Stručnjaci otkrili kada je najbolje vreme da dete spava na jastuku i pokriveno ćebencetom.

Ćebenca, jastučići i plišane igračke mogu izgledati vrlo slatko u bebinom krevetiću, ali pedijatri savetuju da ih sve izbacite jer je to potencijalna opasnost od gušenja. Ali kada je vreme da detetu damo jastuk i ćebence?

Pedijatri preporučuju da u prvih 12 meseci ne treba ništa da stavljate u krevetac. Ukoliko mislite da je vašoj bebi hladno, sigurnija varijanta je da je stavite u vreću za spavanje u odgovarajućoj veličini.

Sve dok je temperatura sobe između 20 i 22 stepeni i ako je vaša beba prikladno odevena (bodi sa dugim rukavima), nema potrebe da se brinete.

Kada je sigurno spavanje sa ćebencetom?

Iako ne postoji određeno vreme, rizik od sindroma iznenadne smrti kod dojenčadi smanjuje se nakon prve godine života. Međutim, preporuka stručnjaka je da ćebence date detetu tek kada napuni 18 meseci života. Ovo je ujedno i idealno vreme da da detetu skinete vreću za spavanje, ukoliko želite.

Prekrivač za bebu ne bi trebalo da bude duži od polovine njegovog tela, a bilo bi idealno da je izrađen od pamuka ili prirodne vune. Takođe, obratite pažnju da nije težak, takvi se ne preporučuju sve dok dete ne napuni 4 godine.

Kada dete može spavati na jastuku?

Pedijatri smatraju da nije potreban detetu dok ne napuni dve godine, a najbolje je pričekati do treće godine. Odraslima je teško da zamisle da spavaju bez jastuka, ali ne brinite, deci je udobno da spavaju na ravnom, malo tvrđem dušeku. Da im i nikada ne ponudite jastuk, pitanje je da li bi i osetili potrebu za njim.

izvor:yumama.mondo.rs

Prelepi načini da se povežete sa vašom bebom
Povežite se sa bebom, pokažite joj koliko je volite i život će vam biti lakši i lepši! Imaćete srećnu i mirniju bebu, a samim tim i manje stresnu svakodnevicu. Bićete i sigurniji u sebe jer ćete znati da zadovoljavate bebine potrebe.

 Evo posebnih načina koji će vam pomoći da stvorite posebnu vezu sa vašom bebom i pokažete joj koliko ste srećni što je tu:

Stavite je na kožu
Jedan od najboljih načina da se povežete sa bebom je kontaktom “koža na kožu” i to nekoliko puta na dan. Koža je najosetljiviji deo tela kod novorođenčeta i odličan način za povezivanje. Međutim, dok mama ima mnogo prilika da ostvari ovaj kontakt tokom hranjenja ne treba zaboraviti ni tatu. Dopustite bebi da se veže za oba roditelja tako što će i tata uspostaviti ovu vrstu kontakta. Pri kontaktu kod bebe se razvija osećaj sigurnosti. Ali ne zaboravite da pokrijete bebina leđa ćebencetom.

Nošenje bebe
Nošenje bebe u marami ili kengur nosiljci je odličan način da se povežete sa svojom bebom. Osim toga što će beba biti zadovoljna jer je uz vas, vi ćete moći da obavite još nešto jer su vam ruke slobodne.

Hranjenje
Mame koje doje će odmah osetiti da je vreme dojenja odlično za povezivanje, ali i bebe koje se hrane na flašicu mogu da se povežu sa roditeljima tokom hranjenja. Beba se, naročito na početku, hrani puno puta tokom dana. Iskoristite ove mirne trenutke za povezivanje. I dajte flašicu (čak i vašeg mleka ako ga imate) tati, jer ćete tako ne samo omogućiti njihovo vezivanje već i više sna za sebe.

Prepoznavanje plača
Potrudite se da ispunite potrebe vaše bebe i imaćete savršenu vezu. Slušajte bebu kada plače ili kada vam šalje druge signale. To je njen način da vam saopšti šta joj je potrebno. Ispunjavajući bebine potrebe učinićete da se oseća sigurno.

Masaža
Masaža beba je jednostavna veština koju svaki roditelj može da savlada. Sve što vam treba je malo bebi ulja ili losiona i nežan dodir. Iskoristite vreme menjanja pelene, pred spavanje ili nakon kupanja za blagu, jednostavnu masažu. Blagim kružnim pokretima utrljajte ulje u kožu i obezbedićete joj negu i opuštanje. Osetićete se bliže ovom malom biću.

