Promenljive vremenske prilike povećavaju rizik od infekcija, naročito gornjeg respiratornog trakta, a time je povećan i rizik od upale uva.
Šta roditelji mogu da urade kada dete, kao po nepisanom pravilu, uvo zaboli noću? Kome se treba obratiti? Zašto, uopšte, dolazi do upale uva? Odgovore na ova, i još neka neka pitanja, potražili smo od dr Sandre Stojanović, otorinolaringologa, šefa odseka Centra za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha Dečija kuća ORL klinike Kliničko-bolničkog centra Zvezdara.

Kakav uticaj imaju vremenske prilike na nastanak upale uva? Može li upala da se spreči?

- Promenljive vremenske prilike povećavaju rizik od infekcija, naročito gornjeg respiratornog trakta, a time je povećan i rizik od upale uva. Njoj najčešće prethodi ili je prati rinitis, odnosno kijavica, a ona je učestala i u vreme alergija. Upala uva nastaje kao rezultat neadekvatne sekrecije, odnosno oticanja sekreta iz srednjeg uva - zbog otoka sluzokože nosa i neprohodnosti Eustahijeve tube (kanala koji spaja srednje uvo i mesta gde nos "prelazi" u grlo).
Kakva je procedura ispiranja nosa fiziološkim rastvorom?

- Detetu je prvo potrebno očistiti nos, zato je najbolje da ga "izduva". Ali, ako je malo - onda nosić treba da se očisti, ili pumpicom izvuče sekret. Nikako ne treba da se koristi pumpica ako u nosu nema sekreta - "na suvo", jer to može da pojača bol. Ako je dete veće, trebalo bi da zauzme sedeći položaj, a ako je beba u pitanju, potrebno je da joj se prilikom ispiranja podigne uzglavlje, da se ne bi zagrcnula. Fiziološkim rastvorom se napuni špric bez igle i bukvalno ispere nos. Nema nikakvog efekta ako se u nos ukapa samo par kapi. Ovu proceduru treba ponoviti nekoliko puta u toku dana.

Kako prepoznati upalu uva kod beba i male dece do godinu dana?

- Upala uva može, ali i ne mora da ide sa povišenom telesnom tempraturom, pa je to jedan od simptoma koji i ne mora da bude njen redovan pratilac. Kod malih beba - iznenadni, neutešan plač, odbijanje sisanja ili flašice (jer se tom prilikom stvara negativan pritisak, koji izaziva bol u uvu)… mogu da budu neki od znakova da se radi o upali uva. Naročito ako je svemu tome prethodila pojačana sekrecija (pogotovo gusta i promenjene boje) - prilično je sigurno da se radi o upali uva. Mala deca koja govore, prilično sigurno će nam reći da ih boli uvo.
Šta tada uraditi, s obzirom da se taj bol javlja obično noću?

- Znam da obično izgleda veoma stresno - kako za roditelje, tako i za dete, taj noćni "napad" bola kod upale uva. Međutim, preporučila bih da se prvo preduzmu neki koraci, koji obično dovode do trenutnog olakšanja, da se sačeka jutro, a onda obavezno ode kod lekara. Detetu prvo treba očistiti i isprati nosić. Zatim mu staviti kapi ili sprej koji sadrži vazokonstriktor - supstancu koja sužava proširene krvne sudove u nosu, koji doprinose zapušenju nosa "u dubini" (kao, na primer, Efedrin od 0,5 odsto, Adrianol T, Olynth…). A onda detetu obavezno dati odgovarajuću dozu leka protiv bolova (ibuprofen - Brufen sirup ili Paracetamol). Nakon svih ovih sprovedenih koraka, budite uz dete i već nakon 15 do 20 minuta bi trebalo da dođe do olakšanja. U svakom slučaju, sutra se obavezno treba javiti pedijatru u domu zdravlja, a onda sa uputom doći kod ORL specijaliste.
Ipak, važno je naglasiti da, ukoliko pomenuta procedura ne pomogne - sve bolnice koje imaju ORL odeljenja ili klinike, imaju i dežurstva. U Beogradu su to: Kliničko-bolnički centar "Zvezdara", Kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović", Zemunska bolnica, kao i Klinički Centar Srbije u Pasterovoj ulici.

Da li postoje upale uva koje nisu praćene bolom? Kako se upala leči?

- Upala uva može da bude i bez bola, mada se to ređe dešava. U svakom slučaju, bilo da uvo boli ili ne - upala se uvek leči, pored pomenutih kapi za nos, i sirupa za iskašljavanje (ukoliko je potreban), i antibiotikom - koji obavezno prepisuje lekar. Važno je naglastiti da bi kod učestalih upala uva (na primer, dve do tri uzastopne upale uva u toku jedne sezone) trebalo sprovesti kompletnu dijagnostiku i sprovesti detaljnije ispitivanje, kako bi se izbegao sekretorni otitis… koji za posledicu može da ima i oštećenje sluha.

Ne mora svaki bol u uvu da bude siguran znak upale srednjeg uva, to često može da bude i jedan od simptoma upale krajnika, upale spoljašnjeg slušnog hodnika (deo spoljašnjeg uva), ili nečeg drugog… Važno je da se dete primiri, a onda ujutru treba potražiti pomoć od lekara, koji će da uradi kompletnu dijagnostiku i prepiše adekvatnu terapiju.

