolnostima, bez obzira da li je porođaj bio prirodnim ili operativnim putem, u porodilištu treba da započne prvi podoj u okviru prvog sata, najkasnije drugog sata nakon rođenja deteta, kao i da bude dojena na zahtev od prvog dana kako bi dobila sav kolostrum iz majčinog mleka bez ikakvih dodataka drugih tečnosti i mleka (isključivo dojena).

BABYMED KOZMETIKA - specijalno formulisano za negu kože novorođenčadi i dece sa osetljivom, atopičnom kožom sklonoj ekcemima i atopijskom dermatitisu!

Učestalost alergija i atopije je znatno niža kod dojene dece, simptomi su blaži, gotovo nikada burni i uglavnom se odnose na javljanje ekcema i retko krvarenje u stolici, vrlo retko dođe do razvoja astme. Alergije i atopija kod dojene dece retko imaju trajan karakter, uglavnom se povlače i nestanu mnogo ranije nego kod dece koja nisu dojena. Preporuka je takođe da bebe budu isključivo dojene u prvih 6 meseci i da se nemlečna, komplementarna ishrana uvede sa oko 6 meseci starosti deteta. Zaključak SZO jeste da ne postoji nikakav objektivni razlog da se deca ne doje isključivo u prvih 6 meseci, a to je posebno važno za decu sklonu atopiji.

Obzirom da je atopija uglavnom genetski određena i da unapred znamo da je dete u rizičnoj grupi za ispoljavanje atopije, preduzimamo opšte mere kako bismo sprečili ili ublažili simptome atopije. Nacionalni vodič kliničke prakse za astmu u dečjem uzrastu, lekari specijalisti i SZO ističu važnost mera na sva tri nivoa prevencije. Trudnica i majka koja je atopičar ili ima sklonosti ka atopiji bi trebalo da ograniči unos mleka na 2dl dnevno i jaja na dva nedeljno, da planira porođaj van sezone visokih koncentracija alergena (jesen i proleće) i stroga zabrana pušenja.

Kada se rodi dete sa visokom sklonošću ka atopiji, od velike je važnosti isključivo dojenje prvih 6 meseci od prvog dana rođenja, i nastavak dojenja dve godine i duže uz ostalu raznovrsnu ishranu. Smanjivanje količine alergena, posebno grinja u prvih 6 mesecii najpre uklanjanjem tepiha, zavesa, prekrivača, vunenih tkanina iz prostora u kome beba boravi, redovno provetravanje i usisavanje dušeka...

Ne izlagati dete duvanskom dimu, kasnije uvođenje životinjskog mleka i jajeta u ishranu deteta i eliminacija jaja iz ishrane kod dece koja imaju teži oblik ekcema. Tercijarna prevencija se zasniva na što ranijem lečenju dece sa sklonošću ka atopiji i astmi već nakon prve opstrukcije koja se javila pre kraja druge godine. Alergološko testiranje prick testom i određivanjem ukupnih i specifičnih IgE antitela je obavezno, a standard u dijagnostioci alergija na nutritivne alergene su eliminaciona dijeta i provokacija. Najčešće su udružene alergije na jaja, mleko, ribu, koštunjave plodove, soju i plodove mora i u dogovoru sa detetovim alergologom/pulmologom, majka koja doji takođe sprovodi restriktivnu dijetu bez ovih namirnica.

Šta je i kako se manifestuje atopijski dermatitis (ekcem)?

Atopijski dermatitis označava zapaljenski proces na koži koji zahvata epiderm i derm, hroničnog je karaktera i odlikuje ga svrab i suva koža bez sjaja, a u periodima kada je izražen koža postaje i vlažna. Zahvata područje obraza, brade, čela, spoljne strane butina i ruku, a može se javiti i na pregibima, u predelu vrata i članaka.

Kako se tretira koža sklona ekcemu?

Zbog toga što je suva i izložena češanju, atopična koža je sklona infekcijama i propustljiva za alergene i agense koji je čine još podložnijom oštećenjima. Ovakvoj koži ne prijaju nagle promene temperature, pregrevanje i utopljavanje, znojenje. Opšte mere se odnose na što manju upotrebu kućne hemije, kozmetike, duplo ispiranje veša i pranje bez omekšivača, često provetravanje na 15 minuta, uklanjanje vunenih, sintetičkih, akrilnih i poliamidnih tkanina, zavesa, tepiha i upotreba pamučnih tkanina za bilo koji kontakt sa dečjom kožom.

Kožu treba negovati veoma blagim sredstvima za higijenu, bez sapuna i alergena, uljanim kupkama i emolijentnim kremama kako bi bila hidrirana, manje suva i manje podložna čestim novim akutnim fazama. Temperatura vode za kupanje ne treba da prelazi 34 stepena, a samo kupanje ne treba da traje duže od 5 minuta. Kožu posušujemo tapkanjem i odmah nanosimo emolijentnu kremu koju možemo još dva puta tokom dana naneti na kožu u tankom sloju. Pre izlaska napolje, nanosimo emolijentnu kremu na otkrivene delove tela u zimskom periodu. Sunce povoljno utiče na ekcem, ali oprezno izlažite dete suncu, rano ujutru i kasno po podne. Morska voda ima povoljan uticaj na ekceme.

Koliko su kortikosteriodne kreme štetne za bebinu kožu?

Kortikosteriodene kreme treba izbegavati obzirom da ekcemi imaju hronični tok, ali su pod kontolom dermatologa i pedijatra neophodne u fazama izraženih promena na koži. Ekcemu u akutnoj fazi se često pridružuju i infekcije, pa se primenjuju i antibioitici. Nikada nemojte samoinicijativno koristiti kortikosteriodne masti i kreme zato što njihova prekratka primena može biti kontraproduktivna, a predugo korišćenje može narušiti zdravlje deteta. Kortikosteriode nanositi u tankom sloju samo na predeo zahvaćen lezijom.

