Zdravlje bebe

Alergije kod beba
Foto: Shutterstock

Alergije kod beba

Koje alergije se javljaju tokom odojačkog perioda, kako ih prepoznati i lečiti saznajte u tekstu pedijatra Prim dr Maje Skender.
U praksi se tokom odojačkog perioda najčešće sreću alergijske reakcije tipa I, koje čine osnovu sledećih atopijskih bolesti:

- dečji ekcem

- bronhijalna astma

- polenska kijavica

- angioedem

- koprivnjača.

Prve tri bolesti mogu da, u različitom uzrastu, prelaze jedna u drugu, što je poznato pod nazivom "atopijski marš".

1. Dečji ekcem (atopijski dermatitis) se javlja od drugog do petog meseca života, češće kod odojčadi na veštačkoj ishrani. Radi se o hroničnoj, alergijskoj upali kože lica, naročito obraza, sa povremenim pogoršanjem. U najvećem broju slučajeva iščezava posle druge, treće godine života, ali može da bude uvod u bronhijalnu astmu. Inače, manifestuje se tako što koža najpre zadeblja, postane grublja, a na njoj se pojave crvenkaste, delimično slivene pege. Njih smenjuju plikovi, koji nakon izvesnog vremena popucaju i počinju da vlaže. Njihovim sasušivanjem nastaju kraste. Usled jakog svraba i češanja, česte su sekundarne infekcije. Lakše forme ekcema se ne leče, dok se teže forme leče terapijom koja je u domenu dermatologa ili pedijatra. Preventivne mere su veoma važne: najbolje bi bilo ustanoviti na šta je dete alergično (hrana, alergeni koji se udišu i sl.) i, po mogućstvu, otkloniti uzrok. Detetu treba podseći nokte, kako češanjem ne bi izazvalo dodatne komplikacije. Ponekad je, zbog intenzivnog svraba, potrebna upotreba blagih sedativa. Hormonske kreme su vrlo delotvorne ali imaju ozbiljna neželjena dejstva, pa ne smeju da se koriste duže nego što to lekar propiše. Ponekad prija promena klime (npr. boravak na moru).

2. Bronhijalna astma je najčešća hronična bolest koja se javlja kod školske dece, ali može da započne još u dojenačkom periodu. Manifestuje se ponavljanim napadima otežanog disanja usled bronhoopstrukcije (suženja disajnih puteva - bronhija), zviždanjem, osećajem stezanja u grudima i kašljem. U osnovi bolesti je prekomerna reaktivnost bronhija na alergijske, fizičke, hemijske, infektivne i druge nadražaje, što je posledica njihove hronične upale. U prvim godinama života je teško razlikovati pojedinačne epizode opstruktivnog bronhitisa tokom akutnih virusnih infekcija od prave astme. Postojanje atopijskih bolesti kod bliskih rođaka i ponavljani napadi bronhoopstrukcije, koji popuštaju pod terapijom bronhodilatatorima, navode na potrebu za ispitivanjem u pravcu astme. Treba uraditi krvnu sliku, rendgenski snimak pluća, parazitološki pregled stolice, tuberkulinski test i odrediti nivo IgE u krvi. Dalje ispitivanje zavisi od uzrasta.
Kožne probe Alergijske kožne probe na hranu i alergene iz okoline su korisne, ali retko uspevaju pre treće godine života. Plućna funkcija može da se ispituje metodom spirometrije tek kod deteta starijeg od pet godina, zbog potrebne saradnje sa ispitivačem. Na osnovu anamneze, kliničke slike i laboratorijskih rezultata, lekar će da odbaci ili da potvrdi dijagnozu astme, a potom da napravi plan lečenja - koji zavisi od toga da li se radi o lakom, umerenom ili teškom obliku bolesti. Inače, roditelji bi trebalo da pohađaju kurs o nezi i lečenju astmatičnog deteta, na kojem će im biti objašnjeni priroda bolesti i mere prevencije. Najvažnija je kontrola sredine koja podrazumeva uklanjanje dokazanih i potencijalnih alergena: buđ, prašina (tj. ekskreti grinje, koja živi u kućnoj prašini), polen, perje, dlaka, ili pojedine vrste hrane. Kada su u pitanju bebe, alergeni češće potiču iz hrane. Obično su to belančevine kravljeg mleka, koje čine osnovu svake mlečne formule. Provokativni faktor može da bude i virusna infekcija pa je potrebno, u granicama mogućnosti, da se dete zaštiti izbegavanjem kontakta sa prehlađenim osobama i skraćivanjem boravka u zatvorenim prostorijama, naročito u jaslicama. Lečenje se sprovodi udisanjem lekova pomoću aparata - inhalatora, a vrstu leka određuje lekar. Ponekad su neophodne injekcije, a u najtežim slučajevima bolničko lečenje u jedinici intenzivne nege.

3. Polenska kijavica se, praktično, ne javlja u prvoj godini života, jer je za nju potreban ponovni kontakt sa polenom (znači, druga sezona od rođenja), ali je i kod odojčadi opisan alergijski rinitis (upala nosne sluznice, praćena neprekidnom bistrom sekrecijom iz nosa), i to kao posledica alergije na hranu. Ova deca u brisu nosa imaju povećan broj eozinofila (belih krvnih zrnaca, karakterističnih za alergiju). Kod dokazane alergije, naročito astme, treba delovati preventivno - dugotrajnom primenom lekova koji imaju za cilj da spreče ili ublaže pojavu alergijskih simptoma.