Izvor: https://www.yumama.com

Prema tvrdnjama lekara sa klinike "Mejo", nežna masaža pomaže da se ublaže simptomi nazeba kod beba. U nastavku pročitajte kako da pomognete prehlađenoj bebi.

Nežni dodir maminih ruku pomaže detetu da se smiri i da se bolje oseća ukoliko je prehlađeno, tvrde lekari čuvene klinike "Mejo". Oni preporučuju masažu lica deteta i tvrde da ona može da ublaži ili otkloni simptome nazeba. Najvažnije je da nikada ne masirate dete ako se tome protivi i ako mu to trenutno ne prija.

Evo nekoliko saveta kako da masirate prehlađenu bebu:

1. Uhvatite glavu deteta sa strane, stavite palčeve na slepoočnice deteta i blago ih pritiskajte jagodicama prstiju. Zatim masirajte slepoočnice duž linije koja je u nastavku obrva - pravite male krugove u smeru kazaljke na satu.
2.  Počnite u položaju kada su vam palčevi na detetovim ušima, pa spuštajte ruke, uz blagi pritisak, prema bradi, zahvatajući obraze. Ponovite isti pokret u suprotnom smeru - od brade prema ušima. Najbolje je da ovu masažu ponovite deset puta.
3. Pritisnite blago palčevima deo lica između detetovih nozdrva i obraza. Povlačite palčeve odozdo nagore i obratno, prelazeći preko jagodičnih kostiju i spuštajući se do uglova usana. Ponovite ovo deset puta.
4. Povucite nežno obraze deteta nagore, kao da želite da ga naterate da se nasmeje, a zatim se ponovo vratite do linije usana. Ponovite ovu masažu deset puta, uz sasvim blag pritisak.

I nikada ne masirajte dete na silu - nema efekta.

Izvor: yumama.com

Pročitajte savete kako da zaštitite dete od gripa: prevencija i lečenje

U Srbiji je pre dva dana registrovan prvi slučaj gripa, a iz Instituta Torlak navode da je laboratorijska potvrda virusa u ovo doba godine očekivana.

Grip je sezonski virus, a njegovi simptomi znatno su ozbiljniji nego kada je prehlada u pitanju.

U sezoni prošlogodišnjeg virusa gripa došlo je do epidemije, te je Ministarstvo zdravlja dalo preporuku da se školski raspust produži za sedam dana kako bi se usporilo širenje virusa.

Kako se širi virus gripa?

Jedan od načina na koji se dete može zaraziti gripom jeste ako je bilo u kontaktu sa osobom koja ima grip. Grip se prenosi:

Kapljično
Direktnim dodirom
Upotrebom predmeta koji su zaraženi

Prevencija od gipa

Iz Instituta Torlak navode da je najbolja prevencija od gripa је vакcinаciја. Nakon toga slede mere opreza koje su izbеgаvаnjе blisкih коntакаtа sа оbоlеlim оsоbаmа, higiјеnа disајnih putеvа, prоvеtrаvаnjе prоstоriја, kao i izbеgаvаnjе bоrаvка u zаtvоrеnim prоstоrimа gdе sе nаlаzi vеliкi brој ljudi.

Protiv gripa – nikako antibiotici!

Аntibiоtici nisu dеlоtvоrni u lеčеnju gripа . A preporučuje se, ako оsоbа imа blаgi оbliк bоlеsti, lečenje simptoma gripa koje pоdrаzumеvа mirоvаnjе, nаdокnаdu tеčnоsti, upоtrеbu lекоvа zа snižеnjе pоvišеnе tеlеsnе tеmpеrаturе, а upоtrеbа аntivirusnih lекоvа sprоvоdi sе sаmо pо prеpоruci lекаrа. Savet je roditeljima da ukoliko dete ima naglu povišenu temperaturu potraže pomoć pedijatra.

Takođe, ukoliko se dete zarazaženo gripom vodili kod lekara, isto bi trebalo da učinite kod svakog pogoršanja simptoma.

Izvor: bebac.com

Sa dolaskom zimskih meseca i hladnih dana mnogi roditelji se plaše da svoju decu izvedu napolje zbog prehlada i razboljevanja. Parkovi i igrališta su se ispraznili a deca se više igraju kod kuće i u igraonicama gde ih vrebaju virusi u zatvorenom prostoru.

Evo nekoliko saveta za boravak dece napolju u toku zimskih meseci:

Bebe do prve godine mogu i treba da borave napolju svakoga dana najmanje pola sata osim u slučaju kada je temperatura vazduha ispod -10, kada duva jak vetar, kada je magla, snežna mećava i kada je jako vlažno. U svim ostalim situacijama se preporučuje boravak dece do prve godine u trajanju do pola sata a za stariju decu duže. Ako je mnogo hladno starija deca mogu da borave u nekoliko navrata u toku dana po pola sata.

Boravak na svežem vazduhu pomaže za jačanje imuniteta i čisti disajne puteve.

Boravak na dnevnoj svetlosti poboljšava očni fokus i odmara oči.

Za psihološki razvoj je važno da dete ima kontakt sa prirodom, da skuplja lišće i jesenje plodove, da se grudva i sanka.