Kako nastaje alergija na kravlje mleko i na koji način se manifestuje?

Alergen u kravljem mleku su njegovi proteini kojih ima oko 20 i dele se na kazein i proteine surutke. Ovi proteini se drastično razlikuju od proteina majčinog mleka, te od strane imunološkog sistema bebe bivaju prepoznati kao strani i štetni, usled čega započinje kompleksna reakcija stvaranja antitela koja pokreću alergijsku reakciju. Najčešće se javlja kod dece sa atopijskom konstitucijom koja već imaju ekcem. Na postojanje alergije na proteine kravljeg mleka ne mora, a može da ukazuje, bljuckanje i povraćanje, GER, izraženi grčevi, dijareja sa i bez prisustva krvi u stolici, zatvor, česte opstrukcije (bronhitisi, bronhiolitisi, laringitisi...).

Rane alergijske reakcije koje se javljaju kod 60 odsto alergične dece u prvoj godini života unutar jednog sata od konzumiranja mleka su korprivnjača, crveni pečati po koži i oko usta, otoci, povraćanje i pogoršanje ekcema sa opasnošću javljanja teških alergijskih reakcija kao što je anafilaktički šok. Ova deca uglavnom imaju pozitivne kožne alergološke testove.

Odložene reakcije 45 minuta do 20 sati od unošenja mleka i kasne reakcije, nakon 24h, vezane su za povraćanje i proliv sa primesama krvi, pogoršanje stanja ekcema. Veći broj ove dece nema pozitivne kožne alergološke probe.

Vaš ključni savet za, ako ne sprečavanje, onda ublažavanje atopije?

Moj savet svim trudnicama, odnosno majkama koje imaju atopijsku konstituciju, jeste da doje svoju decu dve godine i duže, što je ujedno i preporuka SZO i generalni stav pedijatrije. Veliki značaj prevencije atopije jeste u započinjanju dojenja u okviru prvog sata nakon porođaja, kako bi beba pokupila mikrobe sa majčinog tela, kako bi se uspostavila laktacija i kako bi beba dobila sav kolostrum koji se luči u prvih 4-7 dana nakon porođaja. Kolostrum je prvo mleko koje se luči tokom boravka u porodilištu, a stvorilo se u dojkama još tokom trudnoće i spremno čeka porođaj i započinjanje podoja.

Bogat je antitelima, koja štite bebu od infekcija i alergija, sadrži faktore koji pomažu sazrevanje creva i sprečava pojavu alergija i netolerancija kod dece. Značajno je isključivo dojenje u prvih 6 meseci i nastavak dojenja na zahtev u celoj prvoj godini života deteta uz ostalu zdravu, raznovrsnu ishranu.

Izvor: B92

Kada se kupuju prve cipele i na šta treba da obratite pažnju prilikom odabira, savetuje Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut.

Roditelji za dete uvek žele sve najbolje, pa zato prvoj kupovini cipela najozbiljnije pristupaju. Ali, tada nastaju dileme: Kako odrediti veličinu? Koje cipele su dobre - sa ulošcima ili ne? Od poznatog proizvođača, čije su cipele i roditelji nosili kada su bili mali? Da li su najskuplje i najbolje? Međutim, nema "najboljih cipela", niti "najboljih marki", takve ne postoje.

Prvi i najvažniji savet jeste: Ne kupujte cipele dok dete ne počne samostalno da hoda. To se uglavnom dešava oko prvog rođendana, ali i u narednih šest meseci, u zavisnosti od toga kako dete sazreva, što je individualan proces.

Prvih sedam koraka
Na trenutak kada će dete da napravi sedam samostalnih koraka bez pridržavanja, ne možemo da utičemo. Ali, kako će kasnije da hoda, u velikoj meri zavisi, između ostalog, od obuće koju će da nosi. Prve cipele utiču na formiranje oblika stopala i njegovu funkciju u hodu.

Dečje stopalo je izuzetno osetljivo, kosti i zglobovi su još uvek mekani, a mišići i tetive nedovoljno jaki da izdrže opterećenje težinom tela. Zato cipela mora da preuzme ulogu stabilizatora i spreči deformaciju stopala, a u isto vreme da obezbedi dovoljnu stabilnost da bi dete hodalo.

Cipela ne sme da bude previše tvrda, kako ne bi ograničavala normalno savijanje stopala pri hodu, ali ni previše mekana, jer neće dati neophodnu stabilnost detetu. Posebno obratite pažnju na deo koji drži skočni zglob: on treba da bude čvrst, dok prednji deo - prema prstima, mora da bude mekan i dovoljno širok, da prsti ne bi bili zbijeni, što može da dovede do njihovog deformisanja.

Kupovina po šablonu
U prevelikoj cipeli, noga šeta i dete se nepravilno oslanja, što može da dovede do lošeg hoda i deformiteta stopala, a to je kasnije mnogo teže ispraviti. Sa napravljenim šablonom možete da kupite cipele i bez deteta, naročito ako morate da obiđete pola grada da biste našli ono što želite.

Obuća ne sme da bude mala, bez obzira što se roditeljima čini da dete nije dovoljno dugo nosilo cipele da bi kupovali nove. Tesna cipela može da napravi veću štetu od prevelike. Pored toga što deca odbijaju da nose takve cipele, postoji rizik od pojave deformiteta, žuljeva, nokti se deformišu i urastaju u meko tkivo, cirkulacija je poremećena, pa mogu da se jave i otoci na stopalima.

Anatomski uložak
Cipele mogu da imaju i anatomski uložak, ali to nije neophodno. Jer, ne znači da dete neće imati ravna stopala ako je nosilo ovakvu obuću, pošto na pojavu ravnih stopala i spuštenih svodova utiču i mnogi drugi faktori. Ali, iz prakse znamo da je pojava ovog i drugih deformiteta (X noge, deformiteti kičme) mnogo manja kod dece koja su do treće godine, a mnoga i do polaska u školu, nosila obuću sa anatomskim uloškom.