4. Koprivnjača (urtikarija) se manifestuje kožnom pojavom urtika (oštro ograničena, uzdignuta područja kože nepravilnog oblika, praćena svrabom). Može da zahvati bilo koji deo tela. Kao alergeni se najviše okrivljuju antigeni iz hrane (riba, jaja, orasi, kikiriki, aditivi u hrani), neki lekovi, zatim biljke (kopriva), ujedi insekata, polen, prašina, virusne i parazitarne infekcije, fizički agensi (izlaganje hladnoći, suncu) i neke retke bolesti. Tokom lečenja je potrebno isključiti sve osumnjičene supstance. Eliminaciona dijeta podrazumeva ishranu bez namirnica životinjskog porekla, južnog voća, čokolade, konzervanasa i sl. Daju se lekovi iz grupe antihistaminika, a u težim slučajevima i neki drugi u vidu injekcija. Po prestanku simptoma, terapija se ukida i postepeno uvodi hrana: jedna po jedna namirnica dnevno kako bi se, u slučaju ponovne pojave koprivnjače, ustanovilo šta je izaziva. Mazanje kožnih promena mastima i kremama nema opravdanja. Kod dugotrajne koprivnjače je potrebno tragati za crevnim parazitima i nekim drugim infektivnim agensima. Alergija na hranu u detinjstvu je obično prolazna pojava.

Sličan koprivnjači

Angioedem (Quinckeov edem) je bolest vrlo slična koprivnjači i sa njom je udružen u 90 odsto slučajeva. Razlika je u tome što otok i crvenilo zahvataju dublja tkiva (potkožno i sluznice), nejasno su ograničeni i obično lokalizovani oko očiju, usana, na jeziku, šakama i stopalima, i oko polnih organa. Najopasnija, ali ne i najređa lokalizacija su ždrelo i grkljan, kada može doći do ugušenja. Ukoliko zahvati crevnu sluznicu, manifestuje se bolovima u trbuhu, mukom i povraćanjem, pa liči na hiruršku bolest. Bolesnika sa angioedemom treba hitno odvesti u najbližu zdravstvenu ustanovu.

Alergija na belančevine kravljeg mleka

Ova alergija je posebno česta kod odojčadi na veštačkoj ishrani, mada može da se javi i kod dojenih, izrazito predisponiranih beba, čije majke konzumiraju kravlje mleko. Suština je u strukturi belančevina koja je prilagođena drugoj vrsti sisara. Zbog nezrelosti crevne sluznice u prvih šest meseci života, krupni molekuli nesmetano prolaze ovu barijeru i izazivaju alergijsku reakciju - koja se ispoljava bilo bronhoopstrukcijom, bilo prolivom i/ili nenapredovanjem. Isključivanjem ove vrste hrane i uvođenjem humanog mleka ili hipoalergijskih mlečnih formula, simptomi se povlače i ponovo vraćaju kada se dete vrati na prethodni način ishrane. Kako se radi o hroničnoj bolesti koja vodi u tešku pothranjenost, sa brojnim komplikacijama koje mogu da ugroze život deteta, ispitivanje i lečenje se sprovode u bolnici. Ovaj problem je mnogo češći nego što se misli, zato je od neprocenjive važnosti da se beba od prvog dana života hrani isključivo majčinim mlekom, odnosno da u prva četiri do šest meseci, pa i kasnije - do kraja prve godine, ne dobija drugu vrstu mleka. Za odojčad čije majke nemaju mleka, naročito ako u porodici postoji atopija, preporučuju se hipoalergijske mlečne formule (nose oznaku HA), jer im je belančevinski sastav mnogo sličniji onome u humanom mleku, nego kod standardnih formula. Kravlje mleko se, kao naročito alergogeno, nikako ne savetuje u prvoj godini života.

Prim dr Maja Skender, pedijatar

Izvor: www.yumama.com

Visoka temperatura, kašalj, kažu nije grip
Foto: Flickr

Visoka temperatura, kašalj, kažu nije grip

Ovih dana je zaista veliki broj dece «na nišanu» virusa. Naročito su na udaru obdaništa, u kojima gotovo da nema deteta bez nekog od simptoma virusne infekcije. Kašljanje i kijanje su svuda prisutni, ali neka deca imaju i visoku temperaturu, veoma su lomna, i stvarno izgledaju kao da imaju grip… ali epidemije gripa još uvek nema.Zato smo rešili da odgovorimo na najčešće postavljena pitanja, koja su vezana za aktuelne infekcije.

Šta je, ako nije grip?
Ima mnogo vrsta virusa, a ovi koji sada haraju (napadaju i mame i tate) – spadaju u respiratorne viruse. Oni prevashodno napadaju disajne organe. Za razliku od letnjih «kolega», veoma im prija hladnoća, baš kao i virusu gripa. Ima virusa vrlo srodnih gripu, koji pripadaju familiji parainfluence (i ime im je slično). E, oni haraju ovih dana, ali nemaju «ekskluzivu» za napadanje dece i odraslih, pa se uspešno mešaju sa ostalim virusima, čijim imenima ne bismo da vas zamaramo.

Kako bolest počinje?
Deca prvo pomalo kašljucaju, pre svega zbog sekreta koji se iz nosa sliva unazad u grlo. Ovaj sekret draži sluzokožu ždrela (koja je i sama mesto razmnožavanja virusa), pa nastaje suv – nadražajni kašalj. Kako se sekret prevashodno sliva niz grlo, prvih dana se ne vidi curenje nosa, ali već posle par dana deca proslinave.