Što je napolju hladnije, to je u vazduhu manje uzročnika bolesti. Nemojte misliti da ćete zaštititi bebu od prehlade ako je budete držali u zatvorenom i pretopljenom prostoru. Što češće je budete izvodili, biće zdravija.

Starija deca sve više vremena provode kod kuće, igrajući igrice i gledajući televizor. Ove promene dovele su do ozbiljnog pogoršanja zdravlja dece, sve je više dece koja imaju problem sa gojaznošću, povećanim šećerom ili visokim pritiskom. Roditelji puno rade i plaše se da svoju decu puste napolje samu. Još je gora situacija zimi kada je i roditeljima hladno pa ni ne vode decu napolje. U britanskom časopisu The Gardian postoji tekst u kome piše da današnja deca provode manje vremena napolju nego zatvorenici. Najnovija istraživanja pokazuju da svako deseto dete iz Britanije, u toku protekle godine nije bilo u parku, šumi, na plaži NI jednom, a preko 75% dece provede napolju manje od jednog sata dnevno a zimi se ovo vreme spusti na neverovatnih 10 minuta dnevno koje se svede na odvodjenje u školu ili vrtić.

Kako obući dete zimi?

Ako je napolju sneg i jako hladno dobro je da dete ima skafander i nepromočive cipele ili čizme. Za malu decu su potrebi i šal, kapa i rukavice, a ako se dete pokvasi treba ga presvući. Osnovno pravilo oblačenja bebe prilikom izvođenje u zimskim mesecima glasi: obucite dete onako kako ste i sami obučeni, a bebi treba jedan sloj odeće više. Detetu ne treba stavljati ništa preko lica dobro je da slobodno diše i čisti svoje disajne puteve na svežem vazduhu. Vazduh pod šalom se kondenzuje, pa ako je predeo oko bebinih usta i nosa vlažan, lakše se razvijaju mikroorganizami. Bitno je da se mala deca ne pretopljavaju jer bebe kada se rode još uvek nemaju u potpunosti razvijen centar za termoregulaciju.

Za bebe koje su još u kolicima dobra opcija je topli zimski muf i ćebence za pokrivanje pa se beba tokom šetnje može raskomotiti. Ako bebi nosic procuri dok ste napolju nemojte se brinuti, kad udjete u toplo trebalo bi da prestane. Kožu lica i ruku koje su izložene hladnom vazduhu zaštitite kremom koja je prilagodjena za zimske mesece kako koža ne bi ispucala od hladnoće i vetra.

Deca vole sneg i uživaju u igrama na snegu. Veoma su spretni za sportove klizanja i skijanja kada nauče ove sportove od malih nogu jer nemaju strah. Već oko četvrte godine mogu da klizaju i skijaju ukoliko pokažu interesovanje. Kada započnu da klizaju potrebno je da često klizaju kako bi savladali ovaj sport. Deca nemaju strah i osećaju se važno što nauče neku novu aktivnost. Na sankanje i grudvanje mogu čim nauče da stoje/sede. U početku potrebno je da ih neko drži na sankama a kasnije kako rastu mogu i sama. Nije strašno ako dete u toku igre bude pogodjeno u lice snegom, neće se od toga prehladiti, ali svakako deci treba skrenuti pažnju da izbegavaju gadjanje u lice da ne bi promrzli otkriveni delovi tela.

Pustite svoju decu da se igraju na zimi i na snegu. Prednosti vezane za zdravlje dece koje borave na zimi su dugoročne. Zatvoreni prostori, a posebno igraonice su pogodne za razvoj virusa, koji se brzo šire sa jednog na drugo dete.

Kao što kaže pesmica: Zima zima e pa šta je…..nek mi nosić pocrveni…eto to je to je sve ?

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Bebe ipak nisu zaštićene majčinim imunitetom od malih boginja tokom prve godine života. Prema novoj studiji taj period je samo tri meseca, što je problem, jer su kod beba moguće komplikacije ove bolesti, a vakcinišu se tek sa 12 meseci.

Istraživači iz Kanade analizirali su krvne uzorke 200 beba u bolnici u Torontu, a tražili su broj antitela koja se bore protiv malih boginja, što je indikacija imuniteta.

Nedovoljne količine antitela pronašli su kod 20 odsto novorođenčadi, 90 odsto beba starih tri meseca i kod svih beba starih šest meseci.

"Rezultati su nas iznenadili. Pre ovog istraživanje pretpostavljali smo da je većina novorođenčadi imuna na male boginje barem prvih šest meseci života", rekla je Šeli Bolotin, naučnica sa Univerziteta u Torontu.

Bolotin je objasnila da su ranija istraživanja rađena u područjima gde su male boginje češće nego u Torontu, pa su zbog toga majke bile više izložene bolesti, i njihovo telo je samim tim stvaralo više antitela za borbu protiv malih boginja. To je razlog zašto majke nisu ni mogle deci da prenesu toliko antitela koliko je to bio slučaj u područjima gde su male boginje češće.

"Ako je nizak nivo antitela kod majke, biće nizak i kod bebe, što automatski znači da i sama zaštita kraće traje", zaključila je Bolotin i naglasila da je i ovo istraživanje pokazalo koliko je bitno vakcinisati se protiv malih boginja, jer bebe sa manje antitela može sačuvati jedino sigurno okruženje.