Važno je da su nove
U prvim godinama života, detetova stopala brzo rastu, verovatno će biti potrebno nekoliko pari cipela godišnje. Ali, ako se ima u vidu od kakvog je značaja pravilan rast i razvoj stopala - ne samo za dečji uzrast, već za čitav život, dobro isplaniran momenat za kupovinu i kvalitetna obuća mogu da ublaže finansijske izdatke.

Ako iz određenih razloga ne možete detetu da obezbedite dobru cipelu - jer je skupa, kupite onu koju možete da priuštite, samo nemojte da uzimate cipele koje je drugo dete nosilo, bez obzira koliko su kvalitetne bile.

Samo prirodno
Obuća treba da bude od prirodnog materijala, spolja i unutra - da se stopalo ne bi preterano znojilo, šivena a ne lepljena (lepak može da izazove alergiju, a i lakše se deformiše). Ako je đon od kože, preko njega na prednjem delu cipele, kao i na peti - treba da bude zalepljena guma, da se dete ne bi klizalo pri hodu po parketu.

Cipela mora da bude taman
Veličina cipele mora da odgovara veličini stopala, ne sme da bude prevelika (zabluda je da treba da se stavi prst pored detetove noge pozadi). Ako u prodavnici nemaju merač kojim se određuje veličina, možete i sami da napravite šablon od kartona kod kuće i tako budete sigurni da ste uzeli pravi broj. Postavite stopala na karton i olovkom ocrtajte oblik, tako ćete pored dužine da imate i širinu stopala, što će vam olakšati kupovinu.

Pertlanje ili čičak
Cipele na pertlanje ili sa čičak trakom? Ovo je još jedna dilema pri kupovini. Iako su one sa čičkom jednostavnije za obuvanje i izuvanje, cipele na pertlanje su mnogo bolje za dete koje je tek prohodalo, jer stoje čvrsto na nogama. Ne mogu lako da se skinu, pa je manja mogućnost da ih dete izgubi dok je u kolicima.

izvor: yumama.com

Još dok je u stomaku beba čuje majčin glas, koji kasnije prepoznaje već u prvim satima nakon rođenja - jer ga je zapamtila. A kako teče dalji razvoj memorije vaše bebe saznajte u tekstu koji sledi.

0-6 meseci

Pre nego što se rodi, beba počinje da prepoznaje vaš glas. To prepoznavanje se intenzivira u toku prvih sati nakon rođenja, da bi već posle navršene prve nedelje beba počela da prepoznaje i vaš lik.

Kada navrši četiri nedelje, kod nje počinje da se razvija kratkotrajno pamćenje. Znaće ko ste, ali će misliti da postoji više vas! Još uvek nije shvatila činjenicu da stvari postoje i onda kada ih ne vidi.

Između drugog i četvrtog meseca, beba će početi da se seća stvari koje su povezane sa izvesnim objektima. Ukoliko joj ponovo date igračku koja stvara zvuk kada se trese, ona će znati šta da radi sa njom, bez obzira što se neko vreme nije igrala sa zvečkom.

Dok ne napuni šest meseci, bebina memorija će uveliko početi da se razvija. Radeći iste stvari, svakog dana u isto vreme, beba će početi da povezuje izvesne stvari sa određenim aktivnostima, kao delom svakodnevne rutine. Možete je dodatno podstaći tako što ćete joj pevati istu pesmu kada je vreme za spavanje ili joj davati istu činijicu kada je vreme za večeru - i time joj olakšati da shvati o kojoj rutinskoj radnji je reč.

6-12 meseci

Bebina memorija postaje "prefinjenija". Sada shvata da je samo jedna mama, što će doprineti da se još više veže za vas i da se uznemiri kada negde odete. Razume da kada nešto nije tu - ne znači da je nestalo, već da je samo "otišlo" na drugo mesto. Zato će, kada ispusti neki predmet, početi da ga traži. Da je svakim danom sve pametnija, pokazaće i tako što više neće biti dovoljno da igračku koju želite da sklonite od nje stavite ispod pokrivača, jer će početi da je traži!

Vaša beba će, takođe, početi da se vezuje za okruženje i ljude koji su joj bliski. Pošto odlazak na nepoznato mesto može da joj izgleda pomalo zastrašujuće, ponesite što više njenih omiljenih stvari (ukoliko obilazite familiju, idete na odmor...) - to će joj pomoći da se oseća kao kod kuće.

Kako se bude približavao njen prvi rođendan, beba će sve više da se navikava na svakodnevnu rutinu, pa će početi da pamti šta dolazi sledeće.

12-18 meseci

Vaša beba je postala prava mašina za kopiranje! Počeće da zapaža stvari koje vi radite - način na koji držite telefonsku slušalicu, kako se češljate... i pokušaće da uradi sve to na potpuno isti način!

Kada počne da izgovara prve reči, istovremeno će početi i da vezuje sećanje za njih. Tako, umesto bake koja je bila osoba koje se sećala samo kada je vidi, znaće o kome se radi svaki put kada izgovorite reč:"baka".

Vaša beba, baš kao i vi, lako pamti lepe stvari, dok sve ostalo treba nekoliko puta da se ponovi da bi zapamtila. Uostalom, kada ste poslednji put "zaboravili" da pojedete nešto slatko? A tako vam je lako da zaboravite da operete auto!

Odličan način da pomognete detetu da lakše shvati ono što mu govorite je da određene reči vezujete za pokrete. Zevanjem kada je vreme za spavanje, ili lupkanjem stomaka kada je vreme za ručak, pružate vizuelnu podršku njegovom pamćenju.