Manje obaveza
Mama pod stresom će imati i bebu pod stresom. Upravo zato je važno da rasteretite svoj raspored i oslobodite se obaveza. Postavite granice za posete familije, smanjite obaveze van kuće i u kući i sl. Uključite i partnera u brigu oko bebe. I vama je potreban odmor. Kada ste opušteni i smireni prirodno ćete se povezati sa vašom bebom.

Ćebence
Još odavnina se ćebence posebno plete i priprema za bebu zbog svoje vaznosti. Kada nosite bebu po kući i pokrijete je ćebencetom vi kao da je vezujete za sebe. Nabavite puno ćebića za bebu i držite ih u svakoj prostoriji da biste uvek mogli da se ušuškate i opustite. Videćete kako samo stavljanje ćebenceta može bebu da smiri.

Menjanje pelena
Teško da neko može da uživa u menjanju pelena pa čak ni beba. Učinite taj trenutak posebnim i savršenim za vezivanje. Naučite bebu da će na komodi za menjanje pelena slušati pesmice, smeh i malo igre. Neka to bude veseo trenutak a ne teška obaveza.

Blizina

Kupanjac
Iako ne vole sve bebe kupanje većina ipak uživa. Ovo može biti odličan trenutak za zajedničko vreme. Unesite malo prskanja po rukama i nogama, zanimljive zvukove ili čisto glas. Možete joj pričati o vašem danu – malo konverzacije dok radite nešto opuštajuće.

Ne prenosite nervozu
Beba oseća ono što i vi osećate pa imajte to na umu tokom dana. Kada ste uznemireni, isfrustrirani, nervozni činiće vam se da i beba više plače. Ali kada se smejete, pevate i opušteni ste i vaša beba je srećna.

Golicanje
Nežni dodiri po stopalima, stomaku ili vratu će vam takođe pomoći da se povežete sa bebom. Možete čak izazvati prve osmehe. Ali budite pažljivi i slušajte bebu koja će vam reći kada joj je dovoljno.

Pevanje i razgovor
Možda se vi osećate smešno kada pevate ili pričate bebi koja vas ne razume i ne može da vam odgovori, ali ona vas čuje. Sluša vašu boju glasa i zna da ima vašu pažnju. Sve to pomaže da se povežete na poseban način. Objašnjavajte bebi šta radite, pustite radio i pevušite.

izvor:najboljamamanasvetu.com

Neverovatno je kako deca od bebećih obroka vole slatku hranu, pa zbog toga mnogi roditelji odlažu bilo kakvu slatkastu hranu, pa i voće sve dok ne isproba dovoljno povrća i mesa. Razlog nije u tome što su im slatkiši jako ukusni nego u njihovim receptorima.

Pre nego što dete počne jesti krutu hranu, njihovi receptori za ukus omogućavaju im da otkriju vole li ili ne vole različite teksture i ukuse.
Beba i u stomaku oseća ukuse

Još u majčinom stomaku, bebi se razvija čulo ukusa. Okružena je plodovom vodom koju prirodno udiše i guta jer joj to pomaže u razvoju pluća i sistema za varenje. Ono što mnogi ne znaju jeste da beba još tada može osetiti različite ukuse koji dolaze od toga čime se majka hrani.

Zavisno od toga šta majka jede i pije, plodova voda može imati ljut, kiseo, slan, gorak ili sladak ukus. I ne samo da oseća ukus, polako razvija i miris.

Receptori za ukus prirodno su predodređeni za to da preferiraju slatke ukuse nad bilo kojim drugim. Razlog tome može se protumačiti kao težnja majke prirode da bebi približi majčino mleko koje je slatkastog ukusa.

Takođe, istraživanja su pokazala da beba proguta više plodove vode kada je slatkastog nego kada je kiselog ili gorkog ukusa.