A temperatura?
U početku nema povišene temperature, ali posle nekoliko dana dete počinje da polako «gorucka», a neka deca čak imaju veoma visoku temperaturu (preko 39,5 stepeni). Sa skokom temperature, deca polako gube apetit i postaju sve manje zainteresovana za igru i komunikaciju. Kada temperatura padne, deca se obično oraspolože, ali sa novim skokom febrilnosti – klinci se opet «potule». U fazi razbuktavanja infekcije, deca najveći deo dana imaju povišenu temperaturu. Glavobolja je gotovo redovan pratilac visoke temperature, naročito kod veće dece.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

'Rodin ujed', Mnogolska mrlja i modrice: Uobičajene pojave na koži novorođenčeta
Foto: Profimedia

'Rodin ujed', Mnogolska mrlja i modrice: Uobičajene pojave na koži novorođenčeta

Roditelji često budu uplašeni kada vide ove promene na bebinoj koži, međutim nema razloga za strah. Pogledajte koje su to uobičajene promene na bebinoj koži nakon rođenja.
Nakon što dođe u kontakt sa spoljnom sredinom, tanka i meka koža novorođenčeta može da odreaguje na različite načine. Promene na koži roditelji lako i brzo uočavaju, ali nisu sigurni da li su one uobičajene ili moraju ipak da se obrate lekaru. Prvo, kako bi zanli da je uopšte u pitanju promena, potrebno je da roditelji znaju kako izgleda normalna koža novorođenčeta. Normalna koža je meka, tanka i baršunasta, a u zavisnosti od zrelosti bebe, prekrivena belim sirastim mazom. Na primer, kod nedonoščadi, postoji veća količina ovog zaštitnog sloja, dok ga deca koja su prešla termin, nemaju uopšte.
Koža kod beba koje su prešle termin, obično je suva i perutava i ljušti se na dlanovima i tabanima. Kada ljuštenje i perutanje prođu, ostaje fina, meka koža koja ne zahteva nikakav tretman.

A uobičajene promene na koži bebe nakon rođenja su i:

- 'Modrice' na prednjačećem delu, ili sitne ljubičaste tačkice. Najčešći uzrok sufuzija (modre prebojenosti) lica je zategnut pupčanik oko vrata, ali ova pojava brzo prolazi.

- Modrice (hematomi) i tačkice (petehije) nastaju zbog prskanja krvnih kapilara i izliva male količine krvi u kožu. I one će proći za nekoliko dana. Ali, zbog oslobađanja crvenog krvnog pigmenta hemoglobina, koji se metaboliše u žuti bilirubin, mogu da budu uzrok produžene novorođenačke žutice. Ukoliko je potrebno, beba će još u bolnici da dobije fototerapiju (osvetljavanje golog tela plavom svetlošću određene talasne dužine), koja ublažava žuticu.

- Makularni hemangiom ili "ujed rode" je vaskularni nevus (proširenje krvnih sudova). Veoma je česta pojava kod novorođene dece, obično prisutna na potiljku, zatim na korenu nosa i očnim kapcima. Na pritisak pobledi, a zacrveni se pri plaču. Spontano iščezava do kraja prve godine života, mada hemangiom na potiljku može trajno da ostane.

- Sitne (poput prosa) bele tačkice na nosu, bradi i/ili obrazima, nazvane milia su zapušeni kanali lojnih žlezdica i normalna su pojava kod novorođenčadi.
- Mongolska mrlja je tamno plava prebojenost kože, različite veličine, u predelu trtične kosti. Česta je pojava kod crne i orijentalnih rasa, u našoj sredini kod romske dece, ali se viđa i kod 10 odsto beba bele rase. Iščezava spontano do četvrte godine života.

Ovo bi bile najčešće 'normalne' pojave po koži novorođene bebe, koje skoro nikad ne zahtevaju tretman i spontano iščezavaju.

Izvor: yumama.com

Hitna hirurgija kod novorođenčadi: Koje urođene anomalije se operišu odmah nakon rođenja?
Foto: Profimedia

Hitna hirurgija kod novorođenčadi: Koje urođene anomalije se operišu odmah nakon rođenja?

Urođene anomalije kod novorođenčadi se uspešno leče, ali uslov za to je dijagnostifikovanje problema na vreme. Dečiji hirurg primarijus dr Vesna Milojković Marinović, otkriva da se ovakve anomalije mogu uočiti još i u trudnoći, kao i kako se leče. Hirurgija urođenih anomalija sistema za varenje koje nastaju dok je beba u stomaku, najčešće se izvodi hitno, u prvim satima nakon rođenja. U čak 95 odsto slučajeva, problemi se uspešno rešavaju, ali je važno otkriti problem na vreme i izvesti operaciju u pravom trenutku. Najčešća su urođena oboljenja sistema za varenje, ali nisu retki ni srčane i bubrežne anomalije, koji mogu da budu opasne po život. Na odeljenju neonatalne hirurgije, na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", godišnje se obavi oko 400 ovakvih intervencija. "To je hitna hirurgija, gde ponekad u kratkom periodu morate posumnjati o čemu se radi, uraditi dijagnostiku i ući u opercionu salu, pri čemu su minuti bitni. U retkim slučajevima operacija se može planirati nekoliko dana ili čak nedelju unapred", kaže načelnica odeljenja prim. dr sci. Vesna Milojković Marinović, specijalista dečje hirurgije i akademski specijalista neonatalogije.

Koje urođene anomalije kod novorođenčeta se najčešće operišu?

- Najčešće su operacije ingvinalne kile i slepog creva. One se ubrajaju u rutinske, ali postoje slučajevi kada postaju izuzetno zahtevne i komplikovane. Osim toga, česte su atrezije creva i jednjaka, gastrohize, omfalokele, teratomi, akutni volvolus, megakolon, anomalije žučnih kanala...

Koja stanja su najhitnija?

- Jedno od najurgentnijih stanja je akutni volvulus creva, odnosno uvrnuće creva oko vaskularne peteljke. Prvi znak ovog problema jeste da dete povraća žutu ili zelenu tečnost. Mora se reagovati najkasnije u roku od šest sati, jer ako se zakasni, radi se takozvana masivnu resekciju creva, odnosno odsecanje dela creva koje je puklo. To može da dovede do rizika od nastanka sepse i sindroma ultrakratkog creva.