Verovatno primećujete da je dete u stanju da se duže usredsredi na određenu radnju, umesto da zaboravlja šta je počelo da radi. Sada, kada je starije, moguće je da ga prekinete u nečemu, a ono će posle izvesnog vremena nastaviti tamo gde je stalo.

18+ meseci

Sa 18 meseci, memorija vašeg deteta se toliko razvila da je ono sada u stanju da se seća događaja iz njegove, mada još uvek ne tako duge prošlosti. Primetićete da je uzbuđeno kada ga vodite na zabavna mesta poput parkića, i da će se setiti kako je bilo kada je prethodnog puta tamo išlo. Sa druge strane, vaš mališan će možda početi da se krije kada dođe vreme za kupanje ili spavanje, ili da plače kada čuje reč: "doktor".

Što bude starije, dete će početi da pamti kako se nešto radi, gde šta stoji, naročito ono što mu se dopada (čokolade, keksići), kao i da prepoznaje ljude. Neka vas ne začudi ako počne neobuzdano, skoro histerično da se smeje kada uradite nešto neuobičajeno - svako odstupanje deci ume da bude veoma smešno.

Baš kao i tinejdžerima (koji ne žele nešto da čuju), vašem detetu treba da se ponovi mnogo puta kako bi nešto zapamtilo. Čak i tada, pošto njegova memorija postaje sve prefinjenija, neće da pamti baš sve što mu se kaže. Zato je korisno da to bude propraćeno postupcima. Na primer, ukoliko ima običaj da vas snažno povuče za kosu, pokažite mu uz mnogo osmeha kako da to uradi manje grubo!

Izvor: yumama.com

Kakva je to vakcina? Trostruka zaštita: MMR je vakcina koja sadrži tri komponente («podvakcine»), protiv: Morbila (malih boginja) ; Mumpsa (zaušaka) ; Rubeole.

Radi se o virusnim infekcijama, a svaka komponenta vakcine je brižljivo pripremljena da ne izazove infekciju, već odbrambenu reakciju detetovog organizma (što je suština imunizacije).

Zašto se daje deci?
Pre uvođenja ove vakcine, ogroman broj dece je oboljevao od navedene tri zarazne bolesti. Morbili spadaju u ozbiljnije bolesti jer može doći do komplikacija ( upale uha, upale pluća ili u najtežim slučajevima upale mozga sa teškom kliničkom slikom i lošom prognozom), pored uobičajene kliničke slike koja obuhvata visoku temperaturu i ospu. Nekome može da zvuči drastično, ali se stvarno umiralo od malih boginja! Zauške su kod jednog broja dece izazivale ozbiljne komplikacije (čak i sterilitet kod muškaraca), a rubeola je jedan od najopasnijih virusa za trudnice i nerođene bebe (naravno, ako je trudnica vakcinisana, ona je zaštićena).

Posle uvođenja ove vakcine, došlo je do neverovatnog smanjenja broja obolelih, kao i komplikacija pomenutih bolesti. Pošto su brojne naučne (epidemiološke) studije potvrdile efikasnost vakcine, ona je postala deo obaveznog programa imunizacije.

Kada se daje?
Daje se u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji mesec ranije) – dakle, posle prvog rođendana, u periodu izmedju 13-18 meseca. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim dete «zakorači» u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se nepotrebno odlaže. Važno je da dete bude zdravo kada se vakciniše!

Da li je kasno da se dete vakciniše kasnije – posle treće godine?
Naravno da nije kasno. Ako dete nije dobilo vakcinu u drugoj godini, ona može da se da i kasnije. To, zapravo, nije pravo kašnjenje, jer je imuni (odbrambeni) sistem deteta tada «jači», odnosno sposobniji da razvije adekvatnu reakciju na vakcinu (da se imunizuje). Zato nema dileme. Ukoliko dete nije dobilo vakcinu po kalendaru imunizacije, neka je dobije kasnije! Dete koje primi prvu dozu tek pre polazak u školu treba da primi i drugu dozu posle godinu dana kako bi stvorilo kompletan imunitet.

Zašto se, onda, svima ne daje kasnije?
Zato što je nepotrebno izlagati dete riziku da dobije neku od pomenutih bolesti PRE nego što se vakciniše. Činjenica je da su te tri bolesti danas retke, ali aktuelne epidemije malih boginja nas podsete da je vakcinacija zaista neophodna. Zbog velikog broja nevakcinisane dece ovom vakcinom moguće su i veće epidemije.

Jel’ mnogo boli?
Boli malo, baš kao i druge vakcine. Kada iskusna ruka, uz nežan pristup, obavi ovu vakcinaciju – dete skoro i da ne oseti ubod. Zato nema bojazni da će «navući traumu» od ove vakcine (kako se to ponekad misli).

Ima li neželjenih efekata?
Svaki lek, pa i vakcina – ima željene, ali i neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata:

Prvi su «standardni» – otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan-dva od davanja.

Drugi efekti su «kasni». Nastupaju nedelju-dve (ponekad i neki dan duže) posle vakcinacije, a ispoljavaju se kao blagi znaci bolesti protiv koje je dete vakcinisano. Tako može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje nekoliko dana, a ponekad se zaboravi na vakcinaciju, pa se stanje deteta proglasi za neku «novu» infekciju (i nepotrebno se leči). Međutim, ovi efekti su prolazni, pa uz malo strpljenja i lekova za obaranje temperature sve lepo prođe.

Zato je dobro da dete dobije MMR vakcinu u vreme kada roditelji ne planiraju putovanje (u nekoliko narednih nedelja), kako se ovi kasni neželjeni efekti ne bi desili na putu.

Da li je potrebna revakcina?
Revakcinacija je osvežavanje imuniteta i produženje zaštitnih efekata vakcinacije.Danas je jasno da DVE doze obezmeđuju maksimalnu zastitu!