Nakon rođenja bebini receptori su jako osetljivi, može da prepozna slatke i kisele ukuse, a tek oko petog meseca razvija se reakcija na slanu hranu. Zbog toga je beba prirodno sklona prihvatanju slatke i neutralne hrane, kao što su banana, jabuka i kruška koju mnogi pedijatri savetuju da bebi date među prvim namirnicama.

izvor:yumama.mondo.rs

Kada beba plače roditeljima srce počne ubrzano raditi, povisuje se tlak, znoje se dlanovi i steže se želudac. Odnosno, aktiviraju nam se instinkti i imamo potrebu zadovoljiti njezine potrebe. Baš zato je tako teško ostaviti bebu da plače jer to ide protiv roditeljskih nagona koji nam pomažu da joj osiguramo ono što joj je potrebno

Pojavilo se istraživanje prema kojem je metoda "neka se isplače" i tako uspava sasvim u redu. Problem kod ovog istraživanja je u tome što je rađeno na vrlo malom uzorku od svega 43 bebe. Također se bavilo kratkotrajnim efektima metode ne vodeći računa o sada već dobro poznatim saznanjima o načinima na koji djeca doživljavaju i ispoljavaju stres.
Tako recimo neka djeca koja doživljavaju iznimno visoku razinu stresa i trpe fiziološke promjene (ubrzani rad srca, nepravilno disanje) mogu se povući u sebe i ne izražavati svoje emocije. Dok recimo ona koju netko tješi iako su pod stresom, ne trpe fiziološke posljedice.

Produljeno plakanje izaziva fiziološke promjene
Tako je dr. Margot Sunderland kroz dugogodišnji rad s djecom u Centru za mentalno zdravlje djece u Londonu ustanovila da produljeno plakanje kod beba izaziva fiziološke promjene. Tako recimo dolazi do povišenog krvnog tlaka, nepravilnog rada srca, nepravilnog disanja, pada imunološkog sustava te smanjenja lučenja hormona rasta. Osim ovih reakcija, smatra da se razvijaju i psihološki problemi koje se očituju tek kasnije u životu u vidu nemogućnosti nošenja sa stresom ili pak nemogućnošću ostvarivanja emotivnih veza. Prema njoj, prestanak plača ne znači da se beba i smirila već da je došlo do procesa koji zove "Protest, Očaj, Otuđenost". Odnosno, s bebinog stajališta, 'zašto da plačem kada me nitko ne čuje i nikome nije stalo do mene'.

Neonatolog Howard Chilton pak smatra da u prvim mjesecima života beba mora uspostaviti emotivnu vezu s roditeljima, procijeniti koliko se može pouzdati u njih te spoznati koliko je željena i voljena. Ovo je i vrijeme kada beba uči od roditelja o novoj okolini i kako se nositi s stresom. Stoga ostavljanje bebe u mračnoj sobi da se uspava plakanjem stvara osjećaj nepovjerenja i nesigurnosti.

Plač je sinkroniziran s reakcijom roditelja
Pedijatar i stručnjak za dječji razvoj, dr. Harvey Karp smatra da bebama treba jako puno fizičkog kontakta i pažnje jer im je to neophodno za psihički i fizički razvoj. Mozak tek treba proći kroz ogroman razvoj i opremljen je onim osnovnim za preživljavanje, odnosno refleksima. Jedan od njih je i plač.

Koliko je važan govori i činjenica da je sinkroniziran s reakcijama roditelja. Kada beba plače roditeljima srce počne ubrzano raditi, povisuje se tlak, znoje se dlanovi i steže se želudac. Odnosno, aktiviraju nam se instinkti i imamo potrebu zadovoljiti njezine potrebe. Baš zato je tako teško ostaviti bebu da plače jer to ide protiv roditeljskih nagona koji nam pomažu da joj osiguramo ono što joj je potrebno. S tim da je bitno naglasiti da bebe nikada ne plaču bez razloga, već zbog gladi, žeđi, umora, boli, neke neugode ili straha.

Ostavljanje bebe da se plačem uspava ima za posljedice iznimno izražen strah od odvajanja, probleme s uspavljivanjem i spavanjem. Kod te djece se u kasnijoj dobi javljaju problemi s kontroliranjem emocija i problemi u socijalizaciji. Da bi se sve to izbjeglo i razvili zdravi obiteljski odnosi koji se temelje na razumijevanju i povjerenju između roditelja i djece, treba ih graditi od samih početaka. Ponekad je teško i iscrpljujuće zadovoljavati bebine potrebe, ali ako ih se osluškuje i ako roditelji slijede svoje instinkte, njihova nova uloga će im biti puno lakša.

izvor:miss7mama.24sata.hr

Dete se vraća pelenama nakon što ste ga naučili da koristi nošu? Pogledajte o čemu se radi i da li treba da se zabrinete.

Privikavanje deteta na nošu je naporan posao i roditelji često osećaju olakšanje kada beba konačno napusti pelene. Ipak, neki mališani često umeju da nazaduju i vrate se na staro.