Šta za kratko vreme lekar mora da uradi kada stigne hitan slučaj?

- Lekar mora da izvrši kompletan pregled novorođenčeta, posumnja na neko oboljenje i primeni odgovarajuću dijagnostiku. To može da bude ultrazvuk, kontrasna radiografija, magnetna rezonanca trbuha ili skener. Nije retkost da žene ne znaju da postoji problem sa bebom sve dok se ne porode, jer nisu pregledane adekvatnim ultrazvukom ili ginekolog nije prepoznao problem. Zbog toga je to za njih jako traumatično iskustvo.

Koje anomalije se mogu otkriti u trudnoći, kada postoji adekvatna dijagnostika i stručnost lekara?

- Neke anomalije se mogu otkriti vrlo rano, već u drugom trimestru trudnoće. Na primer, gastrohiza je defekt prednjeg trbušnog zida gde su deo creva ili želuca van trbušne duplje, što se na ultrazvuku pre rođenja vrlo jasno vidi. Urođeni tumori koji mogu da postanu maligni, ili su bizarne veličine pa mogu iskrvariti, takođe se rano dijagnostikuju.

Kada se problem otkrije tokom trudnoće, kako izgleda dalji postupak?

- Na prenatalnom konzilijumu, ginekolozi, pedijatri, urolozi i neonatalni hirurzi zajedno pregledaju ultrazvučne nalaze. Ukoliko se potvrdi postojanje anomalije, trudnice se najčešće prebacuju u "Narodni front", na odeljenje za rizične trudnoće. Odmah po rođenju, bebe se transportuju na Institut za majku i dete, gde je ekipa lekara uvek spremna da reaguje u ovakvim slučajevima.

Koje operativne tehnike se koriste kada su u pitanju novorođenčad?

- Većina operacija se radi bez vidljivog reza, transanalno. Postoje dve priznate operativne tehnike koje se koriste u svetu. To su transanalni pristupi, gde se sve radi kroz analni otvor, što su tehnike po autorima Svensonu i Ortegi. Institut "Dr Vukan Čupić" može da se pohvali da sa uspehom izvodi obe tehnike i postoji višedecenijsko iskustvo u ovoj oblasti hirurgije.

Nakon intervencije, koliko traje oporavak beba i koliko se zadržavaju na lečenju?

- U zavisnosti od težine stanja, dete može da se zadrži u Institutu od dva dana, do dve nedelje, ali u težim slučajevima, i po nekoliko meseci. To zavisi od osnovnog oboljenja i od brzine oporavka.

Težak zahvat
Koja teška anomalija se leči sa uspehom?

- Za pacijenta sam imala devojčicu kojoj je prvog dana života otkriven prekid u kontinuitetu creva na tri nivoa, što predstavlja komplikovanu formu atrezija i malrotacije creva. Operacija je bila jako teška, ostala je sa 40 centimetara tankog creva, što je minimum za normalan život. Sada devojčica ima 15 godina i nema nikakvih tegoba. To je najveća nagrada za jednog hirurga.

Uzrok nije uvek poznat
Koji su najčešći uzroci anomalija koje se operišu u prvim danima života?

- Tačan uzrok se, nažalost, ne može uvek sa sigurnošću utvrditi. Ponekad su anomalije genetski uslovljene, dok u nekim slučajevima zloupotreba alkohola i droga može da poveća rizik od ovakvog stanja.

Izvor:www.yumama.com

Zdravlje novorođenčeta: Šta je hemoragijska bolest i kako da je sprečite
Foto: Shutterstock

Zdravlje novorođenčeta: Šta je hemoragijska bolest i kako da je sprečite

Hemoragijska bolest kod novorođenčeta se javlja usled nedostatka vitamina K, a pedijatar Maja Skender savetuje kako da prevenirate ovu bolest kod vaše bebe.
Hemoragijska bolest novorođenčeta je stečeni, prolazni poremećaj koagulacije kr­vi kod novorođenčeta, a karakteriše je sni­žena aktivnost vitamin K zavisnih činilaca koagulacije. Vitamin K je važan sastojak nekih faktora zgrušavanja krvi, bez kojih ne samo što krv ne može da se zgrušava nakon povrede, nego nastaju i spontana krvarenja.
Obolelim bebama je, pored vitamina K, ponekad neophodno dati krvnu plazmu koja sadrži faktore zgrušavanja, a kod gubitka veće količine krvi i transfuziju eritrocita. Ova odojčad, po pravilu, kasnije zahteva višemesečnu terapiju preparatima gvožđa.

Kako vi možete da prevenirate hemoragijsku bolest kod vaše bebe?
U cilju sprečavanja pojave ove bolesti, propisano je obavezno davanje vitamina K svoj deci neposredno nakon rođenja. Osim toga, vrlo je važno što ranije započinjanje dojenja, čime se pospešuje naseljavanje bebinih creva "dobrim" bakterijama, proizvođačima vitamina K. Izvesnu količinu beba dobija i preko majčinog mleka. Međutim, pošto je ovaj vitamin rastvorljiv u mastima, a ne u vodi, ima ga samo u takozvanom zadnjem mleku, bogatom mastima. Iz tog razloga je izuzetno važno da dete sisa iz jedne dojke do kraja, pa tek onda iz druge, kako bi posisalo "zadnje" mleko. Ukoliko ga dojite po deset minuta iz svake dojke, ono dobija samo "prvo", vodenije mleko, i u riziku je da oboli od hemoragijske bolesti.