Vreme revakcinacije se razlikuje od zemlje do zemlje, ali zavisi i od vremena prve vakcine. Trebalo bi da dete u šestoj godini pred polazak u školu dobije.

U uslovima epidemije malih boginja se revakcinacija obavlja ranije,baš zato da bi se što pre postigla maksimalna zaštita.

Može li da se kombinuje sa nekom drugom vakcinom?
Do nedavno je vladalo mišljenje kako ova vakcine ne sme da se kombinuje sa drugim vakcinama, jer već ima tri «podvakcine» u sebi. Odnedavno je (u pojedinim zemljama) vakcina protiv varičele dodata MMR vakcini, tako da se «rodila» MMRV vakcina. To znači da dete pored morbila, zaušaka i rubeole, dobija zaštitu i od varičele (ovčijih boginja). Na taj način se smanjuje broj «bockanja» dece, a prvi rezultati vakcinacije novom četvorovalentnom vakcinom su ohrabrujući.

Ima li ova vakcina veze sa autizmom?
To je jedna velika zabluda koju je, nažalost, «kreirala» grupa britanskih lekara. Oni su u jednom radu povezali MMR vakcinu sa pojavom autizma kod dece. Međutim, veoma brzo su počele da se sprovode brojna, opsežna medicinska istraživanja, koja su obuhvatila ogroman broj dece u različitim zemljama sveta. Tu su i studije koje NISU finansirali proizvođači vakcina, a rezultati su isti: kada su se sumirali rezultati svih istraživanja, došlo se do nesumnjivog i jasnog zaključka: MMR vakcina nije uzrok autizma kod dece!

Naknadnom proverom se nesumnjivo pokazalo da je to prvo “istraživanje” bilo, u najmanju ruku, loše sprovedeno, da su zaključci pogrešni, a glavni autor se suočio sa ozbiljnim disciplinskim merama.

Jedna opsežna studija se bavila proučavanjem eventualne povezanosti MMR vakcine sa pojavom autizma kod dece čija su rođena braća ili sestre oboleli od autizma. I ovde je jasno pokazano da NEMA povezanosti MMR vakcine sa pojavom autizma, čak ni kod dece čiji su najbliži srodnici oboleli od autizma (i njemu sličnih bolesti).

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Naučnici su došli do novog otkrića - naše male bebe osećaju bol intenzivnije nego odrasli ljudi.

Univerzitet Oksford sproveo je veliko istraživanje kojim su naučnici napokon dokazali da, ne samo da novorođene bebe osećaju jednaku bol kao odrasli - nego je osećaju intenzivnije. Teško je zaključiti o kolikoj se boli radi samo posmatranjem pa su naučnici koristili magnetsku rezonancu kako bi pratili aktivna područja za bol u mozgu beba i odraslih.

"Sve do nedavno mislilo se kako nije moguće proučavati bol kod beba tom metodom jer bebe ne mogu biti mirne prilikom skeniranja", rekla je dr Rebeka Slater sa Univerziteta Oksford. Iako postoje rizici stavljanja novorođenčeta pod anesteziju, istraživači naglašavaju da, ako takvoj operaciji ne bismo podvrgnuli starije dete ili odraslu osobu bez anestezije, isto važi i za novorođenče.

Izvor: 24sata.hr

Česte su situacije da dete ugura strani predmet u nosić, uvo ili da proguta. U nekim situacijama možete pomoći ali postoje situacije kada je najbolje dete odmah odvesti lekaru.

Strano telo u nosu

* Glatko (dugme,zrno,kliker) – Dete odmah voditi kod lekara.

PAŽNjA:Nikada ne smete sami pokušavati izvaditi strano telo iz nosa jer ono može da sklizne u dušnik i tako dovesti do gušenja. Dete neka diše na usta.

* Papirić-Možete ga odstraniti pincetom, ako nije otišao preduboko

PAŽNjA: Kada dete ima iscedak iz nosa neprijatnog mirisa iz samo jedne nozdrve postoji mogućnost da je dete već stavilo u nos neko strano telo. Posetite lekara.

Strano telo u oku

*Pomerajuće na beonjači-ako dete plače, samo će ga izbaciti, u suprotnom palcem i kažiprstom razmaknite kapke i pokupite ga maramicom. Ako je strano telo ispod gornjeg kapka, povucite ga preko donjeg kapka i ono će ostati na trepavicama

*Zabodeno ili prilepljeno na oko- oko pokrijte gazom i odvedite dete kod lekara

Strano telo u ušima

*Mali predmeti (kuglica,zrno…) -dete odvedite kod lekara koji će posebnim instrumentom izvaditi strano telo.

PAŽNjA: Nikada ga ne vadite sami, jer možete detetu probiti bubnu opnu

*Bube,mušice i sl.-U uvo sipajte toplu vodu i sačekajte da bubica ispliva. U slučaju da ispiranje nije uspešno, potražite pomoć lekara.

PAŽNjA: Ni sa čime ne ulazite u uvo

Strano telo u probavnom traktu

* Glatko (dugme,kovanica,koštica)-strano telo će se izlučiti samo, stolicom. Kontrolisati stolicu sve dok u njoj ne nađete strano telo.

* Šiljato,oštro ili veliko(igle,ekseri…)-Dete što pre odvedite kod lekara.

Strano telo u koži

*Drvce, trska…plitko u tkivu- Nežno očistiti ranu toplom vodom i sapunom. Pincetu sterilisati (držati kratko iznad plamena) .Pincetom izvadite strano telo. Stisnite ranu da izađe malo krvi. Očistite taj deo i zalepite hanzaplast.

PAŽNjA:Ako dete još nije bilo vakcinisano protiv tetanusa, odvedite ga lekaru ako se strano telo slomi u tkivu-ne pokušvajte ga izvaditi sami oštrim predmetom. Nikada sami ne vadite strana tela koja su duboko u koži

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekcije? Veliki broj dece se muči sa jesenjim virusima – jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv, a treći nikako da se izbore sa visokim temperaturama.