Izvor: N1

Zašto roditelji žure da im dete prohoda?

Od momenta kada se beba rodi većina roditelja sa nestrpljenjem očekuje kada će da prohoda. Tako često možemo da čujemi usputne komenatare ‘Samo da prohoda, ostalo nije važno’. Iz ove svoje nerazumne potrebe čine sve kako bi se to što pre desilo.

U tome im svesrdno pomažu babe, dede i ostala rodbina tvrdnjama kako su oni sami prohodali jako rano, mnogo pre prvog rođendana ili neprestano porede dete sa nekom drugom decom koja su već prohodala…

Proizvođači opreme za decu uz pomoć reklama a bez kritičnog učešća stručnjaka podržavaju ova nastojenja raznim pomagalima koja na žalost donose detetu više štete nego koristi. To je pre svega hodalica ili dubak sa točkićima, sprava koja ne samo da neće pomoći da dete prohoda već će u mnogome negativno uticati na njegov psiho-motorni razvoj. Da su ove tvrdnje tačne govore istraživanja koja su u nekim zemljama kao što je npr. Kanada dovela do zabrane proizvodnje, uvoza i reklamiranja dupka.

Prerano postavljanje deteta u uspravan položaj je beskorisno i može biti opasno. Bebina stopala nisu u potpunosti razvijena na rođenju, mekana hrskavica umesto kostiju i mišići koji se tek formiraju, delovanjem spolja mogu da se oštete i iskrive što se dešava preranim postavljanjem na noge i forsiranjem hoda. Zbog nedovoljne čvrstine može doći do deformiteta stopala i kolena, a pod težinom tela potkolenice se krive što na kraju dovodi do deformiteta kičmenog stuba.

Negativne posledice korišćenja dupka

Korišćenjem sprava kao što su hodalice ili skakalice lišavamo dete neophodnih iskustava kroz koje treba da prođe u procesu prohodavanja. Dete mora da nauči da se podiže samo u uspravan položaj i da u njemu ovlada održavanjem ravnoteže.

Deca koja su provela neko vreme u hodalici, kada prohodaju često padaju zbog gubitka ravnoteže i imaju poteškoće pri ustajanju. Ako pri tom nisu prošli kroz fazu puzanja problem će biti i savladavanje prepreka, zapinju o ivičnjake i pragove i najčešće padaju na glavu jer nisu naučila da se dočekaju na ruke.

Ovo su očigledne posledice i problemi sa kojima će se sresti roditelji dece koja su koristila sprave za pomoć pri hodanju, ali njihova štetnost je daleko veća jer suzbijaju kod dece prirodan nagon za kretanjem što ometa pravilan psiho-motorni razvoj. Neka istraživanja u Americi su pokazala da su deca koja su koristila dubak sa velikim poslužavnikom na kome su se igrala igračkama, kasnije počela da brbljaju, sede, hodaju i bila su trapavija od dece koja ga nisu koristila.

Ako stavite u dubak bebu od 6 meseci ona će se stajati oslanjajući se vrhovima prstiju opruženih kolena (zdravo dete opruža kolena tek sa sedam meseci) o podlogu što će imati negativne posledice po motorni razvoj. Ako se korišćenjem dupka nastavi i dalje i na taj način će se formirati pogrešna šema hoda. U isto vreme će izostati spontano kretanje na boku na čvrstoj i ravnoj podlozi (najbolje na podu), koje omogućava normalan razvoj kretanja.

Pre hodanja…

Pokreti koje bebe prave pri okretanju su od velike važnosti jer predstavljaju elemente hoda. Ako pogledamo faze ovog složenog pokreta kada se nađe na boku sa podignutom glavom u vazduhu, osloncem na ramenu i na opruženu nogu to odgovara oslocu pri hodu, dok je gornja ruka pružena ka drugoj strani, gornja noga savijena kao da se kreće u napred, tako da izgleda kao da dete korača.

U osmom mesecu će naučiti da se sa stomaka okreće na leđa čime će u potpunosti uvežbati automatizam koračanja. U isto vreme se kroz okretanje sa leđa na stomak i obratno angažuju svi mišići koji učestvuju kasnije u hodu, odnosno jačaju se što je neophodno za stabilan uspravan položaj. Tek kada u ležećem položaju savlada sve elemente potrebne za uspravan stav beba će početi da se podiže.

Kada bi dete trebalo da prohoda?

Ne postoji tačno određeno vreme kada dete treba da prohoda, to se najčešće dešava između 14 i 16 meseca, sa tolerancijom i do 4 meseca, što znači da je sve u redu ako dete počne samostalno da hoda sa 10 meseci, a takođe i ako prohoda u 21 mesecu.

Svako dete ima svoj ritam sazrevanja koji treba poštovati i pomoći mu da uspešno savlada sve faze razvoja motorike. Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda, uspravljanje iz klečećeg položaja, hodanje uz pridržavanje, najpre noga do noge, zatim noga ispred noge, održavanje bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine, i na kraju ravnotežom napred-nazad.Postepeno će smanjivati površinu oslonca i gegajući hod se polako gubi, dete počinje da spušta ruke dole i sve više hoda kao odrasli. Kada napravi 8 samostalnih koraka može se reći da je prohodalo. Sve ovo traje i po nekoliko meseci ali roditelji moraju biti strpljivi, naročito babe i dede koji često vode dete držeći ga za ruke podignute visoko u vazduhu. Ovo ne samo da remeti normalan hod već može da dovede do preteranog istegnuće zglobova ramena i laktova (a vrlo često i do bolova u leđima onoga ko vodi dete).