Izvor: yumama.com

Zimski problem sa očima
Foto: Pixabay

Zimski problem sa očima

Zašto kod skoro svake prehlade bebi okce zakrmelja? Čim stigne hladnije vreme, značajno se poveća broj dece koja imaju različite infekcije. Naravno, preovlađuju infekcije disajnih organa – koje, ne tako retko, utiču i na okce.
Ovo pitanje se odnosi na bebe starije od šest meseci, jer se kod mlađe odojčadi ipak radi o posebnom problemčiću (iako je mehanizam nastanka vrlo sličan).

Kakve veze imaju prehlade i infekcije oka?

Oko je u vrlo «intimnoj» vezi sa nosićem. Iz unutrašnjeg ugla oka polazi jedan mali kanal, koji odvodi suze u nos. Naime, suze se stvaraju u suznoj žlezdi, koja se nalazi u spoljnjem uglu oka, a odatle plivaju po celom oku i otiču preko pomenutog (suznog) kanala u nos.

E, kada je zapušen nos, neretko se zapuši i suzni kanalić, pa zato suze slabo otiču i zadržavaju se u oku. Čim negde u organizmu postoji zastoj, tu nastaje infekcija. Tako je i u oku – pošto suzice ne otiču, nastaje infekcija, koja se naziva konjunktivitis (conjunctivitis).

Zašto se stvaraju žućkasti krmelji?

Zato što se u «suznom zastoju» razmnožavaju bakterije, koje odbrambene ćelije pokušavaju da eliminišu (pobede). U toj borbi se stvaraju žućkasti krmelji – koji su, u stvari, manja količina gnoja.

Kako lečiti «krmeljive oči» tokom prehlade?

Prvo treba otpušiti nosić. Dobra i redovna toaleta nosa fiziološkim rastvorom, uz kratkotrajnu pomoć kapi, prvi je i neophodan korak. Kada otpušimo nosić, i suzni kanal će se otpušiti, suze će nesmetano da otiču, pa će osnovni uzrok problema da bude otklonjen.

Uz otpušavanje nosića, treba redovno čistiti oči blagim, lokalnim antiseptičnim rastvorom troprocentne borne kiseline (acidi borici pro oculi). Taj rastvor može da se nabavi u većim apotekama, koje ga pakuju u sterilnim uslovima. Sterilna gaza i čiste ruke, uz pomoć pomenutog rastvora, redovno čišćenje tri do četiri puta dnevno – kod većine dece (naravno, uz otpušen nosić) rešava problem. Ovako se čiste oba oka, čak i ako drugo izgleda zdravo (brzo će da se «zarazi» od bolesnog). Ako se, ipak, problem održava i pored redovnog čišćenja očiju, treba se obratiti pedijatru ili oftalmologu. Lekar će da prepiše odgovarajući lokalni antibiotik, koji sigurno rešava problem.

Mogu li ovi problemi da se spreče?

Redovna toaleta nosa je možda jedini način da se problem spreči, mada je to ponekad zaista teško. Ako beba kod svake prehlade ima ovo zapaljenje okca, treba se javiti pedijatru, koji će da odluči ima li potrebe da se dete uputi oftalmologu.

 ČIM IZAĐE NA SNEG – DETETU SUZE OČI, PA STALNO ŽMIRKA

Zašto sneg pojačava suzenje očiju?

Nije to «zasluga» snega već hladnog vazduha i, naročito, vetra, koji pojačava lučenje suza. Zapravo, reč je o odbrambenom mehanizamu oka od surovih zimskih uslova.

Zato ta pojava ne treba da vas brine, u pitanju je sasvim prirodna reakcija očiju.

A žmirkanje?

Žmirkanje na snegu obično znači da je sunce jako i smeta oku. Bela boja odbija sunčeve zrake, tako da lepo planinsko sunce može da bude veoma neprijatno za oči. To, naravno, važi za sve, ne samo za decu. Ultraljubičasti zraci mogu da budu vrlo opasni po oči! Zato je zabranjeno sunčanje lica na planini bez zaštitnih naočara!

Kako izbeći ove neprijatnosti?

Lako. Stavite detetu naočare za sunce sa UV zaštitom! Dobre naočare za sunce moraju da budu obavezan deo zimske opreme i za decu i za odrasle. Baš kao kapa I rukavice. Ako je jak vetar, maske za skijanje su pravo rešenje. Naravno, sa odgovarajućim UV filterom. Međutim, ski maske nisu namenjene isključivo snežnim danima (iako im je to glavni zadatak), veoma su korisne i tokom sunčanih, ali vetrovitih dana na snegu.

Izvor:mojpedijatar.co.rs

Beba se zarumenila
Foto: Pixabay

Beba se zarumenila

Zašto koža «pati» na hladnoći?
Koža je uvek prva na udaru – hladno, toplo, vetar, voda… sve prvo utiče na kožu. Tako je i zimska hladnoća osvedočeni neprijatelj dečje kože.
Hladan vazduh «skuplja» kožu, a hladan vetar je suši, pa koža lako puca, postaje ranjiva i bolna. Kada je dete duže izloženo hladnoći, krvni sudovi koji hrane kožu se skupljaju. Tako manje krvi stiže u kožu, što dodatno pogoršava situaciju. Koža ostaje bez toplote, ali i bez hranljivih materija, koje su joj stvarno neophodne.

Da li svi delovi kože podjednako «stradaju»?
Najizloženiji delovi kože su baš oni koji su na udaru hladnoće – koža lica i ruku. Ostatak tela je najčešće dobro zaštićen. Zato ruke i lice traže posebnu negu tokom zime! Usne su sledeće «kritično mesto». Pošto su često vlažne, one se lako «presuše» na hladnom vazduhu, pa pucaju i «peku».