Zašto se deca ponovo samovoljno vrate pelenama? Doktor Skot Goldstejn otkriva da je često glavni razlog vraćanju pelenama taj što roditelji prerano pokušavaju dete da naviknu na korišćenje noše.

Otpor privikavanju na nošu

Postoje mnogi razlozi bebinog otpora odvikavanju od pelena i privikavanju na nošu. Ukoliko ste dete naučili da koristi nošu, a ono vam otvoreno iskazuje otpor, najbolje bi bilo da istražite uzrok. Možda bi jedan od uzroka bilo prevremeno odvikavanje od pelena, a u tom slučaju najbolje bi bilo da sa svojim pedijatrom popričate o tome kada je vašem detetu vreme za nošu. Često deca osećaju stres kada dođe do trenutka tranzicije, mnoga deca u tom periodu imaju razne promene, a one im izazivaju neku vrstu stresa. Za mališane je to isto kao i polazak u školu, dolazak bate ili seke.

Period privikavanja

Deci je potreban period privikavanja. Neke stvari moraju da se slegnu kako bi sve došlo na svoje mesto, pa i odluka o privikavanju na nošu. Ukoliko vaše dete ima zdravstvenih problema, oni takođe mogu imati veliki uticaj na bebu. Ako dete ima poteškoća sa pražnjenjem creva, obavezno povedite računa o njegovoj ishrani, da li pije potrebne količine vode, da li redovno jede i unosi zdrave namirnice. Jedan od najboljih načina za privikavanje jeste da redovno upozoravate dete na fiziološke potrebe i da insistirate da vas obavesti kada oseti potrebu.

Često se deca isključe u igri, ignorišu potrebu, a dešava se i da nekada nemaju vremena da dođu do kupatila kada se stvari pokrenu. Ponekad, deca se plaše noše i imaju stvaran strah od kupatila, plaše se da će upasti, plaše se zvukova vodokotlića, a često izmišljaju čudovišta iz toaleta. Međutim, imajte na umu da su nezgode česte tokom noći i da nisu nužno znak da dete odbija privikavanje na nošu. “Mnoštvu dece se godinama dešavaju nezgode noću, iako im se iste ne dešavaju i danju”, kaže doktor Goldstejn i ističe da se kontrola tokom noći veoma razlikuje od dnevne kontrole.

Ponovni povratak na pelene

Otpor se dešava kada dete naučeno da ide na nošu počne da ima redovne nezgode, što može zahtevati povratak na pelene. Često ovakve situacije mogu biti stresne za roditelje. Znajte da je to sasvim normalno i obično se može otkloniti pronalaženjem uzroka. Pokušajte da identifikujete razloge za ignorisanje vašeg truda, jer će napori roditelja u toj misiji pomoći detetu da se vrati tamo gde je bilo.

Kako pomoći detetu da prevaziđe strah i otpor

Srećom, otpor dece je često kratkotrajan i roditelji mogu vratiti svoje dete na pravi put za nekoliko dana ili nedelja. “Uprkos frustraciji zbog povratka nezgoda i ponovnog korišćenja pelena, učinite sve kako biste ostali pribrani i ponovo obučili dete na nošu”, kaže Vendi Svenson doktorka medicine i pedijatar u Dečjoj bolnici u Sijetlu. Važno je da sa svojim detetom razgovarate, ukažete mu na važnost korišćenja noše, možete mu na edukativan i zabavan način pomoći da strah i stres vezan za odvikavanje od pelena prevaziđe.

Nikada ne kažnjavajte svoje dete za nezgode

Ako se vašem detetu desi nezgoda, nemojte pokazivati razočaranje, jer dete može postati uznemirenije, što dovodi do dodatnih problema. Kada proverite da li je dete suvo, pljeskajte ga nežno i radujte se što nije napravilo nesreću.

Ukoliko se to ipak dogodi, nemojte ga osuđivati i recite: “Ups. Imali smo nezgodu. Idemo da sednemo na nošu.”Ne zaboravite da budete optimistični i trudite se da ne vičete i ne grdite dete. ” Nikada ih ne kažnjavajte ukoliko iz prve ne prihvate nošu i ukoliko vaši napori ne urode odmah plodom. Nemojte biti razočarani. Cilje je da se vaši mališani osećaju hrabro i ne plaše se da će biti kažnjeni ukoliko pogreše”, objašnjava doktorka Lisa Asta sa Univerziteta u San Francisku.