Roditelji uglavnom nisu upoznati sa normalnim razvojem motorike deteta i njenim zakonitostima pa često greše tako što decu dovode u položaje za koje oni nisu spremni, zato je neophodno posavetovati se sa fizioterapeutima koji će vas kroz odabrani program vežbi uputiti u smeru pravinog motornog razvoja.

Prerano sedenje je takođe štetno

Pored preranog postavljanja na noge, stavljanje u sedeći položaj sa 6 meseci pa i ranije je takođe štetno. Često nakon drugog ultrazvučnog pregleda kukova kada su oni u redu, lekar kaže da dete može da sedi. To uglavnom znači da je sedenje dozvoljeno što se kukova tiče, ali nikako nije dobro zbog kičmenog stuba. Krajem 5 meseca beba “sedi” u ležećem položaju na leđima posmatrajući stopala i dodirujući bedra. Ovako trenira mišiće koji će kasnije održavati uspravan sedeći položaj. Ako bi smo je sada stavili da sedi to bi bilo sa povijenim leđima. Krajem 6 meseca hvata stopala i igra se njima, stavljanjem u sedeći položaj došlo bi do preopterećenja kičmenog stuba i sabijanjem slabinskog dela kičme, što se kasnije više ne može popraviti. Preko bočnog uspravljanja krajem 8 i 9, i sedenja ukoso iz četvoronožnog položaja, dete će sesti na bok krajem 10 meseca kada je pravo vreme za to. Deca koja puze na kratko se zadržavaju u sedećem položaju jer imaju veliku potrebu za kretanjem.

Ukoliko dete mlađe od šest meseci uz minimalnu pomoć dolazi u sedeći položaj ili se uspravlja u stojeći svakako treba konsultovati dečjeg fizijatra koji će utvrditi uzrok ovome i preporučiti odgovarajući fizikalni tretman. Istovremeno nikako ne treba forsirati ove pokrete i položaje. Stavljanjem deteta na pod bez mogućnosti da se uz nas ili nameštaj uspravi sprečićemo ga da to radi i u isto vreme omogućiti razvoj kretanja u položaju na stomaku koje mu očigledno nedostaje.

Sve u svoje vreme…

Da bi se dete nesmetano razvijalo nikako mu ne treba nametati prinudne položaje za koje ono nije spremno, niti ga prerano stimulisati na aktivnost za koju nije zrelo. Za to postoje određeni uzrasni okviri ali ne treba da brinete ako se vaše dete ne uklapa u njih, važno je da prođe sve faze razvoja utvrđenim redosledom. Najpre treba da se okrene sa leđa na stomak pa tek obratno, da zauzme četvoronožni položaj i puzeći iz koga će da sedne, da se uspravi u stojeći položaj pa da napravi prve korake. Remećenjem ovog redosleda ili preskakanjem faza može da se izazove ozbiljan funkcionalan poremećaj u razvoju. Kako je ovo period intezivnog razvoja mozga i celokupnog organizma mnogi poremećaji će proći neprimetno ali će se manifestovati kasnije uglavnom u školskom uzrastu u vidu raznih poteškoća u učenju i savladavanju gradiva ili u odraslom dobu kada će se javiti problemi na koštano mišićnom sisitemu ili radu unutrašnjih organa.

Pravo vreme da kupite prve cipele za hodanje je kada dete samostalno počne da pravi prve korake. One su podjednako važne za pravilan hod kao i sve faze pripreme. Pre svega treba da podupiru skočne zglobove koji još uvek nisu dovoljno čvrsti. Cipela koja to ne obezbeđuje može da dovede do deformiteta stopala i nepravilnog hoda što se kasnije teško koriguje. Kako hod postaje sigurniji tako postepeno postaje automatizovan, odnosno stvara se šema hoda u mozgu koja se aktivnira svaki put kada poželimo da do nečega dođemo. Način kako hodamo kao i ostale automatske radnje ostaje za čitav život, koliko je jedinstven za svakoga od nas vidi se kada nekoga u daljini prepoznamo po hodu pre nego što vidimo njegov lik. Da li će hod vašeg deteta biti trapav, neskladan ili sa uravnoteženim i koordinisanim pokretima dobrim delom zavisi od toga da li je razvijen prisilno uz mnogo muka i nerviranja vas i vašeg deteta ili spontano sa svim potrebnim elementima.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Ovaj “set” pitanja je posvećen jednom veoma čestom problemu, koji je izvor brojnih briga, ali i zabluda. Na pitanja je odgovorio dr Miroslav Đorđević, specijalista dečje hirurgije – urolog

• Zašto nastaje vodena kila kod dece? Šta je uzrok?

Vodena kila («popularno») ili hidrokela (hidrocela) predstavlja kolekciju tečnosti koja se iz trbušne duplje spušta preko produžetka trbušne maramice u omotače testisa. Predstavlja urođeni nedostatak, u stvari posledicu nezatvaranja kanala, odnosno produžetka trbušne maramice, kroz koji tečnost cirkuliše iz trbuha ka testisu/testisima i obrnuto. Ovaj kanal se zatvara spontano u normalnim uslovima trudnoće.