Taman se dete oporavi, par nedelja bude dobro, pa opet sve ispočetka – neki novi virus, opet kod pedijatra, pa terapija, a neka deca “zaglave” u bolnici!

Kad se vratimo par decenija u prošlost stvarno nije bilo ovako! Tada su kolektivima uglavnom postojale tri do četiri infektivne bolesti: upala grla, kašalj, poneki proliv i grip kad dođe zima. Sve se to nekako brzo lečilo, a virusi obično trajali u skladu sa starom izrekom “sedam dana bez terapije, a nedelju dana uz uz lekove”. Deca su se nekako ređe razboljevala – bilo je onih osetljivih mališana koji su češće odsustvovali iz vrtića ili škole, ali je ogromna većina dece retko viđala pedijatra.

Sada je nekako sve drugačije, virusne infekcije se “vuku” nedeljama, čekaonice su prepune, baš kao i dečje bolnice. Tako je svake jeseni, a ovo promenljivo leto (ako se uopšte tako može nazvati) je izgleda samo pogoršalo situaciju.

Mnogo je pitanja roditelja koje pokriva ovo sa početka teksta, pa idemo redom:

Zašto detetu stalno curi nos i kašljuca nedeljama kašlje, a nema visoke temperature?
Postoji ogroman broj – preko 200 tipova virusa koji napadaju disajne organe dece! Na žalost, među tim virisima nema unakrsnog imuniteta.

To znači da dete može da dobije virus tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) “zaradi” tip 24, pa 8, pa 101 i tako do proleća! Iako se radi o različitin tipovima virusa ono imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o serijskoj infekciji. Srećom, kod ogromne većine dece se radi o bezazlenim prehladama, koje veoma retko izazivaju komplikacije. Slivanje sekreta iz nosa u grlo izaziva kašalj, ali većina dece ipak nema problema sa bronhijama i plućima.

Kako to da je prehlada virusna infekcija – zar ne nastaje zbog promaje?

Prehlada jeste virusna bolest!

Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju. Promaja ne izaziva prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se šire kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. Zato je veliki broj dece (ali i odraslih) koji imaju prehladu ovih dana i nedelja.

Kako vreme utiče na infekcije?
Nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Topliji jesenji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje koje idu sa povraćanjem i prolivom, a hladnije dane uglavnom vole virusi koji napadaju disajne organe.

Na žalost ima i bakterija kojima prija “toplo – hladno” pa to dodatno komplikuje situaciju. Sa druge strane treba znati da su i deca meteropate – zna se da i nerođene bebe osećaju klimatske promene.

Zašto se deca u vrtićima i školama češće razboljevaju?
To je logična posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom – zatvorenom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to nije uvek i svuda tako. Što je veća grupa veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale.

Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To naprosto nije u redu zbog druge dece, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo (zbog pada imuniteta u infekciji) biti u opasnosti da zakači novi virus ili bakteriju od drugog bolesnog deteta koje je ipak dovedeno u vrtić.

Može li bolesno dete u kolektiv?
Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Bolesno dete je opasno za zdravu decu, ali je i imunitet tog deteta oslabljen pa u kolektivu može lakše “zakačiti” neki novi virus.

Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su. Postoji opšte prihvaćen stav da ova deca mogu u vrtić. Tada se radi se o banalnim prehladama pa je “razmena virusa” prihvatljiva jer se deca polako imunizuju na viruse pa vremenom postaju otpornija. Naravno to ne važi za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka). Za njih nije kolektiv dok ne ozdrave.

Donose li odrasli viruse u kuću?
Pogledajte ponekad sebi grlo u ogledalu – videćete da je često crveno, a tegoba nema. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest, ali to nije glavni uzrok značajnog porasta broja infekcija kod dece. Izuzetak su bebe u prvim mesecima života – njih treba striktno poštedeti kontakta sa bolesnima, pa i sa članovima porodice koji imaju običnu prehladu. Ne dajte bolesnima da ulaze kod bebe, pa neka se ljuti ko ne može da razume – bolje ljuta familija nego bolesno dete!

Da li je hitno potrebno ići kod pedijatra čim procuri nosić i dete počne da kašljuca?
Nije hitno!

Ako dete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo – nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati “servis” nosa, eventualno dati neki biljni sirupić koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dete oporavi.

Kad je vreme za pregled kod pedijatra?

Evo situacija koje traže pedijatrijski pregled:

 - Pojava visoke temperatura koja prati kašalj i sekreciju iz nosa

- Ubrzano i otežano (“svirajuće”) disanje

- Kašalj ima prizvuk “laveža psa” a disanje je “grubo” (stridor)

- Dete naglo izgubi živost – postane neraspoloženo, nervozno i samo bi da leži

- Odbijanje obroka, pojava mučnine povraćanja (sa prolivom ili bez njega)

- Napadi kašlja koji se ne smiruju i pored davanja biljnih sirupa

Kako ojačati imunitet deteta?
Zatrpani smo raznim preparatima koji “pojačavaju” imunitet, a prečesto se zaboravljaju stubovi zdravog imuniteta: zdrava hrana, zdrav san i zdrava fizička aktivnost! Za ovo NEMA zamene! Ko osmisli i proizvede efikasan stimulator imuniteta koji će garantovati pobedu nad virusim dobiće Nobelovu nagradu za medicinu i mnogo para od farmaceutskih kompanija! Toga sada naprosto nema.

Zdrava ishrana je glavni stub zdravog imuniteta! Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, nerafinisano ulje, prirodni – ceđeni sokovi od voća i povrća su prava podrška imunitetu. Ovo je optimalan način da dete dobije neophodne vitamine i minerale koji su u idealnoj ravnoteži i najbolje se iskorišćavaju u orgnizmu. Ovo je naprosto nemoguće dostići sirupima i tabletama.