Baš je simpatično kada se beba zarumeni na planini…
Jeste, ako to ne traje dugo. Ukoliko je beba (nezaštićena) duže na hladnoći, «zdrava» rumena boja će da izbledi, a koža će brzo da se ošteti. Bebe su naročito osetljive na hladnoću, ali to uglavnom svi znaju, pa se retko dešava da bebina koža ozbiljnije strada tokom zime. Ovo, nažalost, ne važi za one bebe koje su lišene zaštite toplog doma.

A kombinacija planinsko sunce i hladan vetar?
Planinsko sunce je veoma opasno za nezaštićenu kožu! Ultraljubičasto zračenje je na planini jače nego na moru, zbog ređeg vazduha, ali i zbog refleksije sunčeve svetlosti na belom snegu. Zato je izuzetno opasna kombinacija hladnog vetra i planinskog sunca.

Da li deca sa osetljivom kožom imaju više problema tokom zime?
Nažalost, da!

Deca sa osetljivom kožom, naročito deca koja imaju atopijsku konstituciju (deca sklona alergiji), često imaju ekcem! Roditelji takve dece znaju da je zima vreme kada se bolest pogoršava. Hladan vazduh je jedan od krivaca, ali nije jedini. Grejanje u zatvorenim prostorijama takođe suši kožu, a i nagle promene «toplo – hladno» doprinose pogoršanju ekcema.

Kako zaštititi dečju kožu od hladnoće?
- Prvo, decu treba pametno utopliti – rukavice su obavezne, a u slučaju veoma hladnog i vetrovitog vremena, treba zaštititi kožu lica i čela kapom i «maskom», koja je gotovo standardni deo skijaške opreme.

- Nikada ne dajte deci da izađu na hladnoću neposredno posle pranja ruku ili umivanja, a da se dobro ne obrišu i osuše. Vlažna koža na hladnoći brzo propada!

- Deca sa osetljivom kožom moraju da imaju «pojačanu negu» tokom zimskih meseci. Hidrantne kreme su obavezne pre izlaska napolje. Naravno, posle nanošenja treba ostaviti koži da upije kremu, i to 10 do 15 minuta pre izlaska iz kuće. Čim se dete vrati u kuću, ruke treba da opere, osuši i odmah namaže hidrantnom kremom. Ako primetite značajno pogoršanje ekcema, obratite se lekaru.

- Posle večernjeg kupanja, a pre spavanja – treba namazati ruke hidrantnom kremom koja će da pripremi kožu za sledeći hladan, «naporan» dan za kožu.

- Ako se detetu pojave ragade, to jest «napukla koža», potrebna je intenzivnija nega. Tada, pored hidrantne kreme, na mesta gde je koža oštećena, treba naneti kremu sa pantenolom, koja ubrzava epitelizaciju (zarastanje).

- Usne treba redovno mazati zaštitnom kremom – obavezno pre svakog izlaska iz kuće, ali i posle pranja zuba. Ako dete boravi duže napolju, treba da koristi kreme sa zaštitnim faktorom protiv UV zračenja.

- Obavezno je korišćenje krema sa što većim zaštitnim faktorom protiv ultraljubičastog zračenja! Lice, nos i čelo treba «bogato» namazati pre svakog izlaska, ali i tokom boravka napolju. Kvalitetne kreme za sunčanje sadrže i potrebne komponente koje čuvaju vlažnost, pa je nega i zaštita kože zaista potpuna.

Izvor:www.mojpedijatar.co.rs

Sve što treba da znate o groznici kod beba
Foto: Profimedia

Sve što treba da znate o groznici kod beba

Vaša beba se probudila rumenih obraza, toplija nego inače. Merite joj temperaturu a toplometar pokazuje 37,7? Da li bebi dati lek ili je odvesti kod lekara?
Telesna temperatura ispod 38 stepeni ne spada u groznicu, a kao i kod odraslih i kod beba se može desiti da se telesna temperatura blago povisi iz raličitih razloga.

Blago povišena temperatura (do 38 stepeni) smatra se normalnom pojavom čak i kod najmlađih članova (npr. kod prehlada ili izbijanja zubića), tako da lekovi ili odlazak kod lekara u tom slučaju verovatno neće biti potrebni.
Rektalni toplomeri su najprecizniji
Najpre treba utvrditi tačnu telesnu temperaturu bebe. Možda nerado koristite rektalne toplomere za vašu bebu, ali istina je da su oni najtačniji kada je telesna temperatura u pitanju. Izbegavajte korišćenje staklenih toplomera jer oštećenjem stakla može doći do izlivanja štetnih supstanci koje mogu naškoditi bebi.

Toplomeri koje se stavljaju ispod pazuha, ili oni koji se koriste na čelu pa čak i oni za uši ne nisu ni približno tačni kao rektalni što će vas samo navesti na bespotreban put do lekara.
Važno je razlikovati bakterijsku od virusne groznice
Virusne tegobe se ispoljavaju kada se telo vašeg deteta bori protiv bolest izazvane virusom, bilo da je to infekcija creva ili običan grip. Tegobe se polako povlače i nestaju nakon tri dana a antibiotici nisu neophodni. Sa druge strane, bakterijske groznice kao što su infekcije uha, infekcije urinarnog trakta kao i bakterijski meningitis su dosta ređe ali i dosta opasnije jer mogu dovesti do većih komplikacija ukoliko se ne leče.