Da li je tačno da od toga češće boluju dečaci?
To je bolest dečaka. Postoji slično stanje kod devojčica, koje se naziva Nuckovom cistom, ali je dosta retko.

Zašto se operacija preduzima što kasnije? Šta se čeka?
Lečenje nije hitno i obično se čeka prve tri godina života, jer je u tom periodu moguće spontano zatvaranje kanala. Ukoliko se to ne desi, preostaje hirurško lečenje. U retkim slučajevima, lečenje može da se preduzme i u ranijem periodu, ako je količina tečnosti tolika da deformiše skrotalne kesice (u kojima su testisi).

Da li može nešto da se iskomplikuje ako se ništa ne preduzima?
Potrebno je da se adekvatno utvrdi dijagnoza i dete prati svakih šest meseci, kako bi se isključile neke druge promene ingvinalnog kanala, koje mogu da budu udružene sa vodenom kilom. Uvek treba utvrditi položaj testisa, a ako je to onemogućeno – potrebno je da se dete uputi na ehosonografski pregled.

Da li kila može da se uklješti?
Uklještenje je stanje kada se neki od delova creva nađe u kilnoj kesi pa, zbog nemogućnosti da se vrati u trbuh, zaostaje u ingvinalnom kanalu, predstavljajući akutno stanje. Kod vodene kile, uklještenje nije moguće. Ponekad se veća količina tečnosti zadrži na nivou ingvinalnog kanala, što može da izgleda kao uklještenje, ali se to pregledom isključuje.

Da li postoji neki «lek», a da to nije hirurški zahvat?
Lečenje je, ako se postavi indikacija, isključivo operativno.

Koliko traje sam operativni čin?
Operacija se izvodi u opštoj anesteziji i traje između 20 i 30 minuta. Inače, radi se o jednodnevnoj hirurgiji, kada dete napušta bolnicu istog dana, nekoliko sati nakon zahvata.

Šta se, konkretno, postiže operacijom?
Odstranjuje se postojeći kanal, kroz koji cirkuliše tečnost, čime se postiže stanje kao prilikom normalnog razvoja ploda u trudnoći.

Da li vodena kila može da se «vrati»?
Ponekad se može desiti da, nakon operacije, zaostane određena količina tečnosti među ovojnicama testisa, pa se – ako ne dođe do spontane resorpcije, to stanje poistovećuje sa vodenom kilom odraslih.

Koliko dugo posle intervencije dete mora da miruje?
Mirovanje je stanje koje zavisi od samog deteta. Obično su deca sposobna za uobičajene aktivnosti dan, dva nakon operacije.

Kada dete može da ide na plivanje?
Sportske aktivnosti (u punom obimu) su moguće nakon dve nedelje.

Izvor:mojepedijatar.co.rs

10 do 30% svih beba na svetu ima kolike, a verovatno je taj broj i veći, a podjednako se javlja kod dojenih beba i dece koja su na formuli. Ovo sasvim jasno pokazuje da je ovo ozbiljna situacija, iako se kod skoro svih beba NE radi o bilo kakvom oboljenju, već o “običnim” grčevima (kolikama).

 Pa hajde da razjasnimo o čemu se zapravo radi!

 Kada počinju i kada prestaju?
Retko počinju pre pune dve nedelje života, a obično prestaju (ili se značajno smanjuju) kad beba napuni tri meseca.

 Ipak, ovo je individualno (kao i skoro sve kod beba), tako da ima potpuno zdravih beba koje se muče sa grčićima i nekoliko nedelja posle puna tri meseca!

 Šta su u stvari infantilne kolike?
Definicija staje u pravilo trojke: inače zdrava beba iznenada počinje da plače i to traje bar 3 sata na dan, najmanje 3 dana u nedelji, a traje bar 3 nedelje! I sve to u intervalu od dve nedelje do četiri meseca života.

 Dakle, radi se o zdravim i naprednim bebama, koje lepo jedu, ali se uklapaju u “pravilo trojke”!

 Zašto nastaju grčevi kod beba?
Najpoštenije rečeno – NE zna se pravi uzrok!

 A kad nema jasnog uzroka, postoje brojne pretpostavke, ali se sve mogu sažeti u jednu konstataciju: radi se o normalnoj, razvojnoj pojavi gde se bebin sistem za varenje “navikava” i prilagođava ishrani deteta. Nagomilava se gas u crevima (koji nastaje u procesu varenja mleka), on “rasteže” crevni zid, a to boli – tako nastaju kolike (grčevi).

 Da li se radi o bolesti?
NE – ovo, sasvim jasno NIJE bolest, iako bebe snažno plaču!

 Još jednom, radi se o plakanju kod inače zdravih beba, koje lepo jedu i napreduju.

 Kako da znamo da nije nešto drugo?
Kad beba neće da jede, ili ima sluzave i tečne stolice, ili NE napreduje kako treba – vreme je da se obavi pregled i vidi o čemu se radi! To onda NISU obični grčevi, već beba ima neki drugi problem.