Podsećajte često dete

Često se nesreće dešavaju jer se dete previše zabavlja igrajući se ili radeći neku aktivnost i ne želi da zastane kako bi otišlo u kupatilo. Da biste rešili ovu situaciju, objasnite da je normalno da ponekad dete zaboravi da koristiti nošu i ulijte mu samopouzdanje da je i dalje “velika devojčica” ili “veliki dečak”. “Odnesite ih na nošu svakih nekoliko sati kada su kod kuće i zamolite vaspitače u obdaništu da se pobrinu da to isto urade” ističe doktorka Lisa i dodaje: “Podstaknite dete da bar pokuša da koristi nošu kad se ujutru probudi, pre obroka i pre spavanja.”

Isprobajte sistem nagrađivanja

Dajte svom detetu nekoliko podsticaja da posluša vaše napore. Na primer, dajte svom mališanu sličice ili neko maleno iznenađenje kada god vas posluša i koristi nošu. Posle nekoliko uspešnih dana zaredom, možete im priuštiti veću poslasticu, poput odlaska u prodavnicu sladoleda, male igračke, dodatnih nekoliko minuta čitanja pred spavanje itd.

Imajte na umu da nagrade ne deluju na svako dete i u nekim slučajevima, mogu stvoriti strepnju kao i kazne. Zato su često najefikasnije nagrade vaše reči: “Ti si velika devojka” ili “Tako si samostalan”. Ovakva ohrabrenja mogu biti najbolji podsticaj.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Nebezbedan položaj bebe u krevetiću i posteljina kao čest uzrok iznenadne smrti odojčeta tokom spavanja

Uzimajući u obzir alarmantne podatke o broju slučajeva iznenadne smrti odojčeta u postelji, postavlja se pitanje da li bebu staviti da spava u položaju na leđima ili potrbuške.

Češće postavljanje bebe u položaj na leđima doveo je do značajnog smanjenja učestalosti ovog događaja, poređenjem podataka između 2000. i 2010.godine. Međutim, ono što zabrinjava, je dvostruki porast slučajeva zadesnog ugušenja bebe tokom spavanja 2010.godine, u odnosu na 2000.godinu.

Smatra se da je razlog za to upotreba tzv. “meke i nebezbedne” posteljine. To se pre svega odnosi na ćebad, jorgane i jastuke kojima se beba često podboči ili se njima krevetac sa unutrašnje strane obloži, zatim mekane plišane igračke u krevetiću i nezategnuti čaršavi. Iako postoje preporuke za izbegavanje takve posteljine, razlog sa njihovo i dalje masovno korišćenje je uglavnom mišljenje roditelja da je bebi tako udobnije, toplije i komfornije.

Mediji, magazini za roditelje i časopisi, snose veliku “krivicu” i odgovornost za ovu pojavu, s obzirom da se u njima često mogu videti fotografije beba ušuškanih u meku posteljinu pri spavanju, u neodgovarajućem i nebezbednom položaju, čime se kod roditelja stvara mišljenje da je to prihvatljivo, ispravno, a verovatno i poželjno.

spavanje

Zbog toga je neophodno, radi bezbednosti bebe, pridržavati se sledećih saveta u cilju prevencije iznenadne zadesne smrti odojčeta pri spavanju:

koristiti tzv. „sleep bag-ove“ odnosno vreće za spavanje za bebe, koje su relativno krute pre svega u gornjem delu, te onemogućavaju bebi veće manevrisanje tokom sna i nastanak opstrukcije nosa i usta.
bebu staviti na tvrd dušek, sa minimalnom mogućnošću ugibanja, a čaršav ispod bebe dobro zategnuti.
ukloniti sve potencijalne „opasnosti“ iz bebinog krevetića (meke jastuke, ćebad, jorgane, plišane igračke), kako one kojima se beba pokriva, tako i one na kojima leži.
Zvanična preporuka” American Academy of Pediatrics” glasi: “Staviti bebu da spava u položaj na leđima, na čvrstu podlogu u krevetac ili kolevku koja zadovoljava važeće standarde bezbednosti”

izvor:mojpedijatar.co.rs

Kada beba tek stigne na svet, vrlo je teško postići bilo kakvu rutinu sa njom. Ipak, postoje stvari na koje polako bebicu od 7 dana možete navići, naročito kada su u pitanju hranjenje i spavanje.