Potrebno je hitno otići lekaru ukoliko:

- je vaša beba uzrasta ispod tri meseca a telesna temperatura je preko 38 stepeni

-je vaša beba mlađa od dve godine a groznica traje duže od 24h

-je vaše dete starije od dve godine a groznica ne prestaje ni posle tri dana

-temperatura ciklusno raste preko 38 stepeni, nezavisno od uzrasta
Za bebe ispod tri meseca, groznica spada u hitna stanja
Ukoliko telesna temperatura pređe 38 stepeni, pomoć lekara je neophodna. Odvedite bebu do najbliže zdravstvene ustanove i izbegavajte davanje lekova na svoju ruku. Postoje dva razloga zasto su groznice rizične po zdravlje beba. Prvo, kod male dece sloj ćelija koji se nalazi između krvotoka i centralnog nervnog sistema je jako tanak i bakterije se mogu brzo probiti i napraviti štetu. Takođe male bebe ne pokazuju tipične sipmptome bolesti pa se mogu razviti razne infekcije pa čak i one veoma opasne. Zbog svega toga se moraju obaviti detaljije analize. Lečite simptome a ne brojke
Većina roditelja veruje da što je veća temperatura - dete je bolesnije. To nije uvek slučaj. Može se desiti da dete sa tepmeraturom od 39 stepeni izgleda savršeno normalno dok ono sa temperaturom od 38 stepeni će biti nervozno, uplakano i zahtevati konstantu pažnju i nošenje. To samo pokazuje da ukoliko je detetu pod temperaturom udobno i ne pokazuje neke veće simptome prehlade nema potrebe za lekovima iako je broj na toplomeru veći od uobičajenog.
Groznica je zdrav odgovor organizma
Uprkos onome što smo svi već negde čuli - groznica ne oštećuje mozak deteta. U većini slučajeva ne pravi nikakvu štetu u organizmu. Lekovi protiv prehlade mogu smanjiti temperaturu ali ne mogu sprečiti virusne napade. Kada vam se dete prehladi i polako krenete da paničite samo se setite da je groznica znak da imuni sistem vašeg deteta dobro radi i da je povišena temperatura prirodan odgovor organizma. Koristite lekove pažljivo. Lekovi poput ibuprofena i paracetamola mogu privremeno spustiti temperaturu i doneti olakšanje. Ali pre upotrebe lekova, pokušajte da spustite temperaturu tuširanjem mlakom vodom, akcenat stavite na čelo i pazuhe. Takođe je jako bitno da beba pije dosta tečnosti da ne dođe do dehidratacije. Obucite joj nešto lagano i provetravajte prostorije, trudite se da ih drzite svežim. Ukoliko se stanje ne menja, možete pokušati sa lekovima sa spuštanje temperature (naravno ako beba nije mlađa od tri meseca) i tada je obavezno potražiti pomoć lekara.

Saveti za upotrebu lekova

- ako je beba mlađa od dve godine uz konsultacije sa lekarom oko dozvoljene doze

- ako je beba uzrasta 3-6 meseci dajte joj paracetamol ne ibuprofen

- doza se određuje na osnovu kilaže a ne uzrasta deteta

- ne koristite aspirin za vaše dete zbog mogućnosti izazivanja Rejesovog sindroma, retkog ali opasnog stanja

- ukoliko beba spava, nema potrebe da je budite ukoliko je vreme za lek.

Izvor:https://www.yumama.com

Prehlada kod dece
Foto: Pixabay

Prehlada kod dece

Nos curi, dete kija, a neretko se i zakašlje. Temperatura nije povišena, dete je dobrog raspoloženja i apetita, živahno i aktivno. Nema dileme – ovo je prehlada, ali ima mnogo dilema, pa i zabluda oko najčešće infekcije disajnih puteva!
Hajde da odgovorimo na najčešća pitanja i rešimo nedoumice:

Šta je u stvari prehlada?

Prehlada je BLAGA virusna infekcija gornjih disajnih puteva – prevashodno nosa i gornjeg dela grla. Radi se, da to podvučemo još jednom, o najčešćoj infekciji disajnih puteva!

Pa zar nije hladnoća glavni uzrok?

NIJE ni hladnoća NI promaja, već su VIRUSI uzrok prehlade – tu nema dileme!

Virusa prehlade je mnogo – ima ih preko 200 tipova, a zaista se češće javlja u hladnm danima. Ipak, prehlada se može desiti bilo kada tokom godine.

Kako se dobija?

Lako – kontaktom sa drugim bolesnim detetom ili odraslim obolelim. Virusi se lako i brzo šire, kijanjem, kašljanjem, ali i prljavim rukama!

Dete obriše nos, NE opere ruke, pa se druži i dodiruje sa zdravima – eto brzog širenja virusa.

Zašto se tako često ponavlja kod deteta koje ide u vrtić?

Virusi prehlade se naročito se brzo i lako šire u koletivima – vrtićima, školama, ali i svim mestima gde se okuplja veći broj ljudi. Deca u vrtićima su najviše izložena jer još uvek nisu razvile imunitet protiv brojnih virusa prehlade.

Zato ih virusi napadaju “serijski”, a razmena različitih tipova virusa može trajati mesecima!

Kada se mora kod doktora?

Zbog prehlade se NE MORA kod lekara!

To je bezazlena i blaga virusna infekcija nosa, pa ga treba redovno čistiti i držati prohodnim – i to jesve!

Ima li komplikacija ?

One su IZUZETNO retke, pošto se radi o blagim i prolaznim infekcijama.

Uglavnom se radi o produženoj zapušenosti nosa (zbog neredovnog ispiranja i održavanja nosa prohodnim), a zbog toga se može javiti “blokada” Eustahijeve tube koja se nalazi između nosa i grla. Posledica je bol u uhu (usled nagomilanog sekreta u srednjem uvu), a ako nos ne otpuši – može nastati i zapaljenje srednjeg uva (otitis media).

Kod strarije dece se, takođe veoma retko, može javiti upala sinusna – sinuzitis. Opet je uzrok isti predugo zapušenje nosa koji se NE “servisira” kako treba.
Da li antibiotici mogu da pomognu?

NE MOGU!

Prehlada je VIRUSNA (i to BLAGA virusna bolest), a tu antibiotici NE pomažu i NE treba ih davati!