 Da li beba može da bljucka ili povraća zbog grčeva?
Može, zato što grčevi jesu zapravo napinjanje bebe, a to može da “pogura” mleko iz želuca, pa da beba bljucne, a ređe da povrati.

 Ipak, ako beba lepo napreduje – NEMA mesta za brigu!

Da li se grčevi mogu javiti i tokom podoja ili neposredno posle obroka?
Da, to se može desiti, pošto bebin želudac (koji prima mleko) može pokrenuti “talas” kontrakcija creva (stručno se naziva perostaltički talas) pa to ume da zaboli bebu. Srećom i to je potpuno normalna pojava, baš kao i pojava stolice (koja NIJE prolivasta) posle obroka!

 Da li je izbacivanje gasova iz creva znak grčeva?
Jeste!

Beba se neretko grči, pa čujno izbaci gas i onda se smiri – to je sasvim jasan pokazatelj kolika. Naravno, roditelji ovo ne moraju uvek da primete, ali kada se desi – to je dobar razlog da se svi smire!

Mogu li se potpuno izlečiti – eliminisati?
Grčevi (kolike) NISU bolest, već normalna i prolazna pojava! Zato se NE mogu potpuno “izlečiti” – eliminisati.

 Pa da li uopšte treba nešto preduzimati? Bez dileme treba, kada su grčevi česti, ometaju normalan bebin san, a i stepen uzmenirenosti roditelja je takav da se nešto ipak mora preduzeti!

 Kako pomoći bebi koja ima grčeve?
Prvi korak je usmeren ka roditeljima – lekovito je objasniti mami i tati da se NE radi o bolesti, već o normalnoj i prolaznoj pojavi! To jeste posao pedijatra koji prati bebu, a roditelji spoznaju istinu o grčevima – sve će biti lakše!

 Drugi korak je da se objasne i pokažu postupci koji ublažavaju kolike: mamina (ili tatina) ruka na stomačiću, topla pelena preko trbuha, nežno ljuljuškanje bebe, a neretko pomažu i “neutralni” zvuci – šumovi, vibracije koje smiruju bebu. Položaj bebe na strani, sa skupljenim nogama (kolena ka grudima) i dodatno pokrivenim stomačićem takođe mogu da pomognu!

Sve ovo roditelji treba da rade smireni i svesni da beba NIJE bolesna!

 Da li se koriste lekovi?
Lekovi kod kolika NE pomažu!

Pre više od dve decenije je završeno veliko istraživanje koje je pokazalo da lekovi (koji razbijaju gasove u crevima) pomažu ISTO kao i placebo (“vodica” bez leka)! Pa zašto ih onda davati – obično zato što je roditeljima lakše kada “nešto daju bebi”! Ipak, ovo se ne čini smisilen i racionalan razlog!

 Da li se preporučuju čajevi?
Ogromna većina pedijatar i gastroenterologa NE preporučuje BILO KAKAVE čajeve u prvim mesecim života! Za to postoje dobri razlozi, pa ni “čajeve protiv grčeva” ne treba davati bebama.

 Zašto se sada preporučuju probiotici?
Za to postoje dva dobra razloga:

 Prvi razlog leži u činjenici da se radi o preparatima koji sadrže dobre – korisne bakterije koje imaju brojne korisne efekte na zdravlje beba i dece! Jedna od tih koristi JESTE ublažavanje grčeva!

 Još 2007. je objavljeno istraživanje gde se pokazalo da su probiotske bakterije korisne za ublažavanje grčeva, a ista grupa italijanskih autora je ovo potrvrdila 2010. na velikoj studiji gde su bebe podeljene u dve grupe: prva je dobijala probiotik, a druga placebo (“vodicu” bez leka). Već sedmog dana terapije probiotikom je došlo do značajnog smanjenja inteziteta i učestalosti plača kod beba koje su dobijale probiotik! Ovo se NIJE desilo kod beba koje su dobijale placebo! Od tada je bilo još istraživanja, a većina njih je potvrdila dobar efekat probiotika u ublažavanju kolika kod beba.

 Drugi razlog je jednostavan: probiotik praktično NEMA neželjenih dejstava – dakle, NE šteti bebi, a pomaže!

 Koliko dugo treba davati probiotik za grčeve­?

 Koliko je potrebno – dok grčevi ne prođu! Nema ograničenja u primeni, a važno je da se ne prekoračuje dnevna preporučena doza. Svakako je važno da se sve nedoumice razmotre sa pedijatrom koji prati bebu.

Izvor: www.mojpedijatar.co.rs

Bebe koje majke doje mogu biti osetljivije na alergene od ostalih.

Bebe koje majke doje duže možda imaju veće šanse da imaju probleme sa alergijama jer kasnije dolaze u kontakt sa potencijalnim okidačima za alergiju.

Japanski naučnici otkrili su da su deca koje majke doje mogu biti dva puta više podložna da razviju alergije na hranu. U istraživanju je posmatrano 46.000 dece, a eksperti kažu da deca koja su dojena možda imaju veće šanse da razviju alergije na neke proteine ukoliko nisu ranije izložena njima.

Na Univerzitetu Okajama otkrili su da su bebe koje nisu imale ekcem imale povećani rizik na alergiju, dok su one koje su imale ovaj problem sa kožom i dojene su imale 36 odsto manje šansi da razviju alergiju na hranu.