Većina beba se doji u prvim danima nakon rođenja, i to obično bude 8-12 hranjenja tokom 24 sata. Dužina hranjenja takođe može da varira. Nemojte očekivati da sa detetom stvorite rutinu već na samom početku. Nemojte određivati satnicu, već pratite bebine potrebe.

Tri saveta za rutinu hranjenja bebe

1. Proverite da li beba sisa kako treba. Važno je da obratite pažnju da li se dobro hvata za bradavicu dok jede.

2. Ako se beba uspava dok jede, moraćete da je probudite, nemojte je ostavljati pospanu, jer hranjenje neće biti efikasno.

3. Izbegavajte da dajete bebi cuclu na samom početku, jer to može ometati dojenje.

Kada je u pitanju spavanje, morate imati na umu da je bebi potrebno baš mnogo sna na samom početku života. Ona tako skuplja energiju koja joj je potrebna za rast i razvoj.

Tri saveta za spavanje

1. Namestite bebu da spava na strani ili na leđima, a ne na stomaku, kako biste sprečili opasne situacije.

2. Pustite bebu da neko vreme provede sama. Naravno da joj je potrebna vaša bliskost, ali su joj potrebni i trenuci bez vas.

3. Počnite sa uspostavljanjem navika pre spavanja, poput maženja, masiranja, a beba će vremenom naučiti da treba da prati te znake.

izvor:yumama.mondo.rs

Pelenski ojed/pelenski dermatitis je promena na koži koja se javlja kod beba i male dece, odnosno svih koji nose pelene. Javlja se na koži koja je prekrivena pelenama (pregibi na butinama, genitalije, guza, struk) i prvo se javlja crvenilo na kome vremenom mogu da se pojave i sitne tačkice i infekcija.

Uzrok nastanka je vlažna sredina koja pogoduje razvoju bakterija i gljivica usled izloženosti sastojcima urina i stolice. Može da se vidi kod dece kojoj se ne menjaju redovno pelene ili na regijama kože koja se često tretira sapunom , kada se pelenska regija ne osuši dovoljno ( “premalo” ili “previše” nege). Takodje se viđa kod dece tokom epizoda ređe stolice ( dijareje), kada se uvode nove namirnice, kravlje mleko ili citrusi. Često pelenski ojed imaju i deca na antibiotskoj terapiji.

Kiseli sastojci urina umeju da oštete nežnu bebinu kožu pod pelenom i površinski sloj zbog čega koža u predelu pelenske regije postane porozna. Voda prodire u dublje slojeve kože. Usled gubitka zaštitne funkcije na površini kože lakše dolazi do infekcije.

Koji je najbolji način za sprečavanje ojeda?

Bebu treba presvlačiti na svaka 3 sata ( po potrebi i češće) i koristiti jednokratne pelene proverenih proizvođača. Uz korišćenje adekvatne kozmetike smanjuje se mogućnost pojave pelenskog ojeda. Posle brisanja bebe vlažnim maramicama ili pranja vodom i sapunom, kožu bebe u pelenskoj regiji treba dobro osušiti, a bebu treba ostaviti nekoliko minuta bez pelene, raspovijenu kako bi se koža dodatno prosušila. Ukoliko je potrebno može da se koristi i fen sa distance.

Prilikom svake promene pelene u pelenskoj regiji je potrebno da se koristi zaštitna krema za pelensku regiju koja dodatno sprečava pojavu pelenskog ojeda.

Šta je krema Sudocrem i kako deluje protiv ojeda?

Sudocrem je nežna i efikasna krema koja smanjuje rizik od pojave ojeda i pomaže ublažavanje simptoma. Formira zaštitnu barijeru na koži pelenske regije i štiti kožu od negativnih spoljašnjih uticaja (vlage).

Sudocrem se koristi kao redovna nega pelenske regije kao i u tretmanu ukoliko je do ojeda došlo. Sudocrem je odličan izbor za prevenciju pojave ojeda i za tretman crvenila i iritacije kože.

1931.godine profesor farmacije i apotekar Thomas Smith iz Dablina u Irskoj je razvio jedinstvenu formulu aktivnih sastojaka koji efikasno umiruju pelenski osip i druga stanja kože. Sudocrem zadržava svoj sastav već 90 godina i pomaže da se umiri nežna dečija koža. Dovoljna je i mala količina Sudocrem kreme kako bi bebina koža ostala nežna i meka.