Detetova potreba za snom je tako jaka da je samo treba ispratiti. Sport je u predškolskom uzrastu treba da bude organizovana igra koja će udariti temelje zdrave sportske aktivnosti u kasnijem dobu.

Da li vitamin C može da izleči virusne infekcije?
Na žalost, ne!

Potpuno je jasno da vitamin C ne može da izleči virusne infekcije. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. To može da bude i opasno, jer može da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva), imajući u vidu da je vitamin C askorbinska kiselina koja može nadražiti želudac kod dece. Zaključak se sam nameće – dobro je da deca jedu sveže voće i povrće, pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno, pre svega u smislu prevencije virusnih oboljenja.

A probiotici, znamo da su efikasni kod proliva, ali zar mogu da pomognu i kod respiratornih infekcija?
Da, mogu da pomognu u PREVENCIJI virusnih infekcija disajnih organa!

Na prvi pogled logično pitanje – kako crevni imunitet utiče na imunitet za borbu protiv virusnih infekcija? Odgovor je jednostavan i logičan – creva su najveći organ odbrambenog sistema čoveka, jer se u njihovom zidu nalazi preko 70% ukupnog broja imunih ćelija organizma. Dakle, jasno je da NEMA imunološkog procesa u organizmu koji se može izolovati od najvećeg imunološkog organa našeg tela!

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Masaža je jedno od najstarijih terapeutskih sredstava primenjenih u cilju ublažavanja tegoba. U mnogim istočnjačkim kulturama masaža je sastavni deo svakodnevne nege dece, a u nekim zemljama roditelji dovode decu na masažu u okviru obavezne zdravstvene zaštite.

Naravno, koju tehniku i sa kojim ciljem primenjujemo zavisi od toga šta želimo da postignemo i kog uzrasta je osoba koju masiramo.

Ako je beba sita i suva a i dalje plače ono što joj je potrebno najverovatnije je dodir. Ovo je naročito važno u prvim mesecima života kada preko ostalih čula zbog njihove nerazvijenosti ne može da ostvari dobru komunikaciju. Može se reći da je dodir neophodan za normalan razvoj deteta i zato se o tome vodi računa u prvim danima kod prevremeno rođenih beba. U praksi se pokazalo da uz redovnu terapeutsku masažu deca više dobijaju na težini i brže sazrevaju.

Redovnom primenom masaže može se primetiti da beba brže zaspi, bolje jede, a vrlo često je oslobađa grčeva ili ih znatno ublažuje.

Sa masažom se može početi odmah nakon rođenja deteta bez ikakvog straha i to će čak bebi puno pomoći u navikavanju na novu sredinu. Jedino treba voditi računa o pupku ako nije otpao. U prvim nedeljama može se primenjivati nekoliko zahvata u trajanju od 2-3 minuta a već nakon navršenog meseca i čitav program koji traje 10-15 minuta.

Najbolje vreme za izvođenje masaže je kada je beba raspoložena a naravno i osoba koja primenjuje masažu. Dobro je da to bude pola sata nakon jela da beba zbog gladi ne bi bila uznemirena i da nakon masaže usledi kupanje da bi se potpuno opustila. Ovo su preporuke kojih se ne treba držati po svaku cenu, vremenom kroz iskustvo roditelj može sam da prepozna idealno vreme za masažu.

Prostorija treba da bude dobro ugrejana jer se masaža ne radi preko odeće. Ruke osobe koja masira moraju da budu tople, bez nakita i sa posečenim noktima koji neće povrediti kožu deteta.

Za masažu treba koristiti prirodno ulje za masažu (najbolje bademovo) i to tako što se nekoliko kapi stavi na dlanove. Pritisak rukama ne treba da bude prejak jer će se beba rasplakati ali ni preslab jer će je to samo golicati.

Dobro je započeti masažom grudnog koša jer je beba okrenuta licem osobi koja je masira što daje osećaj sigurnosti koji obezbeđuje da beba bude opuštena, a u isto vreme osoba koja masira po izrazu njenog lica može da proceni da li su pritisak i tempo kojim radi u redu.

Masaža pored umirujućeg i opuštajućeg efekta povoljno utiče na varenje hrane i pražnjenje creva i može uspešno da zameni sredstva koja se daju bebama koje imaju problem sa stolicom.

Imunološki sistem jača što znači da je beba otporna i retko bolesna. Ovo je rezultat izbacivanja toksina što se postiže redovnom masažom.

Mišići i zglobovi postaju elastični što omogućava pravilan motorni razvoj

Koža bebe koju masiramo biće zdravija i sjajnija sa boljim tonusom a preko kože se uspostavlja i bolja cirkulacija.

Masaža bebe izuzetno pozitivno utiče i na roditelje, omogućava im bolji kontakt sa bebom, povećava osećaj sigurnosti i jača njihovo samopouzdanje što će za rezultat imati kvalitetniji odnos roditelj – dete. Kada se savlada strah i nesigurnost i beba se navikne na novu aktivnost trenuci masaže postaju pravo uživanje za sve.

(grudi) – ruke su položene na grudnom košu i pomeraju se kružnim pokretima na gore ka ramenima

(stomak) – nakon nekoliko pokreta spuštamo ruku na stomak i pravimo kružne pokrete i pravcu kazaljke na satu

(ruka) – dok masiramo ruku odozdo na gore držimo bebu za ručni zglob i ne masiramo lakat, završavamo sa ispravljanjem prstiju da se šaka otvori – kada završimo sa jednom izmasiramo i drugu ruku i pređemo na masažu nogu

( stopalo) – najpre izmasiramo taban pritiskanjem svojim palcem u korenu prstiju, zatim spoljašnju ivicu stopala i na kraju pritisnemo sredinu pete

(noga) – jednom rukom držimo skočni zglob a drugom masiramo potkolenicu i natkolenicu odozdo na gore ne pritiskajući koleno i potkolenu jamu

U toku masaže prednje strane tela beba se opustila pa je okretanje na stomak neće previše uznemiriti. Svakako treba nastaviti sa pričanjem ili pevušenjem da bi i dalje bila opuštena bez obzira što ne vidi osobu koja joj sada masira leđa.