Postoji mišljenje da dojenje pojačava toleranciju kod dece koja imaju problema sa kožom. Veruje se da je dojenje najbolje, sa dokazima da majčino mleko štiti od infekcija, gojaznosti i dijabetesa.

Svetska zdravstvena organizacija savetuje da se u prvih šest meseci života bebe isključivo doje. Kako bi došli do podataka, istraživači su zamolili roditelje da popune upitnike sa pitanjima vezanim za njihovu bebu.

Kolostrum je tečnost koju dojke novopečene majke proizvode u prvih par dana od početka dojenja. Veoma je koncentrovana hrana, bogata proteinima, supstancama za jačanje imuniteta i dobrim bakterijama. Istraživanje je pokazalo da su bebe koje su isključivo dojene i nisu imale ekcem dva puta mogle da budu osetljivije na alergije na hranu od drugih.

Do toga navodno dolazi usled disbalansa između osetljivosti kože i oralne tolerancije. Bebe sa ovim disbalansom mogu imati oslabljenu zaštitu kože i mogu da profitiraju od dojenja i da održavaju njihovu oralnu toleranciju. Majčino mleko, a naročito kolostrum, sadrže dosta supstanci koje jačaju detetov imuni sistem koji se bori protiv alergija. Zašto je to tako još nije jasno.

Naučnici smatraju da je to zbog kasnijeg uvođenja određenih namirnica u ishranu deteta, piše Dejli mejl (Daily mail).

"Ovo je veoma važno jer majke treba da znaju kada i kako da hrane svoje bebe. Potrebno je uraditi još istraživanja u ovoj oblasti. Dojenje je veoma važno za bebu, a mnoge koristi vide se i u odraslom dobu. Na majkama je da odluče da li će da doje bebu, da je hrane samo formulama ili da kombinuju ova dva načina", rekla je profesionalni nadzornik polisa na Kraljevskom koledžu Kler Livingston.

Kompletno istraživanje možete da pogledati OVDE.

Izvor: b92.net

U prvih nekoliko nedelja i meseci bebinog života događa se dosta velikih promena

Ono što novi roditelji možda ne očekuju jesu dlačice koje ostaju na dušeku njihovog novorođenčeta. Tačnije, nekada puna glava kose njihove bebe postaje gotovo ćelava. Srećom, gubitak kose kod novorođenčeta retko je kada zabrinjavajuće stanje. Fetusu počinju da rastu dlake tokom prvog tromesečja. Ali, bilo da se novorođenče rodilo s vrlo malo kose ili dugom i gustom kosom, ono će izgubiti veliku količinu vlasi tokom vremena. U stvari, gubitak kose jednostavno znači da novorođenče vrši ogromno prilagođavanje na život van materice.

Na glavi odrasle osobe svaki pramen kose prolazi kroz fazu rasta i fazu mirovanja, a kada kosa ne raste može doći do njenog opadanja. Kako god bilo, retko se dešava da kod odraslih ljudi kosa opada i onda kada je u stanju mirovanja, a dnevno se izgubi samo oko 50 do 100 vlasi. Međutim, to ne važi za novorođenče.

— Veliki hormonski pomaci se događaju u detetovom telu nakon što se rode, što može uzrokovati da sve njihove dlake uđu u fazu mirovanja istovremeno i da sve opadnu u vrlo kratkom vremenu — objasnio je Saž Timberlajn, pedijatar s Univerziteta u Kaliforniji.

I majka i beba prolaze kroz ogromne hormonske promene tokom porođaja, što je potrebno za uspešan porođaj. Početak porođaja upozorava bebino telo da počne da proizvodi hormone koji su ključni za život van maternice. Neki hormoni pomažu detetovim arterijama i venama da se razvijaju, osiguravajući tako da organi dobijaju dovoljno krvi tokom porođaja i nakon što se pupčana vrpca preseče, izjavio je Timberlajn za Live Science.

— Jedan hormon, nazvan kortizol, pomaže bebinim plućima da odmah udahnu — rekao je on.

Takođe, kortizol pomaže bebinom telu da proizvede vlastitu energiju i toplinu. Kortizol kod odraslih ima ulogu u velikom broju fizioloških funkcija. Smatra se hormonom stresa, a u vreme stresa kortizol pomaže da se usmeri energija prema vitalnim funkcijama i udalji se od manje važnih zadataka.

— Porođaj uzrokuje pozitivan šok na bebu. Taj šok pokreće proizvodnju kortizola, koji energiju usmerava prema razvojnim promenama koje su ključne za opstanak, a u isto vreme ih udaljava od nebitnih funkcija kao što je, između ostalog, rast kose — kaže Timberlajn.

Posle rođenja, sva bebina kosa ostaje u fazi mirovanja. Kosa obično počinje da intenzivno opada od 8. do 12. nedelje, a počinje ponovo da raste oko 3 do 7 meseci života deteta. Sve u svemu, tek oko druge godine života se pojavljuje gusta kosa. Specifično vreme i obrazac gubitka i rasta kose zavisi od brojnih faktora, uključujući pol, etničku pripadnost, genetiku, uslove rođenja (prerano, rano ili kasno rođenje, vaginalni ili carski porođaj) kao i ishrana deteta.

Izvor: Klix.ba