Sastav Sudocrema pomaže očuvanju zdrave kože i sprečavanju ojeda

 Sudocrem sadrži sastojke koji omekšavaju kožu i smiruju upalu, ublažava bol i iritaciju. Smanjuje svrab, bol pečenje i nelagodnost koju beba ima kada je prisutan ojed. U svom sastavu ima i benzil alkohol koji ima lokalno protivupalno (antiseptičko) dejstvo čime pomaže u borbi protiv bakterija i gljivica. Cink u obliku cink oksida je sastavni deo preko 200 važnih enzima u ljudskom organizmu i značajan je za očuvanje zdravlja. Obnavlja kožu i dovodi do zarastanja rane. Sudocrem se koristi kao zaštitna barijera da koža ne bi bila vlažna.

Sudocrem može da se koristi i kao krema za redovnu negu i prevenciju pelenskog ojeda, a i kao pomoć ako do ojeda dođe.

izvor:mojpedijatar.co.rs

Da li su grčevi kod beba (infantilne kolike) bolest?
Infantilne kolike NISU bolest, već uobičajeni, normalni, razvojni (fiziološki) fenomen koji prati bebe u prvim mesecima života.

Beba iznenada neutešno plače, neretko je plač budi, ali iako izgleda uznemirujuće, NIJE u pitanju bolest, pošto se grčevi javljaju kod ZDRAVIH beba koje lepo jedu i dobro napreduju. Do 40% beba ima grčeve.

Koji su uzroci infantilnih kolika (grčeva)?

Uzroci su brojni (nekada ih je nemoguće utvrditi), a jedan od čestih je prolazni manjak (deficit) enzima laktaze kod beba. Ovaj enzim je veoma važan pošto razgrađuje mlečni šećer – laktozu.

Mlečni šećer je jedan od glavnih energenata za bebu – 40% bebinih kalorijskih potreba beba dobija upravo iz laktoze. Mlečni šećer je važan i za resorpciju kalcijuma i gvožđa, učestvuje u formiranju crevne mikroflore (zdravih crevnih bakterija), a daje i doprinos razvoju bebinog nervnog sistema.

Treba li ih lečiti, iako nisu bolest?

Grčevi su neprijatni i bolni, neretko izazivaju uznemirenost roditelja, pa TREBA pomoći bebi da prvaziđe grčeve, a NEMA “čarobnog” leka da se oni u potpunosti neutrališu!

Laktaza, simetikon i probiotici su najčešće korišćeni preparati za ublažavanje infantnilni kolika (grčeva).

Enzim laktazu stvaraju ćelije crevne sluznice (eneterociti), a u prvim mesecima se neretko dešava da, zbog nezrelosti bebinih creva, nema dovoljno laktaze.

Kod beba koje „halapljivo“ sisaju često se dešava da velika količina mleka stigne u creva, a tamo NEMA dovoljno enzima laktaze.

Manjak ovog važnog enzima se dešava i kad beba ima neku (obično virusnu) infekciju creva.

Kad nema dovoljno laktaze, proces varenja se otežano obavlja, u crevima ostaje nesvaren mlečni šećer, a to dovodi do stvaranja gasova, koji uzrokuju grčeve.

Ovaj manjak enzima laktaze se lako rešava dodavanjem oralnih kapi Co-lactase® – preparata koji sadrži ovaj važan enzim.

Co-lactase® je preparat – dodatak ishrani na bazi enzima laktaze koja se dodaje u majčino mleko ili mlečne formule. Razgradnjom mlečnog šećera (laktoze) iz mleka na proste šećere, olakšava varenje i smanjuje pojava grčeva u stomaku.

Co-lactase® NEMA dodatog šećera i konzervanasa, tako da se bezbedno primenjuje od rođenja, pa do navršena četiri meseca života

4 kapi Co-lactase® je dovoljno da pomogne bebi da razgradi (svari) mlečni šećer. NEMA potrebe da se daje više preparata, pošto zdrava beba ipak ima određenu količinu laktaze!

Način upotrebe:

Co-lactase® oralne kapi se dodaju u majčino mleko ili mlečnu formulu svaki put pre hranjenja novorođenčeta/bebe i mogu se koristiti od prvog dana.

Ako mama doji (što je svakako najbolje za bebu):

Treba izmusti nekoliko supenih kašika mleka u malu sterilnu posudu, a potom dodati 4 kapi proizvoda Co-lactase®. Ovako spremljen proizvod se daje bebi sterilnom kašikom ili pomoću šprica, a potom se nastavlja podoj.