Jedini “lek” je ispiranje nosa fiziološkim rastvorom (ili nekim od preparata koji sadrži morsku vodu)!

Može li beba u šetnju?

Može, ako napolju nije prehladno i vetrovito!

Važno je izbegavati zatvorene prostore gde boravi mnogo ljudi i gde se mogu “pokupiti” drugi – opasniji virusi.

Kako pojačati imunitet protiv virusa prehlade?

Kada se radi o običnoj prehladi – dakle blagoj virusnoj infekciji, NEMA potrebe da se imunitet posebno ojačava! Dovoljno je da se dete zdravo hrani (sa dosta svežeg i ceđenog voća) i da živi zdrav život – redovna fizička aktivnost i zdrav san.

Vremenom (koje se ipak meri godinama) će dete samo razviti imunitet protiv brojnih virusa prehlade, a to se obično dešava sa 6 do 7 godina.

Izvor:https://www.mojpedijatar.co.rs

Bebini zubići

Bebini zubići

Bebini zubići
Oko šestog meseca vašem će detetu početi izbijati zubići i do dve i po godine pojaviće se svih 20 pravih zubića. Svaki zubić sastoji se od dva dela: krune, koja se može videti u ustima i korena koji pričvršćuje zub za vilicu. Spoljni deo zuba građen je od gleđi koja štiti krunu i osigurava snažnu površinu za žvakanje. Zato što gleđ nije potpuno oblikovana kad izlaze prvi zubići, potrebno je da bi ojačala dodavati kalcijum i ostale minerale sledećih šest do dvanaest meseci. Kalcijum i fosfati u gleđi često su na udaru kiselina koje stvaraju bakterije što žive u plaku. Ove bakterije za stvaranje kiseline koriste ugljene hidrate, kao što je šećer. Vašem detetu su potrebni ugljeni hidrati, ali hrana i piće sadrže mnogo jednostavnih šećera poput saharoze, fruktoze i glukoze koji ubrzavaju stvaranje kiselina koje mogu oštetiti zubiće. Ne radi se samo o količini šećera koje dete jede što će oštetiti njegove zubiće, nego i o učestalosti uzimanja zašećerene hrane i pića.Pića koja se pijuckaju, ili zašećerena hrana pojedena u dužem vremenskom periodu, održava visoku količinu šećera u ustima, što znači da se mogu nadoknaditi kalcijum i fosfati koji se odstranjuju na duže ili kraće vreme. Što hrana i piće sadrže manje šećera, to je bolje za zube jer se računa ukupan nivo šećera, a ne samo šećer koji se dodaje. Eto zašto ne treba nikada dodavati šećer u detetovu hranu i piće i uvek treba razrediti piće i dati ga da pije iz posebne šoljice bolje nego iz bočice za hranjenje.

 Čišćenje zubića

Čim se pojave prvi zubi vašem detetu, trebali biste mu ih čistiti svakog jutra i svake večeri. Jutarnje pranje zubića će vašem detetu pomoći da se ukloni sav plak koji se nakupio tokom noći. Glavni razlog za čišćenje zuba jeste ukloniti što više plaka, a pasta za zube to čini pomoću abrazivnog sredstva, postoje paste za zube posebno sastavljene da budu prikladne za malu decu. Količina paste za zube u veličini graška sve je što treba da se očiste usta puna zubića. Verovatno će vam u početku biti najjednostavnije učiniti to svojim prstom omotanim komadićem mekane tkanine i kad se vaše dete navikne na to da čisti svoje zubiće, možete početi čistiti njegove zubiće mekanom četkicom za zube. Pre nego počnete svom detetu prati zubiće, dobro je dati mu da se igra sa četkicom za zube kako bi mu postala poznata i kako se ne bi protivio kad je stavite u njegova usta.
Otkad postoje paste za zube sa fluorom, dečji zubi su zdraviji. Fluor, koji je sastojak gotovo svake paste za zube, deluje čineći gleđ otpornijom prema napadu plaka.

 Zubar

Povedite svoje dete sa sobom kad idete na pregled kod zubara kako bi se naviklo na zubara i zubarsku ordinaciju. Navikavajući svoje dete da da pregledati svoje zube pre nego mu lečenje bude potrebno, ono se neće uspaničiti na pomisao da mora ići kod zubara. Detetu trenutno neće trebati pregled zubića, i to možda neće biti potrebno učiniti sve do njegove treće godine života, kada će zubar proveriti razvijaju li se ispravno zubi. Zubar će vam takođe moći savetovati poseban zaštitni tretman prikladan za vaše dete.

 Odreći se slatkiša

Često konzumiranje jela, medjuobroka i napitaka koji sadrže šećer glavni su uzročnici za karijes. Zato treba izbegavati slatkiše i napitke koji sadrže šećer, kao što su sirup, Cola, gotovi čajevi (takodje hladan čaj!) i voćni sokovi. U letnjim danima žedj se može najbolje utoliti običnom vodom sa česme koja se koristi i zapripremanje kašastih obroka. Cucle, dude ne treba nikada umakati u med ili šećer.

 Pomoć protiv bolova

Olakšanje donose specijalni krugovi koje beba grize, a koji se drže ufrižideru. Nezasladjena posebna sredstva za zube (na primer gel koja olakšavaju izbijanje zuba treba koristiti za rezervom. Previše toga je nezdravo.

 Povrede zuba

Povrede mlečnih zuba (na primer lomljenje krune zuba, izbijanje, tj. ispadanje zuba) mogu da prouzrokuju štetu na zubima koji još nisu izbili. Zato, svaku povredu zuba treba odmah prijaviti dečijoj lekarki/ dečijem lekaru/zubaru. Da li je lečenje potrebno ili nije, odlučuje lakar, tj. zubar.

Izvor:https://www.mamaibeba.rs