(ledja) – obema rukama kružnim pokretima odozdo na gore masiramo bebina leđa, nakon nekoliko pokreta palčevima lagano pritiskamo mišiće pored kičmenog stuba

Izvor: mojpedijatar

U prvim nedeljama života na spoljašnje stimulacije (zvuk, svetlo, dodir, promena položaja) bebe reaguju refleksno. Kako rastu i sazrevaju reakcije su manje instiktivne i ponašanje postaje sve više kontrolisano.

Jedan od refleksa sa kojim se beba rađa je refleks koračanja (hodanja). Pedijatar na prvom pregledu drži bebu uspravno uspod ruku tako da noge dodiruju tvrdu podlogu, na šta ona pravi pokrete koračanja podižući nogu u napred kao da treba nešto da preskoči. Ovo je biološki potencijal sa kojim se rađaju sve zdrave bebe I pokazuje da šema hoda postoji u detetovom mozgu od samog rođenja. Primitivni hod se gubi do trećeg meseca života, kada bi smo ponovo pokušali da ga izazovemo beba ne bi odreagovala na stimulaciju, uvijala bi kolena.

Beba se sada više nije u fetalnom položaju, polako uspostavlja kontrolu nad svojim telom i počinje da uživa saznajući šta sve može sa njim da uradi. Nestali su sitni trzaji koji su ometali pokušaje da se kreće, postepeno se uspostavlja kontrola ruku i nogu izvođenjem kružnih pokreta. Dok leži na leđima rita se tako da izgleda kao da nogama vozi bicikl. Počinje da gleda stopala i drži noge sve češće podignute u vis što je rezultat rasta mišića.

Nakon mahanja nogam u prva dva meseca, u trećem prilično snažno udara nogama da bi u petom mesecu počela da se odupire o podlogu na kojoj leži.

Većina promena u bebinom razvoju se dešava spontano bez stimulacija, rezultat su fizičkog i neurološkog sazrevanja. Ako bi ste sada pokušali da je učite da hoda, ne bi mogla da izvodi koordinisane pokrete kao što je to radila refleksno na rođenju. Ono što je potrebno je uvežbavanje kretanja poštujući prirodne zakonitosti motornog razvoja što na ovom uzrastu znači omogućiti joj da puzi jer postoje dokazi da su te bebe kasnije spretnije u hodu.

koraciSa šest meseci većina beba podvlači kolena dok leže na stomaku i tako se podižu u četvoronožni položaj a onda uskoro počinju i da puze. Predusov je dobra kontrola glave uspostavljena sa tri meseca, kontrola trupa i ruku između četvrtog i šestog i sada je na redu jačanje i kontrola nogu.

Beba sa sedam meseci odvaja karlicu od podloge dok leži na leđima I počinje da drži svoja stopala rukama, privlači ih I stavlja u usta. Pri opružanju nogu često trlja petu o petu skidajući čarape pri tom. Ako ima obuću na nogama, jednu cipelu će sigurno skinuti. Iz ovog razloga a I inače je suvišno obuvati bebama cipele sve dok ne prohodaju i hodaju napolju. Često zaboravljamo šta je osnovna funkcija obuće, da štiti od hladnoće, toplote I grube površine. Danas su estetski razlozi uglavnom ispred funkcionalnih što je na štetu deteta I njegovog normalnog razvoja. U uzrastu pre prohodavanja može da se koristi tzv.nehodajuća obuća, preko zime da bi štitila od hladnoće.

Iz četvoronožnog položaja beba počinje da puzi i tako otkriva potpuno novi način kretanja, ne samo svog tela već i kroz prostor u kući. Sada se razvija snaga mišića grudnog koša, karlice i nogu. Kretanje podstiče disanje pa se tako povećava vitalni kapacitet pluća, beba stiče fizičku kondiciju što će sve doprineti boljem ukupnom razvoju.

U osmom mesecu puzi unazad i unapred, uz pridržavanje za nešto pokušava da se uspravi.

Sa devet meseci puzeći se okreće i može na kratko da stoji dok se pridržava. Sada voli da se puzeći penje uz stepenice.

U desetom mesecu može da iz stojećeg položaja zakorači na stepenik i da siđe držeći se za ogradu. Nekada roditelji u želji da motivišu dete da što pre prohoda ostave ga da stoji bez pridržavanje na sred sobe. To može da ga uplaši i da poljulja osećaj poverenja u roditelje.

Sa jedanaest meseci beba se kreće po sobi uz nameštaj, može da stoji bez pridržavanja i da se polako spušta u čučanj sa malim padom na kraju. Da bi uvežbavala iskorak delovi nameštaja treba da budu razmakunuti da bi morala da se pusti i napravi korak do sledećeg.

Beba sa navršenih godinu dana penjanjem uz stepenice i hodom uz pridržavanjem jednom rukom nagoveštava da će uskoro prohodati.

Samostalno hodanje je važna prekretnica u detetovom razvoju, nikako je ne treba ometati korišćenjem dupka ili sličnih sprava.

To može da spreči ovladavanje puzanjem i da poremeti normalan motorni razvoj.

Boravkom u dupku će izostati oslanjanje rukama o pod i jačanje mišića ramenog pojasa, a to opet ograničava razvoj grudnog koša, ravoj pluća i može da ima za posledicu loše držanje i krivljenje kičme. Nepravilno oslanjanje stopalima i odgurivanje u dupku nekada uzrokuje deformitete stopala.

Izvor: mojpedijatar.co.rs