Ako mama (iz objektivnih razloga) ne može da doji:

Uobičajeno pripremiti mlečnu formulu u skladu sa uputstvom sa pakovanja i dodati 4 kapi proizvoda Co-lactase®, oralnih kapi onda kada je formula spremna za hrenjenje odojčeta.

VAŽNO je da se Co-lactase® NE stavlja u vrelu formulu!

Co-lactase® praktično nema neželjenih efekata (kad se poštuje preporučeno doziranje), a ukoliko je neophodno, može se bezbedno kombinovati i sa drugim preparatima za ublažavanje grčeva

izvor:mojpedijatar.co.rs

Bebica je dugo "zarobljena" u pelenama i muči je osip? Evo korisnih načina da se toga rešite i prepoznate razliku između gljivičnih i drugih upalnih procesa.
I bebe imaju svoje probleme, ali svaki njihov problem je uvek i mamin i tatin problem. Pelenski osip zna da bude prava gnjavaža, a mi vam donosimo savete kako sprečiti njegovo pojavljivanje i kako ga se rešiti.
Jedna od boljki malih beba koje su "zarobljene" u pelenama, svakako je pelenski osip. Pojavljuje se zbog vlažnosti koja iz pelena dolazi u kontakt s bebinom nežnom kožom, a najučestaliji je u uzrastu između 9 i 12 meseci, kada beba počinje normalno da se kreće. Bez obzira na to koliko pelena upija vlažnost, bebe s osetljivijom kožom reagovaće pelenskim osipom.
Drugi uzrok osipa može biti gljivična upala koja je takođe prouzrokovana vlažnošću ili bakterijskom upalom ako je na koži nastala neka ranica. Osim toga, moguće je da bebica ima alergijsku reakciju na neki proizvod, kao što su nove pelene, sredstvo za pranje ili čak maramice za brisanje.
Ako dojite, beba može da reaguje i na začinjenu hranu ili povrće koje ste pojeli.
Ako ste u konstantnoj borbi s pelenskim osipom, izdvojili smo nekoliko saveta kako biste ga sprečili ili barem umanjili njegovu pojavu.

- Prvo i osnovno pravilo je da često menjate pelenu. Kod novorođenčeta neka to bude barem jednom u dva sata.

- Kod stolice, pelenu menjajte odmah, bez obzira na uzrast deteta. Naravno, novorođenčad imaju stolicu odmah posle jela ili u toku jela.

- Koristite jednokratne pelene, a vaša beba i dalje često ima pelenski osip? Rešenje je jednostavno, promenite vrstu pelena. Često neodgovarajuća pelena može da izazove iritacije i osip.

- Budite posebno pažljivi s negom pelenskog područja, dobro ga obrišite, posebno nakon stolice.

- Koristite blage maramice ili pelensko područje isperite običnom vodom, a za teže slučajeve pelenskog osipa najbolje je da koristite običnu platnenu pelenu namokrenu toplom vodom.

- Ako je potrebno, koristite kremu za prevenciju osipa.

Kada je alarmantna situacija?

Alarmantna situacija znači da je usled osipa došlo do stvaranja ranica i da vašu bebu boli ili pecka 'guza'. Kod promene pelene, isključivo perite vodom iritirano područje i nikako ne brišite. Umesto toga, pustite da se koža dobro osuši samostalno.
Iako to može biti izazovno, ali pokušajte dete što duže da držite bez pelene. Ako bebica još ne puzi ili hoda, zaštitite krevet najlonom kako biste izbegli oštećenje dušeka.

Kako prepoznati specifične vrste pelenskog osipa?

Postoje vrste osipa koje nisu uzrokovane stolicom, urinom ili vlažnom pelenom, a koji zahtevaju neki oblik terapije.
Gljivični osip nastaje ako je koža oštećena te gljivice iz unutrašnjih organa dolaze u kontakt sa spoljašnjim oštećenjima. Koža je naizgled crvena, na genitalnom području je blago otečena, hrapava i naborana, a na pelenskom predelu obično su nepravilno raspoređene okruglaste flekice.
Kad bakterije prodiru u oštećenu kožu, govorimo o impetigo pelenskom osipu koji karakterišu mehurići veličine novčića, od kojih kasnije nastaju kraste boje meda.
Seboreja je upalni proces koji se može javiti na bilo kojem delu tela, a prepoznaje se po velikim, crvenim, jasno odvojenim flekama po preponama, genitalijama i donjem delu stomaka. Koža je na flekama grublja, otečena i zadebljana.

Izvor: www.yumama.com